Obaveštajac informator za mlade br. 3

  • 714 views
Uploaded on

Izdaje: …

Izdaje:
Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac

Glavna odgovorna urednica:
Maja Ivanković
Urednica rubrika:
Dragana Belanović
Art direktor:
Bojan Grujić

kontakt:
- 011 8724 025
- mladi.obrenovac@gmail.com

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
714
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
6
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. prvi praviinformatior za mlade ObrenovcaNo. 3novinabesplatanprimerakuživotumladih
  • 2. Zdravo drugari, da li ste znali da je Kancelarija za mlade GO Obrenovac dobila nagradu Mladgrad? Takođe, u okviru projekta “Grad znanja”, mogli ste u toku leta besplatno da pohađate razne edukativne radionice. U ovom broju možete saznati nešto više o tome, ali i o drugim dešavanjima u toku leta. Sadržaj:a Rad bez naknade 3a Rad i odmor 4a Volontiranje u Turskoj 5a Šabački letnji festival 6a Aqua park u Jagodini 7a Nagrada Mladgrad 8-9z Zdravlje 10a Besplatna sterilizacija i čipovanje pasa 11s Trud se uvek isplati 12a Obrenovački omladinski književni klub 13a Nada, pobednička priča 14f Test - Koliko poštujemo sami sebe 15 Izdaje: Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac Kordinator kancelarije: Duško Krstić Glavna odgovorna urednica:kontakt: Maja GrujićKzM Urednica rubrika:- 011 8724 025 Dragana Belanović- mladi.obrenovac@gmail.com Art direktor: Štampa: grafika Perenčević, 500pimeraka Bojan Grujić Fotografija na naslovnoj strani: Vukašin Ljuština saradnica: Fotografija urednice: Nikola Radulović Tamara Dugalić
  • 3. Rad bez naknadeVOLONTIRANJE U SRBIJIU najširem smislu, volonteri su ljudi koji dobrovoljno i besplatno rade u Prema rezultatimakorist drugih ili za opšte dobro. Mladi ljudi širom sveta svoja prva radna istraživanja Euro-iskustva stiču najčešće kroz volonterski rad. Jeste, to je besplatan rad, barometar, objav-ali svako bira kada će i koliko raditi. To je i jako dobar način da se ljenog u novembruotkrije koji se posao kome sviđa, a koji ne. To je i najlepše kod volonti- 2010, 30% Evropljana volontira. Od togaranja – o svemu odlučuješ sam i, radeći za druge, radiš na sebi. 34% to čini u nekojOva godina u Evropi je proglašena godinom volonterizma. Ideju je sportskoj organizaciji,podržalo više od 40 različitih evropskih mreža koje su aktivne u dobro- 22% u kulturne, obra-voljnom radu, računajući na 100 miliona Evropljana volontera. Na zovne ili umetničkeZapadu vlade daju ogromna sredstva za podršku volonterskim projek- svrhe, 17% u humani- tarnoj organizaciji,tima. Školski sistem ima ugrađen deo koji se tiče volonterskog rada. 16% pri nekoj crkvi,Kod nas je volontiranje slabo zastupljeno. Iako svi podaci pokazuju da 13% u sindikatu, dokje u Srbiji jako malo ljudi koji žele da volontiraju I da urade nešto za svoju je po manje od 10%okolinu, ipak ima onih koji se trude I žele da probude svest da svako njih angažovano namože da učini malo, a da to vredi mnogo. pomoći starima, u stručnoj organizaciji,Eko-tim Srbije u pokretu je na Velikom ratnom ostrvu okupio volontere, političkoj stranci ilikoji su se nakon predavanja, priključili akciji čišćenja smeća na obali nekom drugom viduDunava, i razvrstavanju tog smeća prema poreklu. Marija Ristić, član volontiranja. PremaEko-tima, Srbije u pokretu, rekla je da i pored toga što se preko 30 volo- podacima togntera javilo da podrži ovu akciju, svest u ljudima o ovakvim problemima istraživanja, u volonti- ranju su najaktivnijije i dalje jako mala. ”Dosta mladih želi da pomogne, da volontira, ali Holanđani – 54% –jednostavno nemaju tu naviku. Potrebno je malo više podsticanja da dok su najmanjenešto urade”, objasnila je Marija. aktivni Grci – 12%.Svest kod mladih o volontiranju sepolako sve više budi i mnogiimaju želju da pomognu, ali to jošuvek nije dovoljno. ”Znam dostaljudi koji samo pričaju o tomekako treba da se volontira, kakoje to divno i humano, ali mali brojnjih se stvarno aktivira i odvojivreme da nešto uradi. U Srbijimladi nemaju naviku da volonti-raju”, objasnila je Dragana Lalić,jedna od aktivistkinja Eko tima. Raditi volonterski jeste izazov– i ovde ima rokova i pritisaka, pase iz prve ruke može osetiti pravaradna atmosfera. Na kraju, volo-ntiranje je zabavno – radi senešto što se voli i zbog toga se sviosećaju odlično.Tamara Dugalić
