Biz life preview - br. 4

  • 376 views
Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
376
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1

Actions

Shares
Downloads
3
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. specijalni gost dr Tanja Miščević // šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 4 // septembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD Ekskluzivno za BIZlife Željka Cvijanović + specijalno izdanje Vlade Republike Srpske Evropa frustrirana stanjem u BiH Intervju Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine ’Zelena energija’ investicioni potencijal ZELENA ENERGIJA Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Intervju VELIMIR ILIĆ ministar građevine i urbanizma Srbija najveći rasipnik energije ekonomska politika Zvezde prelaznog roka Biznis i politika interes iz ljubavi Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata BIZLife Conferences&Events // Okrugli sto Kamatna politika banaka u uslovima krize
  • 2. Izumeli smo automobil. Ponovo. A Daimler Brand Nova S-Klasa. Beograd, Mercedes-Benz Beograd, Omladinskih brigada 33, tel> 0113019 243, 3019 245 Novi Pazar, Biševac d.o.o., Selo Ivan;a, tel> 020360 030 :a;ak, Jevtovi'-Cars d.o.o., Prislonica bb, tel> 032301 100 Novi Sad, AK MikoM d.o.o., Temerinski put bb, tel> 0214895 600 Niš, EuroStar d.o.o., Vojvode Miši'a bb, tel> 018512 064 Ovlaš'eni serviser> AS MB Ili' }or]e, Martinci, Vojvo]anska 145, tel> 022668 673
  • 3. Sadržaj Strana 10  rbija žitnica S Evrope? Tema broja 44 Reciklaža - nova industrijska grana Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske 18  nteres iz I ljubavi BIZLife Conferences&Events Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata 46 Kamatna politika banaka u uslovima krize 22 Zvezde prelaznog roka 1x Milioneri u  redovima FED-a U fokusu stranih medija BIZLife Conferences&Events Ekonomska politika 25  oslednji je P čas za promene 52  stvariti rast O na svetskoj sceni 49 Bezos cilja na zlatnu eru Novinarstva Branislav Grujić, predsednik kompanije PSP – Farman Interes iz ljubavi 54 Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ Ivan Dimitrijević, marketing direktor Internet Group mirjana.pascan@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Gorica Bilal gorica.bilal@bizlife.rs Jovana Đurašković jovana.djuraskovic@bizlife.rs natasa.popovic@bizlife.rs Jelena Vučetić, Marko Rupena, foto servis Beta, Medija centar Beograd KEY ACCOUNT ivana.mihajlovic@bizlife.rs ivana.cekovic@bizlife.rs jelena.devic@bizlife.rs UREDNIK SARADNICI ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Ana Petrović, Daniela Ilić, Marija Damjanović, Nikola Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs 81  smeh na O nogama Fashion&Beauty 82 Ni za operu nije  kasno! Jelena Šarenac, direktor korporativnih komunikacija Henkel Srbija dr Tanja Miščević, šef srpskog pregovaračkog tima sa EU MARKETING MENADŽER PRODAJE Ivana Čeković Ivana Mihajlović Dvorci bavarske 70  ravo dobar P diplomata Pavlović, Rade Repija, Slave Govedarica Jelena Dević 78 Baroknim stopama Ludviga II Velimir Velja Pavlović, novinar broj 04 // septembar ASISTENT UREDNIKA Life DESIGNHotel 69 Svi smo u nekom  filmu FOTO Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 76 Relaksacija na granici hedonizma Hrana za dušu 60 Kako savladati  Facebook Mirjana Pašćan Dve šmizle 68 Septembar sa mirisom melodija 56  iko nije N rođen kao direktor Poslovni saveti UREDNIK LIFESTYLE 75  akitom na N velika vrata Siniša Ubović, glumac 58  iznis pravila B za početnike DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Moon Sushi Bar, japanska kuhinja 66 Susret sa  knjigom koja je sve izvrnula Uspešni biznismeni Business Magazine 74  apan kroz J zalogaje Hom Parviz, generalni direktor Hyatt Regency Beograd Gedžeti Biografije uspešnih Impresum 63  iše od posla V 64 Interaktivni auto-majstor Istraživanje U fokusu stranih medija Biznis i politika 18 zvezde prelaznog roka Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, BIZLife specijal 14 Evropa frustrirana stanjem u BiH Strana 22 27 zelena energija Ekonomska politika Nataša Popović Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs SALES REPRESENTATIVE Milica Predojević milica.predojevic@bizlife.rs DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
  • 4. uvodnik Letnji transferi Srpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog početkom septembra P očetak septembra obeležilo je… Ukoliko vam je prva pomisao rekonstrukcija Vlade Srbije, moraću da vas razočaram, bio je to transfer veka, Real Madrid je doveo Garetha Balea iz Totenhema za 100 miliona evra! Dodatni kuriozitet najveće letnje transfer sage, kako su je nazvali sportski novinari, jeste to što je trajala ni manje ni više nego 110 dana! Naravno da su, kako dužina pregovora, tako i visina transfera izazvale najrazličitije komentare, od toga da nijedan fudbaler ne vredi 100 miliona evra, kao što je izjavio Francuz Zinedine Zidane, pomoćni trener Real Madrida i jedan od najboljih fudbalera svih vremena, do stava da ’vredi svaku paru’, kako je rekao Baleov menadžer Jonathan Barnet. U domaćim okvirima, i srpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog. Istina, nije trajala 110 dana, tek nešto preko 60, ali to da je Aleksandar Vučić, Konačno, drugog septembra novi ministri Vlade Srbije su položili zakletvu. I pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih ministara su ostali tajna, tako da o ciframa, kao što je slučaj kod Baleovog transfera, nema podataka. Za neke od njih postoje jasni podaci o prethodnom radu i rezultatima, kao u slučaju Balea koji je protekle sezone odigrao 44 utakmice za Totenhem, postigao 26 golova i bio proglašen za najboljeg fudbalera Premijer lige, dok za druge tako jasnih rezultata, kako u ministarskom poslu tako i u poslovima koji su sada u nadležnosti njihovih ministarstava, nema. Ostaje da verujemo da su I pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih ministara su ostali tajna dao medijima, početkom jula, domaći, letnji zadatak, koji će ministri biti smenjeni, a ko će biti novi članovi vlade, moglo se pratiti tokom letnjih ferija. Spekulisalo se različitim imenima, domaćima, strancima, domaćima iz inostranstva, poznatim, manje poznatim, sklonim aferama ili potpuno ’strejt’. eksperti u svom poslu, baš kao što su i predstavljeni. Bitna razlika između ovih transfera je u tome što se od Balea prvi rezultati u Real Madridu očekuju tek za godinu dana, dok se od novih ministara očekuje da učine skoro nemoguće, i to po mogućnosti – odmah! Sa srećom! Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 06 BIZLIFE uvodnik
