Adrian d-hage-svitak-omega

1,358 views
1,254 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,358
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
10
Actions
Shares
0
Downloads
15
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Adrian d-hage-svitak-omega

  1. 1. 1 PRVO POGLAVLJE Rim Državni sekretar Vatikana stajao je kraj svog prozora na spratu Palate apostola i zurio u Pjacu San Pjetro. Kardinal Lorenco Petroni imao je dve stvari na umu. Pitanje sve slabijeg papinog zdravlja je možda bilo neodložnije, ali ona žena je sada bila daleko opasnija.
  2. 2. 2 Najmoćniji kardinal Katoličke crkve bio je visok i mršav, elegantne, ali zastrašujuće pojave. Njegova mantija sa crvenim obrubom bila je besprekorna. Lice čije su crte bile istovremeno i tanane i čelične, bilo je bledo i uglasto; oči plave i prodorne. Njegova negovana crna kosa bila je otmeno proseda. Pod njim je rani zimski sumrak već prekrio veliki Trg svetog Petra, i mada je kiša prestala, kaldrma je još bila vlažna i presijavala se blagim odrazima svetla iz zgrada Vatikana. Usamljeni zgužvani list papira kotrljao se sada napuštenim trgom da bi nestao u blizini Berninijeve kolonade, dok je vetar režao oko stubova jednako kao i pre više od trista godina. Sporo i odlučno, Lorenco Petroni je koračao prostranom kancelarijom državnog sekretara, gazeći cipelama od italijanske kože po mekom i dubokom, kraljevski plavom tepihu. Na jednoj strani prostorije bili su grimizni ležajevi; na suprotnoj, dva velika stola premazana francuskim lakom. Jedan se gotovo nije ni video od gomile depeša. Drugi, njegov radni sto, bio je prazan ako se izuzme krst od crnog mermera. Na zidu iza njega bdio je Peruñinov Sveti Benedikt. Kao što je često činio, Petroni je pomislio na to koliko mu je blizu apsolutna moć, koja mu ipak izluñujuće izmiče iz ruku. Sledećeg meseca navršiće se petnaest godina kako je postao kardinal državni sekretar, drugi zvaničnik po rangu, iza samog pape. Petroni je uspostavio kontrolu nad Vatikanskom bankom i ogromnim meñunarodnim finansijskim investicijama crkve, ali ključevi sv. Petra su mu se već dugo činili nedostižnim. Papa kao da je nameravao da vlada večno. Sada mu je papino loše zdravlje pružilo retku priliku. Tiho, uporno zujanje na njegovoj privatnoj liniji prekinu kardinala u razmišljanju. „Petroni.“ „Samo trenutak, eminencijo, zove vas otac Žan-Pjer La Fransi.t Petroni stisnu usne. Direktor L’Ecole Biblique u Jerusalimu imao je uputstva da ga nikada ne zove u Vatikan osim ako nije u pitanju nešto krajnje hitno. Telefon zapucketa i direktor se začu na vezi. „Buonasera, eminencijo. „Buonasera, Žan-Pjere. Kako vam mogu pomoći?“ Dugogodišnja diplomatska obuka omogućila je Petroniju da zauzda svoju nervozu. „Izvinite što vas uznemiravam, eminencijo, ali mislim da treba da znate šta se dogodilo. „ A to je?
  3. 3. 3 „Informacija još nije potvrñena, ali u kontaktu sam s jednom ovdašnjom laboratorijom Hebrejskog univerziteta i pretpostavljamo da je znatan broj fragmenata Svitaka s Mrtvog mora podvrgnut DNK analizi i datiranju ugljenikom. „Odakle su stigli ti fragmenti? Petronijev glas najednom je postao oštar. „To je ono zbunjujuće u svemu, eminencijo. Svi naši fragmenti su na broju. Izgleda da je posredi novo otkriće, a moji izvori su veoma dobri. „I, upita Petroni. „Pretpostavljamo da će DNK analiza omogućiti da se fragmenti razdvoje i sastave u zasebne svitke. Jedan od njih može biti original ili još jedna kopija Svitka Omega“ Petroni oseti kako mu se krv povlači iz lica. Svitak Omega. Petroni je vrlo dobro znao da ih ima samo tri: original i dve kopije. Godine 1978. jedna kopija pojavila se na crnoj berzi i Lorenco Petroni, tada moćni vatikanski nadbiskup koji je kontrolisao Vatikansku banku, dogovorio je njen otkup po zelenaškoj ceni od deset miliona američkih dolara. Papa Jovan Pavle I video je izveštaj o tome, ali on je sada bio mrtav, a kopija Svitka Omega zakopana duboko u tajnim vatikanskim arhivama. Ovo mora da je original, pomisli Petroni. Druga kopija iskrsla je na svetlo dana pre samo nekoliko meseci, kad ju je neki turski crnoberzijanac ponudio monsinjoru Lonerganu, Petronijevom čoveku u Jerusalimu. Petroni se postarao da bude kupljena, ovaj put za pedeset miliona dolara. I ona je bila bezbedna i nedostupna u tajnim arhivama. „Znamo li ko je naložio tu analizu?“ Petroni je već podozrevao ko je posredi, ali bila mu je potrebna potvrda. „Doktorka Alegra Baseti, eminencijo. Začuvši kao potvrdu ženino ime, Lorenco Petroni s neskrivenim gnevom stegnu slušalicu telefona. „Želim sutra potpuni izveštaj u crnoj torbi. „Da, naravno, eminencijo. Otac La Fransi je pričao u prazno. Na vezi više nije bilo nikoga. Državni sekretar je dugo zurio iznad Pjace San Pjetro. Ključevi sv. Petra visili su mučno blizu njegovog domašaja i Petroni je morao da se obuzda. Očajanje se nikad nije krilo duboko ispod površine njegovog smirenog i moćnog držanja. U ovom trenutku dva druga pitanja saletala su ga i svako od njih moglo je da ga uništi. Kardinal Đovani Doneli, patrijarh Venecije, otpočeo je istragu o aktivnosti
  4. 4. 4 Vatikanske banke u svojoj biskupiji Veneto. Petroni je znao da će svaka istraga u Vatikanskoj banci za njega biti kraj i, mada mu je saopšteno da će to biti teško, dogovoreno je „italijansko rešenje. Kardinala Donelija će snaći nesreća. Petroni je takoñe ustanovio da novinar N-a Tom Švajker istražuje njegovu prošlost. Moraće da se pobrine i za Švajkera ako se ovaj previše bude primakao istini. A sada je tu bila još veća pretnja: ta žena, i Svitak Omega. U Svitku Omega nalazile su se tri šifrovane poruke koje su mogle da promene svet. Petroni je sebi dozvolio da uživa u retkom osećanju zadovoljstva. Jedan američki naučnik dešifrovao je prvu i mada su kodirani brojevi predstavljali kritičnu pretnju po Vatikan, do sada niko nije obratio mnogo pažnje na njih. Druga poruka se pojavila gotovo slučajno. Godine 1973. Frensis Krik, čovek koji je otkrio molekularnu strukturu DNK, objavio je svoja izvanredna otkrića o poreklu DNK. Pri tom je dobitnik Nobelove nagrade bio opasno blizu otkrovenja druge ključne tajne svitka. Nije bilo lako otpisati briljantnog biologa kao ludaka, ali Petroni je lično vodio kampanju njegove diskreditacije, a skeptični mediji dovršili su posao. Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka pretnja se ponovo pojavila. Profesor Antonio Roseli sa milanskog univerziteta Ca Granda ponovo je pokrenuo ispitivanje Krikove teorije o izvoru DNK. Petroni je profesoru odredio nadzor. Poslednja poruka, a Petroni je smatrao da samo on poznaje do tančina sadržinu svitka, sadržala je ključno upozorenje o apokaliptičnoj katastrofi koja treba da zadesi čovečanstvo. Petroni je znao da su nagoveštaji na Bliskom istoku već prisutni, ali za kardinala Petronija odbrojavanje do uništenja civilizacije bilo je sporedno. Njega su daleko više brinule prve dve poruke Svitka Omega, poruke koje su neposredno pretile njegovoj ličnoj, kao i moći Svete crkve. Petroni je bio zaprepašćen kada je izraelski matematičar profesor Josi Kaufman objavio da je otkrio tajne šifre u Svicima s Mrtvog mora. Kao i profesoru Roseliju, Petroni je smesta odredio nadzor profesoru Kaufmanu. Poput zlosrećnih otkrića u piramidama, činilo se da je drevni svitak uklet. Ko god bi došao u dodir s njim, našao bi se u opasnosti. Dogañaji na Bliskom istoku su se dopunjavali. Ukoliko Svitak Omega ikada bude objavljen, neće biti nikakve sumnje u njegovu autentičnost, a posledice će biti nezamislive, ali jednostavan otkup poslednjeg, originalnog primerka Svitka Omega možda više ne dolazi u obzir. Kardinal Petroni je znao da je Alegra Baseti nepotkupljiva. U mislima se vratio onoj noći u Milanu kada je bila toliko drska da
  5. 5. 5 za večerom pomene svoje interesovanje za Svitak Omega. Kada je otišla na Bliski istok, Petroni joj je odredio nadzor, za svaki slučaj. Sada će morati da ukloni Alegru Baseti i doñe do svitka s Mrtvog mora. Vreme je bilo na izmaku. Odbrojavanje je otpočelo. Kardinal Petroni je usmerio pažnju na hitnije pitanje: papino zdravlje. Na pritisak dugmeta tamna panel-vrata TV komode skrivene u zidu bešumno su skliznula u stranu. N-ove vesti u šest sati obavezno je gledala čitava vatikanska hijerarhija, ali dve prve vesti iznenadiće mnoge kardinale i druge koji koračaju hodnicima moći u Rimu. Petronija nije iznenadila nijedna od njih. Iznervirala ga je, ali ne i iznenadila spekulacija o Svitku Omega, koja je trebalo da bude emitovana. Danijel P. Kirkpatrik III, urednik informativnog programa N-a u Njujorku, pripadao je malteškim vitezovima i poput ostalih malteških vitezova širom sveta, obaveštavao je državnog sekretara i kardinala o svemu što bi moglo da se tiče Vatikana pre nego što stigne u vesti. Zauzvrat, malteški vitezovi imali su neposredan pristup Palati apostola. „Deset sekundi, Tome.“ Novinar je bio visoki i harizmatični Tom Švajker, N-ov veteran koji je kao dopisnik s Bliskog istoka dobio Pulicerovu nagradu, a povremeno je izveštavao i od Svete stolice. Odeven u tamnoplavu košulju raskopčanog okovratnika, Tom Švajker je imao široka ramena, a lice mu je bilo vremešno i izborano posle bezbroj sati provedenih na pustinjskom suncu. Imao je četvrtastu vilicu, dugačak aristokratski nos i negovanu prosedu kosu u skladu sa ljubopitljivim sivim očima. Najava koja mu se začula u slušalici došla je iz N-ovog studija u Njujorku, dok se Tom Švajker pripremao da kaže svoje pred kamerom. U pozadini se videla veličanstvena Mikelanñelova kupola Sv. Petra. „Nagañanja se množe“, započe on dubokim, školovanim glasom, ,,da bi jedan od najdugovečnijih papa savremenog doba mogao da se povuče iz službe usled slabog zdravlja.“ Švajker zastade da omogući svom uvodu da postigne željeni učinak. Umeo je da ubedi svakog od miliona N-ovih gledalaca da se baš njemu lično obraća. „N je došao do najnovijeg medicinskog izveštaja o papi i on izaziva veliko podozrenje u papinu sposobnost da nastavi sa službom.“ „Ima li kakvih preporuka u tom izveštaju, Tome?“ upita Nova voditeljka u Njujorku, Džeraldina Rašmor. ,,Ne, nema, Džeraldina, ali koliko znamo, papa već mnogo godina pati od Parkinsonove bolesti. To je progresivni degenerativni neurološki poremećaj, i
  6. 6. 6 mada neka istraživanja sa zrelim ćelijama moždine pokazuju obećavajuće rezultate, savremena medicina i dalje za to nema lek. Bolest utiče na kontrolu telesnih pokreta, a to je, nažalost, sasvim vidljivo prilikom papinih javnih nastupa." ,,Da li je i ranije bilo papa koji su se povlačili iz službe, Tome? ,,Ne u skorije vreme, Džeraldina, mada crkveni kanon to ne sprečava. U čitavoj istoriji papstva, samo su šestorica to učinili, a poslednji je bio Grgur XII još 1415. godine. “ „Ko će doneti konačnu odluku, Tome? ,,U tome i jeste poteškoća; sve dok papa još može razborito da postupa, odluku mora doneti on, a svi znaju da on nije neko ko se lako predaje. U stvari, tvrdoglavost je najkritikovaniji aspekt njegove vladavine. Mada, što je krajnje zanimljivo, imam informacije da je pripremljen dokument o povlačenju, bez datuma. Stoga možda papa dopušta i tu mogućnost. ,,On je još umno sposoban? ,,Po mojim izvorima, papa još veoma razborito misli, ali niko od nas ne može potrajati večito. „Zaista, Tome, ne može. A s druge strane spekuliše se da se možda pojavio još jedan primerak Svitka Omega“ ,,To su samo spekulacije. Glasine o tom svitku prisutne su već decenijama, ali niko nikada nije tvrdio da ga je video. „Znamo li šta u njemu piše, Tome? ,,Ne baš, ali izraelski arheolog i matematičar profesor Josi Kaufman otkrio je da taj primerak svitka s Mrtvog mora sadrži tajnu šifru. On pretpostavlja da možda postoji neka veza izmeñu Svitka Omega i ishoda rata protiv terorizma. ,,’Sudar civilizacija.' Tom klimnu glavom. „Kaufman je pretpostavio da je započelo uništenje zapadne civilizacije, te da će nasuprot Krstaškim pohodima iz srednjeg veka islam trijumfovati nad hrišćanstvom i zapadom. Nema sumnje da je to prava muzika za uši A1 Kaide i sledbenika Osame bin Ladena.“ Kaufman, cenjeni izraelski naučnik i pripadnik Kneseta, izložio se velikom riziku i kritici zbog svojih izjava. Okoreli novinari su se rugali njegovim zamislima, ali Tom Švajker nije bio toliko skeptičan. Neprestana američka podrška izraelskim napadima na Palestince i američki, britanski i australijski napad na Irak dodatno su podstakli široku odbojnost u arapskom svetu koja je svakodnevno sve više jačala.
