BIZLife magazin, februar 2014.

691 views
540 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
691
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
56
Actions
Shares
0
Downloads
5
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

BIZLife magazin, februar 2014.

  1. 1. Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! BROJ 8 // FEBRUAR 2014. // WWW.BIZLIFE.RS // CENA 149 RSD / 5KMBusiness magazine biznis komentar ALEKSANDARVLAHOVIĆ//PREDSEDNIKSAVEZAEKONOMISTASRBIJE//Kreiranjeambijentazapromene Istraživanje medija // Izbori – nedelja prva Ima li vajde od izbora? Uverenjima se ne trguje Brojni faktori stagnacije Bez velikih obećanja Intervju broja Zoran Sekulić, osnivač, direktor i glavni urednik FoNeta i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Intervju ZLATKO MILIKIĆ pomoćnik ministra, Ministarstvo finansija BIZLife Okrugli sto TEMA BROJA Zoran Milivojević // U Srbiji se uspeh kažnjavaIntervju Osiguranje u privredi +specijalno izdanje
  2. 2. 3BIZLIFE UVODNIK UVODNIK N a poslednjoj panel diskusiji BIZLife „Privreda Srbije na raskrsnici“ u 2013, jedan od mojih sagovornika se sa pravom zapitao da li će biti vanrednih izbora u Srbiji, i da li je vlast svesna činjenice da u tom slučaju u ovoj zemlji sve stane na nekoliko meseci. Drugi sagovornik je pak bio mišljenja da to neće značajno uticati na poslovanje u zemlji. Još na panelu sam izrazila ozbiljnu sumnju u njegove reči, a podrška publike me je uverila da izražavam stav većine poslovne zajedinice u Srbiji, da kad se raspišu izbori tog momenta sve staje i stoji sve do mesec dana pošto se formira nova Vlada. Kako reče moj sagovornik u ovom broju Zoran Sekulić „onog momenta kad su raspisani izbori znao sam da smo izgubili pola godine“. Na svojoj koži smo osetili posledice raspisanih vanrednih parlamentarnih izbora za 16. mart ove godine. Konferenciju „Ekonomski pravac Srbije“, koju smo unapred dogovorili i iskoordinirali sa govornicima, bili smo prinuđeni zbog deša- vanja u Vladi, prvo ostavke ministra Saše Radulovića, a zatim ostavke cele Vlade i raspisivanje novih izbora, da sa 5. febru- ara odložimo za maj, po formiranju nove Vlade. Nepotrebno je govoriti kako se to odrazilo na poslovanje naše kuće. Mali broj firmi može da računa na povećane prihode u vre- me izbora i te firme bih mogla nazvati 'izbornim profiterima'. Mnogo više je nas koji ne živimo od izbora do izbora, nego pokušavamo da u normalnom, stabilnom poslovnom okruže- nju poslujemo i zabeležimo određen rezultat. Zato ne treba da čudi kad investitori po hiljaditi put ponavljaju, i vrapci su već naučili, predvidljivost poslovanja pre svega, a toga u Srbiji u poslednjih 20 godina nema. Da li nakon ovih izbora treba da očekujemo neke značajne pomake u tom pravcu, mislim da niko sa sigurnošću ne može da kaže. Ono u čemu se svi slažu to je da su Srbiji neophodni značajni reformski rezovi, i da bez njih zemlja srlja direktno u bankrot. Koliko će nova Vlada zaista biti spremna da pre- duzme takve korake, nije izvesno, ali izgleda da nas u slučaju nepreuzimanja očekuje grčki scenario, a u slučaju preuzima- nja bosanski. Verovatno će nova Vlada u Srbiji vagati šta je najbolje za opstanak države i njihov opstanak na vlasti, a da se neki reformski koraci ipak preduzmu. Namerno ne kažem 'najbolje za građane Srbije', jer to smo valjda već svi osetili da im nije prioritet u vladanju. Ono što je izvesno, a to je da će ekonomska pitanja biti prva i najvažnija kojima će se nova Vlada odmah u prvim danima baviti. Visoka politika – Kosovo i evrointegraciju su već za nama. Mali broj firmi može da računa na povećane prihode u vreme izbora i te firme bih mogla nazvati 'izbornim profiterima' Ekonomija na prvom mestu Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
  3. 3. 4 BIZLIFE SADRŽAJ Sadržaj 08 Ima li vajde od izbora? Tema broja 11 Bez velikih obećanja Izbori – nedelja prva 12 Uverenjima se ne trguje ZORAN SEKULIĆ, osnivač, direktor i glavni urednik FoNet-a i predsednik Upravnog odbora asocijacije medija 16 Kreiranje ambijenta za promene ALEKSANDAR VLAHOVIĆ, predsednik Saveza ekonomista Srbije 18 Zakoračite u budućnost Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća 20 osiguranje u privredi BIZLife Okrugli sto 24 Brojni faktori stagnacije ZLATKO MILIKIĆ, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija 26 Korak ka liberalnijem tržištu NBS, sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja 28 Obezbediti kvalitet prava Dr NATAŠA PETROVIĆ TOMIĆ, docent, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu 30 Nepovoljne prilike za rast Prof.drJELENAKOČOVIĆ, ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 32 Neophodna FRANZ WEILER, predsednik Izvršnog komiteta, UNIQA osiguranje 44 Aerodromi u korak sa promenama? PwC o promenama u evropskoj avioindustriji 46 Mala Buffetova pomoćnica TRACY BRITT COOL, savetnica Warrena Buffeta 48 Koristite svoje uređaje Poslovna komunikacija 50 Mudrost skrivena u filmovima Poslovni saveti 52 Recept za uspeh Poslovna strategija 54 Olimpijski oligarsi U fokusu stranih medija 54 Kina u pokretu U fokusu stranih medija 55 Finansijska bitka polova U fokusu stranih medija 59 Kraj jedne ere Gedžeti 62 U Srbiji se uspeh kažnjava ZORAN MILIVOJEVIĆ, psihoterapeut 66 Kuba nekad i sad Putovanje 68 Za svačiji ukus Hrana za dušu 69 Bog me je sačuvao i vodio IVANA KUZMANOVIĆ, pisac 70 Sun Resort otkrovenje Hotel u Herceg Novom 72 Prolećni stav klasike FashionBeauty 74 Daj sve od sebe, baš uvek ALEKSANDRA RANKOVIĆ, menadžer korporativnih komunikacija u Fiatu Strana 12 Strana 08 Ima li vajde od izbora? Uverenjima se ne trguje Tema broja Intervju broja Impresum DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs UREDNIK LIFESTYLE Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Aleksandar Mijailović aleksandar.mijailovic@bizlife.rs Zorana Pajić zorana.pajic@bizlife.rs Srđan Popić srdjan.popic@bizlife.rs Veljko Stamenković veljko.stamenkovic@bizlife.rs SARADNICI Mirjana Zec, Daniela Ilić, Ana Stojanović, Iris Božić FOTO Marko Rupena, Đorđe Nenadić, foto servis Beta ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs EVENT ASISTENT Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs MARKETING MENADŽER Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs KEY ACCOUNT Jelena Bezbradica Stefanović jelena.bezbradica@bizlife.rs SALES REPRESENTATIVE Ljudmila Pištević ljudmila.pistevic@bizlife.rs ŠTAMPA ROTOGRAFIKA Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija IZDAVAČ Digital Life KOSOVSKA 30, 11000 BEOGRAD +381 11 303 52 74 + 381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Business Magazine Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja. ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 08 // februar transparentnost
  4. 4. BIZLIFE XXX 5
  5. 5. 6 BIZLIFE BIZNIS PANORAMA BIZNIS PANORAMA ’VELIKI BRAT’ – Dejan Đurđević, Zorana Mihajlović i Radoslav Nikolić na vanrednoj izbornoj skupštini Srpske napredne stranke gde je jedini kandidat za predsednika bio Aleksandar Vučić. ’IZBORNA ARIJA’ - Dragan Đilas, predsednik Demokratske stranke na obeležavanju 24. godišnjice rada te partije. ’VELIKA SRBIJA’ - (s leva na desno) Milorad Dodik, predsednik Repu- blike Srpske, Aleksandar Vučić, potpredsednik srpske vlade, i Mladen Bosić, predsednik SDS, opozicione političke partije iz RS na sastanku u Beogradu. ’’Č-E-D-A’, DA LI SE OVAKO PIŠE CENZUS?’ - Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović potpisuje izbornu listu LDP-a za republičke izbore. ’KOGA TREBA DA SPASEM?’ - Britanski premijer David Cameron u poseti jednom od poplavljenih sela na jugoistoku Engleske. ’SLUŠAJTE PAŽLJIVO, OVO ĆU REĆI SAMO JEDNOM’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije u ostavci, Ivica Dačić, premi- jer Srbije u ostavci, Evangelos Venizelos, ministar spoljnih poslova predsedavajućeg EU, Grčke, i Stefan Fule, evropski komesar za proširenje po završetku prve međuvladine konferencije EU -Srbija.
  6. 6. 7BIZLIFE BIZNIS PANORAMA ’JA I JOŠ JEDAN PPV’ - Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije u ostavci sa James Comeyjem, direktorom Federalnog istražnog biroa (FBI) u Vašingtonu. ’DOGODINE U JAGODINI’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, Vla- dimir Putin, predsednik Rusije i Dragica Nikolić, supruga predsedni- ka Nikolića na prijemu povodom početka Olimpijskih igara u Sočiju. ’NA ODMORU OD DEMOSTRANTA’ - Viktor Yanu- kovych, ukrajinski predsednik na otvaranju Olimpijskih igara u Sočiju. ’BOŠNJAČKO RANO PROLEĆE’ - Demon- stranti u Bosni i Hercegovini ušli u zgradu vlade u Tuzli. ’DA, (JOŠ) ČETIRI GODINE MANDATA’ - Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije u ostavci zadužen za Kosovo u selu Klinavac na Kosovu sa porodicama Srba povratnika.
  7. 7. 8 BIZLIFE TEMA BROJA S udeći po izveštajima agencija koje se bave istraživanjem javnog mnjenja, kao i mišljenju celokupne javnosti, ovo će najve- rovatnije biti najizvesniji izbori u Srbiji, još od kada je koalicija okupljena oko DOS-a odnela apsolutnu pobedu na vanrednim izborima 2000. godine. Iz današnje perspektive, mesec dana pre glasanja 16. marta, Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem, prvim potpredsednikom Vlade Srbije, od- neće ubedljivu pobedu. Neće biti kao ona pre 14 godina, ali pred- viđa se da će ’naprednjaci’ dobiti između 35 i 40 odsto glasova onih građana koji će izaći na izbore (prema istraživanju agencije Fak- tor plus objavljene 15. februara taj procenat je 41,4 odsto). SNS je i u ovoj Vladi, činilo se, vukao glavne konce. U javnosti je stvorena slika da je ’glavni čovek’ vlade upravo Aleksandar Vučić, a sva ministar- stva bitna za ekonomski oporavak i najavljene reforme imao je upravo SNS, pa čak i ona dva najvažnija ministarstvo privrede i finansija. Očigledno tu nešto nije išlo kako treba. Kako je objašnjeno iz vrha SNS, izbori su raspisani jer vladi treba nova energija i nova snaga za započete reforme. Jedina nedoumica na ovim izborima je sa kim će SNS i Vučić da podele vlast, s obzirom da su Jedina nedoumica na ovim izborima je sa kim će SNS i Vučić da podele vlast, s obzirom da su male šanse da sami naprave vladu. Dakle, pitanje je samo sa kim će SNS u naredne četiri godine, biti zajedno ’i u dobru i u zlu’ Ima li vajde od izbora? tekst: Milovan Miličković TEMA BROJA
  8. 8. 9BIZLIFE TEMA BROJA male šanse da sami naprave vladu. Dakle, pitanje je samo sa kim će SNS u naredne četiri godine, biti zajedno ’i u dobru i u zlu’, dok ih ’novi izbori ne rastave’? Ko će biti ’nova mlada’? I koliko će to nas da košta? SRBIJA SAMO ČEKA POBEDNIKA Iako nas iz vlasti uveravaju da će sve biti u redu, da reforme neće stati, da će investitori dolaziti i u sred kampanje, da ne pada to dinar zbog izbora ’već zbog posledica uobičajene tražnje za devizama uvoznika energenata i smanjenja kvantitativnih olakšica američkih federalnih rezervi’, iskustvo nas uči drugačije. U vreme izbora cela Srbija stoji i čeka da vidi ko će da pobedi. Da nije kako jeste, možda čak i investitori ne bi čekali ishod da bi krenuli u pregovore o ulaganju. Ali zemlja koja nema baš pouzdan sistem i u kojoj sve zavisi od vladajuće strukture koja u tom momentu ’vodi poslove’, to neće skoro dočekati. Vlada Srbije odredila je 1.146.440.000 dinara za predstoje- će vanredne izbore ili negde oko deset miliona evra. Ovih deset miliona evra red je veličine jedne nove fabrike u Srbiji, na primer fabrike čarapa u Leskovcu koju je nemačka kompanija Falke otvo- rila 2012.godine. Pored tih deset miliona Uprava za javne nabavke odobrila je Republičkoj izbornoj komisiji da po hitnom postupku sprovede javnu nabavku 17.500 flašica spreja i 5.000 UV lampi za obeležavanje prsta birača, što košta 25,5 miliona dinara ili 215 hiljada evra. Toliko otprilike košta prva faza obnove potpuno izgo- relog pozorišta ’Bora Stanković’ u Vranju. KAMPANJA ’NA KREDIT’ A gde su to još indirektni troš- kovi izborne kampanje? Koliko će dobiti stranke za kampanju? Iz nevladine organizacije Tran- sparentnost Srbija (TS) kažu da su upravo ti indirektni troškovi izborne kampanje, nešto teže uočljivi. Oni se mogu ogledati, na primer, u povećanim rashodi- ma za nabavke, u skrivenoj kupovini podrške medija, u pojačanoj podeli so- cijalne pomoći u doba kampanje, u angažova- nju zaposlenih u jav- nom sektoru i državnih funkcionera u kampanji umesto da u to vreme rade posao za koji su plaćeni iz budžeta ili u direktnoj zloupotrebi javnih resursa, na primer kroz korišćenje službenih vozila za potrebe vođe- nja političke kampanje, kažu u TS. Kako bi uporedili, osvrnimo se na prethodne izbore 2012. Posle tih izbora, Republička Agencija za borbu protiv korupcije objavila je izveštaj po kom su srpske partije za izbornu kampanju iz budžeta Srbije potrošile oko 20 miliona evra (dve nove fabrike u Srbiji). Osim iz budžeta, stranke su, kako se kaže u njihovom izveštaju, kampanju finansirale i bankar- skim garancijama, kao i uplatama pravnih i fizičkih lica. Da će i ova kampanja biti vođena ’na kredit’ dokazuje i pisanje beogradske štampe uoči početka izborne kam- panje. Kako bi mogle da koriste novac iz državne kase, partije mo- raju da obezbede avans, a kapara je 80.000 evra. Kako su Večernje novosti pisale, da obezbede ovaj novac muke su imali Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, koje su stavile hipoteke na stanove. Partije i savezi, koji se pojave na izborima, podeliće na ravne časti 160,5 miliona, a oni koji preskoče cenzus podeliće 642 miliona dinara. Idemo dalje. Ako se bar pola članova Vlade, svaki drugi od uku- pno 53 državna sekretara i trećina narodnih poslanika opredeli da ostane na platnom spisku države i po napuštanju pozicije, ukupan tromesečni ceh biće oko 31 milion dinara. Prema gruboj računici, koju su Novosti napravile, ’otpre- mnine’ za deset ministara (koliko bi moglo da ode) koštale bi 3,1 milion dinara. Nakon poslednjih izbora, na platnom spisku parla- menta zadržalo se 87 poslanika pa, ukoliko i sad bude isti ’odziv’, to će odneti više do 19,5 miliona dinara. Tromesečna naknada za državne sekretare, donela bi račun od još devet miliona dinara. Ali to su samo novci. Drugo pitanje je da li će i koliko dugo Srbija zbog izbora ’stajati u Vlada Srbije odredila je 1.146.440.000 dinara za izbore cena kapare Kako bi mogle da koriste novac iz državne kase, partije moraju da obezbede avans, a kapara je 80.000 evra. Austrijanci odustali zbog izbora Bečki ekonomski dnevnik Wirtschaftsblatt početkom februara preneo je da je zbog prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji odložena izgradnja postrojenja bečkog proizvođača klima uređaja za šinska vozila VoshlohKiepe. Peter Pihler, direktor kompanije VoshlohKiepe, rekao je za bečki list da se budžet odlaže i da bi realizacija te investicije možda bila brža bez izbora. Austrijsko preduzeće namerava da u bescarinskoj zoni u Novom Sadu uspostavi proizvodnju klima uređaja, a planirano je ulaganje od 1,25 miliona evra u izgradnju jedne linije proizvodnje u Srbiji.