  • 5. BIZNIS PANORAMA ’EH, KAD BI SRBIJA MOGLA KO' ŠPANOVIĆEVA I BEKRIĆ?! ’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade primio je delegaciju Atletskog saveza Srbije (ASS) i zahvalio se svima koji su doprineli da Ivana Španović i Emir Bekrić osvoje bronzane medalje na šampionatu sveta u Moskvi. „Srbija u narednom periodu treba da bude država koja je hit, ne samo u atletici, već i u politici i ekonomiji, i glavni cilj rekonstruisane vlade upravo će biti da država bude mnogo jača u ekonomskom pogledu“, rekao je Vučić. ’HOĆEŠ TI ILI JA DA IH DOVEDEM U RED?’ - Vladimir Putin, ruski predsednik sa kolegom Xi Jinpingom iz Kine na samitu G20 u Sankt Peterburgu. Glavna tema samita je bila situacija u Siriji. ’GDE SI CARE ’ - Nikola Selaković, ministar pravde, pred sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. 08 BIZLIFE biznis panorama ’ŠTA MI RADE IZA LEĐA?’ - Zoran Milanović, hrvatski premijer je nakon sastanka s Wernerom Faymannom, austrijskim kancelarom i Alenkom Bratušek, slovenačkim premijerom, izjavio da su Austrija i Slovenija zemlje s kojima je Hrvatska povezana kulturom i istorijom, a koje su ujedno među njenim najvažnijim ekonomskim partnerima, te je istakao važnost ovakvih trilateralnih sastanaka koji će biti nastavljeni prvo u Sloveniji, a potom i u Hrvatskoj. ’DOŠLO POSLEDNJE VREME’ - Dvoje zaposlenih na biciklima idu na posao u sedište kompanije Nokia u Espu. Microsoft je pristao da plati cifru od 5,44 milijarde evra za ovu finsku kompaniju, uključujući i prava na patente kompanije koja je nekada bila najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu.
  • 6. ’I ŠTA KAŽEŠ, DINKIĆ PONOVO U VLADI? ’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbiji na sednici u Beogradu. 'NO LAND IN SIGHT, JUST SERBIA!' – Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i Zhang Dejiang, kineski vicepremijer, u holu zgrade parlamenta u Pekingu. Predsednik Nikolić je bio u dvodnevnoj poseti Kini, prilikom koje se sastao sa svim važnijim ljudima ove zemlje iz političkog i privrednog života. Njegovu posetu obeležila je izjava: „Ako zamislite evropski kontinent kao okean, mi smo kineskim rukovodiocima ponudili Srbiju kao ostrvo u tom okeanu“. ’PADA? BAŠ ME BRIGA, IMAM ŠLEM!’ - Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, obišao gradilište drugog severnog vijadukta petlje 'Radnička'. ’JEDNOBOJNO ILI ŠARENO?’ - Angela Leong, direktor SJM i Donatella Versace na svečanoj ceremoniji potpisivanja ugovora o izgradnji tematskog hotela u Makau, kockarskom raju u Aziji. Hotel bi trebao da bude u funkciji 2017. BIZLIFE biznis panorama 09
  • 7. tema broja Srbija žitnica Evrope? tekst: DANIELA ILIĆ 10 BIZLIFE tema broja Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage i doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. S druge strane, učešće primarne poljoprivrede u BDP Srbije u prvoj deceniji 21. veka bilo je u rasponu od 24,6 do 9,7 odsto
  • 8. S rbiji je neophodna detaljna strategija razvoja poljoprivrede u narednom periodu, kako bi što spremnije dočekala konkurenciju prilikom učlanjenja u Evropsku uniju, a oni upućeniji bi rekli - kako bi se postojeća nekonkurentnost smanjila koliko je to moguće. Iako zvanično u Srbiji strategija razvoja poljoprivrede postoji, ona datira iz 2005. godine i zasnovana šljavaju oko 20 odsto radne snage je na postulatima predtranzicione i proizvode više od deset odsto privrede. U međuvremenu je proBDP, ističe se u analizi Privredne tutnjala i svetska ekonomska krikomore Srbije. za, dok srpska finansijska još traje. Broj farmera u EU, prema Smanjen je broj stanovnika – poanalizi PKS, iznosi oko 26,7 trošača, dodatno je opala kupovna miliona, što predstavlja trećinu moć u zemlji, a zbog drastičnog njihovog ukupnog broja iz pada stočarske proizvodnje, perioda kada su definisani postajemo zavisni od mesa Zbog osnovni ciljevi agrarne iz uvoza. Raste izvoz sidrastičnog pada politike pre više od pet rovina, ali i uvoz prerastočarske decenija u Rimu. Ova đevina. Uz sve ovo, 1. proizvodnje, tendencija smanjenja postajemo zavisni septembra je na snagu od mesa iz biće nastavljena zbog stupio Sporazum o stauvoza dejstva tehnoloških, bilizaciji i pridruživanju demografskih promena, ali i sa EU koji, kroz liberalizaciju rasta dohotka. tržišta, domaće poljoprivrednike S druge strane, učešće priizlaže još većoj konkurenciji. A, marne poljoprivrede u BDP Srbije domaći poljoprivrednici su sve u prvoj deceniji 21. veka bilo je stariji i sve ih je manje. u rasponu od 9,7 do 24,6 odsto. Iz ovoga proizlazi da nije glavProsečna godišnja stopa rasta no pitanje može li Srbija da bude neto poljoprivredne proizvodnje u žitnica Evrope, kao što to najavljuSrbiji u protekloj deceniji iznosila ju ovdašnji zvaničnici, već može li je 1,3 odsto, a bruto vrednosti, Srbija da prehrani samu sebe? prema podacima PKS, 1,9 odsto. U Za razliku od domaćeg poljoSrbiji dominira biljna proizvodnja, privrednika, čije gazdinstvo u Srbiji u proseku koristi 4,5 hektara, evropski ’kolega’ obrađuje 17,9 hektara. Evropska unija predstavlja tržište sa oko 500 miliona potrošača koji su spremni da potroše gotovo četvrtinu svojih zarada na hranu. Prehrambena industrija učestvuje sa tri do pet odsto u BDP i zapošljava više od tri odsto radne snage EU. Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage, doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. Svi prikazani segmenti prehrambenog sistema EU upo- Pretpristupni fondovi EU → više informacija na www.bizlife.rs dok je glavna odlika razvijenih privreda dominacija stočarske proizvodnje. Prema rečima Đorđa Bugarina, sekretara Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, merilo razvijenosti nečije poljoprivrede dobija se upravo 'sabiranjem' stočarstva i ratarstva i 'prevođenjem' na hektar. „Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno. Većina zemalja Evropske unije ima udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznad 50 odsto. To govori o tome da je njihova proizvodnja intenzivnija i mnogo bolje organizovana nego naša“, kaže Bugarin. On tvrdi da Srbija ipak može da bude značajan akter na evropskom tržištu, pogotovo kada je reč o žitaricama i uljaricama. „Naša proizvodnja pšenice, iznad pet tona po hektaru, u glavno pitanje Nije glavno pitanje može li Srbija da bude žitnica Evrope, kao što to najavljuju ovdašnji zvaničnici, već može li Srbija da prehrani samu sebe? Na putu ka EU, Srbiji su dostupna sredstva iz pretpristupnih fondova za ruralni razvoj, koja, po tvrdnji Aleksandra Senića, predsednika Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, nismo dobili jer nemamo projekte. „Ministarstvo poljoprivrede je još 2011. godine projektovalo da u trenutku sticanja statusa kandidata za članstvo u EU možemo da povlačimo godišnje između 53 i 64 miliona evra. Taj iznos se svakako povećava tim što je Hrvatska prestala da bude korisnik pretpristupnih fondova EU, i verovatno će Srbija, ukoliko bude imala adekvatne projekte i bude uspostavila sistem za agrarna plaćanja, kontrolu plaćanja i kontrolu utroška sredstava, iz IPA fondova EU moći i da povuče i veća sredstva od tog iznosa na godišnjem nivou. U aprilu ove godine smo na odboru za poljoprivredu čuli od predstavnika ministarstva da Srbija ove godine nije imala projekte i da je aplicirala za sredstva u iznosu od svega deset miliona evra. Međutim, u julu smo dobili odgovor Evropske komisije da Srbija zbog neuspostavljanja sistema za agrarna plaćanja i nespremnosti administracije da poštuje procedure EU neće dobiti nikakva bespovratna sredstva u 2013.“ , ističe Senić. BIZLIFE tema broja 11
  • 9. „Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno” Đorđe Bugarin sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine ovoj godini je ostvarena pre svega zahvaljujući klimatskim uslovima, a manje zahvaljujući delovanju čoveka. Ona ipak može da se održi na postojećem nivou. Za cilj treba da postavimo godišnju proizvodnju pšenice na nivou ne manjem od pet tona po hektaru, a kukuru- Kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet tona po hektaru, a realno se ti prinosi mogu podići na sedam tona za ne manje od sedam, osam tona po hektaru. To je moguće postići uz povećana ulaganja i veću pažnju posvećenu proizvodnji“, ističe Bugarin. Nažalost, u Srbiji se ostvaruju proseci koji su najčešće kod pšenice od tri do 3,5 tone. Kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet 42,7 miliona dolara, potom banana, tona po hektaru, a realno se ti pa pomorandži... Inače, više od poloprinosi mogu podići na najmanje vine ukupnog izvoza Srbije u oblasti sedam tona. poljoprivrede i ribarstva ostvaruje „Za naše potrebe godišnje se sa zemljama članicama EU. treba između 1,2 i 1,3 miliona tona Postavlja se pitanje šta srpski pšenice i oko četiri miliona tona poljoprivrednici dobijaju, a šta kukuruza. Umesto što smo se pre gube ulaskom države u članstvo dve godine dičili izvozom od dva Evropske unije. miliona tona kukuruza, komotno „Najveća korist koju proizvomožemo da godišnje izvozimo đači dobijaju članstvom u između četiri i pet miliona Za naše EU je stabilnost podrške tona. Bilo bi mnogo potrebe i veća stabilnost tržišta bolje kada bismo uspeli godišnje u odnosu na postojeće da te proizvode obratreba između 1,2 i stanje u Srbiji. Jedna od dimo ili doradimo bar 1,3 miliona tona osnovnih karakteristika u prvoj fazi prerade. Još pšenice zajedničke poljoprivredne bolje bi bilo kada bismo politike EU je finansiranje u kukuruz upotrebili u ishrani sedmogodišnjem periodu, sa tačno stoke, jer, inače nikada nećemo utvrđenim iznosima subvencija stići na tržište sa nekim finalnijim mogućim korisnicima i namenama proizvodima, i uvek ćemo se na godišnjem nivou. Na ovaj način, zasnivati na proizvodnji sirovina i svaki poljoprivrednik je siguran bićemo ponosni izvozom kukurusa kolikom pomoći godišnje može za, umesto da smo ispunili kvotu da računa i na osnovu toga može od 8.750 tona izvezene junetine na slobodno da planira kako će uložiti prostoru EU“, objašnjava Bugarin. svoja sredstva. Nivo cena ne može Iako izvoz poljoprivrednih da se garantuje, ali se razvijenim i proizvoda čini značajan deo ukuuhodanim instrumentima cenovne pnog srpskog izvoza, suficit koji politike obezbeđuje manja promena ostvarujemo u spoljnotrgovinskoj cena i onemogućavaju njihova razmeni u ovoj oblasti sa svetom visoka variranja, što na domaćem ove godine beleži pad. Suficit je tržištu trenutno nije slučaj“, navode za prvih šest meseci ove godine analitičari PKS. iznosio 274,9 miliona dolara, što S druge strane, pak, otvaraje za 56,9 odsto manje nego u isto njem tržišta i snižavanjem carinvreme lane. Izvoz je nešto veći od skih stopa za uvozne proizvode, milijardu dolara, što je pad za 18,8 srpskim poljoprivrednicima sledi odsto, a vrednost uvoza je 808,2 žestoka konkurentska borba i miliona dolara, što je rast za 16,1 na domaćem i na inostranom odsto, kažu u PKS. tržištu. U isto vreme moraće da se Srbija je u prvom polugodištu pridržavaju svih važećih propisa u najviše izvezla malina, u vrednooblasti bezbednosti hrane, sistema sti od 83,3 miliona dolara, potom kvaliteta i očuvanja i primene šećera, pšenice, pa piva i kukuruza. dobre poljoprivredne prakse. ● A, najviše smo uvezli sirove kafe za Srpska poljoprivreda u brojkama 4,2 MILIONA HEKTARA - obradive površine 3.355.859 HEKTARA - korišćenog poljoprivrednog zemljišta 10 MILIONA TONA - prosečna godišnja proizvodnja poljoprivrednih proizvoda 23% UDELA U UKUPNOM IZVOZU SRBIJE - imaju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi 3,9 MILIJARDI DOLARA - Ukupna bruto vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2012. godini 4,25% - UČEŠĆE POLjOPRIVREDE U NACIONALNOM BUDžETU SRBIJE (po rebalansu za 2013) 628.555 - porodičnih poljoprivrednih gazdinstava 2.567 - gazdinstava pravnih lica i preduzetnika 12 BIZLIFE tema broja
