• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Uticaj globalne ekonomske krize na poslovanje preduzeca u svijetu i u cg konkretno
 

Uticaj globalne ekonomske krize na poslovanje preduzeca u svijetu i u cg konkretno

on

  • 1,780 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,780
Views on SlideShare
1,780
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
4
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Uticaj globalne ekonomske krize na poslovanje preduzeca u svijetu i u cg konkretno Uticaj globalne ekonomske krize na poslovanje preduzeca u svijetu i u cg konkretno Presentation Transcript

    • UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NAPOSLOVANJE PREDUZEĆA U SVIJETU I U CG KONKRETNO Joksimović Miloš
    • APSTRAKT: U ovom eseju osvrnućemo se na globalnu krizu i njen uticaj na preduzeća u Crnoj Gori. Ona predstavlja kontinuirani proces opšteg pada trţišnih cijena hartija od vrijednosti na odreĊenom trţištu. I shodno tome, najĉešce su samo odraz privredne krize. Uzrok nastanka krize jeste poremećaj u finansijskom sektoru u kome se desio enorman rast hipotekarnih zajmova, posebno njegovog “subprime” segmenta (kredita sa visokim rizikom). Globalna finansijska kriza nije pogodila samo finansijski sektor, već je zahvatila i druge segmente, te se stoga odrazila i na porast nezaposlenosti.
    • RAZLOZI ZA NASTANAK KRIZE: Finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada trţišnih cijena hartija od vrijednosti na odreĊenom trţištu. Ipak, finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Kriza je nastala u finansijskom sektoru, a kao glavni uzroĉnik oznaĉen je enorman rast hipotekarnih zajmova, posebno njegovog “subprime” segmenta. Bankarski sektor je duţi vremenski period (2003 - 2007) biljeţio visoku likvidnost što je dovodilo do rasta obima kreditiranja a banke su traţile prostor gdje i po što povoljnijim uslovima plasirati sredstva koja su se ĉinila sve jeftinijim.
    •  Kriza je zaĉeta u Americi. Ameriĉke banke odobrile su prevelik broj visokoriziĉnih kredita, kao i veliki broj samo hipotekama garantovanih stambenih kredita kupcima bez “kreditne istorije” . Ovakvi krediti, ili tzv. “subprime” krediti, kako se popularno zovu u Americi, zbog visokog rizika, odobravaju se uz mnogo veće kamate od uobiĉajenih na bankarskom trţištu. Kako su ovi krediti predstavljali dobar posao za banke, one su tokom prethodnih godina stalno sniţavale kriterijume za davanje kredita i podizanje kamate, pa je konaĉan saldo skoro devet miliona odobrenih kredita, dok se njihova ukupna vrijednost procjenjuje na 1.400 milijardi dolara ili više nego ĉetvrtinu svih stambenih kredita. Problem koji je “naĉeo” globalnu ekonomsku krizu nastao je kada istovremeno veliki broj duţnika više nije bio u stanju da vraća kredite, jer su pored visoke kamate morali poĉeti plaćati i glavnicu. Banke su tada poĉele prodavati nekretnine, pa kako je odjednom njihova ponuda bila ogromna, a vrijednost naglo poĉela da pada, banke više nisu bile u stanju da njihovom prodajom nadoknade sumu odobrenu za kredit. Veliki problemi nastali su ne samo za kreditore, već i za one koji su ih kreditirali, velike “hedz fondove” i vodeće svjetske kompanije koje su na razne naĉine kreditorima pozajmljivali novac koji su onda oni plasirali kao “subprime” stambene kredite.