  7. 7. 7 Tomove veze sa CIA bile su besprekorne i on je video izveštaje, koji su skrivani od šire javnosti, o tome kako A1 Kaida sada poseduje najmanje sedam nuklearnih bombi veličine aktovke, koje su nestale posle raspada Sovjetskog Saveza. „Hvala, Tome. Završičemo za sada s tim i nadam se da ćemo ponovo razgovarati kada se vratiš na Bliski istok.C „Sa zadovoljstvom, Džeraldina.tc „Bio je to Tom Švajker, koji izveštava za vesti N-a iz Vatikana u Rimu. Teško vreme za papsku vlast i otrežnjujuće predskazanje iz Izraela. A sad da vidimo kako je izgledao današnji dan u Kongresu... Kardinal Petroni je odbacivao svaku pomisao na to da islam može da prevlada nad hrišćanstvom. Večeras se više usredsredio na izveštaj o papinom zdravlju i sjaj zadovoljstva potkrao mu se u čeličnoplavim očima. Tajna umetnost postepenog odavanja informacija bila je jedna od mnogih Petronijevih veština. On je prepoznao moć medija još na početku karijere i dobro je naučio pravila. Pravilo broj 1: Uspostavite poverenje sa uglednom medijskom kućom i postarajte se da joj dajete tačne informacije. Novinari najviše mrze kada pogreše. U surovom svetu žurnalizma kritika kolega često je gora od kritike besnih urednika. Pravilo broj 2: Dajte medijima taman toliko koliko odgovara vašem cilju, ali nedovoljno da bi se trag informacije pratio natrag do vas. Ili ako postoji takva opasnost, naterajte novinare da prikriju izvor „Državni zvaničnici na visokom položaju, izvori bliski Vatikanu..I uvek pominjite izvore u množini. To zbunjuje one koji bi mogli da tragaju za mestom odakle informacije cure. Kardinal Petroni pozvoni monsinjoru Serviniju, šefu vatikanske kancelarije za štampu. „Da, eminencijo? „Monsinjore, zbog čega sam upravo odgledao reportažu novinara N-a koji tvrdi da poseduje izveštaj o zdravstvenom stanju svetog oca? „I sam sam upravo gledao tu emisiju, eminencijo, i naredio sam da se cela sve istraži. „Hoću izveštaj o tome na svom stolu u roku od dvadeset četiri sata. „Naravno, eminencijo. Kardinal Petroni isključi interkom. Pravilo broj 3: Budite uvek prvi koji će optužiti druge i zatražiti da se ustanovi odakle informacije cure.
  8. 8. 8 Petroni pritisnu crveno dugme na daljinskom upravljaču i odsutno isprati povlačenje televizora u zaklonjeno udubljenje. Malteški vitezovi sa dobrim vezama, poput Kirkpatrika, mogu lepo da se iskoriste, razmišljao je. Petronija je oduvek privlačio istorijat vitezova koji su napadali islam i često je zamišljao kako i sam učestvuje u njihovim žestokim napadima na muslimanske gusare po Sredozemlju, iz baze na Malti koju je vitezovima 1530. godine poklonio Karlo V i po kojoj su i stekli ime. Borba protiv islama, pomislio je, traje već vekovima, ali on nije nimalo sumnjao, baš kao ni malteški vitezovi ranije, da će jedino istinita vera hrišćanstvo prevladati. Ono na Svitku Omega bilo je neprijatno, ali za kardinala Petronija informacije su bile jednake moći, i Kirkpatrikovo blagovremeno upozorenje dalo mu je vremena da mirno razmisli o posledicama. Petroni je zaključio da će spekulacije o Svitku Omega zamreti. Tako je oduvek bilo u prošlosti i mediji su stalno nalazili nove teme. Vatikanski kardinal i državni sekretar ne bi bio toliko ubeñen da je znao da je emisiju odgledao i Džeri Bafit, vodeći televizijski evangelista u Sjedinjenim Državama. DRUGO POGLAVLJE Atlanta, Džordžija OBafitov evangelistički centar za Hrista moglo je da se smesti hiljadu petsto ljudi, a večeras je bio krcat. Horovoña je zagrevao publiku gromoglasnim izvoñenjem psalma Koliko si veličanstven Ti, dok je Džeri Bafit iza pozornice obavljao poslednje pripreme. Bafit je izgledao mladoliko za svojih šezdeset godina. Bio je grub i zgodan, osunčanog lica, plavih očiju i četvrtaste, odlučne vilice, a njegov lični frizer imao je zadatak da se postara da u njegovoj tamnoj kosi ne bude ni naznaka sedih vlasi. Njegov neposredan, „sveameričkT pristup bio je privlačan širom zemlje, a naročito u južnjačkom biblijskom pojasu. Jedanaesti septembar je izazvao jačanje religiozne desnice u Americi i preko pet miliona Amerikanaca, uključujući i predsednika, pratilo je njegovu nedeljnu emisiju. Kucanje na vratima dobro opremljene garderobe broj jedan bilo je tiho i puno poštovanja.
  9. 9. 9 „Pet minuta, velečasni Bafite." „Hvala.“ Džeri Bafit nasu sebi burbon. Vesti na N-u su ga na trenutak izbacile iz koloseka. Trijumf islama nad hrišćanstvom bio bi prava katastrofa za čovečanstvo i on je nameravao da ujutro pozove predsednika. Godine 2004. stotine pastora iz Bafitove crkve su doprinele pridobijanju stotina hiljada glasača širom zemlje, naročito u odlučujućim državama Floridi, Ohaju i Zapadnoj Virdžiniji. Taj trud doveo je do toga da predsedničko mesto ostane u hrišćanskim rukama, a kapital je, po rečima samog predsednika, tu da bi se trošio. Ukoliko Svitak Omega postoji, važno je domoći ga se tiho, pre nego što ga suprotna strana iskoristi za svoju prednost. Džeri Bafit je iskapio čašu i žurno uneo nekoliko izmena u uvodne rečenice. „Upravo sam odgledao večernje N-ove vesti, započeo je dubokim južnjački razvučenim glasom, „koje su predskazale pobedu islama nad hrišćanstvom." Publika je utihnula, a neki su se nervozno meškoljili na sedištima. Dogañaji od 11. septembra uplašili su mnoge Amerikance. ,,Vi i ja smo zadržali hrišćanskog predsednika u Beloj kući i islam nikada neće pobediti!" Džeri Bafit zastade kako bi učinak toga što je upravo naglasio bio što jači. „Islam nikada neće pobediti hrišćanstvo!" Publika je pomamno zaklicala, a neki su i zatrupkali nogama. „Islam je zla vera!, grmnu Bafit. „Sam je Bog prestao da nas pomaže 11. septembra zato što smo mu okrenuli leña! Islamski terorizam je poruka od Boga! On je u procvatu zato što smo mi prognali deset zapovesti iz svojih sudnica. U našim školama više nema molitvi niti čitanja Biblije i zato je Bog digao ruke od Amerike, jer mi smo digli ruke od njega!“ Mnogi u publici zaklimali su u znak slaganja. „Svemogući Bog više ne štiti Ameriku zato što su Amerikanci opčinjeni bogatstvom, seksom i drogom. Džeri Bafit se ushoda tamo-amo po ogromnoj pozornici. „Homoseksualnost je gnusoba u očima gospodnjim, a neki od nas se opet zalažu za istopolne brakove, grmeo je Bafit. Kada se vratio za propovedaonicu, uzeo je Bibliju desnom rukom. „Muž je gospodar nad ženom, reče on tiho, „baš kao što je Hrist gospodar nad Crkvom. To lepo piše ovde, u Knjizi. I nemojte se zavaravati, nastavi on dok mu je glas ponovo jačao, a druga šaka mu se stezala u pesnicu, „baš kao što je Svemogući poslao pošast side na homoseksualce, tako će i muslimanskih terorističkih napada biti sve više ako se ne vratimo Gospodu!“
  10. 10. 10 Džerija Bafita dočeka nova salva aplauza koji se glasno prolomio u noć Atlante. TREĆE POGLAVLJE Rim Petronijevo visoko, vižljasto telo zavalilo se u kožnu fotelju. Zadatak je bio izvršen. Presedan za ostavku sada je dospeo u javnost; proces omekšavanja je započeo. A sad, ukoliko kardinal Doneli, novinar i ta žena ostanu izvan jednačine, a Svitak Omega bude pribavljen i smešten na sigurno, sve je moguće. Najzad, ubeñivao je on sebe, ovo nije prvi put da njegovoj obožavanoj crkvi treba zaštita od onih koji bi možda doveli njen autoritet u pitanje. A to ga je dovelo do reakcije ostalih kardinala i eventualnog stavljanja na probu njegovog autoriteta. Zahtev za ostavkom bio je rizična strategija, ali sveti otac bi mogao još prilično dugo ovako, a Petronijevi izgledi da se dokopa ključeva sv. Petra srazmerno su se smanjivali sa svakom godinom koja proñe. Mlañi kardinali su pretili da ga nadvladaju. Kardinal Petroni otključa gornju fioku svog stola i izvadi mnogo prelistavanu knjigu u crnom kožnom povezu. Podeljena po kardinalima, nadbiskupima i biskupima, sadržala je datume njihovog penzionisanja, datume napredovanja i starost. Izgledi za dalje napredovanje bili su podvrgnuti Petronijevom ličnom sistemu vrednovanja žvezdicama, od onih niskih do onih koji su bili označeni kao opasniji sa četiri zvezdice ili, u retkim slučajevima, pet. Dodeljivao ih je prema sposobnosti, ugledu u širem crkvenom krugu, mentorima, starosti i mnoštvu drugih činilaca koji su bili dostojni priručnika nekog kladioničara. Po sopstvenom mišljenju, Petroni je imao tri glavna suparnika. Prva dvojica na njegovom spisku imala su po pet zvezdica. Kardinal Tuku, harizmatični lider iz Kenije, te kardinal Mediči, ugledni teolog iz Liberasiona u Ekvadoru. Strategija za pobedu nad dva kandidata iz Trećeg sveta, iz Kenije i Ekvadora, morala se pažljivo pripremiti, razmišljao je on, ali već je došao do prikladne rečenice: „Kada nastupi taj trenutak, svakako će za papu biti izabran neko od mnogih kandidata iz Trećeg sveta, ali možda ne još.“ Kardinal Petroni je tu rečenicu isticao u svakoj prilici. Bliže kući, kardinal Đovani Doneli, nedavno imenovani patrijarh Venecije za nekoliko godina mlañi od svih ostalih kardinala,
  11. 11. 11 sada je predstavljao jasnu i neposrednu opasnost. Petroni se prvi put usprotivio Doneliju tako što je tiho podsetio svoje kolege kardinale da duga papska vlast nosi sa sobom ogromne rizike ukoliko se ispostavi da kandidat nije onakav kakvog su očekivali, ali Donelijeva istraga prodaje akcija koje je Vatikanska banka imala u jednoj banci u Venetu nagnala je Petronija da dramatično promeni pristup. On i Đovani Doneli su ranije radili zajedno 1978, kada je Petroni bio nadbiskup u Vatikanu, a Doneli lični sekretar pape Jovana Pavla I. U to vreme beskrupulozno ambiciozni nadbiskup Petroni prepoznao je moguću pretnju u briljantnom mladom svešteniku i posle tajanstvene smrti Jovana Pavla I, nakon samo trideset tri dana provedena u službi, Petroni je odstranio mladog takmaca. Usled toga kardinal Petroni je smatrao da Donelija ostali u Kolegijumu kardinala ne poznaju dovoljno dobro, pa je njegovo ime u svojoj crnoj knjizi zaokružio sa napomenom: „Drugorazredni problem, u najboljem slučaju. To je bila ključna greška koju je sada morao da ispravi. Petroni duboko udahnu. Došlo je vreme da pokrene točkove sopstvene sudbine. On pritisnu dugme kojim je pozivao papinog lekara. „Vinćenco. Come stai?“ „Bene, grazie, e tu?“ „Molto bene, grazie. Pripremam sastanak kardinala Kurije u Dvorani Bordžija za sutra uveče. Mislim da je vreme da im se iskreno saopšti procena papinog zdravlja.“ Kardinal Petroni je prešao pravo na stvar. Nije bio naročito sklon ćaskanju. „Bio bih zahvalan za jedan takav kratak izveštaj.u „Naravno, eminencijo." Profesor Vinćenco Martines učtivo se držao protokola. Papin lekar odavno je zaključio da sa sadašnjim državnim sekretarom treba da bude isključivo u profesionalnim odnosima. „Eellente. Poslaću kola u sedam. To će nam dati vremena da, recimo tako, isplaniramo kako to da uradimo. Fino ad allora. Vidimo se.“ Papin lekar spusti slušalicu i zagleda se u nju. Već dugo njegova jedina briga u Vatikanu nije bilo papino zdravlje. Profesor Martines je bio istaknuti lekar, ali je isto tako imao dodatne kvalifikacije iz psihijatrije. Nije to bilo prvi put da se profesor Martines zapita da li je državni sekretar sposoban za visoku funkciju. Imao je mnogobrojne simptome: bio je egocentričan i emotivno plitak, bavio se obmanama i manipulacijama, nije osećao ni kajanje ni krivicu, dok je zahtevao bespogovornu poslušnost, iskazivao potrebu za uzbuñenjima, i zahtevao preterano divljenje. Martines se pitao da li je njegova dijagnoza tačna, ili tu postoji nešto još
  12. 12. 12 dublje, još zlokobnije. Martines se jednako pitao da li je Petroni imao problematično detinjstvo. Da je imao uvid u kardinalov privatni život, najintimniji strahovi i dijagnoze papinog lekara bile bi potvrñene. S druge strane Tibra kardinal Petroni je pozvonio svom ličnom sekretaru, ocu Tomasu. Pošto je posejao seme ostavke, njegov planirani sastanak sa kardinalima Kurije više nije mogao da se odlaže. Biće važno da ih uhvati nespremne. Gotovo odmah začu se kucanje na teškim dvokrilnim vratima njegove kancelarije. Avanti“ Otac Endru Tomas bio je smireni muškarac, u ranim tridesetim godinama, ugledan zbog beskrupulozne efikasnosti. ,,Da, eminencijo?“, upitao je. „Koliko kardinala Kurije nije u Rimu?“ „Koliko znam, eminencijo, svi su ovde.“ „Eellente. Biće nam potreban samo jedan sastanak. Zamolio sam profesora Martinesa da doñe kod mene sutra uveče. Pozdravite svakog kardinala ponaosob u moje ime i zamolite ih sve da nam se pridruže u Dvorani Bordžija u osam.“ „Svakako, eminencijo.“ „Izvinite im se zbog tako kasnog termina, oče Tomase, i recite im da će papin lekar izneti svoju ličnu procenu zdravlja svetog oca. Koliko vidim, N je to već uradio umesto nas.“ Petroni se usiljeno osmehnu. „Mislim da ćete ustanoviti da svi žele da se pojave tamo. „Svakako, eminencijo. Još nešto?" „Samo uobičajeno, neka vozač bude spreman da me pokupi večeras u devet. „Naravno, eminencijo." Otac Tomas se tiho povuče i zatvori dvokrilna vrata za sobom, ne postavivši pitanje zbog čega tako visoki pripadnik Kurije svakog drugog ponedeljka koristi službena kola tako kasno. ČETVRTO POGLAVLJE Vašington Majk Mekinon, stručnjak CIA za nestale ruske „bombe u aktovkamaa, seo je na jednu od kožnih stolica namenjenih savetnicima, koje su bile poreñane duž obloženog zida Sobe za situacije ispod Ovalne sobe, u podrumu Zapadnog krila. Posle trideset pet godina službe, Majk Mekinon je bio veteran koji je karijeru
  13. 13. 13 započeo na Bliskom istoku gde je učio arapski i upoznavao islam, pre nego što se preselio u sovjetsku Istočnu Evropu. Mekinonovo lice bilo je grubo i rošavo, a tamna kosa kratko ošišana. Metar i osamdeset visok, težio je gotovo sto kilograma, ali je bio u kondiciji baš kao i poslednji put kada je imao zadatak na terenu, u Bosni i Hercegovini. Sada je, na svoju veliku žalost, bio vraćen za kancelarijski sto u Direkciji za operacije u Lengliju. Mekinon klimnu novom direktoru Centralne obaveštajne službe, koji je već sedeo za konferencijskim stolom zajedno sa državnim sekretarom, savetnikom za nacionalnu bezbednost, sekretarom za odbranu, sekretarom za unutrašnju bezbednost i predsednikom združenih resora. Meñu poslednjima koji su stigli bio je potpredsednik, i svi poustajaše kada je predsednik ušao u prostoriju. To nije bilo prvi put da Mekinona pozovu u Sobu za situacije u Beloj kući. Nemo je pregledao beleške dok su predsednika upoznavali sa razvojem situacije u Iraku, kao i sa sve većim nuklearnim pretnjama koje se javljaju u Iranu i Severnoj Koreji. Mekinon se toga već naslušao. „Specijalna municija za atomsko uništavanje?a, upitao je predsednik, pogledavši sledeću stavku na spisku. „Nuklearne bombe u aktovkama, gospodine predsedniče, odgovori direktor Centralne obaveštajne službe. „Već ste upoznali oficira Mekinona, dodade i klimnu glavom prema Majku. „Gospodinepredsedniče, započe Majk, „jutrošnji izveštaj pokriva najnovija obaveštenja o verovatnoj lokaciji nekih od nuklearnih bombi u aktovkama, proizvedenih u Sovjetskom Savezu. Pre nekoliko godina, Aleksandar Lebed, sekretar za bezbednost Borisa Jeljcina, priznao je da nedostaje osamdeset četiri od sto trideset i dve proizvedene nuklearne aktovke. Imamo razloga da verujemo da je Al Kaida došla do nekoliko takvih bombi i da ih je najmanje pet sada u Sjedinjenim Državama. Može ih biti još dve: jedna u Ujedinjenom Kraljevstvu i jedna u Australiji. ,,Do ñavola, odakle im to?“, upita predsednik. Majk Mekinon je ostao suzdržan. „Kao što znate, gospodine predsedniče, Osama bin Laden ima znatnu finansijsku podršku. Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine nekoliko ruskih oficira, meñu kojima neki mesecima nisu primili platu, okrenulo se crnoj berzi.