  • 10. intervju broja Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske Evropa frustrirana stanjem u BiH K „Svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i evropski put joj neće pomoći da ih reši“ tekst: Slave Govedarica 14 BIZLIFE intervju broja ada je pre nekih pet meseci postala prva žena u premijerskoj fotelji Republike Srpske (RS), Željku Cvijanović i vladu na čijem je čelu dočekale su teške ekonomske prilike i sve učestaliji nasrtaji na ustavnu poziciju RS, garantovanu Dejtonskim sporazumom. Sumirajući ono što je Vlada radila prethodnih meseci, Željka Cvijanović u intervjuu za BIZLife kaže da su, uprkos navednim okolnostima, uz izuzetan rad, ostvareni dobri rezultati: „Od prvog dana rada ove vlade krenuli smo u snažne intervencije i držeći se zadatog budžetskog okvira, određene stvari, koje nisu prvobitno planirane kao prioritet, izbacili smo u prvi plan, mislim pre svega na poljoprivredu, zdravstvo, na rasterećenje privrede… Istovremeno, krenuli smo u pregovore s ciljem utvrđivanja dinamike vraćanja ranije umanjenih plata budžetskim korisnicima za deset odsto. Prvobitno je bilo predviđeno da to umanjenje ostane tokom cele 2013. godine, određenim preraspodelama i dodatnim uštedama uspeli smo da ga svedemo na pet odsto i to počevši od sredine godine. Istovremeno smo izmirili sve zaostale subvencije za poljoprivredu iz protekle godine, u iznosu od 28 miliona konvertiblnih maraka (KM) i krenuli da realizujemo sve tekuće obaveze prema poljoprivredi. Za prvih šest meseci ove godine u poljoprivredu smo uložili više od 60 miliona KM. Izuzetno sam ponosna i na činjenicu da smo kreirali poseban program podrške privredi, omogućujući jednostavan pristup sredstvima Investiciono-razvojne banke RS uz kamatnu stopu od četiri odsto. Osim toga,
  • 11. poput isporuke subvencionisanih definisali smo koja zakonska traktora ili automobila, proizvodrešenja moramo da donesemo do nje nameštaja, infrastrukturnih kraja godine, kako bismo obezbedili projeketa, zajedničkih nastupa na dodatno rasterećenje privrede. Uz sajmovima i slično, ali smo sada neke sistemske zahvate, preduzeli intenzivirali te aktivnosti. smo i čitav niz interventnih mera. Između ostalog, prvi put otka● Da li odlične odnose Srbije ko postoji RS, obezbedili Od prvog i RS mogu da naruše sposmo sredstva u visini dana rada radične izjave političara, sedam miliona KM za ove vlade kao što je to bila izjava regresirani plavi dizel. krenuli predsednika Srbije Ceneći sve ovo, kao smo u snažne Tomislava Nikolića o ’Boi sve one akcije koje intervencije sancima’ koji žive u RS? su bile usmerene kao - Prosto je nemoguće da se odprvo na izradu strateškog nosi između Srbije i RS posmatraju dokumenta kada je u pitanju borba na osnovu pojedinačnih izjava, zato protiv korupcije, kao i čitav niz što je institucionalna saradnja ono mera koje je preduzeo naš MUP što je važno. Sigurna sam da na obe na suzbijanju takvih radnji, čak i u strane postoji apsolutna svest o povlastitim redovima, ali isto tako i trebi da ti odnosi budu ne samo doinspekcijske službe, moram da kabri, nego odlični. I da to mora tako žem da sam zaista zadovoljna onim da funkcioniše, bez obzira na to koja što je ova vlada do sada uradila.“ politička opcija bila na vlasti i u RS i u Srbiji. Osim toga, taj odnos ima još ● Kako u ovom trenutku ocejednu dimenziju. Srbija je potpisnik njujete odnose Srbije i Republike i garant Dejtonskog mirovnog Srpske? sporazuma, neko ko ima svoju - Mislim da su naši odnosi daleko ulogu u činjenici da je Dejtonski važniji i sadržajniji nego što to sporazum verifikovao i priznao RS, može biti propisano ili regulisano naravno u okviru BiH. Ne vidim da bilo kojim sporazumom, pa i Sposu odnosi između RS i BiH narušeni razumom o specijalnim paralelnim zbog te Nikolićeve izjave. Mislim vezama. U pitanju su bratske, da je to bila jedna čisto geografska rodbinske, prijateljske, nacionalne, odrednica. Mi sebe ne doživljavamo poslovne i svake druge veze. I bitno Bosancima i to ne krijemo, ali isto je da se one neguju. Zadovoljna sam tako ne mislim da je alarmantno saradnjom dveju vlada prevashodako vas neko nazove Bosancem, jer no, a potom i drugih institucija ili vas je tradicionalno tako zvao zato organa iz Srbiji i RS. Značajno je što što živite na teritoriji BiH. uspevamo da održimo planiranu Drugo pitanje, koje bi moglo da dinamiku i da dva puta godišnje se postavi, jeste zašto građani RS držimo zajedničke sednice dveju ne osećaju nikakavu emotivnu vezu vlada. I do sada smo realizovali sa BiH. Oni su svesni pravne veze veliki broj zajedničkih projekata, koja postoji, zato što su smešteni na prostoru BiH, ali emotivna veza ne postoji. ● Bili ste u prethodnoj vladi ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju. Kako ocenjujete regionalne odnose u ovom trenutku? - Kada posmatrate odnose u regionu, onda nikako ne možete da zanemarite činjenicu da smo svi nekada bili deo zajedničkog miljea. I poslovne politike i način ponašanja, politička i ekonomska promišljanja su stvari koje su veoma slične, bez obzira na to da li govorimo o Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji ili BiH. Kada govorim o jednoj poslovnoj integraciji koja će morati da se desi u budućnosti bez obzira na to što su neke od ovih država bliže Briselu, neke dalje, to znači da moramo sami shvatimo odnosi srbije i rs U pitanju su