• Like
  • Save
Povratak visokoobrazovanih gradana srbije iz inostranstva
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Povratak visokoobrazovanih gradana srbije iz inostranstva

on

  • 2,080 views

 

Statistics

Views

Total Views
2,080
Views on SlideShare
2,080
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
13
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Povratak visokoobrazovanih gradana srbije iz inostranstva Povratak visokoobrazovanih gradana srbije iz inostranstva Document Transcript

    • Povratak visokokvalifikovanih migranata u Srbiju:Kako da se ostvari priliv znanja umesto ponovnog gubitka? Tanja Pavlov Decembar, 2011. Beograd 1
    • Uvod„Odluka o povratku u domovinu i rodni grad sazrevala je dugo u meni. Ţelja daistovremeno budem s familijom i prijateljima i da svojoj zemlji pruţim ono što sam nauĉiopo stranim laboratorijama bila je veća i od direktorskih fotelja i od visokih plata i svetskeslave. Rekao sam svom direktoru: Idem u Srbiju jer ako ne probam, nisam ţiv.“1 Ovo sureĉi ĉuvenog povratnika u Srbiju, dr Miodraga Stojkovića, svetski priznatog istraţivaĉa uoblasti genetike, koji trenutno ima 47 godina.Nakon završenog doktorata u oblasti embriologije i biotehnologije, steĉenog radnogiskustva u Hamburgu, Minhenu, Njukaslu i Valensiji, kao i niza ostvarenih uspeha –dobijanja dozvole britanske vlade da prvi u Evropi poĉne rad s ljudskim embrionalnimmatiĉnim ćelijama iz tzv. kloniranih embriona, dobijanja linije embrionalnih matiĉnih ćelijašto su britanski nauĉnici pet godina bezuspešno pokušavali i proglašenja za jednog od12 najperspektivnijih nauĉnika na svetu, on se sa pozicije zamenika direktora Centra zaistraţivanje Instituta "Princ Filip" u Valensiji, koji ima 32,000 kvadrata i 300 nauĉnihsaradnika, nakon 19 godina provedenih u inostranstvu, vratio u Srbiju, i to ne u glavnigrad, već u rodno mesto Leskovac.Postignuća dr Miodraga Stojkovića po povratku u Srbiju i njegov doprinos razvojunauĉne oblasti u kojoj radi, lokalne zajednice i zemlje u celini, pokazuju kolika dobitmoţe da bude za jednu drţavu ukoliko omogući i podrţi povratak ovakvih struĉnjaka izinostranstva.Otvorio je specijalnu bolnicu za leĉenje steriliteta u Leskovcu, pokrenuo osnivanjeNauĉno-tehnološkog centra sa bankom matiĉnih ćelija u Kragujevcu, postao profesor naMedicinskom fakultetu u Kragujevcu i već tri godine je urednik najuticajnijeg ameriĉkogmedicinskog ĉasopisa iz oblasti matiĉnih ćelija „Stem cells“. Svi ovi projekti i aktivnostidonose višestruku dobit. Specijalna bolnica za leĉenje steriliteta je u tri godinepostojanja omogućila raĊanje 250 beba, zaposlila 19 radnika i potpomogla rad lokalnihturistiĉkih objekata (broj noćenja u Leskovcu je porastao na 5000 u 2010.godini). Centarsa bankom matiĉnih ćelija će omogućiti ĉuvanje matiĉnih ćelija i primenu zatransplataciju i leĉenje. Izdvajanje, zamrzavanje i ĉuvanje ćelija iz pupĉane vrpce košta i1 Odlazim iz Leskovca nadam se ne zauvek, Blic, Milica Ivanović, 08. 07. 2007. 2
    • do 2000 evra, budući da se radi u inostranstvu. U 2010.godini otišlo je 2000 uzoraka uinostranstvo, što znaĉi ĉetiri miliona evra. Osnivanjem centra ova sredstva će ostati uzemlji. Centar će omogućiti i obuĉavanje mladih kadrova i povezivanje sainternacionalnim saradnicima. Medicinski fakultet na kojem Stojković radi je 2005.godine imao samo sedam objavljenih radova u ĉasopisima na SCI2 listi, dok je 2011.imao 176, što ĉini 8% objavljenih radova iz cele zemlje3.Naravno, ova postignuća dr Stojkovića teško bi se ostvarila bez podrške lokalnih irepubliĉkih vlasti. Gradske vlasti su mu omogućile da ostvari neograniĉeni zakupdvospratne kuće i finansirale su renoviranje i adaptaciju kuće sredstvima oko 22 milionadinara. Upravni odbor Fonda za razvoj Srbije odobrio je kredit od 22 miliona dinara zakupovinu komercijalne opreme za Specijalnu bolnicu. Vlada Srbije je odobrilabespovratnih 10 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) za kupovinuopreme za nauĉni rad. Dobio je i neophodne dozvole za rad od nadleţnih drţavnihsluţbi i ministarstva. TakoĊe se planira da se u budući Nauĉno-tehnološki centar sabankom matiĉnih ćelija u Kragujevcu uloţi 10 miliona evra Evropske investicione banke.Ovo je primer tzv. „povratka inovacije“ (return of innovation) (Cerase, 1974), koji vodiprimeni znanja i društvenim i ekonomskim promenama u matiĉnoj zemlji. Povratak moţebiti razliĉito motivisan i imati razliĉite posledice i po migranta i po zemlju u koju se vraća.Da bi povratak bio uspešan potrebno je da sa jedne strane povratnik ima resurse ispremnost da bude nosilac promene, a sa druge strane da ima podršku matiĉne zemlje.U protivnom, pokazalo se, verovatnije je da ponovo emigriraju oni koji se vrate, i totrajno, ukoliko se njihove steĉene veštine i aspiracije ne spoje sa adekvatnim poslom uzemlji porekla, nego što je to sluĉaj sa nemigrantima (Balaţ i sar., 2004). Odnos drţaveprema povratnicima ujedno je i poruka onima koji se nalaze u inostranstvu koliko suţeljeni i potrebni svojoj zemlji, te predstavlja poziv za povratak ili jasnu poruku da se nevraćaju.To se pokazalo i u sluĉaju dr Stojkovića, koji je, iako ima resurse i snaţnu volju,2007.godine razoĉaran hteo da se vrati na svoje radno mesto u Valensiju. „Naţalost,naši planovi se sporo realizuju. Izgleda da sam bio više nego naivan. Devet meseci2 SCI – Science Citation Index3 Uvodni govor dr Stojkovića na konferenciji Povratak visokokvalifikovanih stručnjaka na ZapadniBalkan – priliv znanja ili ponovni gubitak?, 15.12.2011.godine 3
    • tapkamo u mestu. A to je veliki period prekida u radu nauĉnika. Za devet meseci bio samsvedok velikih gluposti i pokvarenjaštva.“4 Tada je usledila finansijska podrška drţave ispecijalna bolnica je krenula sa radom 29.aprila 2008.godine. Tri godine je trajalaadptacija i opremanje bolnice i napor nauĉnika da pruţi zemlji ono šta najviše treba –porast nataliteta i posao.Ovaj primer podstiĉe pitanja: Da li je našoj drţavi potreban Stojković? Da li je biloovakvih Stojkovića koji su odustali u prvoj godini svojih napora? Da li ima ovakvihStojkovića u inostranstvu koji gledajući ovaj primer nemaju nameru nikad da se vrate, pani da saraĊuju sa zemljom u kojoj vrhunski struĉnjaci moraju da uloţe nadljudske naporeda bi ostvarili svoje projekte sa kojim bi ih otvorenih ruku doĉekali u nekoj drugoj zemlji?TakoĊe postavlja se pitanje šta se generalno dešava sa obrazovanim ljudima koji suradili, školovali se ili/i usavršavali u inostranstvu koji se vrate u Srbiju, kada je jednomvrhunskom struĉnjaku bilo potrebno toliko vremena da realizuje projekte od nacionalnoginteresa i to u delu Srbije gde se teško vraćaju i tamnošnji studenti iz Beograda. Da livisokoobrazovani povratnici imaju mogućnost da primene u inostranstvu steĉenoiskustvo i znanja i podstaknu ekonomski i društveni razvoj zemlje i da li u tome postojiinteresovanje i podrška drţave?Traţeći odgovor na ova pitanja sproveli smo istraţivanje sa visokoobrazovanimpovratnicima, analizu postojećih strateških dokumenata i politika koje je drţava razvilakao odgovor na izazove povratka i aktivnosti kljuĉnih aktera u ovoj oblasti. Na ovaj naĉinţeleli smo da damo doprinos razvoju migratornih i razvojnih politika u Srbiji koje će uzpuno uvaţavanje ljudskih prava migranata omogućiti ostvarivanje njihovih potencijala injihov doprinos društvenom i ekonomskom razvoju svoje domovine.Povratak – definicija i njegova obeleţjaPremda brojna istraţivanja na prostoru regiona juogistoĉne Evrope (Ciumasu, 2010,Nikolić i sar., Pavlov i sar., 2010, Vangeli i sar., 2010) pokazuju da je povatakvisokokvalifikovanih migranata u zemlju porekla najmanje realna opcija za priliv znanja,ona ipak postoji. Prvenstveno zato što je proces globalizacije i razvoj komunikacionih isaobraćajnih veza doveo do migratornih obrazaca koji imaju karakter mobilnosti –„tekućeg povratnog procesa koji ukljuĉuje kraće i duţe epizode“ (Ackers, Gill, 2008).4 Odlazim iz Leskovca nadam se ne zauvek, Blic, Milica Ivanović, 08. 07. 2007. 4