  • 4. Volonterski kampoviNov način putovanjaza malo novca Volonterski servis SrbijeKoordinatorka Volonterskog servisa Srbije, Jelena Ristić smešta volontere uBeronja, objasnila nam je šta su u stvari volonterski kampovi, inostranstvo, a zauzvratkako i gde može da se ode i koji se poslovi rade. prima volontere iz celog sveta. Na programimaKoje vrste poslova obavljaju volonteri u kampovima? na Obedskoj bari, Kosjeriću, Tršiću, Srems-U kampovima možete da pomognete u obnovi manastira u kim Karlovcima, oni radesrcu Rusije, da radite sa kornjačama u Meksiku, učestvujte u na podsticanju ruralnogoživljavanju svakodnevnog života ljudi iz kamenog doba u Fins- i eko turizma, čišćenjukoj. Volonteri su tako učesnici u svakodnevnom životu, a ne divljih deponija,turisti. Programi su veoma različiti: ekološki, socijalni, umetnički, približavanju drugihrazličita rekonstrukcija i izgradnja, poljoprivredni, koji se bave kultura i naroda lokalnimkulturnim nasleđem, rad sa decom i osobama sa posebnim zajednicama, a volon-potrebama. teri iz Srbije uzvraćaju, tako što to isto rade poKako se život u kampovima organizuje? Evropi i svetu.Postoji radni deo, koji ne traje duže od 5-6 sati dnevno, 5 ili 6dana nedeljno. Osim toga, kampovi uključuju i slobodne aktivnosti. To mogu biti razne ekskurzije,odlasci na koncerte, plažu, susreti sa lokalnim stanovništvom, posete obližnjim znamenitostima iinstitucijama.Ko može da se prijavi za volontiranje?Volonter moze da bude svako. Student ili penzioner, zaposleni ili nezaposleni, neko od 60, a ineko od 14 godina. Svako ko ima volju da malo pomogne, druži se, upozna nova mesta, trebada se prijavi i ode u neki od kampova.Da li se dogodio neki incident sa nekim od volontera iz Srbije, tokom boravka u kampovima?Do sada smo imali samo jedan incident, u kampovima. Naime, jedan volonter, koji je otišao ukamp u Švajcarsku, odlučio je da ne želi da se vrati u Srbiju. Tražio je čak i azil tamo, ali su ga jakobrzo deportovali nazad.Gde se volonteri iz Srbije prijavljuju zakampove?Prijavljivanje se vrši u Volonterskomservisu Srbije i treba da se plati clanarinaod 4100 dinara i put, a smeštaj i hrana zadve do tri nedelje kampa suobezbeđeni.Tamara Dugalić4
  • 5. Volontiranje u TurskojIntervju sa Ivanom MoljkovićemKako si otišao u Tursku?Za volonterski servis sam čuo još prošle godine. U pitanju je evropska organizacija za volon-tere. Ovo je bio moj prvi izlazak iz zemlje. Opština je platila deo puta, a volonterski servis hranui smeštaj. Takođe, plaćene su bile i ekskurzije. Bio sam u Troji, Galipolju, Istanbulu. I svakaopština je platila obilazak grada. Na taj način privlače turiste da ponovo dođu.Šta ti se najviše dopalo?Ono što mi se najviše dopalo jeste to što je akcenat bio na druženju, a ne na radu. Radio samtri sata dnevno. Čistio sam plažu i farbao ogradu na stadionu. Bio sam u Lapseki, na obaliMramornog mora, preko puta Galipolja. Mali grad. Svega 30.000 stanovnika. Problem je biošto niko ne priča engleski, ali su svi bili fini i druželjubivi. Imamo predrasude o Turcima a oni susuper. Nisu svi niski i crni, nemaju svi brkove i žene ne nose marame. Nisam imao nijednu nepri-jatnu situaciju.Kakav je bio smeštaj?Bili smo smešteni u bungalovima. Svaka soba je dvosobna. Kupatilo je zajedničko. Ovajsmeštaj služi za porodice koje borave u Turskoj