bratske, rodbinske, prijateljske, nacionalne, poslovne i svake druge veze. I bitno je da se one neguju. Zadovoljna sam saradnjom dveju vlada prevashodno, a potom i drugih institucija ili organa iz Srbiji i RS. U odnosu predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, evidentne su određene nedoslednosti i različiti tretmani da pripadamo istom tržištu i da su nam i ciljevi i određeni pravci razvoja kompatibilni. Kada je u pitanju politička saradnja, mislim da smo napredovali i da je mnogo otvorenih pitanja iz prošlosti rešeno u međuvremenu. Kada je u pitanju RS, od prioritenog značaja je saradnja sa Srbijom, ali RS, radeći i samostalno i u okviru BiH, promoviše regionalanu saradnju i ima dobru komunikaciju sa svim partnerima iz regiona. Najznačajniji zajednički projekti Srbije i RS „Posebno bih istakla pokretanje projekta ’Podrinje’, koji podrazumeva saradnju 25 opština, 13 na teritoriji Srbije i 12 na teritoriji RS. On podrazumeva čitav niz infrastrukturnih projekata, među kojima je i izgradnja novih mostova, te zajedničko korišćenje potencijala reke Drine. Zatim, omogućiće se ljudima sa obe strane Drine pristup zdravstvenoj zaštiti tamo gde im je najbliža zdravstvena ustanova, bez obzira na kojoj strani reke žive. Treba naglasiti da smo već ranije definisali zajedničko utvrđivanje određenih istovetnih zakonskih rešenja, čime se uspostavlja nova dimenzija regionalne saradnje, te istovremeno olakšava privredni i svaki drugi život. Ne treba zaboraviti da su naše kompanije tradicionalno usmerene jedne na druge, da je Srbija jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Zahvaljujući privatizaciji Telekoma od strane Srbije, uspeli smo, prvo, da budemo integrisani u zajednički telekomunikacioni sistem, a, s druge strane, novac koji smo dobili od privatizacije omogućio je RS da izradi razvojni program, da putem tog programa uđe u svaku opštinu RS i tamo realizuje značajne infrastrukturne i privredne projekte”. BIZLIFE intervju broja 15
  • 12. ● Nakon potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine u Briselu, izjavili ste da će krupna pitanja kada je u pitanju region ’tek izaći na videlo’. Na šta ste konkretno mislili? - Mislila sam na to da svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i da joj evropski put neće pomoći da ih reši. Primera radi, problemi koji postoje između dve etničke zajednice u Makedoniji i koji povremeno kulminiraju, ostaće da postoje, neće ih neutralisati evropski put. Takođe, svesna sam da evropski put i kada je BiH u pitanju, bez obzira na to što imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i prudruživanju, u budućnosti neće minimizirati nivo nerazumevanja koji postoji unutar BiH. On će nastaviti da postoji, možda će biti manjeg Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi intenziteta, ali evropski put neće rešiti unutrašnje dileme i probleme nijedne od ovih država. Evropa nije rešila ni probleme koji postoje u Španiji i u Velikoj Britaniji, recimo. Evropa ne daje ’med i mleko’, ona nudi određenu sigurnost, daje okvir u kome možete da funkcionišete i realizujete svoje ciljeve, zajedno sa drugima, ali vam neće rešavati probleme. ● Kako gledate na sve intenzivnije povezivanje Turske i BiH, i uopšte na jačanje uticaja Turske na Balkanu? - Žalim svaki put kada prepoznam da na strani Federacije ne postoji razumevanje za saradnju koja treba da postoji između Srbije i RS zato što ta saradnja donosi korist svima u BiH, a ne samo RS. Kada je reč o prisustvu Turske, moramo da razumemo da je Turska bitan ekonomski faktor, da ona nastoji da prodre na nova tržišta i ako posmatrate stvari sa ekonomske strane, onda ćete uvek pozdraviti bilo kakvu saradnju koja treba da donese dobrobit i omogući pokretanje određenih investicija. Ono što ovde nailazi na neodobravanje jeste politička involviranost drugih subjekata u prostor BiH i mislim da zamerke postoje na tom planu. Često se stiče utisak da ekonomsku saradnju prati jedna ekspanzija političke prirode i to je nešto što, zbog istorijskog nasleđa, budi određene negativne emocije. ● Sve je veća bojazan da bi uskoro na red moglo da dođe pitanje revizije Dejtonskog sporazuma. Kako vi gledate na ove mogućnosti? - Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi. Pogrešno je što Prva žena premijer RS „Ponosna sam i zadovoljna činjenicom da sam prva žena na ovoj poziciji u RS. Naravno, osim zadovoljstva, to donosi i pojačanu odgovornost. Mislim da je RS dobar primer kada je u pitanju učešće žena u javnim funkcijama. Imamo šest žena u Vladi, od kojih je jedna premijer a jedna potpredsednik. Ako pogledate druge važne pozicije u RS, videćete da su na mnogim bitnim direktorskim mestima, koja su tradicionalano rezervisana za muškarce, danas žene. RS je daleko odmakla po tom pitanju u odnosu na BiH. Na nivou BiH nemate nijednu ženu na ministarskom nivou, dok u Federaciji imate samo jednu ženu, a ne vidim ih ni na direktorskim pozicijama.“ 16 BIZLIFE intervju broja je tokom godina, opet uz posredovanje i intervencionizam međunarodne zajednice, prvenstveno Kancelarije Visokog predstavništva u BiH (OHR), došlo do prenosa određenih nadležnosti sa nivoa RS na nivo BiH, jer iskustva su izuzetno loša. Vojska koja je smeštena na nivo BiH nije postala jeftinija, racionalanija i funkcionalnija nego što je to ranije bio slučaj. Nijedna agencija koja je tamo uspostavljena nije donela blagodeti građanima entiteta, nego samo dodatna opterećenja. Stranci su to vrlo perfidno radili: pokrenu određeni projekat i kažu da iz njega treba da rezultira institucija nužna za evropski put BiH, mudro to finansiraju godinu dana, a onda se još mudrije izvuku i ostave tu instituciju na finansiranje domaćim budžetima. Onda pogledate i shvatite da u toj instituciji radi 200 ljudi, za koje ne znate čime se bave, osim stvarima za koje po ustavu nisu nadležni. ● Da li će se vremenom menjati odnos ’velikih sila’ prema RS, a zatim i prema BiH? - Nismo mi njima tako važni koliko umišljamo da jesmo. Mali smo, nismo više problematični, kakvim su nas smatrali kada se ovde dešavao rat i sasvim je prirodno da nismo u fokusu interesovanja. Problem nastaje zato što predstavnici pojedinih zemalja pokušavaju da ovde grade svoju karijeru i stvaraju čitav jedan mentalni ili politički nered, pri čemu mi na kraju ne možemo da zaključimo da li smo važni ili nismo. Kada je u pitanju odnos predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, onda su tu evidentne određene nedoslednosti i različiti tretmani. Ne mora da znači da je to zvanična politika država iz