    • Mobilnost je posebno karakteristiĉna za nauĉnike i struĉnjake koji kroz nju razvijaju svojeznanje i veštine i ostvaruju napredak u karijeri. U ovakvom kontekstu povratak se više neposmatra kao kraj migracionog ciklusa, već kao jedna faza u migracionom procesu(Cassarino, 2004).Na povratak se dugo gledalo kao na jedan kraj migracionog iskustva, pesimističan sastanovišta zastupnika neoklasiĉne ekonomije migracija, kao neuspešno migracionoiskustvo koje nije dalo oĉekivanu dobit – zaradu, zapošljavanje, ostanak do penzije, ilioptimističan sa stanovišta zastupnika teorije nove ekonomije radnih migracija, kaologiĉan rezultat postignutih ciljeva – veća zarada, ušteĊevina i poslate doznake.MeĊutim, razvoj teorija društvene mreţe i transnacionalizma ukida dihotomiju odlaska ipovratka, uvodi transnacionalni prostor i društvenu mreţu koji omogućuju da povratakbude deo cirkularnog sistema društvenih i ekonomskih odnosa i razmena kojeolakšavaju reintegraciju migranata dok prenose znanje, informacije i ĉlanstvo(Cassarino, 2004).Povratnici se u sociološkom smislu mogu definisati kao specifiĉna društvena grupa kojaje integrisala razna ţivotna iskustva i identitete – lokalne zajednice zemlje porekla,iskustvo migriranja, iskustvo prilagodbe u zemljama destinacije odnosno novedruštvene vrednosti, radno i profesionalno iskustvo i iskustvo reintegracije u zemljuporekla (Peraĉković, 2005).U Srbiji se, nakon promene vlasti 2000. godine, povećava mobilnost nauĉnika,struĉnjaka, istraţivaĉa i studenata radi školovanja i usavršavanja u inostranstvu, bezmotivacije da se trajno ostane u zemlji destinacije. Ĉak i meĊu onima koji su otišlidevedesetih godina dvadesetog veka sa ţeljom da se nikad ne vrate u zemlju koja ih jerazoĉarala usled politiĉkog i ekonomskog sunovrata, postoje oni koji su se vratili ili imajuţelju da se vrate. Broj i struktura visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih povratnika uSrbiju nije poznat. Istraţivanja u drugim zemljama pokazuju da se vrati izmeĊu jedneĉetvrtine i jedne trećine migranata (Mayr, Peri, 2009, Lalonde, Topel, 1993). 5
    • Povratnici o povratku„Znam da mnogima nije bilo logiĉno što sam se vratio u rodni grad, ali bespomoćan samako je pojedincima teško da shvate zašto neko hoće da doĊe kući.“5Metodologija istraživanjaŢeleći da ispitamo kako izgleda povratak naših visokoobrazovanih graĊana izinostranstva u Srbiju, sproveli smo istraţivanje sa povratnicima. Hteli smo da utvrdimoda li imaju mogućnost da svoje znanje, iskustvo i kontakte koje su stekli u inostranstvuna najbolji mogući naĉin iskoriste u svojoj zemlji, za vlastiti razvoj i dobrobit, ali i zarazvoj zajednice u koju su se vratili i drţave u celini i da li pri tome imaju podršku drţave.TakoĊe smo hteli da ĉujemo njihovo mišljenje koje su najveće poteškoće sa kojima sesuoĉavaju pri povratku, koje su prepreke da se njihov potencijal bolje koristi u svrhurazvoja društva u celini i koji su najbolji naĉini da se te prepreke prevaziĊu.Prva teškoća sa kojom smo se susreli pri realizaciji istraţivanja jeste nedostatakpodataka o visokoobrazovanim i visokokvalifikovanim migrantima i nepostojanjejedinstvene baze sa njihovim kontaktima. Zato smo koristili metodu „sneţne grudve“krenuvši od neformalnog udruţenja povratnika „Repats“, ali i baza alumni udruţenja –Ĉivning, Fulbrajt, DAAD i baza Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta iTempus kancelarije u Beogradu. Anketa primenjena u istraţivanju je takoĊe sadrţavalapitanje o kontaktima drugih povratnika. Skupili smo uzorak od 97 povratnika. U uzoraksu ušle osobe koje su završile minimum fakultet, boravile u inostranstvu duţe od godinudana i po povratku, u Srbiji borave više od godinu dana. Na ovaj naĉin smo hteli daukljuĉimo osobe koje su imale iskustvo duţeg boravka u inostranstvu6, ali i povratka uSrbiju. Prikupljanje podataka se odvijalo u periodu od juna do novembra 2011.5 Miodrag Stojković: Ima nade dok se čujemo, Daliborka Miljković, 12. mart 2011.6 Prema definiciji MeĊunarone organizacije za migracije (IOM) migrant koji dugoroĉno migrirajeste „osoba koja odlazi u zemlju koja nije njeno stalno boravište na period od najmanje godinudana tako da za nju zemlja destinacije stvarno postaje nova zemlja stalnog boravka.“Perruchoud, R. (ed.) (2004). Glossary on Migration, Geneva: International Organisation forMigration 6
    • Istraţivanje se odvijalo putem elektronske ankete. Anketa je imala 71 pitanje, uglavnomzatvorenog tipa. Svega 11 pitanja su bila otvorenog tipa. Pitanja su bila podeljena na trirazdoblja koja obuhvataju iskustvo povratnika: 1) odlazak iz Srbije, 2) boravak uinostranstvu i 3) povratak u Srbiju. Povratnike upravo ĉini društvenom grupom sa sliĉnimobeleţjima i iskustvima celokupnost migracionog iskustva – iskustvo migracije, iskustvoprilagodbe na novu sredinu procesima integracije i iskustvo povratka i prilagodbe na"staru" sredinu, odnosno iskustvo reintegracije u zemlju porekla (Peraĉković, 2005). Usvim ovim periodima ispitana je motivacija za odlazak/povratak i socio-ekonomski statusmigranta. Pitanja o povratku ukljuĉila su i pitanja o poteškoćama pri povratku, podršciinstitucija, zadovoljstvu odlukom o povratku i daljim planovima.UzorakBudući da uzorak nije reprezentativan vaţno je imati u vidu njegova obeleţja prilikomrazumevanja rezultata istraţivanja. U istraţivanju su uĉestvovale u nešto većemprocentu ţene (55%). Radi se o radno sposobnoj populaciji, koju u trenutku prvog duţegodlaska iz Srbije (odlazak na više od godinu dana) u najvećem procentu ĉine osobestarosti od 18 do 28 godina (67%), u proseku 23,3 godina, a sada u najvećem procentuimaju od 29 do 30 godina (65%), u proseku 33,9 godina. Imaju završen fakultet (36%) imaster i magistarske studije (32%), ali ima i onih koji su doktorirali (14%) i oni kojimanisu priznati viši nivoi obrazovanja (18%). Najviše ih je obrazovano u oblasti društvenihnauka (58%), a zatim prirodnih (21%) i tehniĉkih (13%). Zaposleni su (72%), a u manjemprocentu nezaposleni (20%) i vlasnici preduzeća (5%). U većem procentu suneoţenjeni/neudati (59%) nego u braku (28%). Uglavnom su iz Beograda (89%). Boravilisu u sledećim zemljama: SAD – 37%, Velika Britanija – 28%, Italija – 14%, Nemaĉka –12%, Španija – 9%, Belgija – 7%, Australija – 6%, Švajcarska – 6%. 7
    • Rezultati istraživanja1. Nalaz: Heterogenost povratnika i cirkularni karakter migracijaAnaliza obeleţja uzorka povratnika i njihovog migracionog iskustva pokazuje da supovratnici heterogena grupa. Posmatranje taĉke odlaska, pokazuje da je u uzorku neštoveći procenat povratnika otišao posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine(58%), nego pre 2000. godine (42%). Ove dve grupe povratnika imaju razliĉita obeleţja.Povratnici koji su otišli pre 2000.godine u proseku su tada imali 19 godina, bili su uĉenici(76%) koji su u većem procentu odlazili sa svojim roditeljima (34%) nego oni posle 2000.godine (2%). Povratnici koji su otišli posle 2000.godine su u proseku tada imali 27godina, uglavnom su završili fakultet (63%) i u velikom procentu su bili zaposleni (46%) ito na fakultetu (23%). Razlikuju se i u razlozima odlaska iz Srbije (Grafikon 1).Grafikon 1. Razlozi odlaska iz Srbije (odgovor „vrlo vaţan“) 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Školovanje Profesionalno usavršavanje Ţelja da upoznam svet Politička klim a Moralna klim a u društvu Ekonom ska situacija u zem lji Zapošljavanje Lična sigurnost Lični standard Porodični razlozi Status u društvu Nešto drugo otišli pre 2000. otišli posle 2000. 8
