Učenje i viši kognitivni procesi 9. Simboličke funkcije, V Deo: Rezonovanje u Vosonovom zadatku selekcije

528 views
459 views

Published on

Učenje i viši kognitivni procesi 9. Simboličke funkcije, V Deo: Rezonovanje u Vosonovom zadatku selekcije

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
528
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
254
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Učenje i viši kognitivni procesi 9. Simboličke funkcije, V Deo: Rezonovanje u Vosonovom zadatku selekcije

  1. 1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI Prolećni semestar 2013. Predavač: Goran S. Milovanović Predavanje 12 – vežbe SIMBOLIČKE FUNKCIJE – Deo V: Suđenje, heuristike i rezonovanje (Rezonovanje u Vosonovom zadatku selekcije)
  2. 2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 2 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) A Z 4 7 „Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“. Pitanje: koje karte treba okrenuti da bi se proverilo da li ovo pravilo važi?
  3. 3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 3 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) A Z 4 7 „Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“. Modus ponens: P  Q P ne-P ne-QQ
  4. 4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 4 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) „Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“. Modus ponens: P  Q Sir Karl Popper (1902-1994) U najstrožem smislu reči, hipoteze nikada nije moguće dokazati. Možemo, svakako, pokušati da ih opovrgnemo: kriterijum falsifikacije u određenju ma koje tvrdnje kao tvrdnje neke naučne teorije (tvrdnja koja ne može da se falsifikuje nije tvrdnja naučne teorije; Popper, 1935/2002). A Z 4 7 P ne-P ne-QQ Izbor P je informativan (ako je ne-Q na drugoj strani, pravilo pada). Izbor ne-Q je takođe informativan (ako je P na drugoj strani, pravilo pada).Selekcija P i ne-Q je normativno rešenje Vosonovog zadatka.
  5. 5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 5 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) „Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“. Eksperimentalni rezultati, međutim... (Votson i Džonson-Lerd, 1972) A Z 4 7 P ne-P ne-QQ 46% ispitanika bira P i Q karte. A Z 4 7 P ne-P ne-QQ 33% ispitanika bira samo P kartu. A Z 4 7 P ne-P ne-QQ Tek 4% ispitanika bira P i ne-Q karte. Tendencija traganja za pozitivnim indikatorima
  6. 6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 6 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) Apstraktna forma zadatka: „Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“ – koriste se apstraktni simboli (slova, brojevi). Konkretna forma zadatka: koristi se sadržaj koji je ispitanicima poznat  potvrđeno vodi bolji rezultatima! 50 20 „Zapečaćen koverat mora da ima veći apoen na drugoj strani“ Džonson-Lerd, Legrenci & Legrenci, 1972: većina ispitanika okreće zapečaćenu kovetu (P-karta) i kovertu sa manjim apoenom (ne-Q) karta  većina daje normativno adekvatan odgovor. Napomena: istraživanje je sprovedeno u Italiji, gde ovo pravilo zaista važi. Pitanje je kakvi bi bili rezultati da je ovaj eksperiment izveden u nekoj sredini u kojoj ne važi ovakvo pravilo – ili važi neko drugo pravilo.
  7. 7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 7 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) Čeng i Holiuk (1985): Pragmatske sheme zaključivanja i zadatak selekcije „Ako na karti piše ULAZ, na drugoj strani mora piše KOLERA“ Indukovanje sheme dozvole: ispitanicima u jednoj grupi je objašnjeno da ako putnik ostaje u zemlji, on mora da bude vakcinisan protiv kolere; druga grupa ispitanika proverava da li pravilo važi bez ikakvih dodatnih instrukcija. Rezultati: • 60% ispitanika iz grupe u kojoj nije indukovana shema dozvole daje normativne odgovore, i • 90% ispitanika iz grupe u kojoj je indukovana shema dozvole daje normativne odgovore. ULAZ TRANZIT KOLERA OSTALE BOLESTI
  8. 8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 8 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) Leda Kosmidis (1985, 1989): Darvinijanski algoritmi Evoluciono-psihološko objašnjenje pragmatskih shema zaključivanja Oko 99% svoje istorije naši evolucioni preci proveli su u uslovima Pleistocena (aproksimativno, od pre oko dva i po miliona do pre oko 11.700 godina), u lovačko-sakupljačkim zajednicama; tek pre oko 10.000 godina nalaze se prvi tragovi poljoprivrede. Leda Kosmidis iznosi argumente prema kojima je evolucija kognitivnih modula koji vrše funkcije rezonovanja morala da se odvija u kontekstu socijalne kooperacije između pojedinačnih pripadnika ljudske vrste, jer je upravo socijalna kooperacija predstavljala ono što je njih markantno izdvajalo u odnosu na druge vrste kojima su bili okruženi u rešavanju adaptivnih problema (Cosmides, 1985, 1989). Značaj socijalnih ugovora, i metoda da se proveri njihovo važenje - metoda koje je ljudski kognitivni sistem mogao da evoluira pred selekcionim pritiscima da uspešno učestvuje u socijalnoj kooperaciji - prema Kosmidisovoj predstavlja osnovu na kojoj je procesom evolucije izgrađena ljudska sposobnost rezonovanja. Pragmatske sheme u zaključivanju su posledica aktivacije specifičnog, evolucijom oblikovanog kognitivnog modula za detekciju prevaranata (cheater detection) – onih pripadnika grupe koji neće ispuniti uslove koje im nameće relevantni socijalni ugovor.
  9. 9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 9 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) I za kraj, nešto predivno: Hempelov paradoks („Paradoks gavrana“, Hempel, 1945) Karl Gustav Hempel (1905-1997) Svi gavrani su crni - zar ne? Ok. Iskaz „Svi gavrani su crni“ je logički ekvivalentan iskazu: „Sve ne-crne stvari su ne-gavrani“ – zar ne? Zbog logičke ekvivalencije dva iskaza, susret sa ma kojim od ovih ne-crnih ne-gavranova  predstavljaja empirijsku evidenciju da su „Svi gavrani crni“, eto.
  10. 10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 10 REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte) Hipoteza retkosti i Hempelov paradoks („Paradoks gavrana“) • Crni gavran je retkost u našem opažanju: u odnosu na sud o tome da li je „Svi su gavrani crni“ tačan iskaz, empirijski crni gavran je zato veoma informativan (prisetite se teorije informacija Kloda Šenona). • S druge strane, ne-crni ne-gavrani, kojih ima na sve strane, nisu mnogo informativni (njihova informativnost je zanemarljiva; McKenzie & Mikkelsen, 2000). U odnosu na sud o tome da li je iskaz „Svi gavrani su crni“ tačan, evidencija koja se bazira na opažanju crnog gavrana je veoma retka: mi ogromnu proporciju vremena u opažanju srećemo ne-crne ne-gavrane, a veoma malu proporciju vremena - crne gavrane.

×