Ptice neletacice
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,388
On Slideshare
1,388
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
19
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. PTICE NELETAČICE Katarina Krstić II3 2012/2013.
  • 2. Ptice neletačice nastale su od predaka koji su imali sposobnost letenja. Ovim pticama su tokom evolucije zakržljala ili potpuno redukovana krila. Neke ptice neletačice koriste krila kao peraja za plivanje. Imaju duge noge i zato neke brzo trče pa se nazivaju još i trkačicama. Oko 40 postojećih vrsta ptica nema sposobnost letenja. Pera im po izgledu podsećaju na dlake. Postoje različite grupe pera, a osnovne grupe su konturna i donja pera, koja su pticama omogućila ne samo letenje, već i veoma efikasnu toplotnu zaštitu. Ptice, da bi svoje perje održale u dobrom stanju, redovno ih čiste, podmazuju uljem i češljaju kljunom, što se zajedno naziva uređivanje perja. Ptica odbacuje perje (mitari) i zamenjuje ga novim barem jedanput godišnje.
  • 3. Oči su glavni čulni organ ptica, razvijeniji nego kod bilo koje druge grupekičmenjaka. Kljun koji je lak i pokretljiv, jeste prepoznatljivo obeležje svake ptice čiji izgled najviše zavisi od načina ishrane njegovog vlasnika. Npr. kupast kljun (za lomljenje semenki), šiljast kljun (za lovljenje riba), tanak kljun (kod onih koje se hrane insektima). Nemaju zube. Nemaju greben na grudnoj kosti. Što se tiče prstiju, na nogama imaju od 2 do 4 prsta, a njihov raspored i oblik zavise od načina života ptice.
  • 4. Sistem organa za varenje Delove hrane usitnjavaju u želucu. Donji deo želuca (mišićni želudac) usitnjava hranu uz pomoć progutanih oštrih zrnaca ili kamenčića, dok gornji deo (žlezdani želudac) izlučuje želudačne sokove. Hrana se često skladišti u jednjaku za kasniju razgradnju, a kod nekih ptica jednjak u donjem delu prerasta u kesastu voljku u kojoj se zadržava i omekšava hrana. Hrana do voljke prolazi vrlo brzo, što omogućava da se velike količine hrane progutaju za kratko vreme.
  • 5. Sistem organa za disanje Plućni organi ptica su, za razliku od drugih kopnenih kičmenjaka, relativno mali, sunđeraste građe i uglavnom nisu elastični. Oni kod ptica predstavljaju samo deo sistema za disanje. U njihovim plućima su brojni kanali sa respiratornim površinama, kroz koje vazduh prolazi uglavnom u jednom smeru. Sa plućima su povezane vazdušne kese ptica koje deluju kao mehovi (u njima se vrši razmena gasova) čijim se skupljanjem i proširivanjem vazduh tera kroz plućne organe. U telu postoji 9 vazdušnih kesa, od kojih su 8 parne.
  • 6. Cirkulacioni sistem Efikasan je i na tome se zasniva visoka stopa metabolizma, visoka i stalna temperatura tela (oko 420C) i visok puls. Ptice su jedini kičmenjaci, pored sisara, kod kojih su tokovi oksigenisane i dezoksigenisane krvi u potpunosti odvojeni, odnosno fizički su odvojeni putevi plućne (mali krvotok) i sistemske cirkulacije (veliki krvotok). Pri tome je njihov krvni pritisak mnogo viši nego kod sisara. Imaju veliko i snažno srce koje radi relativno brzo. Ono se sastoji iz dve pretkomore i dve komore.
  • 7. Sistem organa za razmnožavanje Ptice su jedina osnovna grupa današnjih kičmenjaka koja ima isključivo oviparni način reprodukcije. Ženka jaja polaže u gnezda, a potom roditelji leže na njima i tako ih zagrevaju. Broj jaja je različit, u zavisnosti od vrste, a neke ptice imaju više od jednog legla u godini. Mladunci, kada se izlegnu iz jaja, su još uvek slabo razvijeni. U većini slučajeva mladunci su slepi i bez perja, nesposobni za održavanje unutrašnje telesne temperature, pa odrasli na njima trebaju ležati. Međutim, za neke grupe ptica kao što su to mladunci močvarica i kokošaka karakteristično je da nekoliko sati nakon izleganja sposobni su da sami pronalaze hranu. Mužjaci ptica su obično lepši, živopisniji, bučniji i upadljiviji
  • 8. Iako mnoge ptice polažu jaja direktno na tlo ili na neku drugu površinu, većina gradi gnezdo i u njemu polaže jaja. Gnezda pružaju ne samo zaštitu i zaklon, već su istovremeno centralne tačke brige odraslih o jajima i u negovanju mladunaca. Najčešći tip gnezda je u vidu korpice ili otvorene činije. Mnoga gnezda napravljena su od mahovine, lišajeva, trave i pera, a svi delovi povezani sa paučinom. Boja ljusaka potiče od samo dva pigmenta, i to jednog dobijenog od hemoglobina, a drugog od žuči. Oni boje ljusku jajeta prilikom njegovog prolaženja kroz jajovod.