    • Povratnicima je bilo ponuĊeno 12 razloga za odlazak iz Srbije i za svaki razlog su trebalida naznaĉe da li je bio „nevaţan“, „vaţan“ ili „vrlo vaţan“. Obe grupe povratnika kaonajvaţnije razloge njihovog odlaska iz Srbije navode školovanje, profesionalnousavršavanje i ţelju da upoznaju svet. MeĊutim, razlikuju se u pridavanju vaţnosti ĉetirifaktora. Povratnici koji su otišli pre 2000. godine veću vaţnost daju politiĉkim faktorima iporodiĉnim razlozima nego povratnici koji su otišli posle 2000.godine, dok ovi poslednjidaju veću vaţnost profesionalnom usavršavanju i ţelji da upoznaju svet.Ove dve grupe povratnika razlikuju se i po duţini boravka u inostranstvu. Povratnici kojisu otišli pre 2000. godine proveli su u proseku 115,44 meseci (9,62 godine) uinostranstvu, a povratnici koji su otišli posle 2000. godine 31,23 meseci (2,6 godine).Razlikuju se i po radnom statusu u inostranstvu pre povratka - povratnici koji su otišli pre2000. godine bili su u većem procentu zaposleni (63%) i stekli su u proseku 56,83meseci (4,7 godina) radnog iskustva. Oni koji su otišli kasnije bili su u manjem procentuzaposleni (32%) i stekli su u proseku 10,68 meseci radnog iskustva. Povratnici koji suotišli ranije su u većem procentu radili posao u inostranstvu u skladu sa svojimobrazovanjem (94% naspram 70%). Razlikuju se i u promeni broja mesta boravka. Onikoji su otišli ranije su u većem procentu menjali mesto boravka (u proseku 2,6 puta,svega 22% nije menjalo mesto boravka) nego oni koji su otišli kasnije (u proseku 1,2puta, 50% nije menjalo mesto boravka).Razlike se reflektuju i u godini povratka i razlozima za povratak (Grafikon 2). Povratnicikoji su otišli pre 2000.godine vratili su se u najvećem procentu 2006. i 2007. godine(39%), a oni koji su otišli posle 2000. vratili su su se u najvećem procentu 2009. i 2010.godine (48%). Od punuĊenih razloga za povratak kao „vrlo vaţne“ povratnici koji su otišlipre 2000. procenili su porodiĉne razloge, a oni koji su otišli posle 2000. – završetakškolovanja. TakoĊe je u nešto većem procentu razlog „nisam mogao/la da naĊem posaou stranoj zemlji“ procenjen kao vrlo vaţan od povratnika koji su otišli iz Srbije nakon2000. u odnosu na povratnike koji su otišli pre 2000. Obe grupe su procenile kao vrlovaţne i razloge: doprinos promenama i razvoju društva, da podelim i prenesem svojeznanje i poslovnu ponudu u Srbiji. MeĊutim kada se ovi razlozi uporede sa razlozimaodlaska iz Srbije, moţe se videti da meĊu razlozima povratka nema tako snaţnihmotivatora kao kod razloga odlaska iz Srbije za koje je i 80% povratnika govorilo da suim vrlo vaţni, dok kod razloga za povratak procenat povratnika koji neki razlog smatra 9
    • kao vrlo vaţan ne prelazi više od 40% (samo jedan razlog prelazi 40%, ali ne dostiţe50%).Grafikon 2. Razlozi povratka u Srbiju (odgovor „vrlo vaţan“) 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Porodični razlozi Doprinos promenama i razvoju društva Da prenesem svoje znanje Poslovna ponuda u Srbiji Završio/la sam školovanje Patriotizam Nostalgija Zbog potpisanog ugovora za stipendiju Lakše pronalaţenje posla u Srbiji Nisam mogao/la da nađem posao u stranoj zemlji Manja konkurencija u Srbiji Ekonomska kriza u stranoj zemlji Nedovoljna primanja u stranoj zemlji Zbog ugovora sa firmom Nisam bio/la prihvaćen/a u stranoj zemlji Nešto drugo otišli pre 2000. otišli posle 2000.Ovi nalazi zapravo pokazuju da su u ovom uzorku povratnika obuhvaćene najmanje dverazliĉite grupe povratnika. Jednu grupu ĉine uĉenici koji su otišli usled teške politiĉke iekonomske situacije u zemlji devedesetih godina dvadesetog veka kojima su roditeljihteli da obezbede bolju budućnost i omoguće dobro školovanje u inostranstvu. Drugugrupu ĉine fakultetski obrazovani ljudi koji su odlazili nakon demokratskih promena uSrbiji uglavnom radi profesionalnog usavršavanja i daljeg školovanja. Prva grupa se unajvećem procentu vratila zbog porodiĉnih razloga, a druga zbog završenog školovanja.Uz ove dve grupe povratnika nastale na osnovu vremena odlaska, mogle bi se 10
    • posmatrati i razlike u odnosu na godine ţivota u kojima su otišli, razliĉite periodeboravka u zemlji destinacije, razliĉito radno iskustvo i oblast obrazovanja. Heterogenostpovratnika ukazuje na potrebu za njihovim detaljnijim i dubljim istraţivanjem irazvijanjem ciljanih politika za podršku ovim migrantima.TakoĊe je znaĉajno da se, posebno nakon 2000. godine, u Srbiji javljaju migratornakretanja koja imaju obeleţja mobilnosti i odlaska u inostranstvo sa ciljevimaprofesionalnog usavršavanja, školovanja i upoznavanja sveta (faktori privlaĉenje ili pullfaktori), bez dominantnog pritiska tzv.potisnih (push) faktora u Srbiji – teške ekonomske ipolitiĉke situacije kao što je to bilo devedesetih godina. Ova kretanja su verovatno irezultat intezivnih nastojanja EU da razvije jedinstven evropski prostor visokogobrazovanja (European Higher Education Area) i jedinstven evropski prostor istraţivanja(European Research Area), ali i nastojanja prekookeanskih zemalja da privukuvisokokvalifikovanu radnu snagu. Samim tim ona su pokazatelj da Srbija postaje deoglobalnog trţišta i da privremene i cirkularne migracije, kao i ţivot i rad utransnacionalnom prostoru postaju deo realnosti i naših graĊana.Znaĉajan nalaz jeste i da je motivacija za odlazak iz Srbije snaţnija nego motivacija zapovratak. Izgleda da su faktori privlaĉenje u zemlji destinacije jaĉi, nego faktoriprivlaĉenja u Srbiji, što ukazuje na potrebu za razvijanjem ovih faktora u Srbiji. Pokazalose da su faktori koji bi mogli da privuku povratnike i ĉiju bi snagu privaĉenja trebaloosnaţiti – mogućnost da doprinesu promenama i razvoju društva, prenesu svoja znanja idobiju poslovnu ponudu.2. Nalaz: Lična dobit velikaPovratnicima (u obe gore navedene grupe) je boravak u inostranstvu doneo veliki liĉnidobitak – unapreĊenje obrazovanog i radnog statusa (Grafikon 3 i 4). Pre odlaska uinostranstvo svega je 9% povratnika imalo master/magisterijum, u inostranstvu ih jesteklo 49%, ali po povratku u Srbiju procenat se zbog poteškoća sa priznavanjemdiploma smanjuje na 32%. TakoĊe 54% povratnika je imalo stipendiju (81% inostranu i23% domaću) za usavršavanje/ školovanje u inostranstvu. Napredak u radnom statususe vidi po procentu zaposlenih pre odlaska iz Srbije – 32%, zatim procenat zaposlenih 11
    • raste u inostranstvu na 45% i po povratku se zapošljava 72%. Dva procenta je otvorilo ivlastita preduzeća u inostranstvu, a po povratku u Srbiju 5%.Grafikon 3. Obrazovanje povratnika u razliĉitim fazama migracionog ciklusa 49 50 45 40 35 36 32 30 27 20 14 12 12 8 7 9 10 1 4 3 1 2 0 0 0 1 0 pre odlaska u inostranstvu sada Nepotpuna OŠ OŠ SSS Viša VSS Master/ magistarske studije Doktorske studijeGrafikon 4. Radni status povratnika u razliĉitim fazama migracionog ciklusa 80 72 60 45 40 32 35 27 24 17 18 20 20 5 0 2 2 0 0 0 pre odlaska u inostranstvu sada Nezaposlen/a Učenik/ca Student/kinja Zaposlen/a Vlasnik/ca preduzeća 12
    • Zaposleni povratnici, uglavnom rade posao u skladu sa najvišim obrazovanjem koje sustekli – 74%. Pokazalo se i da su povratnici zadovoljni svojim poslom kroz odgovore napitanja o mogućnosti realizacije vlastitih potencijala na poslu (Koliko moţete darealizujete svoje potencijale u sadašnjem poslu?) i mogućnosti profesionalnognapredovanja („Da li smatrate da profesionalno napredujete sada kada ste u zemljiporekla?).Grafikon 5. Mogućnost realizacije vlastitih potencijala na poslu 11,4 1,4 14,3 Nimalo Malo Osrednje Uglavnom U potpunosti 41,4 31,4Grafikon 6. Mogućnost profesionalnog napredovanja u Srbiji 13,4 13,4 Nazadujem 10,3 Uopšte ne napredujem Malo napredujem Osrednje napredujem Puno napredujem 35,1 27,8Najveći procenat zaposlenih povratnika smatra da moţe da realizuje vlastite potencijalena poslu (84%) – uglavnom 42%, osrednje – 31% i u potpunosti – 11%. TakoĊe 76%povratnika smatra da profesionalno napreduje u Srbiji – osrednje 35%, malo – 28% ipuno – 13%. U ovim procenama se ne razlikuju povratnici koji su otišli pre i oni koji suotišli posle 2000.godine. 13