  9. 9. 10 BIZLIFE TEMA BROJA mestu’? Dok nas jedni uveravaju da je sve u redu i da baš iz razloga što su izbori zakazani ’na brzinu’ neće biti nekog uticaja na priliv investicija, drugi upozoravaju da nije baš tako. IZGUBLJENA 2014. Sredinom februara saradnici Ekonomskog instituta, predstavili su novi broj ’Makroekonomskih analiza i trendova’ (MAT) i upo- zorili su da ova godina može biti izgubljena za investicije. Razlog tome nalazi u usporenoj privred- noj aktivnosti na prelazu 2013. u 2014.godinu, a prema rečima Vla- dimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta i urednika časopisa MAT, do juna Srbija ne može da računa na veći dotok stranih investicija. „Bez obzira na to što predizbor- na kampanja treba da bude brza i kratka, što je formiranje nove vlade najavljeno za maj i usvajanje važnih reformskih zakona do kraja juna, prevremeni izbori će odložiti reforme i sve gurnuti u stranu za pola godine. Izvesno je da će ova i sledeća godina biti godine stezanja kaiša,“ prognoza je autora MAT-a. Sa druge strane, određeni broj analitičara smatra da održavanje vanrednih parlamentarnih izbora neće bitnije odložiti sprovođenje ekonomskih reformi, jer će izborna kampanja i formiranje nove vlade trajati kraće od uobičajenog, a posle izbora mogla bi da se dobije homo- genija vlada koja će sprovesti refor- me i ubrzati investicioni ciklus. Teoriju o ’brzoj izbornoj kam- panji’ izneo je i ministar finansija Lazar Krstić sredinom januara navodeći da pored toga što izbori neće uticati ’na posao koji Vlada treba da uradi’, ne postoji bojazan da bi „budžet Srbije zbog prevre- menih izbora imao veće troškove, odnosno da bi na bilo koji način bili povećani javni rashodi“. SRBIJA NA ’STAND BY’ Oslanjati se na mišljenje jednih ili drugih, stvar je izbora, ali jedan od dokaza da Srbija ipak ’stoji u mestu’ može se naći u svakod- nevnim aktivnostima Vlade. Kontraverzni Zakon o radu, koji je bio jedan od razloga ostavke ministra privrede Saše Radulovića, umesto na glasanju u Skupštini Srbije trenutno je u rukama Radne grupe formirane posle odlaska ministra. Od prvog sastanka ove Grupe, održanog 13. februara, mnogo se očekivalo u javnosti, a desilo se ovo. Razgovaralo se samo o procedurama u daljem radu i ovlašćenjima, nije bilo nikakvih konkretnih dogovora o Zakonu o radu, već se razgovaralo o načinu daljeg rada u toj grupi. Zoran Mihajlović, potpredsed- nik SSSS rekao je agenciji Beta da u Radnoj grupi „nisu još ni počeli sa konkretnim radom, jer se još ne zna ko su stalni članovi te grupe“. Srbija, očigledno, na svim ni- voima samo čeka da vidi ko će na kraju pobediti. A sve ostalo ćemo lako. Od juna. ● Republička Agencija za borbu protiv korupcije objavila je izveštaj po kom su srpske partije za izbornu kampanju 2012. iz budžeta Srbije potrošile oko 20 miliona evra „Prevremeni izbori će odložiti reforme i sve gurnuti u stranu za pola godine.” Vladimir Vučković član Fiskalnog saveta i urednik časopisa MAT „Ne postoji bojazan da bi budžet Srbije zbog prevremenih izbora imao veće troškove.” Lazar Krstić ministar finansija u ostavci Reforma tek kad glasamo za program Dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu u januarskom intervjuu za Radio Slobodna Evropa dao je interesantno viđenje izbornog procesa: „Mislim da će reforma doći onog momenta kada jedno društvo da na izborima poverenje Vladi koja je ono što je njen politički program i za to dobije podršku na izborima. Sve dosadašnje izbore smo imali na kontra strani. Jedna se stvar priča u izborima. Svi pričaju da će dati, a narod kaže - ko je za to da mi dobijemo veće plate, a da manje radimo? U suštini se svi politički programi kod nas svode na izborima na to da će neko dati, a ne kaže od koga će uzeti. Onda kada dođe na vlast, pod pritiskom realnosti, počinje da radi potpuno suprotno. Ako vi dobijete izbore, jer ste socijalno empatični, da će svi živjeti bolje, a onda odlučite da samo jedan sloj plati sve troškove toga, onda imate ovo što imate. Imate pobunu.“
  10. 10. 11BIZLIFE ISTRAŽIVANJE MEDIJA U sedmici nakon raspisi- vanja vanrednih parla- mentarnih izbora čak je 77 odsto medijskih izveštaja posvećenih predstav- ljanju partijskih programa imalo ’čist’ politički karakter, lišen obećanja o ekonomskom boljitku. Raskidanje starih i formiranje novih stranačkih partnerstava, stvaranje ’dobitnih’ koali- cija i prevremena raspo- dela mandata – ključne su aktivnosti o kojima je javnost saznavala. Pominjanja nekih od ekonomskih aspekata stranačkih programa eviden- tirano je u svega 23 odsto objava. Ipak, sva zabeležena pominjanja su u apsolutnom odnosu imala sekundarni medijski publicitet i ostajala u senci stvaranja najjačeg prvog političkog, predizbornog utiska. Tek nakon formiranja kru- cijalnih političkih blokova zabele- ženo je blago uvećanje udela pri- vrednih tema, ali su one ostajale na marginama obećanja nastavka sprovođenja započetih ekonom- skih reformi. Ni jedna stranka u analiziranoj sedmici nije medijski istupila sa novim investicionim argumentom, niti predlogom za oživljavanje posustale srpske ekonomije, dok je kao zajednič- ki cilj svih medijski istaknutih političkih partija figuriralo rešenje zaposlenja mladih, okarakterisano kao ’goruće’ i ’dugo odlagano’. Statistički, Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije i koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije su prilikom predstavljanja svojih pro- grama u najvećoj meri ’koristile’ obećanja ekonomskog karakte- ra. SNS (17 objava) je predstavio mlade kao motor poboljšanja ekonomskih mera, koji će doneti nova radna mesta, a sličan cilj imala je i tradicionalna ’trojka’ SPS - PUPS – JS (sedam objava), koja je u svojoj kampanji sebe predstavila kao ’koaliciju spremnu da nastavi da menja Srbiju i zapošljava’. Sa druge strane, DSS je odustao od istrošenog obećanja o povećanju zaposlenosti i u javnosti izneo podatak o postojanju Plana eko- nomskog razvoja. Interesantan podatak predstav- lja da su stranke ovog puta, pored izbegavanja pompeznih predizbor- nih obećanja, gotovo odustale od teme Kosova. Ono je pomenuto u svega tri članka (od ukupno 248), i to kao problem, koji je relativno uspešno rešen u mandatu posled- nje vladine postavke. ● Bez velikih obećanja Na samom početku predizborne kampanje u Srbiji gotovo da su izostala pompezna obećanja, a političke teme ubedljivo su dominirale nad ekonomskim. Tema spašavanja južne pokrajine ovaj put nije upotrebljena, ekonomske reforme obećavane su samo u kontekstu nastavka sprovođenja istih ISTRAŽIVANJE MEDIJA IZBORI – NEDELJA PRVA tekst: Mila Mamužić analitički sektor Real Time Clipping Ekonomske teme Političke teme 23 % 77 % 3 - 10. februar u štampanim medijima Stranke su, pored izbegavanja pompeznih predizbornih obećanja, skoro odustale od Kosova
  11. 11. 12 BIZLIFE INTERVJU BROJA „Jasno je da Srbija ne može više da odlaže strukturne reforme u svim segmentima od ekonomije, finansija, vladavine prava, socijale, zdravstva, medija, obrazovanja i to više nije pitanje političke volje“ Uverenjima se ne trguje tekst: tatjana ostojić foto: Marko rupena i fonet INTERVJU BROJA ZORAN SEKULIĆ, OSNIVAČ, DIREKTOR I GLAVNI UREDNIK FONETA I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE MEDIJA
  12. 12. 13BIZLIFE INTERVJU BROJA U poređujući medijsku sli- ku Srbije pre 20 godina, kada je nastao FoNet i danas Zoran Sekulić, osnivač, direktor i glavni urednik FoNeta i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, kaže da nema jednostavnog odgovora. „Medijska situacija tada i sada se bitno razlikuju. I dok neki pro- blemi koji su postojali tada nisu isti kao sadašnji, drugi su preživeli do danas. Te devedesete smo jedva preži- veli, u svakom smislu – produk- cijskom, finansijskom, statusnom. Bili smo suočeni sa silnim nedaćama, direktnim pritiscima, pretnjama, čuvenim drakonskim Zakonom o informisanju i dva puta tuženi zajedno sa Danasom. Jednom smo se izvukli, drugi put smo kažnjeni zajedno sa njima. FoNet je nastao početkom 1994. kao rezultat namere da se novinarski i etički odgovori na političku i ratnu propa- gandu koja je postojala početkom 90-tih, i da se, za razliku od tada dominantnog govora mržnje, ponudi alterna- tiva. Tanjugovi otpadnici, moj tadašnji partner, Ne- bojša Magdeski, spoljnopolitički novinar i ja unutrašnjopolitički novinar i urednik, upustili smo se u tu avanturu.“ ● Da li je došlo do promene na- kon pada Miloševićeve vlasti? - Promena je bila psihološke priro- de. Nismo više imali osećaj da radimo u neprijateljskom okruže- nju, mada nije bilo ni prijateljsko. Ali sam očekivao da se uspostave jasna pravila igre na medijskoj sceni, da se akteri postave u rav- nopravne startne pozicije. Šta se dogodilo? Državni mediji sa dolaskom demokratije, dokazujući profesionalizam, po- čeli su da otvaraju i za privatnu, nezavisnu medijsku produkci- ju, kako za nas, tako i za Betu, koja je takođe, početkom 90-tih nastala kao poduhvat bivših Tanjugovih novinara. - S druge strane, imamo tri agen- cije od kojih je jedna u apsolutno privilegovanom položaju. Država subvencioniše Tanjug u proseku dva do 2,5 miliona evra godišnje i stavlja nas u poziciju veoma štetne nelojalne konkurencije. Taj problem se ni do danas nije rešio. Politički uticaj je postajao i postoji i danas. Danas vlasti i ove, i prethodne, govorim o svim postkonfliktnim, tranzicionim vla- stima, imaju svoje favorite u medi- jima na koje „igraju“. Ovi drugi, koji nisu deo te priče, često su ili zanemareni ili isključeni iz komu- nikacije sa glavnim centrima. FoNet ne spada ni u čije mi- ljenike ni favorite. Ovom agencijom nikad niko nije upravljao osim nas samih. Niti smo primali naloge, niti sam tražio mišljenja drugih kako bi trebalo da postupam. Ali ta sloboda nije zloupotrebljena i pretvorena u anarhiju. Za nas je uređivačka i urednička sloboda pre svega pitanje odgovornosti. ● Spomenuli ste političare i njihove miljenike među medijima. S tim uvezi, kako ocenjujete izve- štavanje medija o izborima 2014? - Ni tu ne postoji ni jednostavan ni jednoznačan odgovor. Evo zašto. Kao što je društvo u tran- ziciji, tako je i medijska scena u tranziciji. Već godinama čekamo novo medijsko zakonodavstvo, zakon o informisanju, zakon o elektronskim medijima i zakon o javnom servisu. Zvuči paradok- salno, na sedam i po miliona stanovnika u registar je upisano 1.300 medija. Da je polovina samo na papiru, i 600 medija je mnogo za Srbiju. Među njima je 79 javnih preduzeća koja dobijaju godišnje direktno iz subvencija najmanje 25 miliona evra. S druge strane, posebno iz javnih preduzeća i iz drugih oblasti, takođe, za oglašavanje dobijaju još ko zna koliko para. Osim toga, postoje i mediji sa nepoznatom vlasničkom strukturom, pa i ad hoc mediji sa ograničenim rokom trajanja, koji takođe služe više parcijalnim, nego opštim interesima. Tako da kad me pitate kako se mediji ponašaju u izbornoj kampanji, ne samo u ovoj nego i u prethodnim, zavisi o kojoj vrsti medija pričamo. U zavisnosti od statusa, karaktera, vlasništva, načina finansiranja… mediji se ne ponašaju isto. Dakle, oni koji se ponašaju kao profesionalci na- Kreiranje političkog mnjenja „Mediji ne mogu da razuvere niti mogu da promene mišljenje onih koji već imaju definisan stav, ali mogu da potvrde mišljenje i mogu da animiraju možda jedan deo onih koji su se dvoumili bilo da učestvuju u nekoj izbornoj utakmici bilo da ne odustanu.“ Kompozicija sledeće Vlade će zavisiti više od odziva, nego od toga kakav rejting stranke imaju Pokazalo se da skoro svi sa svima mogu. To stvara dosta konfuzije u javnosti ALTERNATIVA GOVORU MRŽNJE FoNet je nastao početkom 1994. kao rezultat namere da se novinarski i etički odgovori na političku i ratnu propagandu koja je postojala početkom 90-tih, i da se, za razliku od tada dominantnog govora mržnje, ponudi alternativa.