preko leta. Bilo je nas trinaestoro. Bilo je ljudi izKoreje, Francuske, Kanade, Poljske, Ukrajine, Slovačke, Hrvatske, Turske. Mnogo sam naučio isaznao od ljudi sa kojima sam bio. Usavršio sam svoj engleski za pet dana. Sklopio samprijateljskva i sada razmišljam da posetim Slovačku i drugaricu koju sam upoznao u kampu.Kakvo je tvoje mišljenje o volontiranju?Moje mišljenje je da hoću da volontiram, ali i da za uzvrat dobijem nešto. Postoji velika razlikau pogledu na volontere u Srbiji i u svetu. Tamo se volontiranje veoma ceni prilikom upisa nafakultet, konkursa za posao, ali kod nas ne. Ovde mladi volontiraju zbog sebe, ali ne znaju dali će im to zaista značiti i koristiti u budućnosti. U Turskoj sam radio mizeran posao i za uzvrat sumi pružili dobro druženje ali i upoznavanje sa raznim mestima i kulturnim znamenitostima.Maja Grujić
  • 6. Šabački letnji festivalIntervju sa Mladenom TrišićemKako si se odlučio za ŠLF?Prošle godine smo Branko Spasić i ja došli do ideje da organizujemo odlazak na festival poštou to vreme u Obrenovcu nije bilo baš nekog kulturnog dešavanja. Mi inače posećujemo ovajfestival i hteli smo to da proširimo i omogućimo i drugima. Ako već opština nije organizovalada u ovo doba možemo da slušamo muziku u našoj opštini, bar da možemo da odemo udrugu opštinu. Prošle godine je to bila naša inicijativa, kao neformalna grupa građana, uzpodršku Omladinskog fonda. Ove godine su ljudi tražili da idu jer su bili zadovoljniprošlogodišnjim iskustvom, tako da je opština organizovala i u dogovoru sa Lastom dobili smobesplatno autobus. Ove godine smo Miloš Grubač i ja sve organizovali i super smo se proveli inadam se da će biti i sledeće godine.Kako odlučujete kog dana ćete voditi ljude na festival?Bilo bi lepo kada bismo mogli da organizujemo na više dana odlaske. Prošle godine su biladva dana koja su po muzičkom programu dosta odskakala. Prvog dana su bili Hladno Pivo iDubioza kolektiv, koji su dosta popularni među mladima, a drugog dana Goblini. Razmišljalismo šta bi mladi više voleli i odabrali prvi dan. Ove godine je to bilo još čudnije. Jedan dan jenastupalo Zabranjeno pušenje, zatim Marčelo, Kanda, Kodža i Nebojša. A oni su svi nastupaliveć i u Obrenovcu. Deo ljudi je tražilo Eyesburn koji su bili prvog dana. Mi smo smatrali da tonije prihvatljivo jer je bio ponedeljak tako da bi bio uzak krug ljudi koji bi na to išao. Tako da jekao dobar odabir došao petak. Zato što Lasti najviše odgovara taj dan, najviše ljudi bi mogloda ide posle posla. Nastupali su Letu Štuke, Lollobrigida i Psihomodo pop koji su inače širokopopularni. Tako da je to bio izbor ove godine.Da li ti je bio problem da učestvuješ u organizaciji?Ljudi su bili manje zainteresovani nego prošle godine. U autobusu su sva mesta bila popun-jena. Prošle godine smo imali situaciju da su posle dva sata nakog objavljivanja informacije,sva mesta bila zauzeta. Takođe, bilo je puno ljudi koji su se žalili što ih nije bilo na spisku. Principje isti kao i prošle godine. Ko se prvi prijavi, ide. Isti princip je bio i ove godine. Spisak je biojavan na facebook-u i svako je mogao da proveri. Ove godine je bilo mesta za sve. Nadaosam se da neće biti nikakvih incidenata. I nije ih ni bilo.Maja Grujić6
  • 7. Inervju sa Ivanom MoljkovićemAqua park u JagodiniIvan Moljković je aktivista Kancelarije za mlade koji je bio zadužen za zimske izlete naDivčibare. Pošto su mladi bili zadovoljni, odlučio je da im omogući i izlet tokom leta. Od prošlegodine, Obrenovčani/ke mogu ići organizovano u aqua park u Jagodinu.