  14. 14. 14 „Nekoliko tih bombi pojavilo se 1994“, potvrdi državni sekretar. „Voña čečenskih separatista, Džohar Dudajev, izneo je neke od njih na tržište kad smo odbili da priznamo nezavisnost Cečenije.“ „I kako su onda dospele u Sjedinjene Države?, upita predsednik. „Možda su već bile ovde“, odgovori Majk. Predsednik je izgledao preneraženo. „Imamo razloga da verujemo da su sovjetski agenti prošvercovali nekoliko tokom hladnog rata i postavili ih na odreñena mesta. Ostale su možda unete skorije, verovatno morem.“ „Kako je to moguće?“, upita predsednik ljutito i pogleda novog sekretara za unutrašnju bezbednost. „Siguran sam da je sekretar za unutrašnju bezbednost svestan toga“, nastavi Majk Mekinon mirno, ,,da je sve donedavno manje od 5 postotaka kontejnera koji su pristizali u ovu zemlju bilo podvrgavano pregledu.“ Sekretar za unutrašnju bezbednost klimnu glavom u znak saglasnosti. „Trebalo bi da možemo da činimo mnogo višeC, insistirao je predsednik. Sekretar za unutrašnju bezbednost shvati to kao svoju priliku. „Pomoći će nam Kodeks o meñunarodnom transportu i lučkoj bezbednosti, gospodine predsedniče, ali u zemlju svakodnevno pristaje više od hiljadu petsto brodova. Nismo mi jedina zapadna zemlja suočena s tim problemom. Prošle godine u Australiji devetnaest od svakih dvadeset kontejnera ušlo je u tu zemlju bez provere, a slična situacija je i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Predsednik zagunña razdraženo. „Koliku štetu može jedna takva bomba u aktovki da izazove?, upita on. „Zavisi od toga kako i gde ih aktiviraju, gospodine predsedniče, odgovori Mekinon. „Najbolji način za njih bio bi da izbace bombu iz lake letelice i izazovu eksploziju u vazduhu. „ A žašto ne na zemlji?, upita sekretar za odbranu. „Grañevine umanjuju udarni i toplotni učinak nuklearne eksplozije“, objasni Majk strpljivo. „Mada bi u slučaju eksplozije na tlu dugoročne posledice i broj žrtava bili veći usled koncentrovanih radioaktivnih padavina. Ali teroristi su više za dramatičan kratkoročni učinak i zato pretpostavljam da bi oni najradije odabrali nuklearni samoubilački napad iz lakog aviona.“ „Broj žrtava?“, upita predsednik združenih resora.
  15. 15. 15 „Čak ni nuklearna eksplozija od jedne kilotone, koja odgovara najmanjoj aktovki, nije kao obična bomba. Jaka toplota nuklearne vatrene lopte doseže temperaturu od deset miliona stepeni. Ako želite poreñenje, vatrena lopta od 11. septembra bila je vreline četiri do pet hiljada stepeni.“ Predsednik se zgledao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost. „Na primer, u Njujorku, Londonu ili Sidneju, sve u prečniku od 150 metara isparilo bi. Na udaljenosti od 450 metara od tačke udara topio bi se metal. Udar bi stvorio vetrove brzine od preko hiljadu kilometara na sat i sve u opsegu od 540 metara, i više, bilo bi uništeno. U velikim gradovima prvog dana bi bilo oko četvrt miliona mrtvih, a posle dve nedelje i do milion. Majk Mekinon zastade kako bi im omogućio da svare njegovu analizu. Osetio je da ga njegov novi direktor posmatra, ali je izbegavao da pogleda prema njemu. Predsednik je imenovao kongresmena za šefa CIA i posle dve-tri nedelje nekoliko ključnih direktora je dalo ostavke. U mislima mu blesnu ogorčenost. Političari. Većina ih nikada nije videla kako neko puca u besu, a vrlo malo ih je poimalo islamski način razmišljanja. Politika koalicije na Bliskom istoku i u Iraku bila je katastrofalna i potpalila je plamen arapske i islamske mržnje širom sveta. Sada su ti isti „zaostali muslimania imali sredstva da zadaju smrtonosni udarac, udarac od kog se Sjedinjene Države i njeni saveznici možda nikad neće oporaviti. „U danima koji uslede“, nastavi Majk, ,,još mnogo stotina ili hiljada pomreće od trovanja zračenjem i opekotina. Njujork, London, Sidnej ili ma koji drugi napadnuti grad biće godinama nenastanjivi. Ukoliko nemate daljih pitanja, gospodine predsedniče, ovim je izveštaj završen.“ Predsednik odmahnu glavom i nagnu se prema svom direktoru Centralne obaveštajne službe. „Mekinon ima iskustva sa Bliskim istokom i islamom? Direktor klimnu glavom. „Dobro. Voleo bih obojicu da vas vidim u Ovalnoj sobi posle ovog savetovanja.“ PETO POGLAVLJE Rim Švajcarski gardista na kapiji Svete Ane zauzeo je stav mirno i salutirao dok je crni volvo državnog sekretara tiho napuštao Vatikan. Petroni, odeven u civilnu odeću,
  16. 16. 16 mahnuo je nehajno sa zadnjeg sedišta. Rim je živnuo i saobraćaj je bio gust dok su kola hitala prema tunelu ispod Tibra i krivudala duž Lungotevere Tor di Nona na istočnoj obali. Preko puta, na zapadnoj obali, sumorni zamak Sant Angelo nemo je stražario nad rekom, dok su reflektori jezivo poigravali na bedemima koji su vekovima štitili tamošnje strelce i drevne katapulte. Unutar zastrašujućih zidina zamka počinjena su nebrojena zverstva u ime Hrista papa Jovan X je bio ugušen, Benedikt VI zadavljen, a Jovan XIV otrovan. Večeras zamak Sant Angelo nije izgledao ništa manje zastrašujuće, ali ako se i mogla povući paralela izmeñu ranijih zverstava i onih koja je kardinal Petroni sada smišljao, takva pomisao nije ni pala na pamet uglañenom državnom sekretaru. Kola su nastavila prema drevnom delu grada, prema Koloseumu koji je gotovo dve hiljade godina svedočio o krvavoj rimskoj istoriji, kraj rimskog Foruma i ruševina trijumfalnih kapija i hramova bogova gde su na vrhuncu Rimskog carstva mermerni pločnici i stepeništa bili puni Ijudi kao bilo koji savremeni grad, pored Cirkusa Maksimusa koji je sada bio javni park, i najzad uzbrdo do stare rimske kuće na Pjaci del Tempio di Diana. Apulej, restoran koji je Petroni voleo, bio je na promišljeno odabranom mestu. Hrana i vino bili su izvrsni, ali još važnije je bilo to što je bio mali i relativno zabačen. Nekada dom uticajne rimske porodice iz prvog veka, imao je dekor koji se nije mnogo promenio u proteklim milenijumima. Crveni mermerni stubovi podupirali su niski krov, a ostaci mermernih ploča krasili su zidove sa freskama. Drevni kamin bio je netaknut, a rimska grnčarija s ukusom postavljena u male niše u dvema dnevnim sobama gde su gosti mogli da sede gde izaberu. Kardinal Petroni je rezervisao sto koji je delimično bio zaklonjen od glavnih delova restorana starim kožnim paravanom. Za svaki slučaj, iako je Petroni bio siguran da će ga teško prepoznati iko osim Đorña Feličija, koji je već sedeo za stolom. „Buonasera, eminencijo. „Bez titula, molim“, odgovori Petroni i u glasu mu se začu prizvuk ozlojeñenosti. ,,Mi dispiace. Oprostite“, reče Feliči i trenutno razumevanje blesnu mu u nemirnim očima. Đorño Feliči je odrastao u sicilijanskom gradu Korleone. U detinjstvu se preselio u Palermo kada je porodica Feliči počela da trguje stokom i heroinom. Više članova konkurentskih porodica Bontate i Busketa skončalo je groznom smrću izazvanom rukom mladog Đorña dok je porodica Feliči postepeno preuzimala kontrolu. Bila je
  17. 17. 17 to veština koju je još praktikovao nemilosrdno i efikasno. Kada se poslovanje proširilo, porodici su bila potrebna sigurna sredstva za pranje novca i Đorño je prešao u bankarski odsek. Nizak, sportski grañen i mišićav, glatke crne kose i osunčane kože, bio je besprekorno odeven u skupo bledožuto odelo. Đorña Feličija plašili su se po hodnicima La Borse di Milano, ali njegove veze sa privrednim bankama večeras Petronija nisu zanimale. Đorño Feliči se isto tako uzdigao do mesta Velikog majstora Propagande Tre ili P3, naslednice P2, zloglasne masonske lože iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Kao i njena prethodnica, i P3 se hvalisala da su njeni članovi ministri iz italijanske vlade i sudije, šef italijanske finansijske policije, nekoliko vodećih italijanskih bankara, industrijalaca i medijskih glavešina, kao i aktivni ili penzionisani visoki vojni oficiri i dva šefa tajne službe. Pipci P3 protezali su se do najuticajnijih mafijaških porodica u Italiji i Sjedinjenim Državama, u CIA i FBI, te što je Petroniju bilo još važnije do jedne od terorističkih grupa na izraelskim okupiranim teritorijama. „Vaša poruka zvučala je hitno, usudio se Đorño da preñe direktno na stvar. Krivi beli zubi ukazali su se u nečemu što je pre bilo brza mehanička akcija nego osmeh. Petroni je sačekao da im mlada konobarica donese prvu porciju školjki, isprženih do savršenstva u najboljem maslinovom ulju i belom luku, sa malčice ljute paprike, serviranih na barenom spanaću. Kardinal se trgao kada je video devojčino lice. Njena maslinasta koža bila je besprekorna, a kosa tamna kao i oči. „Vi verso il vino, Signor?c upita ona, ponudivši Petroniju na odobrenje bocu Vinja Volonelo Barolo. Petroni okusi buke. Jako vino od italijanske sorte nebiolo, širom sveta je priznavano kao takmac burgundcu i klaretima iz Bordoa. Lorenco Petroni se odaVno navikao na preimućstva visoke funkcije. „Si. Bellissimo, odgovori on. „Nadam se da ti ne smeta prekid tradicije, Đorño?“ „Scusi', upita Đorño, donekle zbunjen. „Crno vino uz morsku hranu. „O! Non importa. Nepotrebno ograničenje. ,,Da li su ugovori za Švajkera i Donelija aktivirani?", upita Petroni tiho. „Novinar je pod nadzorom. Ako se previše približi vašoj prošlosti, postaraćemo se za njega. S kardinalovom pretnjom će ići teže. Iako još nije našao rešenje za problematičnog kardinala i patrijarha Venecije, Đorño se osmehnuo. Uživao je u lepljivosti mreže koju je Petroni ispleo oko sebe. Sve dok je Petroni koristan, a kao papa bi mogao biti veoma koristan, Feliči će nastaviti da rešava njegove probleme, po prikladnoj ceni.