  • 13. eu ta šansa podrazumeva isključivapolitičkim liderima uz predstavnike kojih dolaze, ali dešava se da vam članstvo nje drugih nenormalnih pojavnih izvršne vlasti, odnosno, premijere i dođe ambasador i ponaša se ovde oblika kao što je OHR i slični, kao predsedavajućeg Saveta minikao neko ko je donosilac političkih Apsolutno je faktora na BiH sceni. stara, ne bi li pokrenuli stvari sa odluka. Sebi daju za pravo da rade nemoguće predvideti mrtve tačke, međutim, sve to nije nešto što ni u jednoj drugoj norkada će bilo koja ● Kakve su vaše procene o ulasku država regiona, a dalo rezultate. Razumem njihovu malnoj zemlji ne bi mogli. Dakle, o BiH čak ne mogu BiH u Evropsku uniju? Kako vidite frustriranost i nezadovoljstvo oni sami svojim ponašanjem ni da govorim, ući u U RS za deset godina? činjenicom da Bosna stoji u BiH daju potvrdu da je članstvo EU. Čak i Federaciji - Apsolutno je nemoguće predvideti ovako kako stoji. To se deto nenormalna zemlja. za one zemlje koje smo čitavu kada će bilo koja država regiona, a šava zato što u BiH nisu Nejednak tretman se su sada ispred nas prošlu godinu na evropskom putu, o BiH čak ne mogu ni da govorim, rešena neka primarna posebno može videti imali haos, kao što su Srbija i ući u članstvo EU. Čak i za one politička pitanja, i dok se na osnovu analize vladu za koju Crna Gora, proces zemlje koje su sada ispred nas na to ne desi ne možete da njihovih izveštaja. U Fene znate da li pregovora o članstvu postoji evropskom putu, kao što su Srbija očekujete bilo kakav proderaciji smo čitavu prošlu mora da traje i Crna Gora, proces pregovora o gres na evropskom putu. I ne godinu imali haos, nefunknajmanje četiri, pet ili šest godina. članstvu mora da traje najmanje čemožete da radite stvari na način cionalnost institucija, vladu za koju tiri, pet ili šest godina. Nakon toga da se prema određenim uslovima ne znate da li postoji ili ne postoji, imate čitav niz političkih odluka ponašate kao da su to tehnički zahpolitičku većinu koja nije politička koje moraju da se donesu i sva drutevi, jer su sve to politički zahtevi. većina, jer ne može da izglasa ništa ga prilagođavanja. Ne vidim da je Dakle, ako imate određeni problem, što treba da izglasa, dakle jedan Evropa u stanju da u narednih dea u Federaciji očito postoji problem apsolutni nered i pregršt nerešenih set godina apsorbuje bilo koju novu između hrvatskog i bošnjačkog poi problematičnih odnosa između članicu čak i kada bi ona bila super litičkog bloka, onda morate da rahrvatskog i bošnjačkog političkog spremna i kada bi ispregovarala zumete da taj problem postoji, a ne korpusa. S druge strane, imate RS koja funkcioniše i izvršava sve svoje obaveze, ima stabilne institucije, Prosto je nemoguće da se odnosi između Srbije i RS stabilnu političku većinu, vladu posmatraju na osnovu pojedinačnih izjava, zato što koja je promenjena u hodu, bez je institucionalna saradnja ono što je važno dana gubljenja radnog vremena, ali smo mi bez obzira na sve to u tim sve. Kada je u pitanju BiH, na sve to da zažmurite na jedno ili oba oka izveštajima prikazani kao problešto sam rekla za ove zemlje, treba i da govorite o tome kako oni nisu matični, jer je neko izrekao neki da se doda određeni broj godina, ispunili evropsku agendu. Naravno komentar ili opasku na račun BiH, zato što još uvek nismo podneli ni da nisu, zato što nisu postigli onaj pa je proglašen za izdajnika ili za aplikaciju, pa je prosto nemoguće prethodni kompromis koji mora da nekog ko ugrožava suverenitet BiH. prognozirati koliko je to, ali sigurno postoji o uređenju suštine odnosa Oni koji pišu takve izveštaje, koji su je mnogo godina do članstva. u BiH, što uopšte nema veze sa ovde ’vežbali svoje mišiće’, najviše Što se tiče RS, vidim je za deset evropskim putem, ali ima veze sa su narušili integritet i suverenitet godina neokrnjenu, stabilnu, sa Bosnom. BiH i to je nepopravljiva greška. svim svojim prerogativima autonoS druge strane, moram reći da mije, osnaženu, RS koja će iza sebe uvek imam pozitivna iskustva sa ● Nedavno ste u Briselu imali ostaviti ovu ekonomsku krizu i sa EU, oni imaju mnogo strpljenja i sastanak sa Štefanom Fileom, svešću naroda koji živi u njoj da je u tom partnerstvu nas i Evrope evropskim komesarom za prošireRS okvir koji im daje garancije za zaista mislim da treba da damo nje. Kako on ocenjuje izglede BiH život i za opstanak. ● jedni drugima šansu, pogotovo što da izađe iz trenutnog ćorsokaka kada je reč o njenom približavanju EU? - Mislim da su svi oni pomalo frustrirani stanjem u BiH. Prvo, zato ● Opozicija vam zamera da ste u ’prečestim’ konsultacijama sa što su pokrenuli čitav niz različitih predsednikom RS, Miloradom Dodikom. Šta im odgovarate? akcija ili koraka da bi pomogli BiH - Pa, neću se valjda konsultovati sa njihovim predsednicima. Nema da sama dođe do određenih rešenja. ništa logičnije nego da se predsednik vlade konsultuje sa predsednikom republike, pogotovo kada pripadaju istoj političkoj opciji. Naravno da ću Snažno su se involvirali, pa i lično, nastaviti da se konsultujem i da je to moja prva adresa za konsultacije. kao što je to uradio komesar File. Da sam mislila da treba da se konsultujem sa nekim drugim liderima, Čak su izmislili i jedan novi format onda bih bila u drugim političkim partijama, a ne u SNSD. dogovaranja, a to su sastanci sa Konsultacije BIZLIFE intervju broja 17