  13. 13. 14 BIZLIFE INTERVJU BROJA žalost ne dominiraju i oni izvešta- vaju, ili se bar trude da izveštavaju izbalansirano. Ostali, koji i dalje funkcionišu na društveno-politički način, izveštavaju pristrasno. ● Koliko je u medijima moguće bilo ranije, a koliko danas biti nezavisan? - Mislim da je ta priča o neza- visnom novinarstvu toliko već zloupotrebljavana za ovih 20 godina i da ima više negativan predznak u javnosti nego što se razume o čemu se tu zapravo radi. Kada pričamo o nezavisnosti pre svega imam u vidu nezavisnost uređivačke politike. Druga je tema kako se u ovakvim uslovima medi- ji finansiraju i da li od toga može da se živi. Na osnovu FoNetovog slučaja vam kažem da su uslovi i cena za takvu uređivačku politiku izuzetno visoki, ne samo iz poli- tičkih razloga, nego i iz razloga neuređenog tržišta. Nema trgova- nja uverenjima, možda bi nam bilo lakše da istrgujemo uverenjima, ali to onda celu priču obesmišljava ne samo trenutno, nego svih ovih 20 godina unazad. Ako me pitate da li je bilo kom- promisa? Da bilo je kompromisa, pričam otvoreno, ali nikada se nije prelazila granica, nije bilo kom- promisa zbog kojih bi se stideo. ● Da li delite mišljenje poslovne javnosti da u Srbiji kada su izbori sve stane? - Za razliku od televizije, koja kad krenu izbori trlja ruke, ja znam da smo izgubili pola godine. Nema novih poslova, nema novih proje- kata, postojeći poslovi se još teže naplaćuju nego što se inače napla- ćuju, a naplaćuju se katastrofalno. Na stranu naša tradicionalna sklonost ka burazerskom poslova- nju „dođeš mi, dođem ti“, ali sad je kriza dodatni izgovor. Što je teža kriza, sve je veći izgovor, a onda naiđe kampanja kao šlag na torti i sve se svede na „čekaj da vidimo“. Mi se od kampanja, možda je to zbog prirode medija, nikada nismo, kako se to narodski kaže, ovajdili. Ali se zato redakcija satre. Nas je pet, šest puta manje nego u državnoj agenciji, a produkcija je sledeća: 150 vesti dnevno, 200 fotografija dnevno, 120 video kli- pova dnevno, 40-50 audio klipova dnevno. Kad krene kampanja, to je kao da smo sišli u rudnik i radili duple smene. ● Omiljena reč poslednjih par meseci je reforma. Da li nakon ovih izbora očekujete neke reforme? - FoNet je član Asocijacije medija, poslovnog udruženja štampe, novinskih agencija i portala, koje je životno zainteresovano za refor- mu medijskog zakonodavstva. Kao predstavnik Asocijacije medija, ali i bloka novinarskih i medijskih udruženja, bio sam pregovarač sa prethodnom Vladom Srbije prili- kom usvajanja Medijske strategije. Prvi put je medijska zajednica tada uspela da se okupi oko minimuma zajedničkih stavova o tome kako bi trebalo reformisati medijsko zakonodavstvo. Ranije je država igrala na razlike među nama i Očekujem da će sutra, kada se formira Vlada, neizbežne reforme izazvati socijalne potrese „Od sredine devedesetih se pojavljuju tabilodi, mada su oni tek sa tranzicijom doživeli procvat. Uneli su jednu novu artikulaciju na medijskoj sceni onoga što je javna reč, uveli su novu vrstu govora koja, ruku na srce, meni ni novinarski, ni urednički, nije bliska, ali očigledno ima svoju publiku. Nisu tema samo tabloidi, pogledajte elektronske medije, televiziju. Razumem da je rejting glavna tema i da mora od nečeg da se živi. U mnogim segmentima medijske produkcije, bilo ona u domenu štampanih ili elektronskih medija, vrlo često smo, ne samo ispod profesionalnog i moralnog standarda, nego ispod, da ne zvuči prejako, emancipatorskog ili civilizacijskog nivoa.“ Tabloidizacija Srbije
  14. 14. 15BIZLIFE INTERVJU BROJA uspela bi taj blok da razjedini, a samim tim i da neutrališe zahteve koje dolaze iz medijske sfere. To se ovoga puta nije desilo. Posle toga je usledio rok od 18 meseci da se novi zakoni donesu i u tome smo donekle učestvovali, kad je u pitanju zakon o informi- sanju. Kao Asocijacija ozbiljno se uzdamo u efekte reformisanog medijskog zakonodavstva. Medij- ska reforma, naravno, neće preko noći učiniti naše novinar- stvo najboljim od svih svetova, ali će stvoriti potpuno drugačiji ambijent i uspostaviće druga pravila igre. Nadam se da će do kraja ove godine ti zakoni konačno biti usvojeni. ● Očekujete li nakon izbora neke značajne političke i ekonomske promene u državi? - Slušamo 14 godina od početka tranzicije o reformama. Ne mogu da kažem da reformskih pokušaja nije bilo, ali su svi zastajali na samom početku. Jasno je da Srbija ne može više da odlaže strukturne reforme u svim segmentima od ekonomije, finansija, vladavine prava, socija- le, zdravstva, medija, obrazovanja i to više nije pitanje ni političke volje. Stvari su otišle predaleko, razmere krize su prevelike, ona je strukturna i institucionalna. Što se više odlažu reforme, one će biti bolnije i cena će biti sve viša. Reforme su stvar, već posle ovih izbora, krajnje nužde. ● Da li će nova Vlada imati smelosti i hrabrosti da iznese te reforme i da li reforme nemi- novno dovode do ’političkog samoubistva’? - Prilikom prethodnih izbora neke od stranaka koje su se potom našle u vlasti nisu u kampanji pričale i obećavale sve ono što su počele da rade kada su se našle u vlasti. Pa ipak se nije desilo da su zbog toga te stranke i ti akteri izgubili na popularnosti nego, naprotiv, dobili na političkoj snazi, moći i uticaju, ne samo kod njihovog tradicional- nog biračkog tela. Nije tema samo kakva će se politika voditi, nego i ko će tu politiku da vodi. Naši birači se uglavnom opredeljuju prema dresu i centarforu. Ne isključu- jem da će sutra, kada se formira Vlada, neizbežne reforme izazvati socijalne potrese. Dobro bi došla neka manje komplikovana i efikasnija Vlada, ali baš nisam siguran da će biti brzo formirana. Bilo bi, međutim, važno da ima takav kapacitet da može i ume da kontroliše krizne situacije i poten- cijalne još veće socijalne tenzije u situacijama kada bude povlačila nepopularne poteze. ● Rekli ste da očekujete jedno- stavniju Vladu? - Kompozicija sledeće Vlade će za- visiti više od odziva nego od toga kakav rejting stranke imaju. Ako odziv bude veći, Vlada bi mogla da bude komplikovanija. Postoji deo biračkog tela koji je veoma disciplinovan i koji uvek izađe na sve izbore i po pravilu zna za koga glasa. Tema je, međutim, šta će se desiti sa onim delom bi- račkog tela koji je na prethodnim izborima apstinirao. ● Da li je sad momenat da oni izađu? - Mislim da sada nije trenutak za bele listiće. Nije vreme, uslovno re- čeno, za kažnjavanje, kao što je Naši birači se uglavnom opredeljuju prema dresu i centarforu FoNet ne spada ni u čije miljenike, ni favorite Budućnost medija „Kada je reč o srpskoj medijskoj sceni, ne vidim dalje od godinu dana. Naime, u narednih godinu, dve, trebalo bi da se dese dve stvari. Najpre, privatizacija državnih medija, koja uključuje i prestanak direktnog budžetskog finansiranja i prelazak na projektno finansiranje. U ovom trenutku nejasno je po kom modelu će biti izvedena privatizacija, ni da li će uspeti, i ako uspe ko će biti novi vlasnici medija. Na drugom planu, Srbija do sredine iduće godine mora da uđe u digitalizaciju. Evropski krajnji rok je 13. juni 2015. Nisam siguran ni da su proizvođači televizijskog programa u Srbiji, a ni država za to spremni, uprkos ozbiljnoj evropskoj pomoći da sprovedemo proces digitalizacije. To se stalno odlaže. Paradoks je i da medijsko zakonodavstvo koje toliko čekamo ne sadrži odredbe kojima se detaljno regulišu sfera medijske produkcije na internetu. U 2012. smo imali 12 dnevnih novina sa dnevnim prodatim tiražom od 750.000 primeraka. U 2013. tiraži su pali u proseku 20 odsto. Reklamni budžeti su 2012, doduše to je bila izborna godina, bili ukupno 170 miliona evra. Od toga je 52 odsto otišlo u televizije, 23 odsto u štampane, a 25 odsto na ostalo. Procene su da će oglašavanje na internetu značajno da se uveća uprkos krizi. Štampani mediji nisu samo u krizi zbog krize u Srbiji, oni su u krizi koncepta. Od naše sposobnosti, uslova, mogućnosti da izađemo u susret i izazovima digitalne ere i da se prilagodimo onome što su savremeni tokovi zavisi kako će izgledati novinarstvo, ne za pet, već za sledećih 15 godina. Dakle, ne znam šta će biti za 15 godina, ali u naredne tri godine mora da se desi ključni preokret.“ Proslava 20 godina od osnivanja FoNeta
  15. 15. 16 BIZLIFE INTERVJU BROJA / BIZNIS KOMENTAR BIZNIS KOMENTAR Reforma javnog sektora preduslov za dugoročnu fiskalnu održivost Piše: Aleksandar Vlahović predsednik Saveza ekonomista Srbije N akon pada privredne aktivnosti u 2012, protekle godine ostvaren je skroman rast BDP od dva odsto. Generalno, ključni generatori rasta bili su industrijska proizvodnja (klaster automobilske industrije i prerada nafte i naftinih derivata) i primarna poljoprivredna proizvodnja. Pad fiksnih investicija, prometa u trgovini na malo, kao i lične potrošnje, zajedno sa niskim prilivom direktnih stranih inve- sticija ne daju dobre polazne osnove za tvrdnju da je privreda na sigurnom putu izlaska iz recesije. Na drugoj strani, dogodili su se pozitivni pomaci u monetarnoj sferi. Počev od aprila prošle godine primetan je opadajući trend inflacije, te se može očekivati njeno zadržavanje u koridoru tri odsto, plus-minus 1,5 odsto. Dinar je stabilan zahvaljujući bitno smanjenom deficitu tekućeg plaćanja (znatno bolji rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni, gotovo 11 puta brže raste izvoz od uvoza), ali i rastućem ino zaduživanju. Raste procenat proble- matičnih kredita datih privredi, na- ročito kod banaka sa dominantnim državnim vlasništvom. Paralelno, i dalje je prisutan crowding out efekat, odnosno istiskivanje likvidnosti iz bankarskog sektora, kao posledica kontinuiranog nepoštovanja zakonom definisanih fiskalnih pravila (deficit budžeta i nivo suverenog duga). Vlada RS je u prethodnih 20 meseci ostvarila neke nespor- ne rezultate. Briselski sporazum, dobijanje datuma i početak pregovora o članstvu sa EU, borba protiv korupcije i nastavak Kreiranje ambijenta zapromene Potrebna je reforma javnog sektora, odnosno, realizacija seta mera davno zaustavljenih strukturnih reformi dobar deo biračkog tela prepoznao prethodnu kampanju. Sada je vreme za izjašnjavanje. Ako takav stav bude preovladao u birač- kom telu odziv će biti veći, a ne poput odziva na nekoliko ovih lokalnih izbora gde se odazvalo između 35 i 40 odsto, na kojima su bili očigledni i izborni rezultat i dominacija jedne stranke. ● Da li možemo da očekujemo formiranje stabilne Vlade? - U ovom momentu imamo tri zadate teme: ekonomija, evrointe- gracije i Kosovo. Nemamo mi tu neki manevarski prostor da kre- iramo i izmišljamo nove politike. Drugo, sve