Šta Aqua park pruža posetiocu?Pretpostavljam da ovaj park nije ni blizu evropskim, ali da svako može lepo da se provede. Imapuno tobogana, veliki bazen za plivače i puno bazenčića za klince. Takođe, postoji bazen saslanom vodom kao i kafić u kom možete kupiti piće i piti u bazenu. Park radi do 18h, ali sakupljenom kartom, u toku dana možete da ulazite i izlazite iz parka ceo dan.Kakva je reakcija Obrenovčana/ki koji su bili na izletu?Svi su uvek zadovoljni. Toliko, da su me već pitali kada ćemo ponovo ići. Odrasli nisu mogli daveruju da će se tako dobro provesti uz sve što park pruža. Kada sam na facebook-u pustio vesto odlasku, broj mesta u autobusu popunio se za sat vremena. Velika je zainteresovanost zaizlet. Mogla bi sigurno da se napune dva autobusa.Koliko ljudi može da primi park?Dosta je velik. Ove godine sam bio iznenađen jer je već kraj sezone, a sva mesta na ležaljkamasu bila popunjena. U bazenu nije bila gužva, ali na toboganima jeste. Moralo se čekati ponekoliko minuta da dođete na red. Bila je baš gužva.Ko finansira odlazak u Jagodinu?Odlazak finansira opština iz budžeta. Kada bičovek išao u sopstvenoj režiji u Jagodinu, trebalobi mu od 1600 do 1800 dinara samo za prevoz,plus 400 dinara za ulaz u park. Preko Kancelarije zamlade plaća se 300 dinara za ulazak u park i još100 dinara za prevoz, tj. putarinu.Maja Grujić
  • 8. Obrenovac – grad za mladeGradska opštinaObrenovac dobitnik jenagrade MLADGRAD 2011Razgovor sa Duškom Krstićem iz Kancel-arije za mlade uprave GO ObrenovacGradska opština Obrenovac dobila je glavnunagradu MLADGRAD u kategoriji za ukupandoprinos unapređenju položaja mladih u lokalnojzajednici. Osim ove kategorije, ove godinenagrade su dodeljene I udruženju "Forca" izPožege za lokalnu omladinsku organizaciju zadoprinos unapređenju saradnje između lokalnesamouprave i mladih, kao I opštini Bečej zadodeljen javni prostor mladima. U okviru dodele "Mladgrada", specijalno priznanje za doprinosunapređenju položaja ranjivih grupa dobila je opština Bački Petrovac, a posebno individualnopriznanje pripalo je koordinatoru Kancelarije za mlade Prijepolja Admiru Veljoviću.Cilj ovih nagrada je odavanje priznanja za doprinos lokalnih samouprava unapređenjupoložaja mladih na lokalu, kao I dalje podsticanje da se čini što više u toj oblasti. Takođe ovenagrade za cilj imaju I da se doprinosi samouprava učine vidljivim široj javnosti. Celu akciju suinicirale Građanske inicijative. MLADGRAD se dodeljuje povodom Međunarodnog danamladih 12. avgusta.Obrenovac je imao predstavnika među nagrađenima I prošle Građanske inicijativegodine. tradicionalno organi- zuju dodelu priznanja“Prošle godine nagradu je dobio portal youth.rs za ukupan MLADGRAD. Priznanjedoprinos medija položaju mladih. Ta nagrada je bila značajna. se dodeljuje lokalnimSnimljen je filmic o pobednicima. Bilo je medijski propraćeno i samoupravama kojedosta ljudi je čulo zahvaljujući tome. Najznačajnije je to što su najviše radile naportal funkcionise 4 godine samo zahvaljujući entuzijazmu ljudi. tome da se poboljšaTo je potpuno volonterska organizacija. Ali, neko je sve to sa položaj mladih ustrane posmatrao. Prepoznat je aktivizam i kroz nagradu i vred- lokalnoj zajednici.novan“, objašnjava Duško Krstić, Kancelarija za mlade uprave Nagrada MLADGRADGO Obrenovac. se dodeljuje od 2010. godine. Dodelu ovogOni koji su posmatrali sa strane rad u oblasti omladinske politike priznanja organizujuuočili su napredak, zaključili su das u ispunjeni određeni kriterijumi Građanske inicijativeI odlučili da ove godine Obrenovac dobije glavnu nagradu za u saradnji sa Mini-ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajed- starstvom za omladinunici. i sport i Ministarstvom za ljudska prava i „Važno je znati gde je mesto opštine. Ona može da da državnu upravu istipendiju, može da podrži sa markicom za prevoz, može da lokalnu samoupravu,podrži sportiste, najbolje đake, može da stvori priliku za volonti- uz podršku USAID-a,ranje, putovanje, praksu, obuku... To mi možemo da radimo ISC-a, OEBS-a,ovde, da stvaramo prilike. A to i radimo“, kaže Duško. UNICEF-a, UNDP-a, ILO-a, GIZ-a i8 NALED-a.