  18. 18. 18 „Imamo još jednu malu teškoću, Đorño. Đorño Feliči se ponovo osmehnu, zbunjen sposobnošću moćnog kardinala da drugim ljudima prepusti rešavanje sopstvenih muka. „Mala teškoća“ je obično podrazumevala to da se nekome prospe mozak, ali je to oćutao. „Izgleda da je nešto palo u pogrešne ruke i crkva bi bila zahvalna kad bi došlo do toga.“ ,,To zaista zvuči kao mali zahtev, Lorenco. Šta je to?“ „Čuo si za Svitke s Mrtvog mora, non e vero?“ „Naturalmente, ali mislio sam da oni pripadaju meñunarodnoj zajednici.“ „Tako je. Katolička crkva sarañuje sa L’Ecole Biblique et Archeologique Frangais, francuskom Biblijskom i arheološkom školom u Jerusalimu, kao i sa Rokfelerovim muzejom gde su ti svici sa svakim pravom smešteni radi prevoda.“ Feliči je izgledao skeptično. „Jeste li vi dobar katolik, Đorño?“, upita Petroni. Bio je to pravovremeni napad. Koliko god meta bila beskrupulozna, uvek je postojala mala sumnja u to kako će proći u zagrobnom životu. Teologija straha. Bilo je to nešto što je Vatikan vekovima primenjivao. ,,Pa naravno.“ Blesnuše neravni zubi. „Onda shvatate da je sve što udari na veru u domenu svetog oca. ,,A ovo očigledno udara na veru“, reče Feliči cinično. „Čije su te pogrešne ruke?“ Petroni otkopča svoju tašnu od meke kože. U njoj su se obično nalazile grimizne fascikle sa zlatnim papskim grbom utisnutim u središtu korica, ali fascikla koju je dao Đorñu Feličiju bila je sivo-smeña. Kada je to bilo prikladno, bez obzira na metu, Petroni je bio majstor i za najmanje važne detalje. „Neka nova obaveštenja o doktorki Alegri Baseti, onoj koju već nadzirete za naš račun na Bliskom istoku.“ Pored fotografije i šturih detalja o njenoj stipendiji, Petroni je izbegavao da Feličiju daje previše informacija o prošlosti problematične nekadašnje kaluñerice. Što manje ljudi nju bude povezivalo sa Svitkom Omega, to bolje, ali okolnosti su se sada dramatično izmenile i podmukli sitni Sicilijanac morao je da bude upoznat sa situacijom. ,,0na je pripadala jednom našem manastiru, ali nažalost, sada je podlegla životu izvan crkve. Ona i njen saradnik, izraelski arheolog doktor David Kaufman, poseduju svitak s Mrtvog mora kojem je mesto u Rokfelerovom muzeju. Naravno, bogato ćemo platiti da on bude vraćen."
  19. 19. 19 „Odakle je poreklom?t, upita Feliči. Prvobitno je sa zadovoljstvom organizovao nadzor nad Italijankom bez previše pitanja. Bile su to pare ni za šta, ali sada se prilično zainteresovao za to zbog čega se jedan dostojanstvenik crkve lično zanimao za uklanjanje bivše kaluñerice i povraćaj drevnog pergamenta. ,,Iz južne Italije. Iz mestašca po imenu Trikariko. Tamo su mahom siromašni zemljoradnici, pristojni ljudi koji poštuju zakon, mada očito i tu postoje izuzeci." Lorenco upadljivo frknu. „Pošto smo je primili u gradski manastir, pogrešili smo i poslali je na Državni univerzitet u Milanu da proširi obrazovanje, i tamo je skrenula s pravog puta. „Zar ne šaljete obično svoje sveštenike i kaluñerice na katoličke univerzitete? „Obično da, ali protivno mom savetu, sveti otac je zaključio da će crkva bolje razumeti omladinu u sekularnom svetu, a Basetijeva je bila deo pilot programa.C „Ona je doktorka? „Hemije. Pošto je napustila svoj red, prijavila je istraživački doktorat iz primenjene arheološke DNK. Detalji su u njenom dosijeu, reče on i pokaza na fasciklu. ,,I Kaufmanovi podaci su tamo.“ ,,A, da, po izveštajima koji nam stižu, izgleda da oni dosta vremena provode zajedno. Je li on u nekoj rodbinskoj vezi s profesorom Josijem Kaufmanom, izraelskim matematičarem? ,,On mu je sin. Razgovor privremeno prekinu posluženje glavnog jela. Petroni je naručio svoju omiljeno jelo, bucatini alV Amatriciana tanke šuplje cevčice od testa sa sosom od paradajza, belog luka i šunke. Sada im je to doneo dečak kome nije moglo biti više od šesnaest godina. Da su ostali gosti iole bili zainteresovani, ne bi im promaklo da je Petroni dečaka zagledao mnogo pomnije nego što bi to bilo uobičajeno dok je ovaj punio vinske čaše, a zatim se tiho povukao. ,,Da li je činjenica da je on sin profesora Kaufmana od neke važnosti?“, upita Petroni, najednom na oprezu zbog onoga što bi P3 mogla da zna o profesoru Kaufmanu i Svicima s Mrtvog mora. „Mogla bi da bude“, odgovori Đorño. „Danas se ništa ne može doneti s Bliskog istoka bez poteškoća, Lorenco, a ovaj David Kaufman očigledno ima veoma dobre veze. Njegov otac ne samo što je širom sveta slavan matematičar i arheolog, on je i general izraelskih odbrambenih rezervnih snaga i počasni direktor Svetilišta knjige. A vi nesumnjivo znate i da se kandidovao za premijera.“ Kardinal Petroni pomisli da je Đorño Feliči izuzetno dobro obavešten, ali oćuta.
  20. 20. 20 ,,To bi mogla biti veoma skupa operacija, Lorenco.“ Ponovo brz, mehanički blesak neravnih belih zuba. Petroni nije drugo ni očekivao. U prethodnim prilikama kada je bilo neophodno da nekoga snañe nezgoda, Đorño Feliči nikada nije bio jeftin, ali bio je najbolji u poslu, a sigurnost Svete crkve upravo je to i zahtevala. Vatikanska banka će platiti koliko god bude trebalo. „Najvažnije je da brzo doñemo do tog svitka“, odgovori Petroni i ostavi pitanje Feličijevih troškova i nesumnjive zarade bez odgovora. „Želim da se za to postarate lično.“ „Koliko god to moglo da bude teško, imamo i mi dobrih veza, Lorenco, pa sam za dobar novac spreman da odem na Bliski istok i nadgledam operaciju.“ Đorño Feliči nije to dalje obrazlagao, ali on je znao da su terorističkim grupama neprestano potrebna sredstva za kupovinu skupog oružja i municije. Čak i grupa kao što je Hamas mogla je da se okane dizanja autobusa u vazduh dovoljno dugo ako nagrada za to bude dovoljno privlačna. „ Ali to pokreće novo pitanje.“ Petroni je smesta bio na oprezu, mada je dobro pazio da to ne pokaže. ,,0?“, reče on nehajno. „Moje kolege iz P3 razmatrale su mogućnost da vam ponude članstvo. Ponovo“, reče Feliči značajno. „Sastali smo se sinoć i ta je ponuda sada potvrñena, pa sam veoma zadovoljan što upravo ja mogu da vam prenesem njihovu odluku. Siguran sam da će u tome za vas biti jednako mnogo koristi kao i za nas“, dodao je nehajno. „Članstvo u P3 ne dolazi u obzirC, odgovori Petroni, i u glasu mu se začu razdraženost. „Vatikan je odavno zabranio masoneriju. Zar ste zaboravili 1978?“ „Nećete se iznenaditi kad vam kažem, Lorenco, nastavi Đorño tiho, ne obazirući se na Petronijevo protivljenje, ,,da u svoje članstvo ponovo ubrajamo neke od najuticajnijih ljudi u Italiji i Sjedinjenim Državama. Ali možda će vas iznenaditi to da su nekoliko njih kardinali?“ Petroni nije time ni najmanje bio iznenañen. Imao je jako dobru predstavu o tome ko se nalazi na Feličijevom spisku. Takva informacija bila bi vredna moneta za slučaj da neki kardinal ili biskup okleva da posluša. „To me zaista iznenañuje, Đorño“, reče on. „Mora da ste bili veoma ubedljivi.“ „Imamo mi svoja sredstva, prijatelju. Naravno, neću iznositi imena, ali mogu da vam dam primer. Jedan ili dva naša člana veoma su istaknuti pripadnici Comune di Roma. Savršeno je normalno da jedan visoki kardinal ima raskošan stan izvan
  21. 21. 21 Vatikana. Ali“, dodade Đorño značajno, „ako bi, come se dice kako se ono kaže? Hrugi aranžmani’ bili obnarodovani, moglo bi doći do nekih veoma neprijatnih pitanja.“ Mehanički osmeh Đorña Feličija konačno je odavao utisak iskrene razdraganosti. Kao u pecaroša koji je upravo uhvatio veoma krupnu ribu. Petronijeve usne stisnuše se u tanku liniju kada je osetio nalet hladnog, oštrog gneva. Odmeravao je suparnika sa jedva prikrivenim prezirom. „Očigledno je da sam bio nemaran.“ ,,Ne bas, odgovori Đorño. „Stvar je prosto u tome što P3 ima veoma dobre obaveštajne izvore. U praćenju nekoga poput vas, Lorenco, nema ničeg ličnog, posredi je samo posao. Osim toga, svi smo mi svetski ljudi i treba da obratite pažnju na vedriju stranu: kada doñe do obračuna sa protivnicima u borbi za položaj pape, mnogo je bolje imati podršku P3 nego nemati.“ Kardinal Petroni je odabrao svoj stan sa istom pedantnom pažnjom kao što je odabrao i restoran. Via del Governo Vekio bila je blizu, ali s druge strane Tibra, i dovoljno daleko od Vatikana. Bila je otmena, ali spajala je suprotnosti. S jedne strane uske krivine i vijugavi put skrivali su skupe i bogato opremljene stanove, ekskluzivne juvelirnice i prodavnice poznatih modnih kreatora. S druge se moglo naći sve, od irskog paba po imenu Ebis, pa do servisa za motocikle. Anonimnost, ali očigledno nedovoljno anonimna. Kućepaziteljka Lorenca Petronija bila je sitna, tamne sjajne kose. Tiha ali odlučna, Karmela je navikla na to da on dolazi u sitne sate i čekala ga je. Moraće da ode pre nego što siva zimska zora stigne do kupole Sv. Petra, ali ta pomisao brzo je iščezla. Karmela je nežno mazila Lorenca jezikom sve dok nije bio vlažan i tvrd. Umela je da koristi zabranjeni ilpreservativo kako bi pojačala Lorencovu požudu i bez ijednog izgubljenog trenutka milovala ga je dok je posezala za već pripremljenim kondomom koji se nalazio u fioci noćnog stočića. Tiho je zamrmljala i primila ga u sebe. Kada se vratio u sopstveni stan, Đorño Feliči je otkucao šifru na skrembleru u radnoj sobi i pozvao broj Hamasa u pojasu Gaze. ŠESTO POGLAVLJE Lengli, Virdžinija
  22. 22. 22 Majk Mekinon zatvori vrata kancelarije, spusti fasciklu sa oznakom „Strogo poverljivo Specijalna municija za atomsko uništavanje" na sto i priñe kancelarijskom prozoru koji je gledao na travnjake i ribnjak dvorišta novog glavnog štaba u kompleksu CIA. „Isuse Hriste, promrmlja on. „Jebote, svet je poludeo. Osama bin Laden i bog sveti zna koliko još poludelih mula imali su sredstva da unište zapadnu civilizaciju, a sada je neki jednako opičeni propovednik imao dovoljno uticaja u Beloj kući da natera predsednika da se brine o tome gde se nalazi mitski svitak s Mrtvog mora. Hans Kristijan Andersen se preselio u Aveniju Pensilvanija br. 1600, pomisli on sa žaljenjem. Religija je bila odgovorna za mnogo toga, političari isto tako. Bar će mu najnoviji zadatak omogućiti da na neko vreme napusti Vašington. Prošla je godina otkad je bio u Jerusalimu i, ako se izuzme neprekidno bombardovanje, ništa se u gradu niti u njegovom omiljenom hotelu, Američkoj koloniji, nije moglo promeniti. Načinio je zabelešku u glavi da potraži svog starog drugara Toma Švajkera. Dobro su se upoznali u godinama koje je Majk proveo u službi na Bliskom istoku, i Švajker mu je dugovao uslugu. Na kraju krajeva, da nije bilo njegove neprestane priče o Svitku s Mrtvog mora na N-u, u Beloj kući bi sve još bilo donekle u redu. Ako ništa drugo, razmišljao je on, taj svitak je bio magnet za novinare koji su često bili dobar izvor informacija, pogotovo oni Švajkerovog kalibra. Majk Mekinon umorno protrlja oči i vrati se za sto. Od prispeća novog direktora Centralna obaveštajna agencija bila je pod opsadom i njegov šef, voña moćnog i tajnog Operativnog odeljenja, podneo je ostavku. U pedeset četvrtoj, Majk je razmišljao da i sam završi s poslom. Posle nekoliko propalih brakova još uvek je izgledao grubo i bio u kondiciji, zdrav i bez obaveza, tako da je možda nastupio trenutak da malo uživa u životu. A opet, odlučio je da ostane u službi, naoružan saznanjem da je ovog puta ljudska rasa naizgled na rubu uništenja. Posegnuo je za fasciklom na vrhu gomile. Neuobičajeno za Lengli, bila je prljavožute boje i označena rečima „Za javnu upotrebu'c, a u njoj je bio sažetak govora i napomena Osame bin Ladena, objavljenih na arapskom kanalu A1 Džazira kao i preko ispostava glavnih zapadnih medija. Slava bogu koji kaže: „0, proroče, bori se snažno protiv nevernika i budi neumoljiv prema njima. Njihova je kuća pakao opako pribežište, dabome. Kažem vama, Amerikancima, i vašim dvoličnim saveznicima, da ćemo nastaviti borbu protiv vas...