se to odvija u ambi- jentu velike finansijske i ekonomske krize. Stranke se ponašaju pragmatično što iz razloga sopstvenih interesa, što zbog toga što im malo političke pragmatičnosti olakšava pravljenje koalicija. Pokazalo se da skoro svi sa svima mogu. To sa jedne strane stva- ra u javnosti dosta konfuzije, a i rekao bih i u jednom delu birač- kog tela čak i nezadovoljstvo. Možemo da pričamo o ideološkom profilisanju u uslovima političke i institucionalne stabilnosti, u uslovima ekonomske, političke i socijalne stabilnosti. To sad nije slučaj. Mislim da ćemo još sačekati do tih stabilnosti. ● Koji su prvi poslovi koji očekuju novu vladu? - Prva pitanja s kojima će se nova vlada suočiti biće ekonomska. Sa budžetskim deficitom, sa javnom potrošnjom, sa administra- cijom, sa nezaposlenošću, sa reformom zdravstva, penzionog sistema, sa investicijama. Pitanja stabilnosti i bezbednosti nisu samo teme Kosova. U uslovima ozbiljne krize ekonomija i finansije mogu da budu izvor nestabilnosti i bezbednosni rizik. Gledali smo u Grčkoj, vidimo sada i u Bosni, a onda u oba slučaja to otvara nove poli- tičke rizike. Dijalog sa Kosovom će biti nastavljen. Evrointegracije, sad ste mogli da vidite početak pregovora, otvaraju se poglavlja 23 i 24 vladavina prava, bezbednost, uđite u pregovore što pre, sanirajte ekonomsku situaciju, da li će biti aranžmana sa MMF-om, da li će biti stranih investicija… ● Da li i kada možemo da očekujemo oporavak? - Cenim da će to biti jedan izuzetno komplikovan i mukotrpan proces, koji neće odmah doneti vidljive rezultate, bar ne na kratak rok. Ali neki ključni reformski potezi i rezovi, ukoliko se naprave ove godine, odmah posle izbora, bi mogli u narednoj godini da donesu neke prve znake oporavka. ●
  16. 16. 17BIZLIFE BIZNIS KOMENTAR borbe protiv organizovanog kriminala su svakako najznačajniji koraci sa dugoročnim pozitivnim efektima. Sa druge strane, u dva navrata su promovisana i delimično implementirana dva kruga kratkoročne fiskalne konsolidacije. Međutim, i pored značajnog povećanja stope PDV-a, poreza na godišnji dohodak i poreza na dobit preduzeća, izostalo je planirano uravno- teženje budžeta u 2013. Naprotiv, budžetski deficit je na početku trećeg kvartala 2013. bio čak i viši od de- ficita ostvarenog u prethodnoj godini, što je dovelo u pitanje kratkoročnu fiskalnu održivost. Ostvareni budžetski prilivi su bili niži od planiranih, a rasho- di su nastavili svoj nekontrolisani rast. Bilo je neop- hodno dodatno fiskalno prilagođavanje, koje je ovog puta dominantno usmereno na rashodnu stranu budžeta, odnosno, kresanje javnih rashoda, kao i aktivnosti koje se od- nose na smanjenje sive ekonomije i generalno poreske evazije. Dalje uštede u budžetu gotovo da nisu moguće, imajući u vidu da se najveći deo rashoda odnosi na zakonom definisana pra- va. Takođe, dalje kresanje rashoda, bez fiskalnih strukturnih reformi, nepovoljno će uticati na privrednu aktivnost, naime, preti stanje dublje recesije. Kao posledicu imaćemo u kontinu- itetu smanjenje budžetskih priliva i opasnost da jednokratna kratkoročna fiskalna konsolidacija postane hronična potreba. Postavlja se pitanje šta nova Vlada, koja će se formirati nakon izbora mora da uradi, u nameri da promeni smer spirale pri- vredne aktivnosti koja je sada uperena na dole? Potrebna je reforma javnog sektora, odnosno, realizacija seta mera davno zaustavljenih strukturnih reformi. U osnovi radi se o četiri reformska bloka: a) reforma tržišta rada, kako bi se povećala fleksibilnost, naročito kada je u pitanju zapošljavanje mladih ljudi; b) restrukturiranje i delimična privatizacija javnih preduzeća, kao i završetak privatizacije predu- zeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Ovo je ’rak rana’ srpske ekonomije, s obzirom da se radi o preduzećima koja produkuju velike gubitke, fik- tivno zapošljavaju armiju radnika, većina je izgubila tržišnu poziciju. Kada su u pitanju javna predu- zeća, izuzev retkih primera, najveći broj su korisnici subvencija, uglavnom posluju sa gubicima. Prisutno je i dalje partijsko kadriranje, pogrešno vođenje socijalne politike kroz nisku cenu finalnog proizvoda, što na kraju rezultuje u devastaciji obrtnog fonda i smanjenju proizvodnog potencijala; c) reforma sistema penzionog osiguranja. Danas se, gotovo, jedna trećina ukupnih javnih prihoda usmerava ka PIO fondu. Nerealno je očekivati povećanje nivoa javnih investicija, ako se ovi transferi održavaju na pomenutom nivou, povećavajući se iz godine u godinu; d) unapređenje privrednog ambijenta. Ne može se očekivati visok priliv ino kapitala ako je admini- stracija glomazna i spora, a propisi i procedure prepreke, a ne stimulansi za preduzetnike. Od uspešnosti reforme javnog sektora zavisiće i dugoročna fiskalna održivost, kao i sveukupna privredna konkurentnost. Navedene mere su teške, zahtevaju odricanje i ne mogu se uspešno implementirati bez opšteg društvenog konsenzusa. Pri tome, nije dovoljan konsenzus političkih stranaka, već i svih drugih učesnika u društvenom životu: sindikati, poslo- davci, intelektualna elita, jednom rečju potrebno je kreiranje ambijenta za promene. ● Od uspešnosti reforme javnog sektora zavisiće i dugoročna fiskalna održivost, kao i sveukupna privredna konkurentnost Dinar je stabilan zahvaljujući bitno smanjenom deficitu tekućeg plaćanja
  17. 17. BIZLIFE XXX18 S ajam tehnike, koji se održava od 12. do 16. maja, ove godine ima poseban značaj budući da je Vlada Srbije istakla kao svoj prioritetni cilj pokretanje novog ciklusa industrijalizaci- je, modernizacije i restrukturiranja velikih sistema primenom novog okvira za industrijski razvoj. Ovaj okvir zasnovan je na ljudskim resursima, tehnologiji, inženjerstvu, istraživanju i indu- strijskim inovacijama. Program ovogodišnjeg najznačajnijeg speci- jalizovanog sajma u jugoistočnoj Evropi obuhvata većinu industrijskih grana koje se smatraju strateškim za privredni oporavak i reindustrijalizaciju. Pored brojnih ističu se: INTEGRA - fabrika 21. veka, elektroenergetika, elektronika, telekomunikacije, procesna tehnika, KGH -klimatizacija,grejanje, hlađenje, logistika, materijali, inovacije, oprema za profesionalne i naučne svrhe, bro- dogradnja, industrija saobraćajnih sredstava. Očuvanje velikih industrijskih sistema, kao okosnice budućeg razvoja industrije Srbije, Nacionalni savet za privredni oporavak vidi u reindustrijalizaciji, osloncu na realnu ekonomiju, investicijama, primeni znanja, kreativ- nih ideja i najnovijih tehnologija. ● Zakoračite ubudućnost Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća - kontinuirani doprinos razvoju i modernizaciji industrije NAJAVA Stručni program Sajam tehnike tradicionalno dopunjuje bogat prateći stručni program. U saradnji sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu u okviru izložbe ’KGH - klimatizacija, grejanje, hlađenje’, organizovan je i prateći program sa centralnom temom ’Automatika u KGH i obnovljivi izvori energije - korak ka zgradama nulte energije’. Sajam tehnike ove godine ima poseban značaj ...
  18. 18. Osiguranje u privredi S P E C I J A L N O I Z D A N J E
  19. 19. Piše: Mirjana Zec Foto: Đorđe Nenadić I ndustrija osiguranja u Srbiji po- slednjih nekoliko godina gotovo da je nevidljiva. Razlog za to leži u ekonomskoj krizi koja je prisut- na još od 2008. godine, sve većem si- romašenju građana, ali i ukupne pri- vrede. Zakonska rešenja koja sada po- stoje, nisu u skladu kako sa potrebama industrije osiguranja tako i osigurani- ka. Nacrt zakona o osiguranju, već po- duže je u ’stanju mirovanja’, a štete na imovini, kako građana tako i privrede, sve više rastu što zbog prirodnih i ele- mentarnih nesreća, tako i zbog klimat- skih promena. Sve to je veliki trošak, jer oni koji pretrpe štetu traže od drža- ve da im to makar ublaži, ako ne i sa- svim pokrije. Zbog ovih, ali i niza drugih razlo- ga kada je o industriji osiguranja reč, BIZLife organizovao je okrugli sto sa temama koje dotiču situaciju u indu- striji osiguranja, regulatorni okvir za dalji razvoj sektora, veze između pri- vrednog pada i tražnje za osiguranjem, tržištu auto-odgovornosti i drugim te- mama koje su aktuelne u ovoj oblasti. Dr Nataša Petrović Tomić, docent na Pravnom fakultetu, primetila je da ka- da je reč o regulatornom okviru, mo- ra se poći od OECD principa dobrog korporativnog upravljanja. Zakon koji je u pripremi zamišljen je kao ’ultra all inclusive’ zakon koji pokušava da ure- di statusna pitanja osiguravača, počev Ukupna godišnja vrednost premije u Srbiji svih 28 osiguravajućih kuća je 500 miliona evra, a toliku premiju ostvari samo jedna osiguravajuća kompanija u EU Osiguranje pogodila kriza B I Z L I F E OKRUGLI STO, Osiguranje u privredi OSIGURANJE U PRIVREDI 20
  20. 20. od njihovog osnivanja do prestanka nji- hovog rada, nadzora poslovanja, kao i brojna pitanja ugovornog prava, poseb- no kada je reč o distributivnom sistemu usluga osiguranja. „Napravljena je ista greška kao i pre dve godine kada je počela priprema no- vog zakona, počev od samog naziva, pa do sadržaja. Loša strana zakona, ko- ju posebno ističem, je taj distributivni način usluga osiguranja. Većina teore- tičara slaže se da treba preuzeti isku- stva i rešenja iz država EU, kao što je Češka, koja ima poseban zakon o posre- dovanju i zastupanju osiguranja u ko- me su do tančina regulisana sva značaj- na pitanja. Tu su pre svega razgraniči- li šta znači zastupanje, a šta posredo- vanje, što sa našim sadašnjim zakon- skim rešenjima nije slučaj“, naglašava dr Petrović Tomić. „Neke skorašnje manje izmene do- datno liberalizuju tržište osiguranja u oblasti reosiguranja, zahvaljujući kredi- tu Svetske banke koji je uzet još 2011. za ostvarivanje projekta Evropa Re. Reč je o osiguranju šteta od katastrofalnih događaja, ali i šteta koje poljoprivredi nanose poplave, suše, prevelike pada- vine, grad ... Evropa Re je razvila risk model, a sada im je omogućen direktan nastup u Srbiji, koji će prema njihovim tvrdnjama doneti niže cene premija za osiguranje kuća, stanova, ali i privred- nih objekata, a koje bi trebalo da poveća naplatu ukupne premije. To bi trebalo da podstakne osiguravajuće kuće da se na finansijskom tržištu pojave kao ak- tivniji igrači, jer su sada gotovo nevid- ljivi“, istakao je Zlatko Milikić, pomoć- nik ministra u Ministarstvu finansija. Kristian Vukojičić, zamenik general- nog direktora Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS, najavio je javnu raspravu o nacrtu zako- na o osiguranju i istakao da će rasprava trajati dovoljno dugo i da će biti prili- ke da se razmotre sve teme. Najvažnije izmene odnose se na pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom i EU. Uvode se novi standardi za kor- porativno upravljanje, a više akcenata stavlja se na upravljanje rizicima, pre- cira se obaveza u oblasti informisanja klijenata, uvode se nove mere nadzora. „Težnja je da se jednim zakonom reše sva pitanja. Više zakona za ovu oblast, poput posebnih zakona za zastupnike, posrednike, za vršenje nadzora, preva- zilazi kapacitete našeg društva. Izmena regulative ne može drastično da poveća broj klijenata u ovoj industriji. S druge strane kompletno usaglašavanje sa pro- pisima EU donelo bi toliko opterećenje koje ovo tržište ne bi moglo da podnese. Osigurane sume tamo su desetinama puta veće nego one koje su kod nas.