  • 9. U Kancelariji za mlade se trude da obezbede prilike, ali trebai naglasiti da briga o mladima ne može biti samo stvar Prošle godine, žiri je dode-opštine. U pitanju je dvosmeran proces. Neko mora i da koristi lio priznanja MLADGRAD ute prilike. sledećim kategorijama: Grad Loznica je dobio„Sve te skromne prilike koristi i skroman broj ljudi. Od 20 mesta nagradu za ukupan dopri-za koje smo obećali besplatan prevoz na volonterske kam- nos unapređenju položajapove prijavilo se njih 12-13. Ali, i to je mnogo više nego prošle mladih u lokalnoj zajednicigodine. Moramo da radimo i na motivisanju nekoga da tu Grad Zaječar je dobiopriliku i iskoristi. To zahteva širu sliku. Celu zajednicu. Treba nagradu za dodeljen javnipostaviti ovu nagradu šire. Da je ovo nagrada celokupne prostor omladinskoj inici-zajednice, nagrada svih onih koji su bar jednom učinili nešto jativi u lokalnoj zajednicida se poboljša položaj mladih“, smatra Duško. Veb portal youth.rs je dobio nagradu za medijAli, nije sve ni tako crno. Situacija se vremenom dosta prome- koji je najviše doprineonila i mladi su sve više zainteresovani da koriste sadržaje koji unapređenju položajaim se nude. mladih u lokalnoj zajednici„Ima pomaka. Prošle godine su u volonterske kampove otišledve osobe, ove godine njih 12-13. To je konkretan primer. Zatim, 700 mladih se prijavilo za Ob-renovac grad znanja. Neće svih 700 i završiti radionice, ali i da se prepolovi i dalje cifra nije mala.Pravi se pomak. Ja nisam zadovoljan, ali baš to nezadovoljstvo može da nas podstakne datražimo više, da stvaramo još šansi“, kaže Duško.Do ove nagrade došlo se posle napornog rada koji je počeo 2006. godine Koalicijom mladihObrenovac.„Na početku smo tražili tri stvari - budžet za mlade, čoveka koji će biti zadužen za to i neko telokoje će se baviti brigom o mladima. Tako se došlo do ove forme i počelo se sa osnivanjemKancelarija za mlade. Naš zadatak je da ukrstimo perspektivu mladih sa perspektivom države.Treba balansirati između. Naša uloga je da koordiniramo ono što postoji i da razvijamo kao noveusluge sve ono što nije postojalo – volontiranje, neformalno obrazovanje. Prošle godine uspelismo da usvojimo Lokalni akcioni plan za mlade za period od 2010. do 2015. Od nastanka smodosta postigli. Oformili smo Klub za mlade, unapredili smo usluge informisanja, formirali smoSavet za mlade, nagrađujemo najbolje studente, pružamo mogućnosti za usavršavanje. Tokomleta smo sprovodili program Obrenovac – grad znanja, koji obuhvata brojne kurseve stranihjezika i različite radionice“, navodi Duško.Ali, tu nije kraj radu sa mladima u Obrenovcu. Ova nagrada služi i kao dodatna motivacija dase u budućnosti dođe do što većeg napretka„Ideja je da se oformi save-tovaliste za mlade.Početkom godine, bio sam uobilasku Osjeka i Vukovara.Imao sam priliku da posma-tram njihove Info centre i oniimaju tu komponentu save-tovanja. Nije samo zdravlje upitanju, već i razvoj karijere,informacije o studiranju,stipendijama... Na jesenplaniramo da pokušamo to.Takođe, tragamo i za većimprostorom za Klub zamlade“, najavljuje DuškoDragana Belanović 9
  • 10. SAVETOVALIŠTE ZA MLADEMladi predstavljaju veoma osetljivu populacionu grupu, izloženu brojnim rizicima. Mladalaštvo jeperiod odrastanja deteta u odraslu osobu.To je razdoblje avanturizma i eksperimentisanja sa novim oblicima ponašanja. Za ovaj periodkarakteristična je identifikacija sa vršnjacima, slabljenje veza sa roditeljima, agresivno ponašanjei zaokupljenost sobom. Često je rizično ponašanje.U Sаvetovаlištu zа mlаde su zastupljeni problemi iz rаzličitih oblаsti, kao što su : reproduktivno zdrаvlje, prevencijа zloupotrebe аlkoholа, drogа i cigаretа, prevencijа poremećаjа ishrаne, zdrаviizbori bez nаsiljа... U njemu je moguće rаzgovаrаti sа