    • 3. Nalaz: Društvena dobit upitna„Vrlo mali broj obrazovanih ljudi iz inostranstva, ja znam samo par primera, se vratilo ipoĉelo da radi u institucijama koje mogu da pomognu razvoj društva. Jedini uspešnipovratnici u tom smislu su srećnici koji rade za internacionalne organizacije (npr.ambasade, ekonomska predstavništva, itd), NVO-e, ili u stranim privatnim firmama(mada se u ovom sluĉaju radi o striktno komercijalnim poslovima, koji nemaju mnogodirektnog uticaja na unapreĊenje društva).“ Povratnica iz Nemaĉke, 36 godinaZaista ukoliko se pogleda sektor u kojem su povratnici zaposleni (Grafikon 7), moţe sevideti da su najviše angaţovani u privatnom sektoru, dok je mnogo manji broj povratnikaukljuĉen u javnu upravu i drţavne institucije. Veća prisustnotnost povratnika u javnomsektoru podstakla bi njegov razvoj, modernizaciju i unapredila efikasnost i delotvornost,a time i veći doprinos razvoju društva u celini. Treba ipak imati u vidu da ovo nijereprezentativan uzorak i da ovaj nalaz prvenstveno ukazuje na potrebu za istraţivanjemdoprinosa povratnika u navedenim sektorima.Grafikon 7. Sektor rada trenutno zaposlenih povratnika pre odlaska iz Srbije i popovratku u Srbiju Nije radio/la 70 61 60 Fakultet/ naučni 50 institut Državna 40 36 administracija 30 26 Javno preduzeće 17 20 17 16 10 Nevladin sektor 10 6 6 4 0 0 1 0 0 Privatna firma/ pre odlaska sada kompanija U vlastitoj firmi 14
    • Treba imati na umu i da je 20% povratnika nezaposlenih i da meĊu njima ima 42%osoba sa završenim masterom/magistarskim i 5% sa doktoratom, kao i da je 53% njihimalo stipendiju, a da su se uglavnom vratili u Beograd, u glavni grad u kojem je najvećaposlovna ponuda. Postavlja se pitanje da li je ovakav radni status celokupne populacijepovratnika i šta se dešava sa njihovim povratkom u ostalim delovima Srbije.Drţava sistemski ne pruţa podršku ovim ljudima da svojim znanjem i potencijalimadoprinesu razvoju oblasti u kojoj su se školovali i društvu u celini. To se moţe videti izodgovora povratnika na pitanje: „Da li ste, kada ste se vraćali, dobili bilo kakvu pomoćod nadleţnih institucija u zemlji porekla?“. 96% ispitanika je reklo da nije, a 4% koje jereklo da je dobilo sledeću vrstu pomoći: ponuĊeno mesto docenta na Filozofskomfakultetu u Novom Sadu, priznata diploma na Fakultetu politiĉkih nauka i podrška Fondaza mlade talente RS (1), i jedna osoba nije odgovorila na pitanje.Jedna povratnica je dobro opisala to odsustvo podrške:„Moji problemi sa poslom nisu se ticali samog nalaţenja, budući da sam imala podrškusjajnih ljudi koji su zaista ţeleli da me zaposle (zahvaljujući njima imala sam i podrškucelog fakulteta), ali sam prve godine morala da radim kao honorarni saradnik (zahonorar manji od visine minimalne plate) u ĉekanju da Ministarstvo prosvete odobriotvaranje mesta. Pola godine pre toga je prošlo u nostrifikaciji diplome, bez koje ne bihmogla da radim ni po ugovoru, a sve vreme sam paralelno radila i razne "sitnijeposlove". U poreĊenju sa priĉama nekih drugih ljudi, smatram da sam ukupno gledanoimala mnogo sreće i svoj status rešila relativno brzo, ali je to bilo zahvaljujući podršcipojedinaca, i uprkos sistemu.” Povratnica, Velika Britanija, 34 godineRezultat nepostojanja sistemske podrške drţave jeste da 42% povratnika svoje mestoţivljenja u narednih pet godina vide u inostranstvu, a meĊu nezaposlenim povratnicimaovaj procenat stiţe i do 68%. Budući da 97% njih i dalje ima profesionalne (51%) iprivatne (78%) kontakte u inostranstvu, a 16% i dvojno drţavljanstvo, ovaj migracionipotencijal je lako ostvariv. 15
    • 4. Nalaz: Potrebne promenePovratnici od ponuĊenih poteškoća pri povratku u Srbiju navode najviše razlike u radnoj iopštoj kulturi (Grafikon 8). Povratnici koji su otišli iz Srbije pre 2000.godine u većemprocentu ukazuju na poteškoću traţenja mita/korupcije u odnosu na povratnike koje suotišli kasnije. Obrnuto je u navoĊenju poteškoće u daljem usavršavanju/obrazovanju.Grafikon 8. Poteškoće povratnika pri povratku u Srbiju 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Razlike u radnoj kulturi Razlike u opštoj kulturi Traţenje mita/ korupcija Zapošljavanje Pronalaţenje posla u struci Nostrifikacija diplome Prihvatanje od institucija Pokretanje vlastitog posla Rešenje stambenog pitanja Prihvatanje od kolega Ostvarivanje zdravstvenog osiguranja Dalje usavršavanje/ obrazovanje Prihvatanje od društva Vađenje ličnih dokumenata otišli pre 2000. otišli posle 2000.Na otvoreno pitanje „Koje su po Vašem mišljenju glavne prepreke da se potencijalvisokokvalifikovanih povratnika iz inostranstva bolje koristi u svrhu razvoja društva ucelini?“ povratnici su naveli sedam grupa prepreka: teškoće oko zapošljavanja ineadekvatna radna kultura (44%), korupcija, nepotizam, partokratija i negativna selekcija(32%), nepodrţavajuća klima – predrasude, strah od konkurencije, zavist,nezainteresovanost i odsustvo podrške drţave (27%), teška ekonomska situacija (24%), 16
    • teškoće oko priznavanja diplome – jako dugo trajanje postupka, skupo i u sluĉajuinterdisciplinarne diplome „nemoguća misija“ (15%), niska plata (15%) i velikaadministracija i birokratija (11%).“Potencijalni povratnici nemaju dovoljno informacija o tome šta i na koji naĉin se zaistaradi u lokalnim institucijama i firmama, a lokalni poslodavci nisu upoznati s tim šta moguda oĉekuju od povratnika.” Povratnica, Francuska i Italija, 33 godine“Za nas koji smo ţiveli po inostranstvu, nismo imali mogućnosti da se profesionalnoumreţavamo i teško je da nas neko preporuĉi ako nisu imali prilike da rade direktno sanama.” Povratnica, SAD i Španija, 26 godina„Proces nostrifikacije je dug, skup i ĉesto nemoguć jer kod nas ne postoji tolikodivirsifikovan izbor smerova na fakultetima. U mom sluĉaju trebalo bi da idem na dva ilitri fakulteta, a reĉeno mi je da najverovatnije nostrifikacija ne bi bila moguća jer većinapredmeta ovde i ne postoji pa ne bih imala gde da ih predam na uvid.“ Povratnica, SAD iVelika Britanija, 29 godina“Zbog velikog broja administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji, povratnici imajusmetnje i da se eventualno okušaju u privatnom poslu. Kao najveće probleme uposlovnom okruţenju bih naveo komplikovane administrativne procedure i korupciju.”Povratnik, SAD, 35 godina“Visokokvalifikovani povratnici imaju iste probleme kao i ostatak obrazovanih ljudi uSrbiji. Problem je u tome što ekonomija nije dovoljno jaka da kreira dovoljno pozicija zapovratnike (kao i za one koji nisu ni odlazili).” Povratnik, SAD, 35 godina“Omalovaţavanje u pojedinim institucijama sa obrazloţenjem da sam "otišla i ostavilasve ovde kada je bilo najteţe i zašto sam se uopšte vraćala", da sam nedovoljanpatriota, da oĉekujem "zapadni tretman" za stvari koje nisu "zapadne“.” Povratnica, SADi Velika Britanija, 29 godinaIako povratnici kao prepreke najviše vide strukturalne faktore – nedovoljan stepenekonomskog i društvenog razvoja, koji zahtevaju sistemske i dugoroĉne promene, onidaju i konkretne predloge za prevazilaţenje navedenih prepreka. Za prevazilaţenjeprepreka vezanih za zapošljavanje navode, uz konkurse za zapošljavanje i meritokratijukoji nikako da postanu praksa u Srbiji, i jednostavnija rešenja: podsticanje umreţavanjapovratnika kao i njihovo povezivanje sa kompanijama i institucijama zemalja u kojima subila a koje imaju predstavništvo u Srbiji, bolje uzajamno informisanje povratnika i 17