“ I ljudi koji rade u industriji osigura- nja naglašavaju da pravni okvir nije do- voljan da poslovanje ovih kuća posta- ne dinamičnije. Dragan Filipović, zame- nik generalnog direktora Delta Generali osiguranja, slaže se da promena zako- na u bilo kom smeru da ode neće dra- DR NATAŠA PETROVIĆ TOMIĆ docent na Pravnom fakultetu ZLATKO MILIKIĆ pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija UčesniciBIZLifeokruglogstolasusesložilidaoblastauto-odogovornostinijedovoljno uređena.Vukojičićsenijesložiosaidejomosiguravačadasevisinapremijezaauto-odgovor- nostštopreliberalizujejer,kakokažuosiguravači„onanetrebadabudesocijalnakategorija jerniautomobiltonije“.Vukojičićističedaslobodnacenanebidoveladovećekonkurencije, jer70odstoosiguranjaodauto-odgovornostidržetrinajvećeosiguravajućekuće. Auto-odgovornost je prema oceni zamenika generlanog direktora Delta Generali jako nesređena i neodrživa niša. „Vuče 50 odsto ukupne premije osiguranja, ali nije definisana na pravi način kako je to u razvijenim zemljama. Imamo 14 firmi koje se bave auto-odgov- ornošću, gde svi jurcamo i bavimo se prodajom auto-odgovornosti na oko 1200 tehničkih pregleda. Tehnički pregledi koji umesto da žive od cene tehničkog pregleda, žive od prodaje polisa osiguranja. U perspektivi industrija mora da bude složna u tome šta želi i uz pomoć NBS i nadležnih ministarstava da nađemo model kako to u budućnosti treba da izgleda. 2009. zamrznuta je tržišna cena polise auto-osiguranja, a cene rezervnih delova nisu. Kalkulacija pokazuje da se taj biznis teško isplati“, naglasio je Dragan Filipović. Lov u mutnom? Osiguravači ističu da visina premije od auto-odgovornosti treba da se liberalizuje, kako ne bi bila „socijalna kategorija jer ni automobil to nije“ OSIGURANJE U PRIVREDI 21
  21. 21. matično omogučiti da tržište osigura- nja zbog tih izmena skoči i napravi ne- ku neverovatnu promenu u odnosu na sadašnju situaciju. „Bitno je da znamo u kojim okvirima se krećemo. Nama kao industriji ne od- govara da svake godine strepimo da li će na kraju svake godine da se donese odluka o razdvajanju kopozitnih dru- štava ili neće. To je proces koji i nama traži promene unutar svake firme, do- datne troškove i nakon, ali i tokom tog razdvajanja. Bolje je znati unapred, a ne tokom godine razmišljati da li će se ta odluka sporevesti ili ne. Treba definisa- ti određene stavke vezane za definisa- nje tačnih kanala prodaje osiguranja ko- ji mogu da postoje“ , istako je Filipović. Podsećajući da je samo Dunav osi- guranje nekada imalo više od mili- on osiguranika u životnim osiguranji- ma, profesorka Ekonomskog fakulte- ta dr Jelena Kočović, naglasila je da bi odvajanje životnih od neživotnih osigu- ranja kod kompozitnih društava done- lo nove troškove i negativno se odrazi- lo i kod životnih i kod neživotnih osi- guranja. Mnoge države u okruženju ni- su odvajale ova osiguranja iako imaju daleko veće prinose od premija. Samo u Hrvatskoj ukupna pemija je preko 2,2 milijarde evra, u Srbiji sve skupa izno- si oko 500 miliona evra, ali nisu pose- gli za odvajanjem osiguranja, a slično je i u Austriji u kojoj postoje kompozit- na društva. Profesorka Kočović ističe da razvoj osiguravajućih kompanija zavisi od ra- zvijenosti zemlje, što ovu industri- ju kod nas u startu stavlja u nezavidan položaj, jer je zemlja na ivici bankrota. „Slika današnje Srbije su preduzeća u stečaju ili u blokadi. Čak je i bombar- dovana privreda bila moćnija, jer ovde je na originalan način primenjen neoli- beralni model ekonomije, ili nam je to neko nametnuo, ali to je pitanje na koji nema racionalnog odgovora. Trebalo bi da se prilagođavamo regulativi EU, ali ne po svaku cenu. Regulativa mora da bude primerena našim uslovima“, na- glašava dr Kočović. „Tržište osiguranja u Srbiji razvija se u uslovima krize, koja je uticala na krizu u privredi i povećanje nezaposlenosti. Poseban problem imaju one kuće koje su imale akcije Agro ban- ke ili Metals banke jer su one propale“, ocenjuje dr Kočović. Ovakva tržišna situacija nije pogodna za razvoj industrije osiguranja. U 2012. godini ukupna premija je bila 540 mi- liona evra, a u Hrvatskoj i Sloveniji tri do četiri puta veća. Životnih osiguranja je samo 19,3 odsto, a kako je navela dr „Ne odgovara nam razdvajanje životnih od neživotnih osiguranja u dve kom- panije, jer to uvećava troškove, duplira službe, a sve to onda povećava cenu premije. Opet, premija se ne može povećavati na tržištu kakvo je naše, gde kod građana gotovo da ne postoji svest o osiguranju ili je ona veoma niska. U teškoj ekonomskoj situaciji narod osiguranje doživljava kao nepotreban trošak. Pove- ćanje premije je nemoguće jer tržište ne razume šta je osiguranje.” DRAGAN FILIPOVIĆ zamenik generalnog direktora Delta Generali osiguranja „Najveći problem je što je broj osigura- nika u Srbiji ograničen. Velike teškoće izazivaju stečajevi brojnih preduzeća koji se vode po desetak i više godina, kao i status kompanija u restrukturira- nju. Sve osiguravajuće kuće imaju velika potraživanja prema ovim osiguranicima, pa su očekivanja da će se njihov status što pre rešiti, kako bi osiguravači očistili svoje portfelje.” DEJAN ĐURIČIĆ sektor za razvoj eksterne prodaje Dunav osiguranja Kompletno usaglašavanje sa propisima EU donelo bi toliko opterećenje koje ovo tržište ne bi moglo da podnese - Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora sektora za nadzor NBS OSIGURANJE U PRIVREDI 22
  22. 22. Kočović, nezvanično jedan od uslova za ulazak u EU je da životna osiguranja bu- du oko 30 odsto ukupnih portfelja osigu- ranja. Učešće ukupne premije je 1,8 od- sto u BDP zemlje, u Hrvatskoj iznosi tri, u Sloveniji 5,5, a EU 8,8 odsto. Ukupno, po glavi stanovnika godišnja premija iznosi 71 evro u Srbiji, u Hrvatskoj 281, Sloveniji 910 evra. Naš BDP je 4.000 evra po stanovniku, Hrvatskoj 10.000, a Sloveniji 16.000 evra, ali naplaćena pre- mija je 15 puta veća. Samo tržište osiguranja je, prema mi- šljenju Filipovića, nedovoljno razvi- jeno. „Postoje neke korelacije izme- đu ekonomske razvijenosti svake ze- mlje i osiguranja – ona je direktno po- vezana. Dosta vode će da protekne dok industrija ne skoči na više grane. Ono što je dobro je da mi imamo potenci- jal. Godine ispred nas će sigurno done- ti boljitak, e sad taj zakonski okvir tre- ba tačno da definiše put kojim se kre- ćemo. Da ne bi skretali sa puta, već da znamo kojim putem idemo, a onda će- mo svi lakše disati“, naglašava zamenik generalnog direktora Delta Generali. Kada je reč o svesti o osiguranju u Srbiji, Filipović je istakao da je ona ni- skom nivou. „Ne mogu baš da kažem da je katastrofalna ali jedva malo blaže od toga. Pošto obaveznost postoji samo za auto-odgovornost i kasko preko lizin- ga, koji opet ne postoji zbog krize, tako da čim imate 11 do 12 vrsta osiguranja koja su na dobrovoljnoj bazi tu se na- rod, s obzirom na tešku ekonomsku si- tuaciju, ponaša odbojno ka osiguranju, odnosno povlači se u sebe i to smatra kao trošak, tako da realno svako uveća- nje premije je nemoguće na tržištu ko- je ne razume baš do kraja šta je osigu- ranje. Na državi je da donese odluku o razdvajanju, a industrija će se uklapati u donete“, istakao je Filipović. Za okruglim stolom razgovaralo se i o proširenju liste obaveznih osigura- nja. Kod nas su najzastupljenija osigu- ranja od auto-odgovornisti i kasko osi- guranje neophodno za finansijski lizing, kao i osiguranje po stambenim kredi- tima. Učesnici su istakli da obavezno osiguranje treba uvesti u poljoprivredi i to od suše, poplave, grada i drugih ne- pogoda. Za početak, obavezno osigura- nje morali bi da imaju svi poljoprivred- nici koji od države dobijaju stimulacije. Da su osigurani, štete bi platile osigu- ravajuće kuće umesto države. Obavezno osiguranje bi moralo da postoji u osigu- ranju stanova i kuća, pre svega kada je reč o štetama od zemljotresa. Projekat Evropa Re, koji treba uskoro da se pri- meni, ide na ruku osiguranju u poljo- privredi i za mala i srednja preduzeća kada je o njihovoj imovini reč. U poje- dinim zemljama EU postoji oko 20 oba- veznih osiguranja. • Trebalo bi da se prilagođavamo regulativi EU, ali ne po svaku cenu - profesor dr Jelena Kočović „Potrebno je minimum šest meseci za razdvajanje kompozitnih društava. Firme koje su formirale posebna osiguranja, ističu da su u neravnopravnom položaju i da imaju troškove koje drugi nemaju. Zato traže kompenzaciju u propisu. U našim prilikama i na ovakvom tržištu bilo bi loše da dođe do razdvajanja. I u jedin- stvenoj kompaniji moguće je podatke i druge poslove voditi paralelno. Krajnji korisnik to ne primećuje.” „UNIQA osiguranje bila je orijentisana prema građanima, ali analize su pokazale da nema rasta tržišta, a samim tim nam se ne vraća novac koji ulažemo. Sada smo se okrenuli malim i srednjim predu- zećima, ali je pitanje naplate premije. Nije samo potrebno da oni osiguraju svoju imovinu, potrebno je obavezno osigura- nje da njihova imovina nekome drugom ne nanese neku štetu.” DARKO BOTIĆ pomoćnik generalnog direktora za specijalne projekte DDOR Novi Sad IVAN GRUJIĆ direktor sektora za osiguranje UNIQA osiguranja OSIGURANJE U PRIVREDI 23