medicinskom sestrom, pedijаtrom,psihologom i ginekologom. Sаvetovаlište zа mlаde rаdi u okviru Školskog dispаnzerа u Domuzdravlja utorkom i četvrtkom od 10:30 do 14 čаsovа i od 16:30 do 20 čаsovа, dok je saginekologom moguće razgovarati sredom od 11 do 12 čаsovа i od 17 do 18 čаsovа.Savet je moguće dobiti putem telefona ili zakazivanjem susreta. Potrebnа je sаmo zdrаvstvenаknjižicа. Mladi do 16 godina na razgovor moraju doći sa roditeljima.Nаjčešće, prvа osobа koja se sreće u Sаvetovаlištu je medicinskа sestrа. Ona zаkаzuje terminkod potrebnog stručnjаkа. Ukoliko je rаzlog dolaska hitаn, zakazivanje nije potrebno.Dobri načini za savladavanje stresa su sledeći: U Lokalnom akcionom planu kao problemi sа kojimа se mlа• Dozvoliti sebi da ne budeš savršen-budi ono što jesi di susreću u oblаsti zdrаvljа• Odrediti prioritete navedeni su: nedovoljno rа• Odvojiti vreme za sebe zvijenа svest o zdrаvim stilovim• Pripremiti se na stresnu situaciju а životа i nedostаtаk podrške• Zna aktivno da sluša prаvilnom psiho-fizičkom rа• Poštuje druge i to traži za sebe zvoju mlаdih u oblаstimа: rа• Jasno konkretno i direktno govori zvojа zdrаve i stаbilne ličnosti• Preuzima odgovornost za svoje ponašanje kod mlаdih, rekreаcijа, ishrаnа• Iskazuje svoja očekivanja i osećanja i reproduktivno zdrаvlje; nedo- voljno orgаnizovаn i kontinuirаNajčešće stresne situacije kod mladih su: n rаd nа prevenciji bolesti zа visnosti, seksuаlno prenosivih• Neprihvaćenost od vršnjaka-vodi u agresivne ili pasivne bolesti i HIV-а, mentаlnih prob-osobe lemа u rаzvojnom dobu, а• Značajne promene u životu (gubitak voljene osobe, gresivnog ponаšаnjа i nаsiljа;promena mesta stanovanja) neаdekvаtnа zdrаvstvenа zа• Školski neuspeh štitа mlаdih, nedovoljno pro-• Strepnje oko budućnosti movisаnа zаštitа zа mlаde,• Nezadovoljstvo izgledom (raskorak želja i realnosti) posebno zа mаrginаlizovаne• Prekid veza i prijateljstva grupe.• Preterana očekivanja od roditelja i sredineDragana Belanović10
  • 11. Besplatna vakcinacija i čipovanje vlasničkih pasaSekretarijat za komunalne i stambene poslove Gradske uprave potpisao je ugovore sa veteri-narskim organizacijama koje su na osnovu javnog poziva dobile sredstva za sprovođenjemera stimulacije prve vakcinacije i trajnog obeležavanja mikročipom vlasničkih pasa, kao i zasterilizaciju ženskih jedinki. Građani će na ovaj način moći besplatno da vakcinišu i čipujusvoje kućne ljubimce, a deo troškova sterilizacije takođe će biti dotiran iz gradskog budžeta.Brojne veterinarske ordinacije u Beogradu obaviće potpuno besplatno prvu vakcinaciju ičipovanje pasa, bez obzira na njihovu starost. Za ove potrebe obezbeđeno je 10.000 vakcinai 18.000 mikročipa. Uz zakazivanje biće obavljeno i 2.000 sterilizacija ženki, što će iz gradskogbudžeta dotirati sa pet hiljada dinara po jednoj sterilizaciji.Veterinarske ustanove u Obrenovcu u kojima besplatno možete čipovati i sterilisati svog ljubi-mca su:- Privatna veterinarsta stanica Dr Kostić, Drage Vukovića 99A- Samostalna veterinarska ambulanta Bios, Kralja Milana 18- Veterinarska stanica Aćimović – Obrenovac DOO, Cara Lazara 3- Samostalna veterinarska ambulanta Vet Tim, Karađorđeva 52, Umka
  • 12. “Trud se uvek isplati - to je pravilo!”Intervju sa Milicom Alavanjom, karatistkinjom iz ObrenovcaKoliko dugo treniraš karate?Već trinaest godina, od 99. Tata me je jednom, posle vrtića odveo da pogledam trening lokalnogkarate kluba. Već sledećeg dana sam bila član klubaKoji su tvoji najznačajniji uspesi?Osvojila sam preko 70 medalja na lokalnim, regionalnim, državnim i međunarodnim takmičenjima.Najdraže mi je srebro sa Balkanskog šampionata 2008. Ta medalja mi je posebno draga. To je prvamedalja koju sam osvojila za reprezentaciju Srbije. Pored mojih uspeha, sada su mi najdraži uspesidece koju treniram.Osim sporta, čime se još baviš?Pored karatea, volontiram u Crvenom krstu, član sam Demokratske stranke, volim da putujem,učim jezike i naravno idem u školu. Završila sam srednju Ekonomsku u Obrenovcu. Uspešno samupisala prvu godinu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.Zbog toga sam veoma radosna. To je jedini fakultet koji me je zanimao. Moji drugari su imali višeopcija, ja samo FPN. Dopada mi se program, predmeti, ljudi, sve mi se dopada.