    • poslodavaca kroz sajt sa ponudom i potraţnjom i sajmove, razvijanje projekatazapošljavanja „prva šansa“ za povratnike, „sistematska podrška od strane drţave iinstitucija za pokretanje biznisa, inovacija, istraţivaĉkih stanica“, podrška projekata odstrane Ministarstva prosvete i nauke onih koji nisu zaposleni na univerzitetu ili institutu,postojanje mesta/institucije koja bi evidentirala povratnike i povremeno ih okupljala radiupoznavanja, razmene iskustava i kreiranja projekata, i sl.Predlozi za unapreĊenje postupka priznavanja diploma idu u smeru u kojem se kreću ipredstavnici drţave. Predlaţe se da postoji jedno telo za priznavanje diploma i dapostupak promeni dosadašnji karakter nostrifikovanja (utvrĊivanja istovetnosti studijskihprograma) u priznavanje (utvrĊivanje steĉenih znanja, veština i kompetenci), da sefakulteti na šangajskoj listi automatski priznaju i pojeftinjenje postupka, pa ĉak da bude ibesplatan.Mnogi povratnici su ukazali na potrebu za sistemskom podrškom drţave krozpreuzimanje odgovornosti jedne institucije za njih, koju je opisao jedan od povratnika nasledeći naĉin: „Mora da postoji neka institucija koja bi objedinila "doliv mozgova" nazad uSrbiju. Neka vrsta zajednice, od koje bi koristi imali i oni koji se vraćaju, jer bi se na tajnaĉin automatski povezali sa drugim ljudima u sliĉnoj situaciji i mogli s njima da podelesvoja iskustva. S druge strane, to bi bilo korisno i za vlasti, jer bi imale pregled znanja isposobnosti koje se moţe u pozitivnom smislu iskoristiti u našem društvu, a znali bi itaĉno koje informacije su potrebne povratnicima.“ Povratnica, Nemaĉka, Norveška, SAD,34 godineI na kraju su ukazali na potrebu za kreiranjem drugaĉije svesti javnog mnenja putemmedija i obrazovnih institucija i povećanje zainteresovanost drţave i društva u Srbiji zavisokokvalifikovane povratnike. “Iako je u Srbiji gotovo nemoguće zaraditi ni pribliţnokoliko se zaraĊuje na univerzitetima u Severnoj Americi i Evropskoj Uniji, verujem da bise mnogi vratili, samo da im drţava i društvo pokaţu da ih cene i ţele, odgovarajućimradnim mestima i ţivotnim prostorom.” Povratnik, SAD i Velika Britanija, 30 godinaOvde svakako treba spomenuti da su sami povratnici motivisani da aktivno doprinesuovim promenama. 32% povratnika jeste ĉlan strukovnog ili/i aktivistiĉkog udruţenja.Posebno su aktivna alumni udruţenja stipendista, kao što je npr. „Ĉivning Društvo 18
    • Srbije“, ali i udruţenja samih migranata kao što su „Serbian City Club u Londonu“ ineformalno udruţenje povratnika u Srbiji „Repats“.Institucionalni pristup povratkuIako je viĊenje povratnika da su priliĉno nevidljivi za donosioce odluka, analiza strateškihdokumenata pokazuje da su donosioci odluka ipak prepoznali potencijal koji mogu daimaju visokokvalifikovani povratnici. MeĊutim, nedostatak njihove implementacije ipakpokazuje da podsticanje realizacije tog potencijala ne spada u prioritete naše drţave.Tri strategije su posebno istakle vaţnost povratka struĉnjaka i nauĉnika: Strategijanaučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine,Strategiji i Akcioni plan za upravljanje migracijama i Strategija očuvanja i jačanja odnosamatične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.godine pri opisivanju situacije u nauci istakla se potreba za donošenjem dugoroĉnogplana povratka naših nauĉnika iz dijaspore. U odeljku „Partnerstvo sa dijasporom krozzajedniĉke projekte“ planirani su programi „povratka nauĉnika iz dijaspore koji ćeobuhvatiti kraće i duţe studijske boravke“ i sredstva za nauĉnike koji ţele da se vrate daokupe istraţivaĉke timove i nabave neophodnu opremu za istraţivanja (str.46). Ustrategiji se takoĊe navodi da je prvi pravac razvoja ljudskog kapitala program povratkaistraţivaĉa iz dijaspore kroz projekte kraćih i duţih boravaka i obezbeĊivanja uslova zarad, sredstava, neophodne opreme i povoljnih uslova stanovanja. Planirano je i da seprilikom konkursa za novi Projektni ciklus iz osnovnih istraţivanja koji je trebao da buderaspisan u maju 2010.godine uzme u obzir specifiĉnosti povratnika iz inostranstva.U Strategiji za upravljanje migracijama (2009) navodi se potreba za izradom programa iprojekata u saradnji sa meĊunarodnim organizacijama za „privremeni povratak visoko-obrazovne radne snage koja je otišla iz Republike Srbije“, „korišćenje njihovog znanja iveština na daljinu“, ali i za njihov povratak i aktivno ukljuĉivanje na trţište rada. UAkcionom planu 2011-2012 nalazi se aktivnost „Izraditi programe za podsticanjevisokokvalifikovanih struĉnjaka migranata da ulaţu svoje struĉne potencijale unerazvijene sredine“ i kao njen rezultat oĉekuju se programi za podsticanje povratka 19
    • visokokvalifikovanih struĉnjaka. Još dve znaĉajne aktivnosti se nalaze ovom planugeneralno vaţne za sve vrste migracija i faze migracionog ciklusa – podsticanje nauĉnezajednice da istraţuju migracije i statistiĉko praćenje migracija.U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srbau regionu 2011 navode se mere za bolje korišćenje kapacitete dijaspore kao što sususreti privrednika iz dijaspore i matiĉne drţave u vidu biznis foruma ili sajmova, poreskooslobaĊanje na dobit preduzeća u trajanju od pet godina od registracije za povratnike,motivisanje profesora iz dijaspore da predaju na univerzitetima u Srbiji i nauĉnika izdijaspore da daju doprinos matiĉnoj drţavi.Visokokvalifikovani povratnici se spominju i u drugim strateškim dokumentima. UAkcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od2011. do 2017. godine navodi se kao cilj „ukidanje faktora koji utiĉu na odliv mozgovatako što će se stvoriti povoljni uslovi za povratak dijaspore ili njeno ulaganje u RepubliciSrbiji“ kroz podsticanje struĉnih praksi za studente iz dijaspore, olakšavanje nostrifikacijediploma i licenciranje dozvola za rad struĉnjaka iz dijaspore, podsticajne mere uprivlaĉenju struĉnjaka, razvijanje strategijskih mera za povratak mladih – odrţavanjedobrih odnosa sa dijasporom, stimulisanje ulaganja i kreiranjem politike povratka izapošljavanja. U Strategiji regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do2012.godine i akcionom planu za njegovu implementaciju planira se stvaranje uslova zaradno angaţovanje povratnika, posebno visoko obrazovnih kadrova, a u cilju transferanovih znanja steĉenih na radu u inostranstvu.MeĊutim, navedene strategije ili još uvek nemaju akcioni plan ili se još nije krenulo sarealizacijom predviĊenih mera za povratnike. Tako da su institucionalne inicijative zapodršku visokokvalifikovanim povratnicima veoma retke. Trenutno je moguće nabrojatitri.Jedna vaţna institucionalna inicijativa za povratnike koja se trenutno realizuje jestepojednostavljenje postupka priznavanja stranih visokoškolskih isprava. Oformljena jekomisija koju ĉine predstavnici pojedinih ministarstava i na ĉijem je ĉelu prof. dr NedaBokan, prorektorka Beogradskog univerziteta. Ova komisija trenutno radi na izradiZakona o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja. 20