  • 9. Noj Živi u otvorenim travnatim ravnicama i polupustinjama Afrike. Odlike: -dugačak, savitljiv vrat, mala glava i kljun nalik pačjem -brz trkač, može da postigne brzinu i do 65km/h -dugačke, snažne noge sa po dva prsta na svakom stopalu -mužjak je crn i beo, sa velikim belim perjem na repu, a ženka je smeđesiva Visina: 2,1-2,8m Težina: 100-160kg Brojnost i status: mestimično brojan
  • 10. Noj ima najveće jaje od svih ptica koje danas postoje, u proseku teško 1,7kg. Njegova ljuska, iako samo 1,5mm debljine, dovoljno je jaka da izdrži da na nju stane čovek težine 127kg. Neoplođeno jaje afričkog noja je najveća pojedinačna životinjska ćelija na svetu. Mužjaci nojeva nadmeću se za teritoriju i društveni status agresivnim paradama, a povremeno i borbom. Pobedniku nadmetanja pripada teritorija i nekoliko ženki, a samo jedna – “velika ženka” ostaje za vreme odgajanja mladih.
  • 11. Emu i kazuar Žive u pustinjama, ravnicama i šumama Australije i Nove Gvineje. Odlike: -dugačak vrat -duge noge -kratka krila -brzo trče, a mogu i da plivaju -dosežu do 2m visine -imaju po tri prsta na svakom stopalu s tim što unutrašnji prst kazuara ima oštru kandžu dugu do 10cm, kojom može da nanese smrtonosne povrede -kazuari imaju na glavi zaštitnu kacigu i rese na vratu, čija se boja menja u zavisnosti od raspoloženja ptice
  • 12. -EmuVisina: 1,5-1,9m Težina: 30-60kg Brojnost i status: mestimično brojan Najveća je australijska ptica. Ima čupavo, padajuće sivosmeđe perje sa mestima bez perja, sa obe strane vrata, plave boje. Ima i velike noge ali i mala krila. Hrani se zrnevljem i bobicama. Ide mu u korist širenje žitnih polja u unutrašnjosti Australije, pa je u nekim područjima ozbiljna štetočina.
  • 13. -Obični kazuarVisina: 1,3-1,7m Težina: 17-70kg Brojnost i status: ranjiva vrsta Svi kazuari žive u gustim tropskim šumama, pa se zato retko viđaju. Obični kazuar je najveći u odnosu na druge dve vrste kazuara. U vreme gnežđenja mužjaci proizvode duboke glasove kojima privlače ženke, ali kada se gnezde, odrasli žive sami. Njihova hrana sastoji se uglavnom od opalih plodova.
  • 14. Nandu Živi u otvorenim ravnicama Južne Amerike. Odlike: -manji su od nojeva i emua -glava, vrat i bedra pokriveni su im perjem -po tri prsta na svakom stopalu -svako krilo se završava kandžom koju koriste u odbrani od grabljivica, a pri trčanju krila koriste za ravnotežu Obični nandu, kao i njegovi afrički i australijski rođaci, noj i emu, može da postigne zavidnu brzinu. Njegove dugačke noge imaju dvostruku ulogu jer služe i kao odbrambeno oružje – mogu da zadaju snažan udarac. Samo mužjak leži na jajima i brine se omladima. Ženka za to vreme traži druge mužjake.
  • 15. -Veliki nanduVisina: 0,9-1,5m Težina: 15-30kg Brojnost i status: nije ugrožen Boja perja mu je uglavnom sivosmeđa i bela. Tokom sezone gnežđenja mužjak ima taman prsten pri osnovi vrata. Živi u grupama, a zreli mužjaci jedan deo godine provode usamljenički. U vreme parenja mužjak glasom privlači ženku, a zatim joj se udvara plesom krila. Mužjak se pari s više ženki (do 12), a zatim iskopa udubljenje za gnezdo u koje ženke polože ukupno i do 60 jaja.