    •  Prvi znak krize pojavio se u aprilu 2007.godine, kada je prilikom pucanja hipotekarnog balona u SAD bankrotirala prva veća hipotekarna ustanova. Septembra 2007.godine, navalom na banku (“run on bank”) “pala” je britanska banka Northern Rock, iako su centralne banke SAD-a, Velike Britanije, a i Švajcarske i Njemaĉke već unosile stotine milijardi dolara i eura dodatne likvidnosti u sistem. Uprkos tome, padanje cijena nekretnina nije bilo zaustavljeno. U martu 2008.godine pala je prva od pet velikih investicionih banaka u SAD-u, Bear Stearns, koji je kupila J.P.Morgan uz dodatnu podršku ameriĉkog FED-a u iznosu od 30 milijadi dolara.U septembru 2008.godine SAD su nacionalizovale dvije najveće hipotekarne finansijske ustanove, Fannie Mae I Freddy Mack, koje su ukljuĉene u osiguranje više od polovine jednog biliona hipotekarnih zajmova u SAD. Kritiĉno je što su one privatizovale, a privatni vlasnici su ih doveli do bankrota. Merril Lynch i Lehman Brothers, dvije od velike petorke investicionih banaka u SAD, pale su 15.septembra 2008.godine. Upravo zbog ovoga (po malo apsurdno) predsjednik Kine, koja je komunistiĉki ureĊena drzava – kritikuje Ameriku što u drţavno vlasništvo stavlja investicione fondove, hipotekarne ustanove, pa i velike nacionalne kompanije (pr. General Motors)
    • POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE: U Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama u aprilu 2009.god. je, ĉetvrti mjesec uzastopno, nastavljen trend gubljenja radnih mjesta, za 20 hiljada manje ljudi na platnim listama. U martu je izgubljeno 81 hiljada radnih mjesta, a stopa nezaposlenosti pala je sa 5.1 na 5 odsto, objavilo je ministarstvo rada. Posljednji podaci o stanju na trţištu rada bolji su od predviĊanja mnogih ekonomista koji su,oĉekivali gubitak 75 hiljada radnih mjesta i rast nezaposlenosti na 5.2 odsto. Sveukupno gledano : inflacija, nezaposlenost, nelikvidnost kako malih i srednjih preduzeca tako i velikih korporacija, pad BDP-a i mnogi drugi elementi odraţavaju uticaj ekonomske krize na svetsko trţište i promjenu ţivotnog standarda ljudi… Iako smo spominjali jedan od principa ekonomije : “Vlade se suoĉavaju sa izborom izmeĊu nezaposlenosti i inflacije na kratak rok” – stanje krize je “vanredno” stanje, te ono ne utiĉe na trţišta na uobiĉajen naĉin. Upravo zbog toga se javio i skok nezaposlenosti kao i skok inflacije.
    • UTICAJ GLOBALNE KRIZE NA PRIVREDU CRNE GORE(ĈINJENICE I STATISTIĈKI PODACI) : Znaĉajni efekti se mogu oĉekivati posebno u 2010.godini kroz povećanje nezaposlenosti i pad ţivotnog standarda, ne samo zbog globalne ekonomske krize koja je evidentna, vec i zbog mnogih drugih faktora (visok stepen kriminala, realnost postojanja korupcije, privredna i politicka nestabilnost…) U Crnoj Gori u martu 2009. je bilo nezaposleno 170.6 hiljada lica, što je više nego prethodnog mjeseca za 0,6 %. Na godišnjem nivou zabiljeţen je rast broja zaposlenih lica za 4,8 %. Posljedice globalne krize se u Crnoj Gori osjećaju kroz pad nivoa industrijske proizvodnje, pad u sekotru saobraćaja, šumarstva, turizma i ugostiteljstva i moţe se konstatovati da se sve više ulaţe u poljoprivredu. Jedino se u njoj osjeća rast, mada usled nepovoljnih vremenskih uslova u poslednjih 2-3 mjeseca, pitanje je da li ce I poljoprivreda dati ikakve rezultate. S obzirom da su ovi podaci uzeti praktiĉno na samom startu ekonomske krize, treba iz toga tek izvući predpostavku kakvi su “najfreškiji” podaci o stanju u Crnoj Gori.
    • GUBICI NASTALI POD UTICAJEMEKONOMSKE KRIZE(KONKRETNO NACRNOGORSKA PREDUZEĆA): Crnogorska privreda je, i prije nastanka finansijsko- ekonomske krize, imala velikih problema sa likvidnošću, koja je pogoršana stagnacijom, odnosno padom kreditne aktivnosti banaka krajem prošle godine. Mnoga preduzeća su propala, mali broj se nekako snalazi, ali sa malo rezultata, jedan broj se pokušava privatizovati, ali pomaka na bolje - nema. Postojeći kapaciteti daleko su iznad potreba crnogorskog trţišta, posebno, ako se ima u vidu nekontrolisani uvoz robe široke potrošnje, sumnjivog kvaliteta, po niţim cijenama u odnosu na domaće proizvodjaĉe, što oteţava plasman domaćih proizvoda i domaće proizvodjaĉe dovodi u nezavidan poloţaj.