    • Treba imati u vidu da postoje dva razliĉita postupka priznavanja stranih visokoškolskihisprava. Jedan se odnosi na njihovo priznavanje radi nastavka obrazovanja i tajpostupak je kao rezultat jednog evropskog projekta pojednostavljen i donesen jePravilnik o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja u Srbiji.Ovaj pravilnik je prvi usvojio Univerzitet u Beogradu februara 2010.godine. Prema ovompravilniku postupak priznavanja diploma radi nastavka obrazovanja obavlja Univerzitet.Univerzitet upućuje dopis ENIC7 centru da bi proverio status visokoškolske ustanovekoja je izdala ispravu i akreditovanost studijskog programa i zatim zahtev sakompletenom dokumentacijom dostavlja rukovodiocu studijskog programa koji kandidatţeli da upiše. U ovom postupku se ne priznaje kvalifikacija, već samo pravo da senastavi školovanje na studijskom programu koji je kandidat izabrao. U roku od 15 danaod prijema dokumentacije Univerzitet treba da donese odluku o mogućnosti priznavanjavisokoškolske isprave/studijskog programa. Postupak košta 10.000 dinara.Drugi postupak, ĉija promena ide znatno teţe, jeste postupak priznavanja stranihvisokoškolskih isprava radi zapošljavanja. Za ovaj postupak odgovoran je nadleţnifakultet i svaki fakultet svojim aktom ureĊuje postupak rada. Problemi sa ovimpostupkom su višestruki. Prvo, on zapravo predstavlja postupak nostrifikacije, a to znaĉida se proverava istovetnost predmeta studijskih programa i zahteva polaganje dodatnihpredmeta koji nisu bili obuhvaćeni studijskim programom u inostranstvu. Prema reĉimajednog od ĉlana komisije prof.dr Pere Tumbasa8 jednom je kandidatu koji je studijeekonomije završio u Velikoj Britaniji traţeno da poloţi 17 ispita. Drugo, ukoliko se radi ointerdisciplinarnim studijama teško je pronaći nadleţni fakultet. TakoĊe je teško oĉekivatiod fakulteta i profesora da priznaju isprave za koje nisu struĉni da procene. I na kraju,ovaj postupak dugo traje i puno košta. Visina troškova postupka jeste 54.000,00 dinaraza doktorske studije, 36.000,00 za specijalistiĉke i magistarske i 24.000,00 za osnovnestudije. Ĉesto se ovim troškovima pridodaju i troškovi prevoda rada i dokumentacije.Sa postupkom priznavanja visokoškolskih isprava usko su u vezi i postupak razvijanjaNacionalnog okvira kvalifikacija visokog obrazovanja (NOK) i postupak izradeNacionalnog sistema klasifikacije zanimanja u skladu sa meĊunarodnim i evropskimstandardima. Nacionalni okvir kvalifikacija visokog obrazovanja Srbije (NOKS) definiše7 European Network of National Information Centres on academic recognition and mobility8 Zakon će regulisati nostrifikaciju radi zapošljavanja, Dnevnik, 24.08.2011 21
    • ishode uĉenja koji se oĉekuju od svake kvalifikacije – šta student treba da zna, razume išta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koje je stekao. On je usvojen od straneNacionalnog saveta za visoko obrazovanje 23.aprila 2010.godine. MeĊutim, on definišesamo opšte ishode uĉenja, a uz njih su vaţni i ishodi svakog specifiĉnog studijskogprograma, odnosno znanja, veštine i kompetence koje su primerene konkretnomobrazovno-nauĉnom polju. Definisanje klasifikacija po oblastima u skladu sa evropskimstandardima i uzimajući u obzir realnost u Srbiji, kako bi se na osnovu njih mogaorealizovati postupak priznavanja stranih diploma, tek sledi. Nacionalni sistem klasifikacijezanimanja usklaĊen sa meĊunarodnim standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO2008) je neophodan da bi se povratnici sa zanimanjima koja su stekli u inostranstvumogli prijaviti na Nacionalnu sluţbu za zapošljavanje. Republiĉki zavod za statistiku jeizradio nacrt novog sistema klasifikacije zanimanja koji sadrţi 10 glavnih podruĉja rada,434 jediniĉne skupine i 2000 zanimanja. Do sada je uraĊeno oko 650 opisa zanimanja.Sledi još javna rasprava o ovom nacrtu.Svi ovi procesi se odvijaju jako sporo, meĊusobno nekoordinisano i izgleda da nemapolitiĉke volje da se oni ubrzaju i podrţe. Proces izrade Nacionalnog okvira kvalifikacijavisokog obrazovanja traje od 2001.godine. Gore navedena komisija koja je krenula saizradom Zakona o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja „zapela“je oko regulisanih profesija9 i potrebnih kompetenci za njihovo obavljanje budući da jepotrebno aktivno uĉešće svakog nadleţnog ministarstva, što je teško obezbediti. Premareĉima prof.dr Tumbasa10 komisija radi već dve godine, volonterski, te ĉlanovi ne dolazeredovno na njene sastanke, a predstavnici nekih ministarstava se ni ne odazivaju napozive. MeĊutim, ukljuĉivanje šireg kruga eksperata i javnosti, kao i samih povratnika uizradu ovog zakona svakako bi ubrzalo njegovu izradu i povećalo pritisak na donosioceodluke da snaţnije podrţe sve procese neophodne za olakšavanje postupka priznavanjainostranih diploma.9 Regulisana profesija jeste profesionalna aktivnost ili skup profesionalnih aktivnosti kod kojih jepristup i bavljanje odnosno naĉin obavljanja delatnosti na osnovu zakonskih, podzakonskih ilidrugih akata donetih na osnovu zakonskih ovlašćenja (regulatorni akti) neposredno ili posrednouslovljeno posedovanjem odreĊenih struĉnih kvalifikacija, kao i profesionalna delatnost odnosnoskup profesionalnih delatnosti kojim se bave ĉlanovi strukovnih organizacija s profesionalnimnazivom.10 Ibid. 22
    • Druga dobra inicijativa, tek u nastajanju, jeste projekat Vlade Vojvodine Pravo na prvušansu11 koja treba da zapoĉne u januaru 2012. Vlada je obezbedila sredstva da se svimdoktorima nauke na teritoriji AP Vojvodine omogući zapošljavanje u periodu od godinudana preko nauĉnih instituta, Univerziteta u Novom Sadu i nauĉnih jedinica sa teritorijeAP Vojvodine. PredviĊena je plata u iznosu od bruto 85.000 dinara na meseĉnom nivou.Nakon isteka perioda od godinu dana ovi struĉnjaci će prezentovati svoje rezultate, aposlodavci će dati ocenu njihovog rada i ukoliko su zadovoljni rezultatom imaćemogućnost da podnesu zahtev Vladi Vojvodine da ih angaţuju na ovaj naĉin i unarednom periodu. Kroz ovaj projekat otvoriće se istraţivaĉki kartoni u kojima će bitizapisani profil interesovanja i kompetencija struĉnjaka. Ovaj projekat ukljuĉuje ipovratnike iz inostranstva koji su u okviru bolonjskog sistema obrazovanja stekli titulu.Od njih se neće oĉekivati da istekne period priznavanja strane diplome, već će im seomogućiti da odmah ostvare radni odnos.I na kraju treba spomenuti i aktivnosti Ministarstva vera i dijaspore, na razvijanjusaradnje sa studentima, struĉnjacima i nauĉnicima u dijaspori, kao jedan od naĉinapodsticanja povratka. Ministarstvo je u raznim partnerstvima organizovalo praksustudenata iz dijaspore u domaćim i privrednim preduzećima, drţavnoj upravi i lokalnimsamoupravama. Podstiĉe ulaganja privrednika iz dijaspore, osnivanje malih i srednjihpreduzeća. U 2011. organizovalo je i veliku zajedniĉku konferenciju medicinskihstruĉnjaka iz dijaspore i Srbije u Vrnjaĉkoj Banji. Naţalost, ove aktivnosti su malogobima i kratkoroĉne, u skladu sa postojećim sredstvima.Ukoliko se pogledaju institucionalne inicijative za podršku visokokvalifikovanimpovratnicima, potpuno je razumljiv nalaz da 96% povratnika koji su uĉestvovali u našemistraţivanju tvrde da nisu dobili podršku institucija pri povratku.11 Nova akcija Vlade Vojvodine „Pravo na prvu šansu”, Nijedan doktor nauka bez posla, Danas.rs,Autor: R. D., 09/12/2011 23