  23. 23. 23 Napali ste nas u Somaliji; podržali ste ruska zverstva protiv nas u Čečeniji, Indiju koja nas tlači u Kašmiru i jevrejsku agresiju protiv nas u Libanu... Muslimani su naslednici Mojsija (neka počiva u miru) i mi smo naslednici prave Tore koja nije menjana. Muslimani veruju u sve proroke, uključujući Avrama, Mojsija, Isusa i Muhameda (dao im Alah svima mira i blagoslova)... Ako budemo napadnuti, imamo pravo da na napad uzvratimo... Dužnost je muslimana da pripreme potrebne snage da napadnu neprijatelje božje, i ja zahvaljujem bogu što mi je to omogućio. Majk Mekinon oseti kako mu se jeza spušta niz kičmu. Poslednja izjava data je pod naslovom „Islamska nuklearna bomba. Mekinon nije nimalo sumnjao da Bin Laden ne samo što je došao do nuklearnog oružja, već je i nameravao da prvom prilikom napadne. Prve na spisku bile su Sjedinjene Američke Države i njihova dva glavna saveznika, Britanija i Australija. SEDMO POGLAVLJE Jerusalim Taksi je ostavio doktora Davida Kaufmana na uzavrelom uglu ulice Kralja Džordža V i Ha Histradruta. Nešto viši od metar i osamdeset, maslinaste kože, plavih očiju i guste, crne kovrdžave kose, nehajno je pošao kroz vrevu Ijudi koji su izašli tog petka uveče, i ušao u Numero Venti, mesto koje je dobilo ime krajnje nemaštovito, po svom uličnom broju. Mali intimni restoran nije se promenio još od britanske uprave pre više od sedamdeset godina. „Dobro veče, doktore Kaufmane. Sto vas čeka. Pretpostavljam da ste imali prijatnu sedmicu?“ „Nije bila loša, hvala, Eli. Ali bila je prilično duga, tako da nije loše kad čovek može da odvoji jedno veče za sebe.“ Zbrčkani stari konobar sa velikim krivim nosom osmehnu se na to. U osmehu mu je bilo iskrene topline, a stare sive oči bile su mu u skladu sa bojom proreñene kovrdžave kose. „Hoće li kasnije doći vaša koleginica, doktorka Baseti?“, upita Eli dok je izvlačio stolicu. „Kod frizera je“, reče David i prevrnu očima.
  24. 24. 24 „Nešto za piće dok je čekate?“ „Jedno pivo, Eli, hvala.“ David ispruži duge noge ispod stola i osmehnu se sam sebi. Eli je bio glavni konobar otkad je David počeo da dolazi u Numero Venti i uvek mu je polazilo za rukom da učini da se oseća kao najznačajnija osoba u restoranu. David mu je predstavio Alegru jedne veoma uzavrele noći i Eli ju je od tada pozdravljao kao da je godinama poznaje. Otpio je prvi gutljaj svog omiljenog svetlog piva makabi i pogledao oko sebe. Restoran je počeo da se puni. Za šankom su jedan ili dva člana Kneseta kao i nekoliko istaknutih poslovnih ljudi živo razgovarali. David je nehajno pogledao snažno grañenog Arapina koji je čitao za stolom u jednom uglu. „Šalom!“ Par za susednim stolom kucnuo se čašama: zdravica ,,mira“ u zemlji koja je znala samo za vekove krvoprolića i rata. Iza smeha i drugarstva stalno je vrebao sasvim drugačiji zvuk razorni zvuk smrti i uništenja iz ruku Hamasa i palestinskih Arapa. Jusuf Sartavi se pravio da je zaokupljen knjigom. Usamljeni Arapin za stolom u uglu radio je za Kohatek, izraelsku kompaniju za organizaciju javnih manifestacija, ali u stvarnosti je njegova uloga bila daleko zlokobnija, i za nju još nisu znali ni Mosad ni CIA. On je sada bio jedan od Hamasovih najiskusnijih planera operacija. Prošlo je više od dvadeset pet godina otkad su mu Izraelci pobili porodicu u zaseoku Deir Azun. Košmari ga još nisu napustili. Da nije bilo ponuñene velike sume novca, doktorka Alegra Baseti obično ne bi zanimala Hamas, pogotovo ako se ima u vidu neobično poreklo ugovora. Potekao je sa nekog visokog mesta u Vatikanu, ali ako su hrišćani hteli smrt sopstvene sorte, to je bila njihova stvar. Njemu je pažnju privukao saradnik žrtve, doktor David Kaufman, sin profesora Josija Kaufmana. Obojica su već bili na Hamasovom spisku meta. Hamasova politika bila je da u potpunosti upozna metu atentata, a Jusuf Sartavi oduvek je krajnje pedantno planirao. Večerašnje izviñanje bilo je tek prvi korak. David Kaufman otpi još malo piva i zamisli se nad Alegrinim otkrićem. Njena analiza DNK bila je sasvim izvanredna, ali došli su tek do polovine razvrstavanja fragmenata. David pogleda prema vratima gde je Eli uzimao Alegrin mantil. Alegra je bila vitka, okruglih, tamnosmeñih očiju i ovalnog lica. U laboratoriji joj je kosa obično bila podignuta, ali večeras je pustila da joj padne na ramena, crna i sjajna pod restoranskim svetiljkama.
  25. 25. 25 „Izgledaš još lepše nego obično“, reče David i poljubi je dok joj je ispod stola izvlačio stolicu. „Hvala, gospodine. Takvojaskanje daleko če te odvesti.K „Pivo? Džin i tonik? Šampanjac?“ „Šampanjac, rekla bih“, odgovori Alegra, sa samozadovoljnim izrazom na licu. „Donesi celu bocu, Eli“, reče David dok je uzimao jelovnike. „Jesi li se čuo skoro sa svojima?“, upita Alegra. „Oboje su dobro. Josi još žonglira univerzitetskom matematikom i politikom, a Marijana je tiha i podržava ga, mada ponekad pomislim da bi ona radije da Josi ostane profesor.“ „Majka ti je upečatljiva žena. A oboje izgledaju kao da nisu mnogo stariji od šezdeset godina.“ „Da. Sile vasione dobro su učinile kada su spojile njih dvoje.“ „ Ako se izuzme to što su napravili tebe“, odgovori Alegra brzo. „Daaa! Obožavam kad se tako otvoriš, Davide Kaufmane.“ „Nek ti je na čast. Šalom!“, reče on s osmehom. „Dobra nedelja, non e veroV reče David, pomešavši hebrejski s Alegrinim maternjim italijanskim. Alegra se osmehnu. „Veoma dobra nedelja. Nije ni čudo što monsinjor Lonergan nije želeo da bilo ko pristupi fragmentima koje je čuvao u svom sanduku u riznici Rokfelerovog muzeja. Kad Vatikan sazna šta imamo, dići će se neviñena gužva.“ ,,Da“, saglasi se David, odjednom ozbiljan. „Izgleda da je njihov najgori košmar najzad isplivao na površinu, mada to u krajnjem slučaju i ne mora da bude loše.“ „Što znači?“ „Što znači da će Vatikan na kraju možda morati da preispita svoju dogmu. Uvek si govorila da si napustila crkvu zato što se zasniva na strahu. Zato što je vode starci koji odbijaju da promene stav bez obzira na postojanje dokaza.“ David je primetio promenu u govoru Alegrinog tela. „Kao što znas, to nije bio jedini razlog“, odgovori ona i gorko sećanje na kardinala i crkvu koju je nekada volela zatamni joj uobičajenu blagost u očima. „Zar baš nikome ne možeš da veruješ?“ Alegra odmahnu glavom. „Ne u Vatikanu. Odgovoriće žestoko i učiniti sve da to pokopaju. Ali Đovani Doneli bi pomogao. On je jedan od malobrojnih ljudi na vrhu koji bi dozvolili raspravu o ovom svitku u okviru crkve.c „Impresivan čovek, taj kardinal i patrijarh Venecijea, napomenu David s malčice ljubomore, svestan posebne veze izmeñu Alegre i briljantnog katoličkog
  26. 26. 26 sveštenika. „Ali sve i da nam on ne pomogne, zar ne možemo sami ovde da objavimo informacije?a „Bez podrške nekoga kao što je Đovania, bila je uporna Alegra, „Vatikan će jednostavno proglasiti svitakprevarom. Oni su majstori za kontrolu medija, a ovo je jamačno najvažnije otkriće u čitavoj istoriji hrišćanstva. Ovo je prava poruka, Davide, upozorenje da je civilizacija ušla u svoju završnu fazu.a „Misliš da još neko zna za to?a Alegra odmahnu glavom. „Lonerganovkovčeg u riznici Rokfelerovog muzeja nosio je oznaku ’lično’, tako da sumnjam da čak i direktor zna šta je bilo u njemu. Moraćemo da se čuvamo Lonergana kad se bude vratio.a „Misliš da on zna šta ima, ili bolje, šta je imao?a Alegra se zamisli. „Teško je to utvrditi kad je on posredi. Moguće je da zna više nego što mislimo. Iako možda nije imao vremena da dešifruje ijedan fragment, a bez pomoći DNK analize to bi potrajalo godinama.a „Misliš li da ga Vatikan plaća?a „On je svakako jedan od momaka kardinala Petronija.a Alegra se strese. „Svitak Omega će ih temeljno uzdrmati.a OSMO POGLAVLJE Venecija Otac Vitorio Pinjedoli posmatrao je sa svog mesta kod oltara u ogromnoj bazilici San Marko kako se kardinal Đovani Doneli priprema da održi propoved masi vernika. Ovaj kardinal, pomisli on, nije nalik niti jednom koga je dotad upoznao, a sa pedeset dve godine bio je jedan od najmlañih. Guste crne kose, dubokih plavih očiju, imao je topao, zarazan smeh; bio je vitak i u kondiciji čak je išao redovno u teretanu. Nije kod njega bilo nikakve naznake visoke funkcije i bio je opušten i pristupačan. Kardinal Doneli je u Veneciji bio veoma kratko, a već su svi, kako u crkvi tako i van nje, pričali o njemu. Bilo je poprilično podrugljivih primedbi bogatih i moćnih Venecijanaca o Đovanijevom ,,prostoma južnjačkom poreklu, jer je došao iz gradića Marateja na zapadnoj obali Bazilikate. Venecijansko društvo uživalo je u pompi i nasleñu iz starih feudalnih vremena i tamošnji patriciji upadljivo su ludeli zbog Đovanijevog odbijanja da prisustvuje sjajnim i skupim
  27. 27. 27 dogañajima na koje su ga pozivali i očekivali da im prisustvuje. Đovanijeva nesklonost prema preteranom ceremonijalu dovela je do toga da se Vitorio nosi sa uvreñenim pozivima i pritužbama. Prvi je došao od izbezumljenog šefa policije koji je naišao na tek postavljenog patrijarha Venecije kad je ovaj izašao u šetnju odeven u crnu rizu običnog sveštenika. Policija ga je zatekla u jednoj tratoriji blizu kanala Grande gde je zadovoljno ćaskao s nekim gondolijerima i jeo picu al taglio na parče. „Šta ako mu se nešto dogodi!" požalio se il Capo di Polizia. „Mogao je makar da prihvati da ga odvezemo kući. Đovani je učtivo odbio ponudu policijske pratnje i nenamerno je sve dodatno pogoršao time što je prihvatio vožnju od gondolijera. Po njegovom mišljenju gondolijeri su bili sasvim prikladna i daleko nepretencioznija zamena. Sveštenik sa širokim neodoljivim osmehom to je bilo prvo što su ljudi na njemu zapažali. Gondolijeri, ribari i ostali pripadnici venecijanske radničke klase su ga voleli. Vitorio nervozno pogleda u okupljene vernike. Izbor teme njegovog kardinala, koji je dovodio u pitanje sam začetak života na planeti, privukao je veliku pažnju, i to ne samo u uskim ulicama i prekrivenim sokacima Venecije. „Nauka i religija je bila u direktnoj vezi sa Đovanijevim obrazovanjem doktoratom iz teologije i diplomom sa studija biologije i hemije koje je završio sa najboljim ocenama. Na Đovanijev izbor teme uticao je članak u Korijere dela sera uglednom italijanskom listu po imenu Večernji kurir. Vitorio je znao da je to opasna teritorija i da će Vatikan odbaciti svako odstupanje od crkvene doktrine o Adamu i Evi. Dok se Đovani peo mermernim stepenicama u svoju propovedaonicu, neka nejasna prilika zauzela je mesto u zadnjem redu sedišta rezervisanih za sveštenstvo. Đovani je insistirao na tome da koristi manju od dve ukrašene propovedaonice. Spustio je ruke na mermernu ogradu i toplo se osmehnuo. „Buongiorno. E molto buono vi vedere! Dobro jutro. Baš mi je drago što vas vidim! Neki od vas su možda pročitali članak o bakterijama prošle nedelje u Korijere dela sera. Za one meñu vama kojima je možda promakao, ne brinite, nije greh ne interesovati se za bakterije. Smeh odjeknu od pozlaćenih zidova San Marka, a Đovanijev iskreni osmeh prodirao je čak i u najhladnija i najsumnjičavija srca. „Ovaj članak se bavio jednim drugačijim tipom bakterija koji je poznat pod imenom arhebakterija i živi i napreduje u ključaloj vodi. Možete se upitati kakve to
  28. 28. 28 ima veze s crkvom i teologijom.a Đovani zastade i pogleda okupljene vernike, privlačeći ih sebi. „Želim da vas odvedem duboko pod površinu okeana. Zamislite da smo svi u istraživačkoj podmprnici Alvin, nekoliko kilometara ispod površine. Vlada mrkli mrak i voda je veoma, veoma hladna. Odjednom, moćna svetiljka naše podmornice obasja istopljenu lavu koja izbija iz vulkanskih otvora i mi posmatramo kako ona dolazi u dodir sa ledenom vodom. Duboko ispod morskog dna lava i fluidi u kaskadi iz otvora zagrejani su do temperatura većih i od 300°C, ali strahoviti pritisak na toj dubini sprečava ključanje tih fluida. Umesto toga, obrazuju se visoki, lavom oivičeni odžaci poznati kao crni dimnjaci. Zamislite kako smo se samo iznenadili kad smo ustanovili da i taj pakao vrvi od života. Tu su crvi i druga živa bića kojima pogoduju temperature mnogo više od temperature na kojoj voda ključa. E sad, pitam se je li takvo otkriće problem za našu teologiju ili nije.“ Đovani je shvatio da je sada svima privukao pažnju. „Ovde, na površini naše planete, svi znamo da je energetski izvor života sunčeva svetlost. Bez nje bi biljke izumrle, a bez biljaka izumrle bi i životinje, uključujući i našu vrstu. Ali na ovim dubinama nema sunčeve svetlosti. U ovom delu okeana ta živa bića nemaju potrebe za suncem; hrane se sumporom i vodonikom. Postoji sve više naučnih dokaza koji ukazuju na to da su te okeanske bakterije bile upravo prvi oblik ćelijskog života na Zemlji, iz kog su se razvili svi drugi oblici života, uključujući i ljude. To takoñe znači da bi mogao da postoji sličan oblik života duboko ispod površine planeta kao što su Mars i Jupiterovi sateliti, pa čak i u dalekim ledenim pustošima milijardi galaksija nalik na našu.“ Đovani nije bio spreman da ide dalje od toga. Već je naslutio nelagodnost koju je njegov izazov prihvaćenoj biblijskoj priči o stvaranju izazvao meñu vernicima i nije se usudio da pokrene pitanje porekla DNK. Ovo nije bilo vreme da se govori o moćnoj duhovnoj sili za koju je bio siguran da upravlja kosmosom; sili prema kojoj su svi religijski pokušaji čovečanstva nedostojni. ,,I gde su tu onda Biblija i Adam i Eva?“, upita on. „Gde smo tu mi, hrišćani?“ Niko se nije ni pomerio. „Kao vaš patrijarh i istovremeno kao naučnik, ja u ovome vidim samo dobro. Za mene je to samo još jedno otkrovenja načina’ na koji je sve izvedeno. A Duh postanja toliko je briljantan da sam siguran da smo tek zagrebali po površini.“ Vitorio je slušao, duboko zamišljen. Oduvek je verovao u doktrinu postanja koju je zastupao katolički katehizam: Gospod Bogje naterao muškarca da duboko usne; i
  29. 29. 29 dokje ovaj spavao, Onje uzeo jedno muškarčevo rebro i zatvorio to mesto mesom. Ondaje Gospod Bog iz rebra stvorio ženu. Postanje je bilo divna priča bez ikakvog pomena bakterija, ali Vitorio je ipak osećao sve veće poverenje prema ovom nadarenom čoveku koji je bio toliko voljan da podeli znanje sa drugima. Kao da se velika katedrala otvorila za aggiornamento. Vetar osavremenjivanja snažno je duvao kroz portale San Marka. S vremenom, prerašće u buru. Skrivena prilika u zadnjem redu brzo je hvatala beleške, a da to nisu videli ni Đovani ni Vitorio. Noć se spustila na Pjacu di San Marko i okolne kamene sokake i uske ulice Venecije. Sveprisutni gondolijeri takmičili su se za „morska mesta na kanalu Grande i bezbroj manjih kanala, stručno upravljajući naizgled krhkim čamcima meñu parobrodima i dereglijama u neprestanoj borbi za zadovoljenje potreba grada na vodi. Ne primećujući elegantne otkucaje bila Venecije, Đovani je sedeo u svojoj radnoj sobi iznad Pjace i razmišljao o propovedi. Teorija Frensisa Krika o poreklu DNK zapretila je mnogima u vatikanskim kuloarima i briljantni naučnici su bivali uspešno diskreditovani. Osamdesetih godina dvadesetog veka profesor Antonio Roseli sa Universita Ca Granda obnovio je Krikovo istraživanje sa snažnom podrškom izraelskog matematičara, profesora Kaufmana. Ali Kaufmanova analiza šifara Svitaka s Mrtvog mora otišla je mnogo dalje od DNK. Da li je započelo poslednje odbrojavanje? Roseli je bio siguran da jeste. Đovanijeve misli vratile su se vremenu kada je učio pod nadzorom velikog uma, vremenu kada su on i Alegra Baseti, zamamna mlada kaluñerica iz južne Italije, zajedno studirali, vremenu kada su Roselijeve teorije dovodile do strasnih diskusija nad pastom i jeftinim crnim vinom u piceriji Milano. Prošlo je više od dvadeset pet godina otkad su ih poslali na Milanski univerzitet, ali kao da je bilo juče. Da nije došlo do niza izuzetnih dogañaja 1978, možda se nikada ne bi ni sreli, i možda bi predlog da oboje studiraju na sekularnom univerzitetu ostao zakopan u arhivama Vatikana.