    •  Ukupni depoziti su krajem aprila 2009.god. iznosili 1.722 miliona eura i bili su niţi za 21.7% u odnosu na april prethodne godine. Ukupna industrijska proizvodnja u Crnoj Gori, u novembru 2009.po podacima objavljenim od strane MONSTAT-a biljezi pad po svim pokazateljima : u odnosu na isti mjesec 2008. godine 45.6% !!! U periodu januar-mart 2009.godine ostvaren je obim robne razmjene Crne Gore sa inostranstvom u vrijednosti od 422,43 mil. eura, što je za 33,26% niţe u odnosu na isti period prošle godine i pokazatelj je snaţnog uticaja globalne ekonomske i finansijske krize u ovoj sferi. I pored ovih jasnih problema, politiĉka scena Crne Gore negira postojanje istih, šta više navodi se da je Crna Gora ostvarila suficit u budţetu (?!), što je najblaţe reĉeno komiĉna izjava…
    •  Kako bi se poboljšala priliĉno loša situacija, vlada CG je preduzela odreĊene mjere, a neke od njih se konkretno odnose na pomoć preuzećima (kako se ekonomika preduzeća bavi izuĉavanjem preduzeća kao glavnom jedinkom ekonomskog sistema, obratićemo posebno paţnju na uticaj krize na preduzeća u CG). Jedan od vidova pomoći preduzećima : Predstavnici Vlade i Evropske investicione banke (EIB) potpisali su 3. jula Ugovor o garanciji za 91 milion eura kredita crnogorskim poslovnim bankama za finansiranje projekata malih i srednjih preduzeća. PredviĊino je izdavanje 167,5 miliona EUR drţavnih garancija za podršku velikim sistemima za odrţavanje proizvodnje, kao što su: Ţeljezara (25mil.eura), Kombinat aluminijuma (135 mil. eura), ostatak Montenegroairlines itd… Upravo zbog realnog sagledavanja stanja preduzeća, vršena je anketa…Preko 50% anketiranih smatra da su preduzete mjere Vlade na suzbijanju negativnih efekata krize bez znaĉajnijeg uticaja na njihovo poslovanje, 34.8% smatra da nisu imale nikakvog uticaja, dok svega 14.8% anketiranih smatra da su se preduzete mjere Vlade pozitivno odrazile na njihovo poslovanje.
    •  Uprkos priliĉno lošoj situaciji u kojoj se nalaze preduzeća u Crnoj Gori (velika većina njih je već ugašena, radi sa svega 20-30 % kapaciteta ili se suoĉava na drugi naĉin sa veoma ozbiljnim problemima egzistenicje), samo 15.8% anketiranih smatra da je kriza dostigla svoj vrhunac što dovoljno govori i o drugim efektima koji sada sinergetski u sklopu sa krizom utiĉu na poslovanje domaćih preduzeća. Ugovori su otkazivani zbog: oteţanog plasmana, nemogućnost plaćanja obaveza, zbog oteţane naplate potraţivanja, zbog nelikvidnosti poslovnih partnera, zbog visoke cijene sirovine, zbog pada cijena gotovih proizvoda, zbog pada kupovne moći, zbog neblagovremenog raspisivanja tendera za dodjelu koncesija, zbog nemogućnosti investitora da zatvori finansijsku konstrukciju, zbog nedostatka finansijskih sredstava, nedostatak finansijske podrške, zbog situacije u poslovnim bankama, zbog uticaja globalne krize na partnere u inostranstvu itd.
    • CRNOGORSKI “POSRNULI GIGANTI” Kombinat aluminijuma u Podgorici (KAP), koji zapošljava oko 4.000 ljudi, nalazi se pred zatvaranjem zbog spora koji njegov većinski vlasnik ruski magnat Oleg Deripaska vodi pred arbitraţnim sudom u Frankfurtu protiv crnogorske vlade koju tuţi da ga je dovela u zabludu kada je rijeĉ o vrednosti pogona Kombinata… Dok u ovom slucaju svako ima svoju stranu priĉe, ĉini se da su obije strane krive - dok u “igri izmeĊu 2 vatre” ispaštaju radnici. I pored radova na remontu u vrednosti od 30 miliona evra koji bi trebalo da traju još dvije godine i dodatnih 50 miliona eura koliko je obećano za tehničko unapređenje Kombinata, Deripaska bi mogao da se odluči na zatvaranje ove najzastarelije fabrike aluminijuma u Evropi! Iako bi se analizom sadašnjih “loših odnosa” izmeĊu Vlade CG i menadţmenta KAP-a moglo zakljuĉiti da su odnosi priliĉno “zakuvani – postavlja se pitanje zasto je Elektroprivreda CG prodavala struju KAP-u po znatno povoljnijim uslovima nego što je plaćaju stanovnici CG…
    •  Sledeće veliko preduzeće koje je posrnulo pod današnjim uslovima globalne ekonomske krize je AD Ţeljezara Nikšic. Nakon duţeg štrajka zbog obustave radnih pogona, radnicima Ţeljezare su konaĉno ispunjeni neki od uslova koje su zahtijevali od Vlade Crne Gore… Garancije o zaostalim zaradama, regres, kao i kredit kojim se planira oţivjeti rad Ţeljezare predstavljaju tek nadu i “svjetlost u tunelu” ovom preduzeću… U Ţeljezari je zaposleno 1,5 hiljada radnika, a njen vlasnik je holandska kompanija MNSS.