  23. 23. Piše: Ivana Mihajlović „I majući u vidu da je od donoše- nja Zakona o osiguranju proš- lo skoro deset godina, da su, u međuvremenu, uočene odre- đene manjkavosti, što u samim propi- sima, što je i prirodno s obzirom na ra- zvoj prakse, što u primeni istih, da su se dogodile i značajne promene u domaćoj i regulativi EU, neophodnost unapre- đenja regulatornog okvira se nametnu- la sama po sebi, što su prepoznali i po- držali i stručna javnost i nadležne insti- tucije“, kaže za BIZLife Zlatko Milikić, pomoćnik ministra u Ministarstvu fi- nansija Republike Srbije i ističe da bi Narodna banka Srbije trebalo u najsko- rije vreme da stavi u javnu raspravu no- vi nacrt zakona o osiguranju. • U kojoj meri bi određeni podsticaji, olakšice i poreska politika uticali na ra- zvoj sektora osiguranja? - Domaće tržište osiguranja poslednjih godina beleži nominalni rast, iskazan u dinarskom znaku, dok preračunato u evre, generalno, stagnira, ali je to i da- lje, u odnosu na potencijal i određene pokazatelje, karakteristične za zemlje sa razvijenim tržištem osiguranja, ne- dovoljno. Ohrabruje rast učešća život- nog osiguranja u ukupnoj premiji osi- guranja, ali, učešće ukupne premije u odnosu na BDP i premija po stanovni- ku praktično stagniraju i znatno su is- pod uporednih tržišta. Ovakva stagnacija se može vezati za niz objektivnih uzročnika, kao što su preovlađujuće karakteristike privred- nog sistema, životni standard stanov- ništva, ali i regulatorni okvir, uklju- čujući i eventualne fiskalne stimulu- se i podsticaje koji se mogu odnositi i na osiguravače, i na osiguranike. Na ra- zvoj tržišta osiguranja nesporno imaju uticaja i ’meki’ faktori, percepcija sa- mog pojma osiguranja i njegove kori- sti od strane korisnika, što je u Srbiji, iz različitih uzroka, nedovoljno prisut- no, ali i javno prisustvo i promocija ponude usluga osiguranja, kao i efika- snost i kvalitet dostupnosti tih usluga korisnicima. Smatram da je i ova gru- pa ’mekih’ faktora, koja zavisi od osi- guravača, takođe, nedovoljno prisutna. Država, Ministarstvo finansija po- sebno, svesna je značaja koji razvijeno tržište osiguranja ima i može da ima na brži razvoj ukupne privrede, ekonom- sku dobrobit građana i društva u celini. S tim u vezi spremni smo da podrži- mo svaki obrazloženi podsticaj ili olak- šicu, koji bi imali pozitivan efekat na razvoj sektora osiguranja. Neophodno je da takav podsticaj ili olakšica, koji podrazumeva i manje prihode budže- ta Republike, bude propraćen korespo- ndirajućim merama i aktivnostima za Učešće ukupne premije osiguranja u odnosu na BDP i premija po stanovniku znatno su ispod uporednih tržišta Brojnifaktori stagnacije Neophodnost unapređenja regulatornog okvira se nametnula sama po sebi, što su prepoznali i podržali i stručna javnost i nadležne institucije ZLATKO MILIKIĆ, pomoćnik ministra, Ministarstvo finansijaI N T E R V J U OSIGURANJE U PRIVREDI 24
  24. 24. koje, sa izvesnošću, može da se očekuje da će imati pozitivnog efekta, u odre- đenom periodu, na dostupnost razno- rodnije ponude osiguranja, povećanje broja osiguranika, rast premije osigu- ranja i, time, na uvećanje ekonomske dobrobiti u zemlji. • Ako se ima na umu da su osiguravači u razvijenim zemljama među najvažnijim investitorima, kako u Srbiji može da se poveća uloga osiguravajućih društava? - Što su veći raspoloživi fondovi osi- guranja, formirani iz premija i dru- gih prihoda iz ulaganja osiguravajućih kuća, to će biti veća i značajnija ulo- ga osiguravajućih društava i u finan- sijskom sektoru zemlje i, posledično, u jačanju industrije. To bi podrazumevalo rast tržišta osi- guranja i ukupne premije. Osnovni pre- duslovi za to su, pored dobrog regula- tornog okvira, uključujući i određene fiskalne podsticaje i olakšice, celoku- pan životni standard, razvijenost pri- vrede i privrednog sistema, svest osi- guranika o potrebi i prednostima osi- guranja, ali tu su i uloga samih učesnika na tržištu osiguranja i njihov uticaj na rast i razvoj tog tržišta. Ako možemo da se složimo sa činje- nicom da je uticaj učesnika tržišta osi- guranja na regulatorni aspekt i rast ži- votnog standarda ograničen, mogli bi da se složimo da su mogućnosti njiho- vog uticaja na percepciju osiguranja od strane stanovništva i privrede daleko veće. Primera radi, ulaganje u eduka- ciju zaposlenih, u marketing, poveća- nje transparentnosti i dostupnosti re- zultata poslovanja i podizanje kvaliteta zaštite osiguranika, insistiranje na po- štovanju principa dobre poslovne prak- se, i slično, aktivnosti su kojima bi osi- guravajuća društva mogla značajno da unaprede opštu sliku osiguranja i, uz nespornu podršku države, kao regula- tora i Narodne banke Srbije, kao super- vizora, ostvare pozitivan uticaj na rast i razvoj tržišta osiguranja, što bi do- velo do jačanja društava za osiguranje kao investitora i rezultiralo, izvesno je, kvantitativnim i kvalitativnim pozitiv- nim uticajem na štednju i ekonomski razvoj uopšte. • Pojedini osiguravači zalažu se za uvo- đenje novih vrsta obaveznih osiguranja. Da li ima mesta za ovakve zahteve? - Razumljiv je razlog iz kojeg se pojedi- ni osiguravači zalažu za uvođenje novih vrsta obaveznih osiguranja. Međutim, i sada postoji ne mali broj obaveznih osi- guranja, koja se tiču određenih profesija ili poslovne aktivnosti. Uvođenju novih vrsta obaveznih osiguranja masovnijeg karaktera trebalo bi opreznije pristu- piti, s obzirom da se radi o nametanju obaveze građanima i privredi, koju bi morala da prati adekvatna racionaliza- cija i postavljanje pitanja koja je grani- ca za mešanje države u ovu, principijel- no posmatrano, privatnopravnu oblast. Državni uticaj je omeđen zaštitom jav- nog interesa, koji je, recimo, prisutan prilikom dodeljivanja određenih sub- vencija, što je oblast u kojoj bi drža- va, kao jedan od uslova za dodelu istih, mogla da propiše obavezno osiguranje od određenih rizika u cilju zaštite inte- resa, ne samo osiguranika, već i sred- stava građana Srbije kojima se subven- cija finansira, ali se tom prilikom mora povesti računa, u prethodnom postup- ku definisanja, o postojanju adekvatnog interesa svih zainteresovanih strana - osiguranika, države i osiguravača. • Narodna banka Srbije trebalo bi u najskorije vreme da stavi u javnu raspravu novi nacrt zakona o osiguranju OSIGURANJE U PRIVREDI 25
  25. 25. OSIGURANJE U PRIVREDI 26 u Narodnoj banci Srbije ka- žu da će nacrt zakona o osiguranju doneti određe- na unapređenja koja su pr- venstveno vezana za dosadašnje pre- govore sa Svetskom trgovinskom or- ganizacijom i usaglašavanjem sa pro- pisima Evropske unije. Tim izmena- ma stvaraju se preduslovi za podsti- canje tržišnog nadmetanja i dalji ra- zvoj tržišta osiguranja, rast ponude novih proizvoda osiguranja, a time i veću konkurentnost na ovom tržištu. Njihovo predlaganje u ovom trenutku treba da omogući učesnicima na tr- žištu osiguranja da se blagovremeno pripreme za poslovanje na jednom li- beralnijem tržištu. Takođe, kako kažu u centralnoj ban- ci, uvode se i novi standardi za bolje korporativno upravljanje u društvima za osiguranje, odnosno bolje upravlja- nje rizicima kojima su društva izložena. Preciziraju se obaveze učesnika na tr- žištu u pogledu informisanja klijenata, ali se i proširuje krug lica koja mogu da prodaju proizvode osiguranja. Na kra- ju, uvode se i nove mere nadzora ko- je će omogućiti bolje delovanje NBS na ovom tržištu. Makroekonomski ambijent Kada se govori o makroekenomskom ambijentu i njegovom uticaju na razvoj sektora osiguranja, u NBS navode da pr- venstveno treba imati u vidu prepreke koje stoje na putu razvoja ovog sekto- ra. To su pre svega nivo standarda gra- đana, njihova finansijska edukovanost i razvijenost tržišta kapitala. Ove prepre- ke se odnose manje ili više na sve vrste osiguranja, tako da je za značajniji rast na primer životnih osiguranja, potrebno unapređenje sva tri navedena faktora. Ukoliko posmatramo tekuće makro- ekonomske pokazatelje, postoji odre- đeno poboljšanje u odnosu na prethod- ne godine. Rast BDP-a od 2,4 odsto u poslednjoj godini, kao i inflacija od 2,2 odsto, svakako ukazuju na pozitivan trend, ističu u NBS. Sektor osiguranja u ukupnoj bilan- snoj aktivi finansijskog sektora uče- stvuje sa do pet odsto, a za BIZLife u NBS ističu da svakako postoji prostor za rast. Posmatrano na dugi rok, znača- jan rast može se očekivati od životnih osiguranja. Radi se o dugročnim osi- guranjima kojima se vrši značajna aku- mulacija sredstava, a veličina bilansne sume društava za osiguranje će rasti sa uvećanjem matematičke rezerve koja se obrazuje na osnovu uplata premija ži- votnih osiguranja. Jačanje konkurencije Do pre osam godina, prema određe- nim pokazateljima, konkurencija je bila niska, da bi sada, kako ističu u central- noj banci, moglo da se kaže da je ume- rena. Trenutno na tržištu Srbije poslu- je 28 društava za osiguranje. Neka od tih društava su specijalizovana samo za Nacrtom zakona o osiguranju stvaraju se preduslovi za podsticanje tržišnog nadmetanja i dalji razvoj tržišta osiguranja Korak ka liberalnijem tržištu Nacrtom zakona o osiguranju uvode se i nove mere nadzora koje će omogućiti bolje delovanje NBS na ovom tržištu Za BIZLife u NBS ističu da svakako postoji prostor za rast. Posmatrano na dugi rok, značajan rast može se očekivati od životnih osiguranja NBS, Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranjaA N A L I Z A
  26. 26. ddor.rs ddorns Vaše osiguranje već godina životna ili neživotna osiguranja, druga su pak kompozitna, odnosno reosigura- vajuća društva, tako da bismo mogli da kažemo da ako posmatramo broj dru- štava za osiguranje imamo oko 17 uče- snika na tržištu. Na pitanje da li je tr- žište prezasićeno, u NBS odgovaraju da će optimalan broj učesnika opredeliti tržišna konkurencija. U zavisnosti od strategije pojedinih društava da značajnije povećaju tržišno učešće, moglo bi se očekivati preuzima- nje pojedinih društava, i po tom osnovu smanjivanje broja učesnika na tržištu, navode u NBS i ističu da smanjivanje broja društava na ovaj način neće ne- gativno uticati na klijente s obzirom da će biti obezbeđen kontinuitet poslova- nja prenosom portfelja na drugo druš- tvo za osiguranje. • Najveći problemi Pošto je relativno skroman rast premije osiguranja uglavnom posledica faktora na koje učesnici na tržištu osiguranja teško mogu da utiču, najveći problemi koje bi trebalo rešiti nalaze se u oblasti osiguranja od auto-odgovornosti, ističu u NBS. Ova vrsta osiguranja učestvuje sa jednom trećinom u ukupnoj premiji osiguranja. Pomenute prepreke za raz- voj tržišta osiguranja nemaju dominantan uticaj na ovu vrstu osiguranja, ali i pored toga postoje određeni sistemski problemi čije bi rešavanje pozitivno uticalo na razvoj tržišta. U pogledu konkurencije na tržištu osiguranja od auto-odgovornosti treba imati u vidu da se ovim osiguranjem bavi 14 društava. I pored toga što tri društva za osiguranje učestvuju u ukupnoj premiji sa oko 70 odsto, u NBS konstatuju da je tržište konkurent- no. Nažalost, kako ocenjuju u centralnoj banci najveći deo konkurencije ne vodi ka poboljšanju položaja osiguranika, već tržišne pozicije učesnika, a najčešće je to proda- jna mreža. Ono što je za građane najvažnije, jeste da oni ne trpe posledice nelojalne konkurencije, već da te posledice prvenstveno trpe društva za osiguranje.