  30. 30. 30 DEVETO POGLAVLJE Rim Nadbiskup Lorenco Petroni, zamenik za opšte poslove u državnom sekretarijatu, bio je najuticajniji nadbiskup u Vatikanu. Posle smrti pape Pavla VI i izbora kardinala Albina Lućanija iz Venecije za papu Jovana Pavla I, Petroni je dospeo na mesto kadrovika novog pape i zadržao kontrolu nad ogromnim finansijskim sredstvima Vatikanske banke. Ništa nije moglo da uñe ili izañe iz papine kancelarije a da Petroni to ne vidi, ili je on tako mislio, ali danas, manje od mesec dana po izboru novog pape, Lorenco Petroni je bio veoma zabrinut. Kardinal Lućani je bio izabran kao neko koga su kardinali Kurije mislili da mogu da kontrolišu, ali se ispostavilo da je tihi kardinal iz Venecije sušta suprotnost tome. Sada su bile ozbiljno ugrožene karijere kako nadbiskupa Petronija, tako i francuskog kardinala i državnog sekretara Žana Vijoa. Nadbiskup Petroni se namrštio kada je pročitao poruku od oca Đovanija Donelija, ličnog sekretara Njegove svetosti. Njegova svetost je izrazio želju da se malom broju sveštenika i kaluñerica omogući da studiraju na nekom svetovnom univerzitetu. Cilj je da se promoviše razmena iskustava kako bi se omogućilo Svetoj katoličkoj crkvi da bolje reaguje na promene u svetu i upozna se sa načinom razmišljanja sledeće generacije. Njegova svetost bio bi zahvalan za savet. „Razmena iskustava?“ Ljutit što uopšte mora da razmatra takav predlog dok se drugi dogañaji otimaju njegovoj kontroli, Petroni je zgužvao poruku i bacio je u korpu, zapitavši se ko ili šta je moglo da nagna svetog oca da uopšte pomisli na takav potez. Misli mu prekinu tiho zujanje interkoma. ,,Petroni! „Njegova svetost bi hteo da vas vidi, ekselencijo. „U vezi sa?“ „Mislim da bi posredi mogao biti predlog za univerzitet, odgovori otac Doneli mirno. Već se navikavao na kadrovikovu razdražljivost.
  31. 31. 31 „Život bi nam bio lakši ako bismo to sa sigurnošću znali, odbrusi Petroni i isključi interkom, s olakšanjem zbog toga što poziv nije bio onaj od kojeg je strepeo. Brzo se pribrao i usredsredio misli na to kako najbolje da izdejstvuje odbacivanje predloga o univerzitetu. „Saomodi!C6 „Želeli ste da me vidite, svetosti? „Sedite, Lorenco. Lućanijevo ponašanje bilo je učtivo, ali neuobičajeno hladno, što Petroniju nije promaklo. „Ovaj predlog o univerzitetu. Jeste li imali priliku da ga pogledate? ,,Ne baš detaljno, svetosti, ali učiniću to. „Ima u tome nečega, non e vero' „Svakako, svetosti. Mada mislim da ima tu nekih zamki koje bi trebalo razmotriti pre nego što se u to upustimo. „Biće važno odabrati prave ljude i, naravno, pravi univerzitet. Sadržina studija takoñe će biti od ključnog značaja. Imajući sve to u vidu, mislim da bi bilo korisno da osnujemo meñusektorsku komisiju da obradi ova i još neka pitanja. Lorenco Petroni je rano naučio od kakve su koristi meñusektorske komisije. Ako pravi čovek bude za kormilom, u ovom slučaju on, takav predlog može se pokopati pre nego što uopšte započne da se realizuje. Ako se neko i seti da pita, može se osloniti na privremeni izveštaj koji će dovesti do daljeg odlaganja sve dok onaj koji je stvar predložio ne preñe na nešto ñrugo. „Meñusektorske komisije mogu biti korisne. Ponekad“ dodade papa značajno. To nije bio prvi put da arogancija navede mladog Petronija da pogrešno proceni protivnika, a neće biti ni poslednji. »Već sam dobio veoma povoljan odgovor od upravnika Ca Granday Universita Statale u Milanu." ,,U Milanu postoji odličan Universita Cattolicd“, odvrati Petroni. „Znamo to, ali već smo doneli odluku.t U retko korišćenoj papskoj množini svetog oca začuo se prizvuk konačnosti. „Voleo bih da kardinal prefekt za sveštenstvo to pogleda i da njegovi Ijudi pripreme nominacije. U Lućanijevom osmehu nije bilo uobičajene topline. Besan zbog toga što je tako nadigran, Petroni je odjurio natrag u svoju kancelariju. Izlaganje mladih katoličkih sveštenika i kaluñerica opasnostima sekularnog sveta van svake kontrole pretilo je da im iskvari um, ali predlog univerziteta mogao je da
  32. 32. 32 sačeka. Trenutno je Petronijev najveći problem bila papina istraga u Vatikanskoj banci, o kojoj se uveliko šuškalo. Nedelju dana kasnije, Lorenca Petronija, zabrinutijeg nego ikad, pozvali su da doñe kod državnog sekretara. „Naravno, eminencijo, odmah ću doći.t Kardinal Žan Vijo klonuo je, pepeljast u licu, na jedan od grimiznih ležajeva u svojoj kancelariji. U velikoj pepeljari prelivali su se opušci kraj primerka Oservatore Politiko na stočiću za kafu. Naslov nije mogao biti gori „Velika vatikanska loža. Pripadnost masonskoj loži, naročito nekoj sa tako dobrim vezama kao što je P2, bila je od velike koristi, ali katolička crkva je oduvek imala veoma jasan stav o „sinovima zla. Svaki katolik za koga se ustanovi da je mason biće izopšten, a urednik Oservatore Politiko, nezadovoljni bivši član P2, objavio je spisak imena sto dvadeset jednog istaknutog katolika koji su pripadali masonskim ložama. Ime kardinala, državnog sekretara, bilo je na vrhu spiska, zajedno sa još nekoliko kardinala. Petronijev želudac se zgrčio. On je pre samo nedelju dana bio primljen u ložu. „Upravo sam otpušten, reče državni sekretar jednostavno. ,,Spisak?, upita Petroni i pogleda na novine. „Smem li? „Nema te na njemu. ,,Ne razumem, eminencijo, odgovori Petroni, upinjući se da suzbije prizvuk olakšanja u glasu. „Pristali su da te prime, ali članstvo ti još nije prošlo obradu. „Žao mi je što su objavili vaše ime, eminencijo, ponudi Petroni sa zakašnjenjem. „Izgleda da sam ja ovog puta imao sreće“, dodade, u potrazi za potvrdom da se zaista izvukao. ,,Ne baš. Papa namerava da te sutra razreši svih dužnosti. Juče je dobio preliminarni izveštaj o tvojim aktivnostima u Vatikanskoj banci i namerava da podrobno ispita vatikanske finansije u potpunosti. Ako to uradi, ne moram da ti kažem da će rezultat biti krivične prijave koje će neke od nas smestiti iza brave na veoma dug period. Lorenco Petroni se vratio u kancelariju, lica iste boje kao što je bilo i lice državnog sekretara, s kovitlacem u glavi. Istraga se nije smela dozvoliti. Moraće da se sastane sa Đorñom Feličijem, mladim Sicilijancem iz P2.