    • Šta je moguće uraditi u datim okolnostima?Istraţivanje sprovedeno sa visokokvalifikovanim povratnicima i analiza institucionalnogodgovora na izazov povratka pokazali su da potencijal povratnika za liĉni razvoj, ali i zarazvoj oblasti u kojoj su povratnici obrazovani i društva u celini postoji, meĊutimnedovoljno je iskorišćen za brţi ekonomski i društveni razvoj zemlje. Iako strateški okvirkojim bi se to omogućilo postoji, nedostaje njegova operacionalizacija i implementacija.Zato predlaţemo tri poĉetna konkretna koraka koja će doprineti boljoj iskorišćenostipostojećih potencijala visokokvalifikovanih povratnika: 1) uĉiniti povratnike vidljivim, 2)omogućiti povratnicima da primene svoje znanje, i 3) poslati poruku povratnicima da sudobrodošli.1. Korak: Učiniti povratnike vidljivimU Srbiji ne postoji praćenje visokokvalifikovanih migranata, ali kako je to ZoranStanojević, urednik Radio-televizije Srbije 1 i moderator na konferenciji Povratakvisokokvalifikovanih stručnjaka na Zapadni Balkan – priliv znanja ili ponovni gubitak?dobro primetio znamo za svakog fudbalera gde se nalazi u inostranstvu i zovemo ih daigraju za nacionalnu reprezentaciju. Predlaţemo da se isti metod primeni za vrhunskestruĉnjake i nauĉnike u inostranstvu. U skladu sa prioritetima Strategije za nauĉni itehnološki razvoj treba identifikovati u inostranstvu naše nauĉnike i istraţivaĉe uoblastima koje ţelimo da razvijemo i kao što piše u Strategiji omogućiti im uslove za rad,za igranje u nacionalnoj reprezentaciji – jednu ili više sezona. Samo identifikovanje ipisanje o njima doprinelo bi većoj svesnosti o resursima koji postoje, a koji se ne koriste,i poslediĉno bi moglo voditi i njihovom angaţovanju u Srbiji.Istovremeno je potrebno osigurati sistemsko (redovno i kontinuirano) praćenje mobilnostistudenata, profesora i istraţivaĉa iz Srbije. Mobilnost studenata najlakše je pratiti krozĉuvene ŠV obrasce, obrasce koji studenti svake godine ispunjavaju prilikom upisa unovu studentsku godinu. Ukljuĉivanje par pitanja o mobilnosti ne bi podrazumevalovelike troškove, a imali bi jasnu sliku o stepenu i vrsti mobilnosti meĊu studentima uSrbiji. Praćenje mobilnosti profesora i istraţivaĉa moglo bi da obavlja Ministarstvoprosvete i nauke, koje takoĊe od fakulteta i instituta traţi podatke o profesorima,nauĉnim saradnicima i istraţivaĉima, te bi se u postojeću bazu mogli ukljuĉiti i podaci o 24
    • mobilnosti. UtvrĊivanje generalne mobilnosti visokoobrazovanih osoba iz Srbije moglobi da se ostvari kroz postojeće mehanizme – popis stanovništva, Anketu o radnoj snazi,Anketu o ţivotnom standardu stanovništva i sl.MeĊutim, ipak ostaju neidentifikovani povratnici u nevladinom sektoru i privredi, ipostavlja se pitanje da li postoji mogućnost da se napravi baza visokoobrazovanihpovratnika u skladu sa meĊunarodnim standardima o zaštiti podataka o liĉnosti sapreciznim duţnostima administratora baze i ograniĉenim krugom lica koja imaju pristupbazi shodno usvojenim pravilnikom o korišćenju baze podataka. Ova baza bi omogućilauvid u resurse koji povratnici imaju.2. Korak: Omogućiti povratnicima da implementiraju svoje znanjePokazalo se da je vaţan motiv visokoobrazovanih povratnika i za odlazak iz Srbije i zapovratak profesionalno usavršavanje i primena znanja. U referentnom okviru mobilnenauĉne zajednice „centralnu/organizujuću poziciju“ koja uokvirava iskustvo ima potrebaza profesionalnim usavršavanjem i razvojem karijere (Polovina, 2011). Postoje primeri uokruţenju koji ukazuju na moguće naĉine podsticanja implementacije znanjavisokokvalifikovanih povratnika.Vlada Vojvodine je projektom Pravo na prvu šansu pokazala jedan od naĉinaomogućavanja primene znanja steĉenog u inostranstvu – pruţanjem mogućnosti svimdoktorima nauke na podruĉju Vojvodine da se zaposle u periodu od godinu dana ipokaţu šta znaju, uklanjajući prepreku priznavanja diplome za one koji su je stekli uinostranstvu.Drugi primer omogućavanja primene znanja steĉenog u inostranstvu jeste FondJedinstvo uz pomoć znanja kojeg je osnovalo Ministarstvo znanosti, obrazovanja išporta, u Hrvatskoj, 2007.godine, uz pomoć zajma Svetske banke. Fond, u skladu sasloganom „spajanje – saradnja – stvaranje“ nastoji da ujedini hrvatske nauĉne i struĉnepotencijale u domovini i dijaspori u izgradnji društva utemeljenog na znanju. Ima triprograma. Program nauĉne saradnje je namenjen iskusnim nauĉnicima i sadrţi dvemere, jedna se odnosi na finansiranje projekata koji podrţavaju saradnju javnih nauĉnihinstitucija i privatnog sektor sa struĉnjacima iz inostranstva kako bi se omogućio prenos 25
    • znanja, tehnologije, ali i privlaĉenje sredstava, a druga mera predstavlja podrškupovratku struĉnjacima u privatni ili nauĉni sektor u vidu sredstava za platu, opremu,laboratoriju i projektni tim. Ti projekti obiĉno traju od 2-3 godine u vrednosti od 200.000evra. Drugi set programa je namenjen mladim istraţivaĉima, takoĊe njihovom povratku,ali i mladim istraţivaĉima koji su doktorirali u Hrvatskoj da razviju samostalnaistraţivanja sa meĊunarodnim institucijama i privatnim sektorom. Treći programpodrazumeva podršku kratkoroĉnoj mobilnosti do šest meseci koja omogućuje boravaku vrhunskim stranim institucijama, kao i meĊusektorsku mobilnost – mobilnost izmeĊuprivatnog i janog sektora. Projekti se biraju putem javnih konkursa, kroz nepristrasan ikompetitivni proces procenjivanja. Evaluatori su anonimni, meĊunarodno priznatistruĉnjaci. Na taj naĉin izbegnut je konflikt interesa, postignuta je transparentnostprocesa i pridobijeno je poverenje nauĉnika.Za rad Fonda pozajmljeno je 5,6 miliona evra od Svetske banke od ĉega je 5,1 milionotišao korisnicima, a ostatak (8-9%) je otišao na operativne troškove, što pokazuje danije skupa mera, pogotovo ako se posmatraju rezultati fonda. Finansirano je 99projekata i saraĊivalo je 557 nauĉnika i to sa poznatih institucija kao što su Jel, Stenford,Harvard i sl. Objavljeno je 273 nauĉnih publikacija u okviru 40 projekata. Pogotovo jepruţana podrška privredi, što se moţe videti i u tome što je uĉestvovalo 53 kompanija išto su privrednici uz 2,4 miliona evra koliko je u njih uloţio fond uloţili 800,000 evra.Fond je privukao i meĊunarodna sredstva. MeĊunarodne institucije su uloţile 1,1 milionevra. TakoĊe je ovaj Fond privukao sredstva iz Nauĉnog okvirnog programa 7 (FP7) – 6miliona evra, sumu novca koja je veća od zajma Svetske banke. Uspeh ovog Fondajeste i da je u okviru FP7 više prihvaćeno projekta koje je podrţao Fond, nego onih kojisu podrţani na nacionalnom nivou – odnos 28% naspram 15%, dakle skoro dvostrukoviše.Primer postupka priznavanja visokoškolskih isprava radi zapošljavanja u Hrvatskoj jeprimer kako se na jednostavan naĉin moţe organizovati ovaj postupak tako da nepredstavlja prepreku zapošljavanju u javnoj upravi i drţavnim institucijama ipreduzećima, gde bi doprinos povratnika bio najznaĉaniji. U Hrvatskoj ovaj postupak je unadleţnosti ENIC/NARIC12 kancelarije koja ima sedam zaposlenih osoba, a deluje12 ENIC mreţu (European Network of National Information Centres) osnovalo je Savet Evrope iUNESCO u svrhu akademske mobilnosti i što kvalitetnije sprovoĊenja Konvencije o priznavanju 26
    • unutar Agencije za znanost i visoko obrazovanje. Postupak se sastoji od formalnogpotvrĊivanja vrednosti steĉenih kvalifikacija odnosno znanja i veština steĉenihkvalifikacijom bez uporeĊivanja studijskih programa. TakoĊe se ne dodeljuju akademskistepeni, nazivi, niti bilo koje titule. Kriterijumi za priznavanje su jasno definisani itransparentni i mogu se pronaći na internetskim stranicama (www.azvo.hr). Sledi seprincip analogije – jednom izvršeno pozitivno vrednovanje odreĊene visokoškolskestrane isprave vredi za sve sledeće sluĉajeve priznavanja istih isprava. Procedurapriznavanja traje 2 meseca i košta 60 evra.Što se tiĉe regulisanih profesija postupak je sloţeniji i trenutno se odvija kroz tripostupka: struĉno priznavanje kvalifikacija za šta je odgovorna Agencija za znanost ivisoko obrazovanje, priznavanje specijalizacije/staţa/struĉnih ispita za šta su odgovornanadleţna ministarstva i izdavanje dozvole za obavljanje profesije za šta su zaduţenenadleţne komore. MeĊutim, na osnovu usvojenog Zakona o reguliranim profesijama ipriznavanju inozemnih stručnih kvalifikacija (septembar 2009.godine) ENIC/NARICkancelarija postaje kontakt taĉka te graĊanima i ostalim kontakt taĉkama u drţavamaugovornicama EEP-a pruţa informacije o priznavanju struĉnih kvalifikacija i onacionalnom zakonodavstvu kojim se ureĊuju regulisane profesije i bavljenje timprofesijama. TakoĊe vodi bazu podataka koja sadrţi popis regulisanih profesija, popispravnih propisa, informacije o nadleţnim telima i o postupku priznavanja struĉnihkvalifikacija, kao i podatke o pokrenutim postupcima priznavanja u Republici Hrvatskoj.Ova tri primera mogu pomoći pri operacionalizaciji i implementaciji ciljeva i meranamenjenih privlaĉenju i podršci visokokvalifikovanih povratnika koje su planirane ustrateškim dokumentima.visokoškolskih kvalifikacija u Evropi (tzv.Lisabonska konvencija). NARIC mreţu (NationalAcademic Recognition Information Centres) je nastala na osnovu inicijative Evropske komisije,takoĊe sa ciljem podsticanja akademske mobilnosti i unapreĊivanja akademskog priznavanjakvalifikacija u zemljama ĉlanicama EU, Evropske ekonomske zajednice i pridruţenih ĉlanicaCentralne i Istoĉne Evrope i Kipra. 27