  27. 27. OSIGURANJE U PRIVREDI 28 Piše: Ivana Mihajlović V ažeći Zakon o osiguranju, sa svim izmenama i dopunama, nije usklađen sa direktivama EU u oblasti osiguranja, sma- tra dr Nataša Petrović Tomić, docent Pravnog fakulteta u Beogradu. „Sam naziv zakona predstavlja copy-paste naziva važećeg Zakona. S obzirom na materiju koju uređuje najispravnije bi bilo da nosi naziv zakon o nadzoru u osiguranju. S druge strane, ovim nacr- tom su uređena i neka pitanja ugovor- nog prava osiguranja, ali samo ovlaš i u meri kojom ne možemo da budemo za- dovoljni”, objašnjava naša sagovornica i ističe da direktive EU kojima je unifi- kovano evropsko ugovorno pravo osi- guranja, EU principi ugovornog prava osiguranja, samo su neki od izvora čije ključne odredbe ne mogu da budu reci- pirane u domaće pravo istim zakonom kojim se reguliše i nadzor u osiguranju. • Koje najznačajnije novine donosi nacrt zakona o osiguranju? - Za razliku od važećeg Zakona o osi- guranju, iz člana koji definiše delatnost osiguranja u nacrtu je izostavljeno sao- siguranje. Ovo je korak unazad, s obzi- rom na značaj saosiguranja za pokriće takozvanih velikih rizika. Nacrt ponavlja grešku važećeg Zakona u pogledu podele životnih osigura- nja, koja nije usklađena sa direktiva- ma EU. Usvojena je podela na životna i neživotna osiguranja, ali ne definišu se podvrste. Odredba o vrstama neživotnih osi- guranja, takođe, je preuzeta iz važećeg Zakona. Njome nije ostvaren nikakav napredak, što u zavisnosti od tumače- nja može da se smatra manjim ili većim nedostatkom nacrta. Kako i ova odred- ba pominje ’druge vrste neživotnih osi- guranja’, može da se tumači kao per- misivna i osiguravačima da omogući i uvođenje nekih novih vrsta neživotnih osiguranja u domaću ponudu, kao na primer osiguranja od odgovornosti di- rektora i članova korporativnih organa. Nedovoljna je promocija značaja ži- Za ubrzani razvoj delatnosti osiguranja ključan je efikasan okvir korporativnog upravljanja koji podrazumeva postojanje odgovarajuće pravne, regulatorne i institucionalne osnove Obezbediti kvalitet prava Dr NATAŠA PETROVIĆ TOMIĆ, docent, Pravni fakultet, Univerzitet u BeograduI N T E R V J U Neophodan je kvantitet prava, kvalitet i objektivna primena prava. Na taj način kreira se pravna sigurnost kao vrednost na čijem (ne)postojanju svaki investitor zasniva svoju odluku da uloži kapital na određeno tržište
  28. 28. OSIGURANJE U PRIVREDI 29 votnog osiguranja u diverzifikaciji šted- nje stanovništva usvajanjem restriktiv- nih rešenja u pogledu prodaje ovog osi- guranja, naročito onemogućavanjem za- stupnicima osiguranja da se ovim po- slovima bave u ime i za račun dve ili vi- še osiguravajućih kompanija. Imajući u vidu značaj ove vrste osiguranja za pri- vredni rast zemlje, potrebno je poveća- ti transparentnost i poboljšati poziciju osiguranika kod osiguranja života. Obelodanjivanje podataka o merama preduzetim prema osiguravaču u po- stupku nadzora može dodatno diskre- ditovati osiguravajući sektor u očima prosečnog potrošača usluga osigura- nja, zbog niskog stepena edukacije sta- novništva o ovom delu finansijskog tr- žišta. Ovakva rešenja su dobrano ne- oprezna i mogu rezultirati gubitkom poverenja u osiguravače. Izostanak odredbe o osnivanju udru- ženja društava za posredovanje i zastu- panje u osiguranju, kao što je udruženje osiguravača, ključno za unapređenje in- teresa društava osiguranja, neophodno je stvaranje udruženja društava za po- sredovanje i zastupanje u osiguranju. • Još pre nekoliko decenija konsolido- van Zakon o ugovorima u osiguranju po- stao je standard na drugim tržištima. Postojanje ovakvog zakona osiguravači navode kao prednost. Kakav je vaš stav po ovom pitanju? - Regulisanje svih pitanja ugovornog prava osiguranja sistematizovano i na jednom mestu u interesu je kako osigu- ravača, tako i korisnika njihovih uslu- ga. Umesto zakona o ugovoru o osigu- ranju, naš zakonodavac se opredelio da se ugovorna pitanja osiguranja urede u okviru Građanskog zakonika Srbije. Prednacrt GZ sadrži odeljak posvećen ugovoru u osiguranju, kojim su usvo- jene određene novine u odnosu na va- žeći ZOO. S obzirom na vreme kada je donet, pre 36 godina, ZOO nije uskla- đen sa tri generacije direktiva EU koji- ma je, u izvesnoj meri, odnosno za po- trebe funkcionisanja jedinstvenog unu- trašnjeg tržišta osiguranja, regulisan ugovor o osiguranju. • Može li se uopšte očekivati razvoj indu- strije osiguranja bez novog propisa? - Za ubrzani razvoj delatnosti osigu- ranja ključan je efikasan okvir korpo- rativnog upravljanja koji podrazume- va postojanje odgovarajuće pravne, re- gulatorne i institucionalne osnove. Neophodan je kvantitet prava, kvalitet i objektivna primena prava. Nije dovoljno samo doneti neophod- ne zakone, potrebno je da tvorci zakona izbegnu da se ista materija reguliše ra- zličitim zakonima i na način koji ostav- lja mesta različitom tumačenju. Dakle, potrebno je obezbediti i kvalitet prava. Takođe je neophodno obezbediti ade- kvatnu, odnosno objektivnu primenu donetih zakona. Na taj način kreira se pravna sigurnost kao vrednost na čijem (ne)postojanju svaki investitor zasniva svoju odluku da uloži kapital na odre- đeno tržište. Nadzorni i regulatorni organi mora- ju da imaju ovlašćenja i raspolažu sred- stvima za ispunjenje svojih obaveza na objektivan i profesionalan način. Mora da postoji mehanizam obezbeđenja nji- hove nezavisnosti i sprečavanja suko- ba interesa. Neadekvatan institucional- ni okvir onemogućava kontrolu korpo- rativnih aktivnosti što može da delu- je podsticajno na razvoj nezakonite i/ili neetičke prakse. • Ugovorna pitanja Neke od najbitnijih novina prednacrta Građanskog zakonika, kada su u pitanju ugovorna pitan- ja osiguranja su: pismena forma potrošačkih ugovora, propisivanje obavezne sadržine opštih uslova osiguranja, upoznavanje osiguranika sa njima i obaveza predaje osiguraniku, sankcija u slučaju neispunjenja obaveze predaje uslova osiguranja, obaveze u vezi sa izmenom opštih uslova osiguranja i premijskog sistema, uvođenje pojma velikih rizika, propisivanje sadržaja polise osiguranja i liste pokrića, regulativa ugovora zaključenih sa odsutnim licima, posledice neplaćanja premije i pravilo suspenzije ugovora zbog neplaćanja premije, zaštita prava osigu- ranika u vezi sa povećanjem i smanjenjem rizika u toku važenja ugovora, položaj osiguranika kod višegodišnjih osiguranja, obaveze osiguravača kod prećutnog produženja ugovora. Neadekvatan institucionalni okvir onemogućava kontrolu korporativnih aktivnosti što može delovati podsticajno na razvoj nezakonite ili neetičke prakse
  29. 29. OSIGURANJE U PRIVREDI 30 Piše: Ivana Mihajlović P rema učešću premije osigu- ranja u bruto domaćem pro- izvodu u visini od 1,82 od- sto, Srbija zauzima 64. mesto u svetu, dok je prosečno učešće za ze- mlje EU 8,40 odsto. Imajući u vidu isti pokazatelj, Slovenija je rangirana na 25. mestu, dok je Hrvatska na 51. Ovako nisko učešće ukupne premije u BDP-u rezultat je nepovoljne ekonomske situ- acije u zemlji, ali i niskog nivoa kultu- re osiguranja, objašnjava za BIZLife dr Jelena Kočović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. • Kakav je makroekonomski ambijent za razvoj sektora osiguranja u Srbiji? - Srbija je po visini bruto domaćeg pro- izvoda po stanovniku, a posledično i po prosečnoj zaradi na začelju bivših jugo- slovenskih republika. Ako se tome do- da i da je sve veći broj preduzeća u ste- čaju, slika ekonomskih prilika u Srbiji je krajnje nepovoljna za razvoj tržišta osiguranja. Pokretanje proizvodnje, po- većanje zaposlenosti, stimulisanje stra- nih, ali i domaćih ulaganja je uslov eko- nomskog rasta koji će omogućiti inten- zivniji razvoj tržišta osiguranja. • Kakve promene bi Zakon o osiguranju trebalo da donese na ovo tržište? - Ključna izmena Zakona o osiguranju bi se odnosila na liberalizaciju tržišta reosiguranja koja će da omogući doma- ćim osiguravajućim kompanijama di- rektno reosiguranje kod stranih reosi- guravača. To će dovesti do podizanja performansi domaćih reosiguravača da bi mogli da se izbore sa konkurencijom. Takođe, to može da inicira razvoj no- vih proizvoda koji se odnose na osigu- ranje katastrofalnih rizika poput suše, poplava, zemljotresa. • Kada može da se očekuje rast sektora osiguranja? - Zakasnela tranzicija, loše vođena eko- nomska politika, neadekvatno izvršena privatizacija imali su pogubne posledi- ce po našu privredu i dovele su Srbiju na ivicu bankrota. U zavisnosti od toga da li će nosioci vlasti biti spremni da anga- žuju prave domaće eksperte, koji mnogo bolje poznaju naše prilike od stranaca, zavisiće u mnogome da li ćemo još jednu priliku za oporavak privrede pretvoriti u šansu ili u promašaj. U nekom smislu moglo bi se to reći i za tržište osiguranja koje najbolje oslikava ekonomsku situa- ciju u zemlji. Kada budemo imali privre- du u usponu imaćemo i intenzivniji rast tržišta osiguranja. Kada će to biti, gle- dano iz ove perspektive, veoma je teško dati optimistične prognoze. • Prezaduženost Srbije dovodi do nedostatka sredstava i nelikvidnosti privrede. Uslov za zdrav sektor osiguranja su jaka, solventna preduzeća, što danas nije slučaj Nepovoljne prilike za rast Ključna izmena Zakona o osiguranju bi se odnosila na liberalizaciju tržišta reosiguranja koja će da omogući domaćim osiguravajućim kompanijama direktno reosiguranje kod stranih reosiguravača PROFESOR DR JELENA KOČOVIĆ, Ekonomski fakultet, Univezitet u BeograduI N T E R V J U Neophodnaedukacija „Veliki broj malih i srednjih preduzeća je u blokadi ili u stečaju, te nemaju mogućnost ni za elementarna osiguranja imovine od požara. Naravno, imamo slučajeve da i one firme koje imaju mogućnosti da osiguraju svoju imovinu to ne čine, smatrajući da im je to nepotreban trošak, a neophodnost osiguranja shvate tek kada ih pogodi događaj koji ima za posledicu ogromnu ma- terijalnu štetu. Kultura osiguranja u Srbiji je na izuzetno niskom nivou. Na listi potreba osiguranje ne zauzima zavidno mesto. Neophodno je edukovati menadžment malih i srednjih preduzeća da bi se shvatio značaj i neophodnost osiguranja.“
  30. 30. OSIGURANJE U PRIVREDI 32 Piše: Ivana Mihajlović N eusklađenost postojećih propisa i nedonošenje no- vih sistemskih zakona, gra- đanskog zakonika i zakona o osiguranju, onemogućavaju adekvat- no funkcionisanje postojećih kompani- ja na tržištu osiguranja, ali i destimu- lišu nove potencijalne investitore, ka- že za BIZLife Franz Weiler, predsednik Izvršnog komiteta UNIQA osiguranja. • U kojim oblastima postoje najveći problemi? - Najveći problem je činjenica da je trži- šte osiguranja, kada je u pitanju osigu- ranje od auto-odgovornosti, ostalo ne- transparentno. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova, zajedno sa Narodnom bankom Srbije i osigurava- jućim društvima trebalo bi da reformi- šu pravni okvir za registraciju vozila, koji je administrativno previše složen. • Kako bi moglo da se stimuliše tržište osiguranja? - Teško je da Vlada, sa jedne strane, govori o kriznim merama, a sa druge priča o poreskim olakšicama. Uprkos ovom problemu, mislim da srednjeroč- no ima smisla za Vladu da podrži i pod- stakne stanovništvo da preuzme brigu o sopstvenoj budućnosti. Ako omogu- ćite ljudima da sami brinu o svojoj bu- dućnosti, onda država neće imati oba- vezu da o tome brine. Tržište osiguranja Hrvatske, koja ima nešto više od polovine stanovništva Srbije, vredi oko dve milijarde evra. Da bismo došli do tog nivoa, pravno okru- ženje mora da obezbedi transparentnost za korisnike. Neophodna je i standardi- zovana regulacija za osiguravajuće ugo- vore, kao i konsolidovana verzija zakona o osiguravajućim ugovorima čiji se deo nalazi u Zakonu o obligacionim odnosi- ma, a deo u Zakonu o osiguranju. Dakle, postoji potreba za regulisanjem kako bi tržište postalo pouzdano za klijente. • Rast tržišta osiguranja posledica je ra- sta u životnim osiguranjima. Kako objaš- njavatetakvokretanjeidaliiunarednom periodu može da se očekuje isti trend? - Na prvi pogled, to zaista izgleda kao neobičan razvoj situacije. Ali, ako uz- mete u obzir brige korisnika koji uzi- maju takvo osiguranje, slika je jasnija. Očigledno je da u ovim vremenima, kli- jenti sve manje veruju u dugoročnost penzionog sistema, budućnost naše de- ce je pod znakom pitanja, tako da ljudi hoće da se brinu o svojoj budućnosti, i to sopstvenim sredstvima. Drugi ra- zlog je da je osiguranje jedini način da uložite novac, a da je vaš kapital osi- guran i bezbedan na veoma dug period. Nezahvalno je davati bilo kakve pro- gnoze u odnosu na tržište koje je u ovoj meri promenljivo i nepredvidivo. Ovakvo stanje će, ukoliko ne dođe do promena na bolje, onemogućiti zdrav razvoj industrije osiguranja, uz očeki- van pad penetracije osiguranja. Ipak, optimisti smo i nadamo se da će Srbija krenuti putem ekonomskog razvoja, te da će makroekonomski pokazatelji biti daleko iznad prošlogodišnjih. • Postoji potreba za regulisanjem propisa kako bi tržište postalo pouzdano za klijente Neophodna transparentnost Neophodna je konsolidovana verzija zakona o osiguravajućim ugovorima FRANZ WEILER, predsednik Izvršnog komiteta, UNIQA osiguranjeK O R P O R A T I V N I I N T E R V J U UNIQA je krajem prošle godine potpisala ugovor o preuzimanju srpskih i hrvatskih osiguravajućih kompanija Baloise grupe, koja na ovim prostorima posluje pod imenom Basler. Nakon zvaničnog preuzimanja, do kraja prvog kvartala ove godine, Weiler očekuje dodatno jačanje pozicije na ovim tržištima. „Akvizicijom u Srbiji ostvarićemo povećanje tržišnog učešća na osam odsto, odnosno na sedam odsto u Hrvatskoj gde ćemo zauzeti i četvrtu poziciju na tržištu. Za klijente i poslovne partnere Baslera na ovim tržišti- ma nema nikakvih promena. Verujemo da će i dalje imati pouzdanog partnera u još jačoj i snažnijoj kompaniji.“ Jačanje pozicije
  31. 31. detalji: Imeiprezime:....................................................................................................... Adresa: ................................................................................................................... Telefon:................................................................................................................... E-mail: .................................................................................................................... Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail redakcija@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu. Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate pretplaćujem se na: 5 brojeva = 10€ 10 brojeva = 18€ Novi pogled na poslovni život. Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs Čitajte prviintervjui, komentari, istraživanja i stavovi. Najaktuelnije ekonomske i poslovne teme ...
  32. 32. 35BIZLIFE BIZLIFE PORTAL BIZLife portaldogađaji // ekonomija // vesti...