  • 14. Biznis i politika Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić dočekao šeika Mohameda na beogradskom aerodromu Interes iz ljubavi I dok građani i privreda sa iščekivanjem prate sve ugovore, memorandume i sporazume koje Vlada Srbije potpisuje sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, stručnjaci tvrde da će Arapi zaista i uložiti novac samo u one projekte koji će im doneti golemi profit i da nema mesta ljubavi u sagi zvanoj ’prijatelji sa Istoka’ tekst: MARIJA DAMJANOVIĆ K upuju Crvenu zvezdu, milione evra ulažu u domaću poljoprivredu, luke na Dunavu i avio-saobraćaj, hotelijerstvo i infrastrukturu. Od njih se očekuju milijarde dolara investicija u visoku tehnologiju, a ako se poželi prodati još koje posrnulo državno preduzeće, oni će ga kupiti, garantovano… jer oni su šeici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata! Danas gotovo da nema ministra koji od početka godine nije u svom Samo prodaj, nije važno za koliko 18 BIZLIFE biznis i politika resoru našao ’rupu’ koju će da zakrpe Arapi. Pitanjem koliko su ove najave realne i da li će Srbija od novopečenih prijatelja dobiti samo ’zekat’ (milostinja koju muslimani daju sirotinji) ili nova radna mesta i fabrike, bavićemo se kasnije. Činjenica je sve tešnja saradnja Srbije i šeste po bogatstvu zemlje na svetu. Reč je o monarhiji koja je prošle godine imala bruto društveni proizvod od 368 milijardi dolara iliti 49.000 dolara po glavi stanovnika (1.000 odsto iliti deset puta veći nego u Srbiji). UAE su istovremeno, zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara. Emirati ne planiraju da menjaju dres pretežnog izvoznika bez obzira na sve pliće rezerve nafte, posebno u Dubaiju zato što su još pre više od decenije shvatili ograničenost fosilnih goriva i okrenuli se, pored nafte i prirodnog gasa, i trgovini i turizmu. Sektor usluga cveta, a trenutno je na delu građevinski bum sa projektima vrednim Ujedinjeni Arapski Emirati su zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara Iako nije bila na spisku najavljenih arapskih ulaganja, pre oko mesec dana realizovana je jedna transakcija na Kopaoniku, gde je hotel propale Jugobanke prodat šeiku Mohamed bin Zajed Al Nahjan (Mubadala) za 600.000 evra manje nego što ga je Vlada Srbije prethodno kupila kako bi ga prodala šeiku. Vučić je kasnije strategiju koju su mediji nazvali ’kupi skupo, prodaj jeftino’ pravdao budućim investicijama u taj hotel i zapošljavanjem radnika koje će novi vlasnik sprovesti.
  • 15. činjenica o ovom poslu, a Knežević šeikata. Logično, kako bi nadokna350 milijardi dolara. (s pravom) pita gde je ugovor o dile gubitke na toj strani, vlasti Upravo u činjenici da ova strateškom partnerstvu i kada će UAE pojačavaju trgovinske odnose zemlja ima konstantan suficit sa javnost saznati detalje? Pominjano sa Sjedinjenim Američkim Državasvetom i rast ekonomije, može je, ali vrlo tiho, da Srbija treba da ma, Kinom, i tržištima u usponu u se tražiti jedno od objašnjenja preuzme dugove Jata od oko 200 Africi i Latinskoj Americi. širenja Arapa na Balkan, mada miliona evra, a da bi u zajedničku „Pa i sa Srbijom, zašto ne samo na Balkan. Njihov kompaniju baš kao i partner trebalo da ne? Ako oni vide svoj prodor na Zapad traje Istina je da uloži još 100 milion dolara. Dointeres na Balkanu, već neko vreme, a da su lični kontakti kumenta, međutim, nikada nisu stiodnosno Srbiji, uložiće dovoljno je reći da su Bivši ministar koje je imao Vučić, finansija gla do javnosti i to nije prvi posao svoj novac, ali nam samo u 2006. Emirati pogurali čitavu i privrede Mlađan sa Emiraćanima, prekriven velom neće činiti usluge, jer Dubai i Katar kupili po Dinkić i šeik stvar Mohamed bin tajne. Na veću transparentnost u da su činili bilo kome, ne belom svetu kompanije u Zajed Al Nahijan bi bili to što jesu. Svakako ukupnoj vrednosti od oko 78 je pohvalno to što je vlast uopšte milijardi dolara. uspostavila dobre diplomatske „Bez obzira na sva ta ulaganja, odnose sa Emiratima, ali pričama oni i dalje imaju mnogo veći uvoz o ljubavi među nama, pa odatle i kapitala nego izvoz. Naprosto, navodnim investicijama, nema ni uspeli su od novca koji su genegovora“, tvrdi Kovačević. risali od nafte i gasa, da naprave On podseća da Srbija do pre vrhunsku ekonomiju. Zato ulažu u godinu dana gotovo da nije imala svaki posao za koji procene da će nikakve ni političke, a kamoli ekoim doneti profit, od poljoprivrede nomske odnose sa Emiratima, dok do finansijskog tržišta i IT tehnologije“, objašnjava u razgovoru za Srbija do pre godinu dana gotovo da nije imala ni BIZLife, Milan Kovačević, ekonomista verziran za investicije. političke, a kamoli ekonomske odnose sa Emiratima No, to nije jedino objašnjenje radu s Arapima, nedavno je pozvala je u ovom času lista potencijalih ’arapskog prodora na Balkan’. i nevladina organizacija Transpaprojekata impresivna. Istina, jedan Malo pominjana je i činjenica da je rentnost Srbija, tražeći da Vlada je realizovan, a reč je o zajedničkoj sve do 2010. Iran bio vodeće izvoobjavljuje memorandume koje kompaniji nacionalne avio-kompazno odredište za robu iz Dubaija, potpisuje s tamošnjim kompanijanije Emirata Etihad i negdašnjeg sa učešćem od sedam odsto u ma: u konkretnom slučaju bilo Jata. Međutim, malo je poznatih ukupnom domaćem proizvodu tog BIZLIFE biznis i politika 19