    •  Boksiti Nikšić su takodje jedno od preduzeća u Crnoj Gori koje se suoĉava sa velikim problemima… Vlasnici su najavili programirani steĉaj, dok rudari štrajkuju u jami. Broj zaposlenih je šest puta veći u odnosu na ekonomski odrţiv broj, što proizvod ĉini trostruko skupljim i nekonkurentnim na trţištu. Ukupan dug za plate u ovom momentu iznosi oko 1,5 miliona eura, dok je za pokretanje proizvodnje potrebno dodatnih pet miliona eura za koje ne postoje raspoloţivi izvori finansiranja. „Trenutnu situaciju u Boksitima ocijenio bih kritiĉnom” kazao je Vjaĉeslav Krilov predsjednik odbora direktora Kombinata aluminijuma u Podgorici i Rudnika boksita u Nikšiću.
    •  Osim njih, i mnoga druga preduzeća u Crnoj Gori se nalaze u velikim problemima. Evidentno je masovno zatvaranje malih i srednjih preduzeća, kao i uvoĊenja velikih u steĉaj… Mljekara Podgorica je takodje jedan od klasiĉnih primjera, dok je Duvanski kombinat tek nedavno ponovo pokrenuo proizvodnju – uprkos analizi mnogih ekonomskih struĉnjaka da je duvanska industrija u Crnoj Gori jedna od perspektivnijih ogranaka, s obzirom da bismo usled visokih poreza na duvanske proizvode u regionu imali više nego konkurentnu cijenu domaćeg finalnog proizvoda, tek se sad sa znatnim zakašnjenjem došlo do realizacije…
    • INTERNI PROBLEMI I MJERE ZA UBLAŢAVANJEUTICAJA GLOBALNE KRIZE Direktne strane investicije su pojam koji smo mnogo slušali u poslednjih nekoliko godina... Ipak da bi jedno iole ozbiljno i etiĉki ispravno preduzeće odabralo jednu zemlju da u njoj investira, radi se SWOT analiza (strenghts, weaknesses, opportunities, theats). Ĉini se da pored monetarne krize, ĉiji je uticaj neminovan u ovom trenutku - postoje i drugi oteţavajući faktori što se tiĉe razvoja preduzetništva, industrije pa i investicija u Crnoj Gori. Neki bi rekli da Crna Gora nema problema sa investicijama, ali “pumpanje” balona na trţištu akcija do polovine 2008.god jasan su indikator toga da su se neke projekcije s namjerom iskrivljivale da bi pokazale utopistiĉku sliku crnogorskog trzišta… Krah na trţištu akcija i prije nastanka globalne krize dovoljno demantuje takve konstatacije.
    •  Osim uobiĉajenih problema koje smo mogli vidjeti na prethodnom slajdu – prikazanih na grafiku SWOT analize, svakako da su problemi i : “nedomaćinska” privatizacija, problemi sa korupcijom, netransparetnost najbitnijih institucija, itd… što sve utiĉe naroĉito na preduzeća koja su ujedno i glavni predmet izuĉavanje ovog predmeta! Postavlja se pitanje koje mjere treba preduzeti da bi se pomoglo preduzećima u Crnoj Gori ?! Neka od rešenja su sledeća: Odmah trasnformisati Fond za razvoj u Razvojnu banku koja bi sredstvima iz budţeta, finansirala razvojne projekte u sektorima i preduzećima koji bi u kratkom roku osigurali pozitivne ekonomske efekte. Povećati direktnu podršku malim i srednjim preduzećima (dokapitalizacija, garancije drţave za kredite za nabavku opreme, nove kreditne linije...) Povećati poreze na potrošnju, posebno luksuznu , kao i na bogatstvo, a oslobaĊati od poreza investicije u proizvodnju. Kreditni potencijal banaka treba usmjeriti prvenstveno ka preduzećima a ne prema drţavi. Regulisanje pravnih propisa koji olakšavaju poslovanje preduzeća i mogućnost novih ulaganja, kao i uspostavljanje vladavine prava.