  33. 33. 36 BIZLIFE PORTAL / VESTI SRBIJA VESTI SRBIJABIZLIFE PORTAL 2 // Urs Indermuhle direktor sektora za podršku pri poslovnim transakcijama u EY Urs Indermuhle novi je direktor sektora za podršku pri poslovnim transakcijama u ErnstYoung. Novi član tima revizorsko-konsultantske kompanije EY u Srbiji biće zadužen za podršku pri poslovnim transakcijama u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Za kompaniju EY počeo je da radi pre više od deset godina u Švajcarskoj. U okviru njegovog bogatog iskustva u regionu Centralne i Jugoistočne Evrope, u prethodnoj godini igrao je ključnu ulogu u razvoju sektora savetovanja pri poslovnim transakcijama u Sloveniji. 3 // Zdenka Beba Dragić direktor korporativnih komunikacija B92 Zdenka Beba Dragić iza koje je 15 godina iskustva rada u štampanim i elektronskim medijima, novi je direktor korporativnih komunikacija RDP B92. Dragić je prethodno bila na poziciji glavnog i odgovornog urednika licencnog lifestyle magazina na kojoj je provela osam godina, a gotovo dve godine bila je na poziciji Head of Lifestyle Magazine Group izdanja Adria Media Serbia. 1 // Dejan Turk novi direktor Vip mobile Dejan Turk, dugogodišnji predsednik Upravnog odbora Si. mobila, novi je direktor VIP mobile koji će vođenje kompanije preuzeti 1. marta. Novi direktor Vipa pridružiće se postojećem Odboru direktora u kome su Andreas Graf i Dejan Kastelic. Turk je dobio priznanje za najveća postignuća u poslovanju i ekonomiji Slovenije za 2013. Pedsednik je Slovenačke asocijacije menadžera i predsednik Upravnog odbora fondacije u Sloveniji Atlanticu kredit za ulaganja u Srbiju 15 miliona evra kredita za MSP Novi distributer Mercedesa za Srbiju Srbija evropski centar lešnika AirSerbia ne može u SAD Atlantic Grupa je od EBRD obezbedila kredit od pet miliona evra za unapređenje ener- getske efikasnosti operativnog poslovanja u Srbiji. Ugovor o kreditu potpisali su Philip Bennett, prvi potpredsednik EBRD i Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantica, a fi- nansiranje je deo šireg paketa podrške regi- onalnih aktivnosti Atlantic Grupe na jačanju energetske efikasnosti. Očekuje se i da će se u operativnim kompanijama smanjiti emisija CO2 za 600 tona godišnje. Izvor: BIZLife Evropski fond za jugoistočnu Evropu i ProCredit banka potpisali su ugovor o kreditu od 15 miliona evra, namenjenih kreditiranju malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji. Time će ProCredit banka domaćim privrednicima omogućiti da dođu do potrebnih dugoročnih sredstava neophodnih za planirane investicije. Izvor: BIZLife Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora, zvanični predstavnik Daimler AG, prenela je svoje poslovne aktivnosti u Srbiji i Crnoj Gori na nove kompa- nije - Star Import i Emil Frey Auto Centar, koje posluju u okviru jedne od najvažnijih poslovnih grupacija u autoindustriji u Evropi, Emil Frey Grupe. Veleprodajne aktivnosti Mercedes-Benz brendova obavljaće Star Import. Auto Centar je nova maloprodajna firma u Beogradu koja pruža usluge prodaje i post–prodaje svim Mercedes–Benz, smart, Fuso i Setra klijentima. Izvor: BIZLife Vlada Srbije i svetski lider u kondi- torskoj industriji Ferrero potpisali su Memorandum o razumevanju, a inve- sticije te kompanije, kako je istaknuto, omogućiće da Srbija postane evropski centar za proizvodnju lešnika. Prema rečima Dragana Glamočića, ministra poljoprivrede, investicije Ferrera će omogućiti da površine na kojima se proizvodi lešnik u Srbiji sa sadašnjih 1.000, budu povećane na preko 10.000 hektara do 2020. Izvor: RTC/Tanjug AirSerbia razočarana je odlukom Ministarstva za saobraćaj Sjedinjenih Američkih Država da odbije nameru srpskog avioprevoznika da ponudi usluge na američkom tržištu, kroz kod-šer ugovore sa Etihadom i drugim aviokompanijama. AirSerbia razmatra upućivanje zvaničnog odgovora Mini- starstvu za saobraćaj SAD, podsećajući da su američke avi- okompanije dugo koristile mogućnost obavljanja direktnog aviosaobraćaja sa Srbijom i ističe da istu mogućnost prema principu reciprociteta zaslužuje i AirSerbia. Izvor: Beta Nove pozicije
  34. 34. 37BIZLIFE PORTAL / VESTI SRBIJA 6 // Ljiljana Kovačević v.d. direktora Poreske uprave Vlada Srbije donela je rešenje na osnovu kojeg će pomoćnik direktora Poreske uprave u Ministarstvu finansija, Ljiljana Kovačević, privremeno obavljati poslove direktora Poreske uprave. 4 // Maja Gedošev u timu Air Serbia Maja Gedošev priključila se timu korporativnih komunikacija kompanije Air Serbia. Gedošev je prethodno bila na poziciji direktora korporativnih komunikacija u kompaniji Actavis u Srbiji, gde je provela četiri godine. 5 // Danka Selić direktor Beogradskog sajma Danka Selić imenovana je za novu direktorku Beogradskog sajma. Selićeva je u prethodnom periodu obavljala funkciju pomoćnika finansijskog direktora Sajma, a na čelnu poziciju imenovana je odlukom Upravnog odbora. 7 // Miloš Nenezić generalni direktor Trayala Skupština Trayal korporacije iz Kruševca imenovala je Miloša Nenezića za generalnog direktora te fabrike. Nenezić, diplomirani ekonomista, na čelu Trayala bio je od 2003. do 2006. godine kada je izvršena privatizacija. Ponuda MK za AIK banku Carrefour prvo u Novi Sad EPS otvara firmu u Sloveniji EBRD ulaže u SBB Dogovor Wiener Stadtische i MetLife u Srbiji Kompanija Sunoko, koja posluje u sastavu MK Grupe, objavila je ponudu za preostalih 62,09 odsto akcija AIK banke po ceni od 1.635 dinara za jednu akciju, za šta će kompanija Miodraga Kostića morati da izdvoji 9,2 milijarde dinara. U strukturi vlasništva AIK banke, najveće učešće od 20,35 odsto ima Poljoprivredna banka Grčke, dok Sunoko sa povezanim kompanijama MK Grupe, MV inve- stments i Agroglobe poseduje 37,91 odsto akcija. Izvor: RTC/Tanjug Prvi supermarket Carrefour u Srbiji biće otvoren u Novom Sadu, kažu u kompaniji CMB Bugarska, koja je vlasnik franšize čuvenog francuskog trgovinskog lanca. U kompaniji CMB Bugarska su potvrdili da planiraju otva- ranje prodajnog objekta u Novom Sadu. CMB Bugarska je ogranak kompanije CM Balkans (Carrefour Marinopoulos Balkans), koja je ekskluzivni vlasnik Carrefourove franšize za tržište Jugoistočne Evrope. Izvor: B92 Nadzorni odbor Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije doneo je odluku o osnivanju privrednog društva u Sloveniji EPS Trgovanje. Ova firma biće osnovana posle dobijanja saglasnosti Vlade Srbije, a osni- vanjem firme u Sloveniji EPS je omogućena trgovina električnom energijom u EU i time će biti veoma olakšana trgovina u regionu, a EPS će prvo početi direktnu trgovinu na berzi u Mađarskoj. Izvor: BIZLife Evropska banka za obnovu i razvoj donela je odluku da investi- cijom od 50 miliona evra poveća svoj vlasnički udeo i zajedno sa američkom grupacijom KKR učestvuje u preuzimanju većinskog paketa akcija u SBB/Telemach grupi. Ovo ulaganje će povećati konkurenciju u sektoru telekomunikacija u regionu i podržati širenje SBB kroz partnerstvo sa KKR, novim investi- torom u regionu. EBRD još od 2004. podržava poslovanje SBB/ Telemach grupe različitim transakcijama. Izvor: BIZLife MetLife i Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd napravili su dogovor po kome Wiener Stadtische osiguranje preuzima portfelj osiguranja od kompanije MetLife u Srbiji. „Portfelj osiguranja MetLife odlično se uklapa u poslovanje kompanije Wiener Stadtische osiguranje. Mi ćemo nastaviti poslovanje, a naš osnovni prioritet i dalje će biti visok kvalitet usluga klijentima. Cilj nam je takođe i da naši klijenti ne osete preuzimanje portfelja“, rekao je Spiros Moshoyiannis, generalni direktor MetLife u Srbiji. Izvor: BIZLife
  35. 35. 38 BIZLIFE PORTAL / VESTI SRBIJA 8 // Ljubinka Lovčević predsednik IO KBM banke KBM banka je imenovala Ljubinku Lovčević za novog predsednika Izvršnog obo- ra banke, koja je na toj poziciji zamenila Alojza Kovšea. Ona na poziciju predsednika IO KBM banke dolazi sa pozicije člana Nadzornog odbora i Odbora za rizik i reviziju u Adria banci AG iz Beča, koja je članica NoveKBM Grupe. 9 // Zoran Stefanović direktor Slobode iz Čačka Nadzorni odbor kompanije Sloboda iz Čačka odlučio je da direktor fabrike i u četiri naredne godine bude Zoran Stefanović, koji je na toj dužnosti od 2010. Zoran Stefanović završio je Vojnotehnički fakultet u Zagrebu. Najčitanijeizjavedana saportalaBIZLife 1//PITANJE OLJE BEĆKOVIĆ PRVOM POTPREDSEDNIKU Aleksandar Vučić: „Ja sam se oduševio kada sam na Badnji dan video mnogo ljudi da radi u Vladi. Možda će neko iz crkve da se ljuti. Prvi put sam na Badnji dan video mnogo ljudi u Vladi. Rekao sam, šta je ovo, ovo je neko svetsko čudo. Nisam očekivao, ali desilo se. Ove godine nam nije bio neradni dan 14.januar posle Srpske nove godine ili kako god je zovete. Dakle, eto neki pomaci su napravljeni.“ Olja Bećković: „Pa što raspisaste izbore sad kad ste se tek zagrejali?“ 2//ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, V.D. DIREKTOR EPS, O KRALJEVIMA EPS-A „Morala je cela Srbija da se digne da bi se ta kraljevstva, koja se u okviru EPS-a zovu distribucije, konačno došla na tapet analize rada.“ 3//DRAGAN MARKOVIĆ PALMA O OLIMPIJSKIM IGRAMA U JAGODINI „Jagodina će se kandidovati za narednu Olimpijadu. Ispunjavamo sve uslove da ceo svet dođe u Jagodinu. Ne trebaju nam nove investicije, sve smo napravili. U selima ima- mo 40 novih domova kulture i sportske terene. To su višenamenski objekti gde, pored sporta, slavimo, pravimo svadbe, krštenja kad se rađaju deca. U Jagodini imamo sve.“ 4//VEROLJUB DUGALIĆ O PLAĆANJU OBAVEZA „Građani su u plaćanju obaveza prema banci odgovorniji i od kompanija i od države.“ 5//DRAGAN BJELOGRLIĆ U ULOZI VUČIĆA „Za njega bi bila dominantna emocija. On je čovek koji nosi ogromnu emociju i njene valere. Kada je bio mlad, obrazi su znali da mu se zacrvene, čak je tada imao i suzu u oku. Nije mi se sviđalo šta govori, ali mi se to sviđalo. Sada više nema tog rumenila dok govori, verovatno ga njegovi savetnici savetuju da bude hladan i miran. Ta uloga bi imala tranziciju.“ Fabrika Johnson Electrica u Nišu NBS `zaključala` Univerzal banku UNIQA najažurnija u rešavanju šteta Angus zainteresovan za srpsku industriju mesa Kompanija Johnson Electric iz Hongkonga počinje probnu proizvodnju elektromotora za automobilsku industriju najkasnije do juna, u novoizgrađenoj fabrici u niškoj indu- strijskoj zoni, gde će zaposliti 1.000 ljudi. Ukupna vrednost investicije je oko 20 miliona evra, do kraja godine posao će dobiti 250, a u toku naredne još 750 radnika. Država je sa po 9.000 evra subvencionisala 1.000 novih radnih mesta, ali čelnici Johnson Electrica uveravaju da će posla biti i za više radnika. Za početak, planirano je da iz Niša elektromotori odlaze na tržišta Mađarske i Italije, a kasnije i ostala. Prema plano- vima, ukupni izvoz na godišnjem nivou trebalo bi da bude između 80 i 90 miliona evra. Ova fabrika će punim kapacitetom početi da radi krajem godine. Izvor: Novosti Izvršni odbor Narodne banke Srbije oduzeo je dozvolu za rad Univerzal banci i imenovao Agenciju za osiguranje depozita za admini- stratora. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu finansijsko stanje te banke znatno pogoršalo, te da je banka dospela u stanje kritične potkapitalizovanosti i da je ugrože- na likvidnost i kontinuitet poslovanja. Izvor: RTC/Tanjug Prema zvaničnom izveštaju o pregledu osiguranja i šteta u osiguranju od auto-odgovornosti u kome je obuhva- ćeno 12 kompanija koje su poslovale u protekloj godini, UNIQA osiguranje je na dan 31.12.2013, posmatrajući od početka godine, najbolje osiguranje u ažurnosti rešavanja odštetnih zahteva - kao što je to bio slučaj i u prethodnih pet godina. Izvor: BIZLife Nemački koncern Angus group zainteresovan je za investiranje u proizvod- nju mesa u Srbiji zajedno sa srpskim poljoprivrednicima, uz povoljne kredite kod Nemačke razvojne banke KFW. „Naš cilj je da više za EU ne uvozimo meso sa raznih kontinenata već da EU proizvodi za svoje sopstvene potrebe. Došli smo u Srbiju zato što Angus govedina traži dobre pašnjake i daje naj- kvalitetnije meso,“ rekao je Bernhard Delle, predsednik Angus grupe. Izvor: RTC/Tanjug

×