Život sportiste pun je odricanja. Kako postižeš da izađeš na kraj sa svim obavezama?Potrebno je dosta odricanja, ali pravilnim raspoređivanjem obaveza sve može da se stigne.Mada, ni dobar raspored nekada nije dovoljan. Imala sam sreću da su moja porodica, dečko iprijatelji uvek imali razumevanja za moje obaveze. Njihova podrška mi mnogo znači.Koju poruku bi poslala svojim vršnjacima?Verujte u sebe! Ne odusajte ni kada je najteže. Ništa u životu se ne dobija, za sve je potrebnodosta truda, ali trud se uvek isplati - to je pravilo. Moj životni moto je : “Uvek može bolje”. Zaista jetako, uvek može bolje. Čovek uči dok je živ. Svaki korak je novo saznanje, svaki tren jedna misaoviše. Uvek treba raditi na sebi, težiti ka boljem.Dragana Belanović12
  • 13. Obrenovački omladinski književni klub"Kad svemir zaćuti"Prvi godišnjak književnog klubaOtkako je Obrenovački omladinski književni klub počeo sa radom provlačila se ideja omogućem objavljivanju knjige. “To se, jednostavno, sa povećanjem broja radova članovakluba, nekako nametalo” , kaže Milica Stanisavljević, idejni tvorac I koordinatorka kluba."Kad svemir zaćuti" je prvi godišnjak književnog kluba. Čine ga tematski različiti prozni i poetskiradovi članova kluba. Pored njih, svoj doprinos nastanku ove knjige dali su i najtalentovaniji ljudikoji su učestvovali na konkursima kluba. Klub je do sada raspisao dva poetsko-prozna konkursa.Na prvom konkursu radovi su prikupljani nezavisno od teme, a na drugom je tema bila "Nada".„ Odziv je bio veliki, što nam je bilo posebno drago, jer smo u bazi skupili veliki broj kvalitetnihradova koji su zauzeli svoje mesto u zbirci”, kaže Milica.Na knjizi su radili isključivo ljudi iz kluba - koordinatori i članovi. Objavljivanje ove zbirke suomogućili Sportsko kulturni centar Obrenovac, Kancelarija za mlade opštine Obrenovac i Beo-gradska knjizevna zadruga.“Očekuje se da knjiga bude dostupna čitaocima od polovine septembra”, kaže Milica i dodajeda ce po njenom objavljivanju biti organizovana promocija u našem gradu. Pored toga,zahvaljujući Beogradskoj književnoj zadruzi, zbirka će biti promovisana i na beogradskom Sajmuknjiga.Milica ističe da je prezadovoljna saradnjom koja postoji u klubu I dodaje da su im dalji planovivezani za zajedničku promociju zbirke kao i prikupljanje radova za narednu. U međuvremenu,oni planiraju I da obraduju čitaoce organizovanjem knjizevnih veceri. Međutim, pored togapripremaju i jedno iznenađenje o kome će tek biti reči.Obrenovački omladinski književni klub osnovan je februara 2011. sa ciljem da motiviše mladeljude da se aktivnije posvete svom stvaralačkom talentu, kao i da prezentuju svoje radove, krozradionice kreativnog pisanja kao i održavanje književnih večeri. Idejni tvorac i koordinatorObrenovačkog omladinskog književnog kluba je Milica Stanisavljević, a saradnici su joj KristinaPavlović i Matija TrajkovićDragana Belanović 13