    • 3. Korak: Poslati poruku povratnicima da su dobrodošliKroz prethodna dva koraka sigurno će se poslati poruka povratnicima da su dobrodošli.MeĊutim, prava dobrodošlica zahteva sistemsku podršku povratku svih kljuĉnih aktera udruštvu – vladinog sektora, civilnog društva, akademske zajednice, privrede, medija ijavnosti.Primer takvog koordinisanog delovanja i sistemskog pristupa jeste Program prilivamozgova u Albaniji. Program priliva mozgova u Albaniji je razvila drţava u saradnji saProgramom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) 2006.godine. Program sprovodi Savetministra (ministar za obrazovanje je nacionalni koordinator), a kljuĉni drţavni partneri sukabinet premijera, Ministarstvo za obrazovanje (odgovorno za priznavanje diploma iobrazovnu reformu), Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odeljenje za drţavnuadministraciju (odgovorno za zapošljavanje drţavnih sluţbenika) i Ministarstvospoljašnjih poslova – Institut za dijasporu (odgovoran za promovisanje kulture udijaspori). Planira se da ovaj program preĊe u novosnovanu Agenciju za istraţivanje,tehnologiju i inovaciju (ARTI). Uz drţavne organe u program su ukljuĉeni i meĊunarodneorganizacije i donatori koji pruţaju finansijsku podršku i podršku u pripremi pravnihdokumenata i društvenih mera i politika (policy papers). TakoĊe su ukljuĉeni iuniverziteti, istraţivaĉki centri, organizacije civilnog društva, privatne firme i kompanijekoji omogućuju zapošljavanje. Svi zajedno oni rade na povratku svojih struĉnjaka inauĉnika u javnu upravu, na fakultete/ institute i u privatni sektor. Kljuĉne komponenteprograme jesu: 1) pripremanje zakonskog i strateškog okvira za ukljuĉivanje dijaspore urazvoj Albanije, 2) izrada i odrţavanje elektronske baze vaţne za identifikovanje kljuĉnih„igraĉa“ u tom procesu (nauĉnika, struĉnjaka, istraţivaĉa), 3) razvijanje podsticajnihmera za povratak – prioritizacija kod konkursa za posao, finansijska nagrada za titulu –master i više, povoljniji uslovi za stambene kredite, i sl. Uspeh ovog programaprvenstveno se ogleda u smanjenom stepenu odliva mozgova.Vaţno je i da se razvije kultura mobilnosti na fakultetim, institutima, ali i u drţavnojupravi i institucijama, kroz pruţanje finansijske ali i institucionalne podrške u vidupodrške da se odsustvuje i uvoĊenjem uslova mobilnosti kao kriterijuma zanapredovanje. U tom smeru Ministarstvo prosvete i nauke bi trebalo da dodeljujestipendije za postdiplomske studije u inostranstvu i onima koji su završili osnovne studije 28
    • u inostranstvu, a ne samo onima koji su završili drţavne fakultete u Srbiji. Mediji imajuznaĉajnu ulogu u promovisanju mobilnosti, povratka i povratnika kao potencijala zarazvoj društva u celini.Ovaj treći korak zahteva sistemske promene, dug proces i vreme, ali bi mogao da poĉnesa razmenom iskustva sa nosiocima Programa priliva mozgova u Albaniji,identifikovanjem dobrih praksi ali i prepreka na putu ka razvijanju sistemske podrškeprilivu znanja iz inostranstva. TakoĊe bi jedno od nadleţnih ministarstava moglo dapreuzme odgovornost za formalnu dobrodošlicu povratnicima, da ih evidentira, informišeo uslovima povratka i barem dva puta godišnje da organizuje njihovo okupljanje isasluša njihove potrebe i predloge za bolju reintegraciju, ali i društveni i ekonomskirazvoj. Aktivna uloga povratnika i drugih visokokvalifikovanih migranata u realizaciji svihkoraka je neophodna. Iskustvo meĊunarodnih organizacija, kao što su MeĊunarodnaorganizacija za migracije (IOM), koja trenutno realizuje program privremenog i virtualnogpovratka naših struĉnjaka iz inostranstva, i Svetski univerzitetski servis Austrije (WorldUniversity Service Austria – WUS), koji je deset godina realizovao projekat povratkamozgova na Zapadnom Balkanu, moţe znaĉajno doprineti razvijanju sistemske podrškevisokokvalifikovanim povratnicima.Stvaranjem uslova za mobilnost i povratak potencijalnih nosioca ekonomskog razvoja idruštvenih promena postajemo deo evropskog i svetskog prostora i pre formalnogulaska u Evropsku Uniju.Literatura:Ackers, L. and B. Gill (2008). Moving People and Knowledge, Scientific Mobility in anEnlarging European Union, UK, Cheltenham: Edward ElgarBalaţ, V., A.M.Williams and D.Kollar, (2004). Temporary versus Permanent Youth BrainDrain: Economic Implications, International Migration, 42(4): 4-34Cassarino, J. (2004). Theorising Return Migration: The Conceptual Approach to ReturnMigrants Revisited, International Journal on Multicultural Societies (IJMS), Vol.6, No.2,253 – 279 29
    • Cerase, F.P. (1974). Expentations and reality: a case study of return migration from theUnited States to Southern Italy, International Migration Review, 8 (2): 245-62Ciumasu, I.M. (2010). Turning brain drain into brain networking. Science & Public Policy,37(2), 135-146. Retreived from EBSCO Academic Search Premier.Jackson, T. (2011). International mobility and workplace knowledge sharing in Serbia,University College London – SSEESLalonde, R. and R.Topel (1993). The assimilation of immigrants in the US Labourmarket, in Bojas, G.J. and Freeman R.B. (eds.). Immigration and the work force:Economic consequences for the United States and Source Areas, Chicago: University ofChicago PressMayr, K. and G. Peri (2009). Brain Drain and Brain Return: Theory and Application toEastern-Western Europe, The B.E.Journal of Economic Analysis & Policy, Vol.9, Iss.1(Contributions), Aricle 49Nikolić, S., B.Mraović and Ćosić E. (2010): The brain gain potential of the scientificdiaspora: Exploring the case of Bosnia and Herzegovina, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.):Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses,Belgrade: Group 484, 37-58Pavlov, T., J.Pavlović and V.Dţinović (2010): Perception of the brain gain processes inSerbia: Voices of the scientific community, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.): Mobility andEmigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses, Belgrade: Group484, 135-163Pavlov, T. (2009). Migracioni potencijal u Srbiji 2009, Beograd: Grupa 484Polovina, N. (2011). Are Scholarships and Mobility Programs Sources of Brain Gain orBrain Drain: The Case of Serbia, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.): Mobility and Emigrationof Professionals: Personal and Social Gains and Losses, Belgrade: Group 484, 164-181 30
    • Vangeli, A, N.Mehmedović and B.Bakiu (2010): „No country for highly skilled returnees“:The brain gain challenge for Macedonian policy makers, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.):Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses,Belgrade: Group 484, 81-105Strateška dokumentaStrategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.godineStrategija i Akcioni plan za upravljanje migracijamaStrategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba uregionuAkcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011.do 2017. godineStrategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012.godine iakcioni plan 31