  33. 33. 33 Đovani Doneli je došao do papine trpezarije na trećem spratu vatikanske Palate apostola. Prošla su trideset dva dana od Lućanijevog izbora i večeras je papa Jovan Pavle I zatražio da Đovani obeduje s njim. Na Lućanijev zahtev, sestre iz papinog domaćinstva pripremile su jednostavan obrok koji se sastojao od bistre supe, teletine, svežeg pasulja i salate. „Izgledate zabrinuto, svetosti, usudi se da kaže Đovani. „Đovani, nešto od onoga što ću ti večeras reći sutra će saznati svi, ali nešto i neće. Video si Oservatore Politiko?“ „Bio sam preneražen, svetosti“, reče Đovani. Masonerija je za njega bila anatema, a kamoli lože povezane s mafijom. Albino Lućani klimnu glavom. „Danas popodne razrešio sam državnog sekretara svih dužnosti. Poslaćemo ga natrag u Francusku, u starački dom gde će, nadam se, naći nekakav mir. Ostalim kardinalima i biskupima sa tog spiska naći ćemo dijeceze u kojima će moći da razmišljaju i gde će teško moći da budu u dodiru s kakvom masonskom ložom.“ Takav je to bio čovek; gorko razočaran i potresen, ipak je našao vremena da razmišlja o onima koji su izdali crkvu. „Da li si pročitao preliminarni izveštaj o Vatikanskoj banci koji sam ti dao na čuvanje?“ ,,Ne, svetosti, nisam bio siguran treba li to da uradim. Stavio sam ga u sef.“ Lućani se osmehnu, Da je bio na njegovom mestu, i sam bi učinio isto. „Ovde treba da primenimo ista pravila kao i u Veneciji, Đovani. Ni ti ni ja nismo navikli na vatikansku politiku, ali moraš da se baviš svim pitanjima. Kada budeš imao vremena, voleo bih da pročitaš rezultate istrage. Još nisam siguran šta dalje, ali sutra ću nadbiskupa Petronija razrešiti svih dužnosti.“ „Šefa kadrovske službe?“ Đovaniju se arogantni i agresivni Petroni nije mnogo dopadao, ali ipak je bio zapanjen time dokle su korupcija i obmane dosezale u okviru Vatikana. Dok su papa Jovan Pavle I i Đovani razgovarali, a kaluñerice iz papinog domaćinstva se odmarale u kuhinji, jedna prilika u svešteničkoj rizi izašla je iz papine spavaće sobe jednako tiho kao što je i ušla u nju. „Vatikanska banka je bila umešana u ozbiljne zločinačke aktivnosti najmanje onoliko dugo koliko je Petroni upravljao njenim sredstvima.“ Đovani je napregnuto slušao. ,,U nekoliko proteklih godina zločinački smo zloupotrebljavali položaj papske države i izuzetost od istrage italijanskih vlasti. Vatikanska banka je prala milijarde
  34. 34. 34 lira za mafiju i do guše smo umešani u lažno fakturisanje kojim je italijanski narod prevaren za još mnogo milijardi. Imamo akcije u firmama koje proizvode tenkove i municiju, a kažu mi da meñu više od deset hiljada računa u našoj Banci, manje od 10 posto ima legitimnu svrhu. Većinom su to korupcionaški fondovi Petronijevih kompanjona iz mafije. „Trebalo bi da objavimo to, svetosti, primeti Đovani mudro. ,,To i nameravam, uključujući činjenicu da je u jednom periodu Vatikan bio vlasnik Istituto Farmacologico Sereno“ „Velike farmaceutske firme? Papa Jovan Pavle I klimnu glavom. „Jedan od njihovih najprodavanijih proizvoda jeste luteolas, kontraceptivna pilula koja se uzima oralno. Ti znaš šta ja mislim o našoj doktrini kad je posredi kontracepcija, Đovani, ali da osuñujemo kontrolu začeća i da istovremeno proizvodimo milione pilula za kontracepciju zato što tako zarañujemo novac uvaljuje nas još dublje u licemerje. Meñutim, postoji jedna još osetljivija stvar. Istraga je otkrila da smo početkom ove godine kupili jedan Svitak s Mrtvog mora za deset miliona dolara. Da li si ikada čuo za Svitak OmegaT „Cuo sam za to, svetosti, ali pojma nisam imao da zaista postoji, a kamoli da ga je Vatikan kupio. „Đovani, već se dugo poznajemo i kada mene više ne bude, na tebi i drugima poput tebe ostaće da povedete crkvu napred. Ako je tačno to što mi kažu, Svitak Omega nateraće nas da preispitamo dobro našu doktrinu i to će uznemiriti mnogo ljudi, ali mi se ne smemo sklanjati od istine. Na moj zahtev, stari i penzionisani profesor za bliskoistočne antikvitete sa Universita Cd Granday profesor Salvatore Fjorini, boravio je prošle nedelje ovde prevodeći ga u potaji. Imam sažetak koji ću pročitati večeras. Prvi utisak mi je da meñu ostalim otkrovenjima Svitak Omega sadrži i strašno upozorenje za sve nas. Đovani se probudi na neumoljivi zvuk zvona svetog oca. Pogleda budilnik na noćnom stočiću. Tek što je prošlo pet ujutro. Đovani nekako navuče odoru na sebe i požuri hodnikom koji je povezivao njegov mali stan sa papinim. „Sestro Vinćenca. Pa vama je zlo!“, reče Đovani kada je došao do kraja hodnika. ,,Za ime sveta, šta se desilo?c „Nešto strašno, oče. Njegova svetost... On je..Sestra Vinćenca se zagrcnu na te reči. Đovani se preneraženo trgao kada je ušao u papinu spavaću sobu. Njegova svetost sedeo je na krevetu, lica iskrivljenog od bola, iskolačenih očiju. Naočari su mu skliznule na vrh nosa. Đovani oseti čudnu i neodoljivu potrebu da sačuva smirenost
  35. 35. 35 dok je gledao papine papuče razbacane neuredno kraj kreveta, sa vrhovima prekrivenim bljuvotinom. On uze telefon kraj papinog kreveta i pozva državnog sekretara koji je boravio u svom stanu u Lateranskoj palati. Kardinal se javio gotovo odmah. „Mon dieuy cest vrais tous ga? Pobogu, zar je to istina? Kardinal je, setiće se Đovani kasnije, zvučao budno i pozorno. „Kada ste ga zatekli, sestro?, upita Đovani. „Neposredno pre nego što sam vas probudila, oče“, odgovori sestra Vinćenca dok su joj se suze slivale niz blago staračko lice. „Ostavila sam Svetom ocu kafu ispred sobe u pola pet kao što uvek radim i kad sam pogledala nešto pre pet, videla sam da nije ni taknuta, pa sam pokucala i onda..Glas joj zamre i ona zajeca. „Uradili ste sve što je bilo u vašoj moćiK, reče Đovani tešeći staru kaluñericu. „Skuvajte sebi šolju čajaK, reče on kako bi joj dao nekakav zadatak. ,,Da li biste i vi jednu, oče?, upita sestra Vinćenca, neprestano zabrinuta za dobrobit onih koji su joj bili povereni. „Samo ako vam nije teško. Kada je stara kaluñerica izašla, Đovani je podrobnije pogledao mrtvog papu. Za kratko vreme koliko je držao ključeve sv. Petra, Albina Lućanija je većina zavolela, dok ga se nekolicina plašila. Bio je nenametljivo šarmantan i blag, vatrenog uma. Đovani pogleda bočicu sa lekovima za nizak krvni pritisak, koju je papa držao na noćnom stočiću, a onda u grimiznu fasciklu koju je stezala papina mrtva šaka. Listovi koji su se prosuli iz nje na krevet bili su deo izveštaja profesora Fjorinija o Svitku Omega. Đovani oseti hladan strah u dnu stomaka dok je preletao pogledom po raštrkanim stranicama. I u početku treći će nadvladati prvim i drugim... i vascelo čovečanstvo biće satrto. „Ništa ne dirajte, oče.c Glas Lorenca Petronija bio je čeličan, a nedostatak osećanja zlokoban. „Zna li iko još da je papa mrtav?c Bio je uredno obrijan i potpuno odeven u formalnu odeždu nadbiskupa. Prošlo je samo nekoliko minuta otkad je Đovani obavestio državnog sekretara. Još nije bilo ni pet i petnaest. „Samo sestra Vinćenca i državni sekretar. „Trebalo je i meni da javite, oče Doneli. Da bismo zaštitili sestru Vinćencu od medija, vratićemo je u njen manastir u Veneciju. Smesta. „Eminencijo, strašna stvara, reče Petroni uglañeno. Državni sekretar, takoñe potpuno odeven i izbrijan, žurno uñe u sobu. Za njim malo kasnije uñe i papin lekar, dr Renato Buconeti. Dok je dr Buconeti pregledao telo, nadbiskup Petroni je
  36. 36. 36 sistematski uklanjao papire i fasciklu s kreveta, kao i naočari, papuče i lekove mrtvog pape. Prišao je papinom radnom stolu i uklonio fasciklu o predstojećim otkazima i premeštajima, kao i rokovnik za sastanke svetog oca. Kasnije tog jutra, dok je Đovani još pokušavao da se suoči sa ličnim i crkvinim gubitkom, zapanji se kada je čuo zvaničnu objavu o papinoj smrti na Vatikanskom radiju: Jutros, 29. septembra 1978. oko pet i trideset, lični papin sekretar, kada nije zatekao svetog oca u kapeli njegovog stana, potražio ga je u sobi i zatekao mrtvog u krevetu, s upaljenim svetlom, kao da je imao nameru da čita. Lekar, doktor Renato Buconeti, koji je pohitao u papinu sobu, potvrdio je smrt koja se verovatno zbila oko jedanaest sati prethodne večeri, kao ’iznenadnu smrt’ koja se mogla povezati s akutnim infarktom miokarda. „Vatikanski radio je pogrešio, ekselencijo, protestovao je Đovani kod Petronija. „Vatikanski radio je apsolutno u pravu, oče Doneli. Ta izjava je u skladu sa zvaničnim obaveštenjem za štampu koja se upravo odašilje telegrafski. Sva novinarska pitanja biće u nadležnosti Vatikanske kancelarije za štampu i ako iko bude pitao, sveti otac je zatečen kako čita pobožno Oponašanje Hrista. Jesam li sasvim jasan?“ „Ekselencijo“, bio je jedini Đovanijev odgovor, sa prizvukom čelika u glasu. Petroni je gledao kako mladi sveštenik izlazi iz njegove kancelarije i zapitao se koliko je toga video iz sažetka Svitka Omega. Biće dovoljno vremena da se pozabavi njim pošto konklava izabere sledećeg papu. Nadao se da će ovog puta kardinali Kurije odabrati kako treba i da će se crkva vratiti na pravi put. Tom Švajker se pripremao za izveštaj uživo, kako bi se pridružio sve jačim pozivima da se ustanovi istina o smrti Jovana Pavla I. Sve do tada mreža N nije imala izveštača posvećenog „verskim pitanjima“ i mada je Tom Švajker bio dopisnik N-a širom Sredozemlja i sa preovlañujuće muslimanskog Bliskog istoka, imajući u vidu blizinu Rima, uprava se nije usprotivila Tomovom zahtevu da pokriva i Svetu stolicu. Uprava nije imala pojma da je taj zahtev bio deo Tomove potrage za sopstvenom istinom, za nečim što ga je proganjalo od mladosti. „ A večeras idemo uživo do Toma Švajkera koji izveštava ispred Vatikana. Tome, sve su jači pozivi na istragu smrti pape Jovana Pavla.“ Voditelj u Njujorku bio je sedokosi, pokroviteljski nastrojeni Volter Kejsi, čovek poznat u svakom domu u Sjedinjenim Državama.
  37. 37. 37 Tom klimnu glavom kada je satelitom preneti glas iz Vašingtona stigao do njegovih slušalica. „Tako je, Voltere. Ugledne italijanske novine Korijere dela sera samo su jedne od onih koje prednjače u pozivima Vatikanu da sve objasni.“ ,,Da li misliš da Vatikan nešto krije?“ „To je sasvim jasno. Vatikan je lagao o ovome od samog početka, Voltere, a mreža izmišljotina koju su ispleli gotovo je detinjasta. Papu Jovana Pavla I nije našao njegov lični sekretar, kao što se tvrdi u prvom obaveštenju za štampu iz Vatikana. Sada znamo da je telo pronašla pripadnica papinog domaćinstva, sestra Vinćenca, koju su uklonili, a Vatikan odbija da kaže gde se ona nalazi.“ ,,A tu je i pitanje dokumenata koje je papa čitao kada je umro?“ „Prvobitno je Vatikan tvrdio da je čitao pobožnu knjigu, Oponašanje Hrista, ali ta tvrdnja se raspala kada knjiga nije pronañena u papinom stanu u Vatikanu, već se pojavila u njegovom starom stanu u Veneciji. Vatikan sada tvrdi da je papa proučavao spisak novih sastanaka, ali postoje tvrdnje da ni to nije tačno i da je on možda čitao sažetu sadržinu legendarnog Svitka Omega“ „Sta misliš, Tome, hoće li doći do autopsije? „Postoji ogroman pritisak da se to uradi, Voltere, ali Vatikan se odupire uz opravdanje da to zabranjuje kanonsko pravo. Problem u tom argumentu jeste to što je nekoliko teologa potvrdilo da kanonsko pravo i ne pominje autopsiju. Što se tiče italijanskog prava, injekciju tečnosti za balsamovanje nije dozvoljeno ubrizgati dvadeset četiri sata od smrti bez izričite dozvole magistrata, a opet su je u telo pape Jovana Pavla ubrizgali odmah. Sada vlada veoma snažan utisak da je papa Jovan Pavle I ubijen, moguće dodavanjem neke supstance lekovima koje je redovno koristio zbog niskog krvnog pritiska. „Znamo li da li je bio dobrog zdravlja? „Pregledao ga je dr Đuzepe da Ros samo nekoliko dana pre smrti i doktor Da Ros je rekao: ’Non sta bene ma benone ne da je dobro, već vrlo dobro’, a njegov lični lekar u Veneciji kaže da je Albino Lućani bio veoma dobar planinar bez ikakvih ranijih problema sa srcem.a „Tome, hvala što si nam se večeras pridružio. Bio je to Tom Švajker koji izveštava iz Vatikana o sumnji u ubistvo pape Jovana Pavla I. Poslednja vest je da je Vatikan objavio da će konklava koja će odlučiti o njegovom nasledniku biti održana 14. oktobra, što je najraniji mogući datum kada takav izbor može da se sazove. A sad prelazimo na vesti iz Bele kuće. Predsednik Karter je danas izrazio uverenje u postizanje mira na Bliskom istoku posle prošlonedeljnog potpisivanja sporazuma u
  38. 38. 38 Kemp Dejvidu izmedu egipatskog predsednika Anvara Sadata i izraelskog premijera.. Kasnije te noći u svojoj hotelskoj sobi Tom Švajker se prevrtao u snu, progonjen košmarima o izveštaju koji je tog dana pripremio o Vatikanu. Noćne more su ga pratile još od dečačkih dana koje je provodio na siromašnom zemljoradničkom imanju u Ajdahu; noćne more koje su neprekidno podsticale Toma na traganje za mirom i vraćale ga u 1960. kada je imao dvanaest godina i osećao koliko mu nedostaje otac koji je umro šest godina ranije. Bilo je to vreme kada je novi sveštenik, otac Rori Kortni, stigao u njihovu malu parohiju u ravnici Zmijške reke. Veliki auto se zaustavio ispred kuće i rasterao kokoške. Začulo se kucanje na starim drvenim vratima prekrivenim mrežom protiv muva. ,,Ja ćuK, doviknu Tom majci dok je trčao niz drveno stepenište i preskakao po dva stepenika odjednom. „Oče! Molim vas, uñite“, reče Tom koji se navikao na to da vidi sveštenika na vratima. Rori Kortni je bio krupan muškarac u srednjim dvadesetim godinama, ali crvenkasta kosa počela je da mu se proreñuje i dobijao je na težini. Duboki ožiljak pružao mu se levim obrazom, posledica tuče pod uticajem viskija u kojoj je učestvovao ranije, kada je bio mladi geolog i rudar. „Hvala, Tome. Da li ti je majka kod kuće?“ ,,Ko je, Tome?“, doviknu njegova majka iz kuhinje. „Otac Kortni, mama.“ Tomova majka požuri u dnevnu sobu otirući brašno sa šaka i razvezujući kecelju. „O, oče, izvinite zbog nereda. Molim vas, sedite.“ Elinor Švajker žurno ukloni sa starog kauča ono što je šila, donekle užasnuta što je njihov sveštenik vidi u bilo čemu osim u njenoj jedinoj dobroj haljini koju je čuvala za nedelju. „Nije važno, Elinor, ni najmanje. Neću se dugo zadržati. Samo obilazim parohiju Rori Kortni se ponašao opušteno i Tom je počeo da se raduje njegovim posetama. Otac Kortni je uvek uspevao da nañe vremena da se malo dobacuje sa njim loptom u zadnjem dvorištu. Roñeni otac mu je i dalje nedostajao, ali bol koji je osećao bio je u tim prilikama nešto slabiji. „Oče, da li ste za kafu?“ „Možda sledeći put, Elinor. Mislio sam, ako Tom ništa ne radi sledeće nedelje popodne, mogli bismo da se odvezemo do reke. Našao sam sjajno mestašce gde možemo da ispiramo pesak i tražimo zlato.“ ,,Ja to ne umem, oče“, reče Tom stidljivo.