  • 14. NadaU smiraj dana, kad sunce mirno zaspi i zvezdice pozlate nebo, moje misli lete nekuda daleko iiz mog tužnog srca kreće pesma. Naviru reči kao i rojevi pčela i ja tiho, prosto nečujno,zapevušim staru pesmu, dozivajući vreme da se vrati. Moja pesma se provlači kroz krošnjepodivljalih šljiva, šipražje koje godinama niko nije krčio, i kao čarobnim štapićem oživljavaprošlost...Sunce se ponovo rađa. U daljini, na zelenim poljima, lagano, kao da ne žele da remete ovubesprekornu tišinu, sanjive glave suncokreta se bude veselo i remete ovu besprekornu tišinu,sanjive glave suncokreta se bude veselo i pozdravljaju vredne ratare, koji su uveliko na svojimnjivama. Kukurikanje petlova budi i najmlađe ukućane i opominje ih da uzmu torbe i krenu uškolu. Pucketanje šporeta nagoveštava da je mleko već skuvano, a miris vruće proje se uvelikoširi kućom.Na drvenom stolu poređane aluminijumske kašike kojima će se kusati domaće kiselo mleko, ilončići puni vrelog mleka, na kojima se već uhvatio sloj ukusnog kajmaka. Kroz kuću se čujuužurbani koraci majke koja deci dodaje bele, ceđom oprane košulje, oivičene vezom, i ondasa drvenih kuka na vratima, skida tkane torbice u kojima će poneti malo proje, komad sira itablicu za pisanje.U dvorištu je sve mirno. Stoka je namirena, samo par volova poslušno stoji upregnut u jaram,čekajući dedu da natovari džakove žita.Sve to posmatram iz prikrajka, lepa, veličanstvena i najbelja u selu. Sećam se dana kada sume ozidali od blata i prekrili pločastim kamenjem, a onda pred svadbu, kada se ženiodomaćin, okrečili u belo. Moje prozore okitili su crvenim muškatlama oko kojih bi leti zujalepčele. Sa jedne od njih, one najbujnije, otkinuli su cvet da zakite bukliju.Sećam se svadbe. Prepuno dvorište okićenih i u stajaće, svečano ruho obučenih svatova,igralo je u kolu, dok je stari svirač razvlačio harmoniku u ritmu. Zatim pamtim prvi dečiji plač,osmeh, bele pelene i prve nevešte korake, kojima smo se svi radovali...Moju pesmu prekinu lavež pasa lutalica. Otvorih oči i ugledah samo gusto šiblje. Sa tugomshvatih da je sve ovo samo uspomena koja mi vraća minule srećne dane. Iako stara ibespomoćna u gustoj travi suze lijem, još uvek gajim nadu da će moje dvorište oživeti, da ćekuća mirisati na zgotovljena topla jela, da će se vratiti smeh i priča pod stari orah, gde će sepiti domaća rakija i služiti slatko i kafa.Vratiće se moji najmiliji da skinu ove teške, guste zavese, pune prašine sa mojih prozora i pustesunčeve zrake da probude već usnule stvari, koje nemo svedoče o danima sreće.Martin Zendeli - pobednički rad na konkursu „Nada“14
  • 15. Koliko poštujete sami sebe?Samopouzdanje i samopoštovanje usko su povezani i utiču jedno na drugo. Promene ujednom, mogu uzrokovati promene u drugom i obrnuto. Kako biste saznali koliko poštujete samisebe, ispunite sledeći upitnik.Pročitajte svaku stavku i zaokružite jedan od predloženih brojeva, u zavisnosti od toga u kojojmeri navedena tvrdnja tačno opisuje vaše ponašanje, osećanje i mišljenje.0 – potpuno netačno1 – uglavnom netačno2 – ni tačno ni netačno3 – uglavnom tačno4 – potpuno tačno1. Uopšteno govoreći zadovoljan/a sam sobom. 012342. Želeo/la bih više poštovati samog/u sebe. 012343. Osećam da nema puno toga čime bih se mogao/la ponositi. 012344. Ponekad se osećam potpuno beskorisnim/om. 012345. Sposoban/a sam raditi i izvršavati zadatke podjednako. 012346. Uspešno kao i većina drugih ljudi. 012347. S vremena na vreme osećam da ništa ne vredim. 012348. Osećam da sam isto toliko sposoban/a kao i drugi ljudi. 012349. Osećam da posedujem niz vrednih osobina. 0123410. Sve više dolazim do spoznaje da jako malo vredim. 0123411. Mislim da vredim barem koliko i drugi. 01234Rezultati:Izračunajte rezultat tako da izbrojite zaokružene brojke. Napomena: stavke 2, 3, 4, 6 i 9 bodujuse u suprotnom smeru na sledeći način:1=32=23=14=0Ukupan zbir predstavlja Vaš rezultat na lestvici samopoštovanja:manje od 23 – nisko samopoštovanje23 – 34 – prosečno samopoštovanjeviše od 34 – visoko samopoštovanje 15
  • 16. Radovi plaznika fotoradionice 2011 Nemanja Tacić Milica Petrović Vera Mirković Jovana Tešić Suzana Mijatović Biljana Stojanović