  • 16. Kivi Živi u šumama Novog Zelanda. Odlike: -zdepasto telo pokriveno mekim perjem koje liči na dlake -vitak, povijen kljun -nemaju rep i jedine su ptice koje nemaju krila -imaju po 4 prsta na stopalu, za razliku od drugih ptica neletačica -noćne su životinje -slabe oči, ali dobro razvijena čula sluha i mirisa
  • 17. -Obični kiviVisina: 50-65cm Težina: 1,5-4kg Brojnost i status: ranjiva vrsta Ranije je bila široko rasprostranjen na Novom Zelandu, ali je danas ugrožen krčenjem šuma i unošenjem novih vrsta kao što su psi, svinje, mačke. Kljun, dugačak do 15cm, zabija u podlogu kako bi pronašao hranu koja se sastoji od glista, cvrčaka, larvi tvrdokrilaca, stonoga i opalih plodova. Ženka leže 2 jajeta koja su dosta velika s obzirom na veličinu njenog tela.
  • 18. -TinamuŽivi u Srednjoj i Južnoj Americi. Odlike: -zdepasto telo -kratka krila -malo srce
  • 19. -Ćubasti tinamuVisina: 37-41cm Težina: 400-800g Brojnost i status: mestimično brojan Karakteristično za ovog tinamua jeste napred savijena ćuba. Ovaj tinamu je od svetlosmeđe do tamnosmeđe boje, a krila imaju bele pege. Jedna svetla pruga proteže se iza očiju, a druga se pruža ispod njih. Ove relativno plašljive ptice kreću se u malim ili srednje velikim grupama.
  • 20. Mnoge grupe ptica letačica vezane su za vodenu sredinu. One na kopno dolaze uglavnom samo radi gnežđenja, a hranu nalaze u vodi: -pingvini -ronci -gnjurci
  • 21. Pingvini Žive u priobalnim i otvorenim vodama okeana južne hemisfere. Odlike: -zdepasto telo, kratke noge postavljene pozadi na telu i plovne kožice između prstiju -na kopnu stoje uspravno oslanjajući se na stopala i krut rep, a kreću se gegavim koračanjem -ruho je odozgo crno ili sivo, a odozdo belo -sve druge boje i ukrasi (ćube ili čuperci iznad oka) nalaze se isključivo na glavi ili vratu -imaju kratko, tvrdo, gusto povezano perje
  • 22. -krila pingvina ne liče na krila ostalih ptica; kosti su spljoštene tako da čine peraje, pune su a ne šuplje, što im povećava gustinu i čvrstinu; dobro razvijeni mišići, veliki kao kod ptica letačica, pomažu pri snažnom pokretanju krila -hrane se ribom, lignjama i ljuskarima koji plivaju -razmnožavaju se na obalama Antarktika do Galapagoskih ostrva, često u kolonijama koje broje hiljade parova;
  • 23. Kod nekih vrsta ženka napušta gnezdo pošto položi jaje, a mužjak ga greje. S jajetom u određenom položaju može čak I da se kreće. Za vreme dok leži na jajetu, mužjak ne jede, već troši masne rezerve. Kada se vrati ženka, preuzima jaje i tada mužjak kreće na pučinu u potragu za hranom. U ekstremnim uslovima carski pingvini i njihovi mladunci zbijaju se da bi se zagrejali. U centru zbijenog jata može biti i do 100C toplije nego na obodu kolonije.
  • 24. Ne gnezde se svi pingvini na tlu. Magelanov pingvin se gnezdi u plitkim rupama kako bi se zaštitio od klimatskih nepogoda i grabljivica.
  • 25. Ronci Žive u hladnim jezerima i priobalnim vodama severne hemisfere. Odlike: -hrane se ribom, ljuskarima i insektima -noge su im povučene sasvim unazad na telu -imaju stopala sa kožnim opnama između prstiju -tela su im hidrodinamično prilagođena za ronjenje -mogu da rone do dubine od 60m Ronci, kao što je crvenovrati ronac, su tako dobro prilagođeni životu na vodi da čak imaju velike poteškoće kada pređu na kopno. Stopala su im toliko povučena unazad da mogu jedino da
  • 26. Gnjurci Žive u jezerima, rekama i priobalnim vodama umerenih oblasti. Odlike: -slabi su letači -nemaju stopala sa kožicama između prstiju, već umesto njih imaju rožnata proširenja na prstima koja povećavaju površinu i pomažu pri plivanju -hrane se sitnom ribom i drugim vodenim životinjama -grade ploveća gnezda na otvorenim vodenim površinama ili između trski -mogu da zarone do dubine od 30m Svi gnjurci imaju živopisnije boje za vreme sezone parenja nego tokom ostatka godine, ali pre svega ćubasti gnjurac.
  • 27. Mnogi gnjurci izvode detaljno razrađene “plesove” prilikom udvaranja. Tada jedan drugom poklanjaju “buket” vodenih biljaka.  Brigu o mladuncima dele oba roditelja – donose im hranu i nose ih na leđima. Svaki roditelj razvija naročitu naklonost prema određenim mladuncima, tako da odrasli između sebe podele leglo i staraju se isključivo o svojim miljenicima.