  39. 39. 39 „Ali ja znam i naučiću te. Samo ponesi gumene čizme, a ja ću poneti ostalo što nam treba.“ „O, oče, to je tako ljubazno od vas“, odgovori Elinor Švajker zahvalno. Tomu je predugo nedostajao očinski uzor. „Spakovaću vam obojici izletnički ručak.“ „Hvala, Elinor. Navratiću ujutro posle mise“, reče on i ustade da poñe. ,,Do viñenja, oče.“ Tom i njegova majka mahali su mu sa prednje verande. Stari veliki bjuik oca Kortnija ostavio je za sobom trag u prašini dok je vozio nizbrdo. Zimsko sunce doseglo je zenit u niskom luku iznad šumovitih planina. Bjuik se blago ljuljao dok je otac Kortni vozio preko čistine da bi zaustavio automobil blizu obale brze reke. Hladna i čista planinska voda, nadošla od ranih kiša, grgotala je po kamenju. „Ima li zaista zlata u ovoj reci, oče?“, upitao je Tom uzbuñeno dok je žvakao kiflu koju mu je majka ispekla tog jutra. „Moglo bi da bude.“ Tom je pomogao ocu Kortniju da raspakuje lopatu, budak i dve kofe za prikupljanje šljunka, svetloplavu plastičnu posudu s mrežicom i neobičnu nabranu duguljastu kutiju dugu oko metar i po, od lakog aluminijuma. „Šta je ovo, oče?“ „Odvod za ispiranje. Pomozi mi da ga postavimo.“ Tom je pošao za ocem Kortnijem kroz uzburkanu vodu reke prema suprotnoj obali. Ovaj novi sveštenik, pomislio je Tom, zaista je ljubazan. „Zlato je teže od šljunka pa zato tone na dno dok se šljunak preliva preko svakog žlebića i vraća se u reku.“ Otac Kortni uspravi dva velika kamena s obe strane odvoda za ispiranje kako bi ovaj stajao mirno, uze lopatu a Tomu dade budak. Tom se široko osmehnu i bodro zamahnu budakom. Smenjivali su se na lopati i budaku, i posle nekoliko minuta napornog kopanja napunili obe velike kofe šljunkom. „Najvažnije je da ne sipaš previše šljunka na sito, jer će otići na drugi kraj, zajedno sa zlatom. Moraš uvek da budeš u stanju da vidiš gornji kraj žlebova“, objasnio je otac Kortni dok je polako sipao šljunak u gornji kraj odvoda za ispiranje. Tom je gledao kako se šljunak preliva preko žlebova i ostavlja za sobom koncentrat. „Dobro, Tome, sad ćemo videti da li smo se obogatili“, reče otac Tom sa velikim osmehom dok je punio sito crnim koncentratom. Držeći sito tik ispod vode, blago ga je drmao kako bi lakša zemlja izbila na površinu, a onda se otkovitlala preko ivice. Najednom na dnu sita blesnu nešto malo i žuto.
  40. 40. 40 „Oče! Vidite!“, pokaza Tom. Otac Kortni uze grumenčić iz crnog peska. Bio je velik otprilike kao zrno graška, ali za Toma je to bilo kao da su natrapali na glavnu žilu. „Eto ti, Tome. Rekao sam ti da ćemo ovde pronaći zlato.“ Bio je to jedini grumen koji su pronašli tog dana. Posle još dva sata u situ su našli samo oko desetak grama zlatnih ljuspi, koje je otac Kortni stavio u mali plastični cilindar. Tom je bio presrećan. „Umeš li da voziš, Tome?“, upitao je otac Kortni kada je završio sa utovarom. Tom je odmahnuo glavom. „Uñi onda s ove strane pa okreći volan dok se vozimo natrag.“ Otac Kortni otvori vrata s leve strane i Tom stupi na platformu ispod njih i zavuče se ispod upravljača od belog bakelita kod kojeg je stajala blistava hromirana sirena. „Lep auto, oče.“ „Baš jeste, je Y da? Uzmi volan u ruke, reče on i obgrli Toma. Udaljili su se oko dva kilometra od rečne obale i Tom se kezio dok je upravljao velikim kolima oko rupa i lokvi na putu. „Ako ti se dopada, naučiču te da voziš. Obično sam slobodan nedeljom posle mise,“ „Hvala, oče. To bi bilo sjajnoct, reče Tom, sa sjajem u očima, dok je otac Kortni uzimao volan. Njegovo uzbudenje pretvori se u zbunjenost kada otac Kortni spusti jednu ruku s volana i protrlja unutrašnju stranu Tomove butine. „Dobro je da budeš blizak sa svojim sveštenikom, Tome. Bog je hteo da tako bude. Otac Kortni povuče Tomovu ruku i spusti je na prednji deo svojih pantalona. Tom nije primetio da je otac Kortni raskopčao crni sveštenički kaiš, i šlic crnih svešteničkih pantalona. Crnih. Sveštenički crnih. Zlokobno, opako crnih. Otac Rori Kortni detaljno je isplanirao čitav taj izlet, sve do raskopčavanja kaiša. Učinio je to jednostavnim pokretom kada je Tom okrenuo leña i uzverao se uzbuñeno u kola. Izbor trenutka bio je rezultat dugogodišnje prakse oca Kortnija. Svaki put je bilo pritužbi i svaki put ih je Vatikan zataškavao i selio sveštenika da vreba novu grupu dece koja to nije očekivala. Ovo je bila treća parohija oca Kortnija za tri godine. Tom pokuša da skloni ruku, ali otac Kortni je zadrža na svojoj erekciji. Veštim pokretom upravljača on preñe velikim autom na sporedni puteljak koji je primetio ranije te nedelje i oni se odvezoše natrag prema reci. Kada je puteljak konačno nestao u gustom žbunju, on je isključio motor i pošto su mu sad obe ruke bile slobodne, poče da mazi Toma. Na sopstveni užas Tom je shvatio da
  41. 41. 41 i sam dobija erekciju. „Eto, vidiš. Zar nije dobro?c Otac Kortni jednim pokretom svuče pantalone, dograbi ponovo Tomovu ruku i poče njom da masturbira, da bi na kraju svršio s visokim povikom. Zapanjen, Tom je sedeo zguren uz desna vrata, kako bi izmeñu njega i sveštenika bilo što više prostora na prednjem sedištu. „Ništa ti neće vredeti da ispričaš majci, Tome. Ona ti nikad neće poverovati, ali ja svejedno mogu da te učim da voziš, a? „Ne, hvala“, reče Tom mrzovoljno. Ljutito. Posramljeno. Zbunjeno. Izdano. Sa čitavom mešavinom osečanja koju čak ni njegovo nedeljno kupanje te večeri nije moglo da ukloni. Kad je Tom odbio poziv oca Kortnija da ponovo ispiraju zlato na reci, majka mu je bila zbunjena. „To će ti koristiti, Tome. Osim toga, on je naš sveštenik i treba da si zahvalan što želi da s tobom provodi vreme.“ ,,Ne hvala.“ „Ali zašto? Tom nije hteo da odgovori na to. Reagovao je tako što je pobegao na sprat, zalupio vrata svoje sobe i satima odbijao da siñe. Majka mu se naljutila, veoma. Nedeljama su bili na distanci i u hladnim odnosima. A onda su počele glasine. Veliki Mič Kobern, uzgajivač krompira četvrte generacije i starešina crkve, tena rumenijeg nego obično, izneo je pritužbe pred malim skupom u svojoj dnevnoj sobi. Elinor Švajker je slušala sa sve većim užasom dok je polako shvatala šta se dogodilo. „Bobi Šanahan, Hjui Tejlor i mali Džimi Ozborn. Svi oni. Ne jedu, piške u postelju, mrzovoljni su, ne liče na sebe. Prva koja je nešto posumnjala bila je baka Tejlor. Obratila mi se, a ja sam joj, na svoju večnu sramotu... Na svoju večnu sramotu, ja sam joj reko da neću take priče u svojoj parohiji. Mič Kobern je obično bio krupan i šaljiv, blagi džin. Danas je izgledao kao da ga je pregazio traktor marke mesi-haris. „Plašim se da sam pogrešio. Pričo sam s biskupom i on mi je u poverenju kazo da to nije prvi put da se dešava. Uklonio je oca Kortnija, a sledeće nedelje ovamo dolazi kardinal iz Čikaga da izgladi stvar. „Kako to misliš da nije prvi put da se to dešava, Mič?“, upita Elinor sa čeličnim prizvukom u glasu. ,,I kako taj kardinal misli da ’izgladi stvar?“ Želudac joj se
  42. 42. 42 prevrtao kao bubanj mašine za pranje rublja. „Moj Tom se potpuno drukčije ponaša otkad je bio na izletu s tim sveštenikom i sad odbija da o tome priča.“ Elinorino lice bilo je belo, u skladu sa belim usijanjem gneva koji je usmerila na jedinu metu koju je mogla da pronañe. „Stajala sam pred tim sveštenikom, a ti sad veliš da se to možda i ranije dešavalo! Bog sveti zna šta je moj sin pretrpeo, a ja jedino mogu da i dalje podržavam crkvu koja štiti svoje popove i ne mari za moje dete, niti bilo koje drugo dete s kojim Rori Kortni i drugi kao što je on smeju da budu. E, pa ti i tvoja draga crkva, sa sve tim popom pride, možete lepo da gorite u paklu! Mič Kobern je treptao pred žestinom majčinskog gneva. „Znam, Elinor, znam. Užasno je to. UžasnoC, bilo je sve što je mogao da kaže. Tom Švajker je izmučeno stenjao u snu zbog sećanja na to kako je crkva svim porodicama ponudila po pedeset hiljada dolara pod uslovom da svi pristanu da sačuvaju tajnu. Bilo je to bolno sećanje na odbijanje njegove majke da potpiše ukoliko sveštenik ne bude raščinjen, i na kardinala koji je insistirao na tome da je posredi stvar crkve, a ne njena. Probudio se u znoju prisetivši se gradića uništenog samoubistvima Bobija Šanahana i Hjuija Tejlora. Bio je gnevan na crkvu koja ni najmanje nije marila, već je bezdušno štitila predstavu o sebi i dozvoljavala da razni tipovi poput Rorija Kortnija slobodno vršljaju po novim parohijama i uništavaju nove živote, sve to u ime Hristovo. Lorenco Petroni je imao razloga za zadovoljstvo. Karol Vojtila iz Poljske izabran je za papu i uzeo je ime Jovan Pavle II. Kardinal Vijo ponovo je imenovan za državnog sekretara, a Petroni zadržan kao glavni papin kadrovik sa kontrolom nad Vatikanskom bankom. Ali još su dve stvari ostale nerešene. Petroni je lupkao elegantnim prstima po stolu dok je razmatrao rešenja koja su mu stajala na raspolaganju. Svitak Omega je premešten u malo poznati deo Tajnog arhiva, a izveštaj uništen, posle čega su preostali samo stari profesor sa Ca’ Granda i otac Đovani Doneli. Sa profesorom Fjorinijem moraće brzo da se pozabavi. Biće potrebna primena „italijanskog rešenjaK. Lorenco Petroni je odlučio da što pre porazgovara sa Đorñom Feličijem. Tako da je ostao samo Doneli. Novi papa je doveo svog privatnog sekretara i Petroni je uveravao papu Jovana Pavla II da će Doneli biti zbrinut. Razgnevljen Donelijevom smirenošću u vreme krize i njegovim odbijanjem da se prikloni zvaničnoj verziji Vatikana o smrti
  43. 43. 43 Jovana Pavla I, Petroni mu je odmah pronašao umrtvljujući posao u Vatikanskoj biblioteci u nadi da će ovaj podneti ostavku. Mlade sveštenike, razmišljao je on ljutito, obično je bilo mnogo lakše kontrolisati. Do sada nije bilo nikakve naznake Donelijeve ostavke i Petroni je odlučio da ga ukloni iz Vatikana i blizine vlasti čim mu se za to ukaže prilika. Razmatrajući i dalje mogućnosti, Petroni je počeo da pregleda fascikle sa oznakama koje su zahtevale papinu pažnju, kako bi dozvolio da do novog pape doñu samo one kojima je bio zadovoljan izveštaj o proglašenju za sveca... delegacija organizacije Opus Dei... zahtev američkog ambasadora u Italiji da ga Njegova svetost primi... Sledeća fascikla ga je smesta iznervirala predlog o univerzitetu. Petroni je zaboravio na to, ali sada je drhtavi stari kardinal zadužen za sveštenstvo pokorno naveo četiri imena na kojima je insistirao pokojni papa Jovan Pavle L Petroni se spremao da to odloži u arhivu, kad se predomislio. Bacio je pogled na četiri imena dva sveštenika i dve kaluñerice. Bar kod broja nisu omanuli. Bilo je manje izgleda da se sveštenik zbliži s kaluñericom ako ih još neko posmatra. Nijedno ime nije mu bilo poznato, što je značilo da bi nad programom imao manje kontrole, ali ako bi se u taj program uvrstio i Doneli, razmišljao je on, to bi ovoga uklonilo iz Vatikana. Ponovo se zapitao koliko je toga iz sažetog izveštaja mladi sveštenik pročitao u minutima koje je proveo sam u spavaćoj sobi mrtvog pape i načas je ponovo pomislio na „italijansko rešenjeK. Doneli je bio previše blizak s pokojnim papom; to bi bilo preterano rizično. Spekulacije o smrti Jovana Pavla I su zamrle i eliminacija Donelija mogla bi da pokrene opsežnu istragu. Doneli je zabrinjavao Petronija od prvog trenutka kad su se upoznali. Izgleda da je mladi sveštenik sportske grañe bio izuzetno britkog uma i dovoljno dovitljiv da se bez muke ponese i sa najsloženijim pitanjima. Nesposoban da oseti iskrenu naklonost prema bilo kome izuzev sebe samog, Petroni je morao da reaguje standardnom ljubomorom koju je osećao prema svim protivnicima. Kao i obično, detaljno je istražio Đovanijevu ličnu biografiju i otkrio veoma blisku porodičnu zaleñinu. To je nesumnjivo bio glavni razlog za Donelijevu sposobnost da se lako snalazi u svim aspektima života. Lik sopstvenog nasilnog oca blesnuo mu je u mislima i Petroni je podsvesno preusmerio plamenu mržnju prema nedužnom Đovaniju. Uzavrelih emocija, označio je mladog sveštenika jednom zvezdicom u svojoj crnoj knjižici. Poštujući formu, Petroni je primirio gnev i shvatio da predlog u vezi s univerzitetom može da mu koristi. Slanjem Đovanija natrag na univerzitet Petroni će steći dvostruku prednost ukloniće Đovanija iz blizine vlasti i usporiti rast

×