  • 16. Neke od većih najavljenih investicija 1 // Mubadala ● fabrika čipova u Surčinu - četiri milijarde dolara ●  ainteresovana za otvaranje fabrike za proizvodnju delova za avione z za Boingove i AirBusove modele, a vrednost proizvodnje u Srbiji trebalo bi da dostigne 400 miliona dolara ● Moguća kupovina ili partnerstvo sa Jat tehnikom ●  ainteresovana za Z 4G mobilnu mrežu (gradiće bazne stanice koje će iznajmljivati operaterima) ●  ajedno sa Telekomom Srbije gradiće ’data centar’, desetine miliona evra Z 2 // Al Dahra ● U  laganju od 400 miliona dolara (kupovina osam propalih poljoprivrednih kombinata, izgradnja sistema za navodnjavanje za 25.000 hektara zemlje, i izgradnja bar pet fabrika za proizvodnju stočne hrane). ●  ainteresovani za izgradnju kargo terminala na aerodromu ’Nikola Tesla’ Z ● N  ajavljene investicije u Luku Pančevo, zainteresovani za dokapitalizaciju Jugoslovenskog rečnog brodarstva. 3 // Global Capital Advisors ● U  laganje u infrastrukturu 15 miliona evra ● 6  4 miliona evra u izgradnju multifunkcionalnog komercijalnog objekta uz Marakanu ● I zgradnja najmodernijeg terena za polo na hipodromu u Preljini kod Čačka ● G  radnja golf terena i hotela ● Z  ainteresovani za izgradnju cele banje, samo ako nađu adekvatan izvor lekovite vode ●  ainteresovani su i za ulaganja u projekat Grad na vodi, koji zajednički Z planiraju vicepremijer Vučić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas 4 // Razvojni fond Abu Dabija Sporazum s Vladom vredan 400 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje i izgradnju i obnovu kanalske mreže, dok će drugih 200 miliona dolara biti namenjeno za povoljne dugoročne kredite za nabavku opreme. 5 // Vojska UAE će uložiti ukupno 220 miliona dolara u saradnju sa Jugoimportom SDPR na zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema ALAS. Najavljeno je i da su Emiraćani zainteresovani za sanaciju odnosno rekonstrukciju Generalštaba. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa delegacijom iz UAE 20 BIZLIFE biznis i politika pitalom i ozbiljnom biznis idejom je reči o sporazumu, koji je ministar na duži rok, dobrodošao. saobraćaja, Velimir Ilić, potpisao Za sada, najveća najavljena insa emiratskom kompanijom Global vesticija od četiri milijarde dolara Capital Advisors Management. je ulaganje kompanije Mubadala u Konačno, javnost pita šta je od izgradnju fabrike čipova u Surčinu. svega ovoga realno? Na čelu kompanije je njegovo visoAleksandar Vučić, prvi potčanstvo Šeik Mohamed bin Zajed predsednik Vlade, inače, viđen Al Nahjan, prestolonaslednik Abu kao glavni pokretač ekonomske Dabija i zamenik vrhovnog kosaradnje sa Emiraćanima, nedavno mandanta oružanih snaga (dolazio je obećao da će polovinom sepje u Beograd). Na Forbsovoj listi tembra izaći sa spiskom sigurnih projekata, pošto će do tada biti po- šeik je sa 23 milijarde dolara na drugom mestu po bogatstvu stignut dogovor sa arapskim ’krunisanih glava’, odpartnerima. Pre toga, Šeik mah iza kralja Tajlanda Vučić je imenovao bivMohamed je (35 milijardi dolara). šeg ministra finansija drugi po Dakle, šeik ima i privrede, Mlađana bogatstvu novac, ali Srbija nema Dinkića, za svog za’krunisanih stručnjake koji bi podrmenika u Komitetu za glava’ žali izgradnju i otvaranje saradnju sa UAE, rekavši fabrike čipova. Zato bi kao tom prilikom da se Emiraćani lakmus test, Mubadala trebalo da „vezuju za ličnost, a da je Dinkić počne rad na otvaranju centra učestvovao u pregovorima oko za razvoj čipova, istraživačke mnogih poslova“. ustanove u kojoj bi posao trebalo Božidar Cerović, profesor na da nađe 50 vrhunskih doktora Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za razliku od Kovačevića, ne ne- nauka iz Srbije, što bi zapravo bio pilot-projekat na osnovu koga će gira važnost ličnih veza, ali ističe: se odlučivati dalje. „Oni svakako dolaze iz intereOno što je do sada već trebalo sa, nema tu ljubavi. Istina, čini mi da bude realizovano, a nije, jeste se da su zaista lični kontakti koje najveća najavljena investicija od četiri milijarde dolara je ulaganje kompanije Mubadala u izgradnju fabrike čipova u Surčinu je imao Vučić, pogurali čitavu stvar, ali je činjenica i to da su njima potrebna nova tržišta. Recimo, oni će preko Air Serbia da uzmu deo evropskog tržišta. Što se poljoprivrede tiče, oni zemlju nemaju i upravo je njihova zemlja prva u koju će odavde da izvoze robu“, ocenjuje profesor, pitajući se, međutim, da li su Emiraćanima u ličnim kontaktima dati uslovi koje ostali ulagači nisu imali, ili im je naprosto samo dato više informacija kad su toliko ’zagrizli’ za Srbiju. Fakat je, smatra Cerović, da se za Srbiju investitori ne otimaju te je svako sa svežim ka- deo ulaganja u poljoprivredu. „Do kraja avgusta treba da počne gradnja prve fabrike stočne hrane na lokaciji kombinata ’7. jul’ u Surčinu. Već su naručili opremu za tu fabriku, a pomažu nam i u izradi studija za sisteme za navodnjavanje u Srbiji“, rekao je pre nekoliko meseci tadašnji ministar finansija, a potonji vicekomesar za saradnju sa UAE, Mlađan Dinkić. Od tada do danas, ni pomena o fabrici koja bi već trebalo da je u fazi izgradnje. Možda će se nešto više o njoj čuti ako (i) kada Vučić izađe sa spiskom ozbiljnih arapskih investicija. ●
  • 17. Regionalna konferencija sTUB PRIVREDNOG RAZVOJA 11-13. oktobar 2013. hotel Sun Resort, Herceg Novi Organizacioni partner: Udruženje poslovnih žena Srbije Medijska kuda BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom “ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO – STUB PRIVREDNOG RAZVOJA” u hotelu Sun Resort, Herceg Novi, 05. oktobra 2013. godine. Skup de okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regiona, državnih institucija i organizacija, privrede, kao i predstavnike medijskih kuda. Prvi panel "Žensko preduzetništvo u regionu" • Pravni i institucionalni okvir za žensko preduzetništvo • Realno ekonomsko okruženje i izazovi s kojima se sredu preduzetnice • MSP pokazatelji i stanje u preduzedima koje vode žene • Dostupnost preduzetničkog obrazovanja i obuke • Dostupnost izvora finansiranja (krediti i druga sredstva) • Dostupnost tržišta • Dostupnost usluga za razvoj biznisa i informacija Drugi panel "Uspešne poslovne priče – od ideje do realizacije" BIZLIFE xxx 21
  • 18. Ekonomska politika Zvezde prelaznog roka Dva najvažnija resora u rekonstruisanoj Vladi pripala su nestranačkim ličnostima, zbog čega privreda očekuje da se nakon decenije apela uvaže njeni zahtevi i privredni, pravni i investicioni ambijent u Srbiji učini konkurentnijim. Da li će to oni zaista i učiniti? Ko će biti mašinovođa, a ko kočničar ekonomskih promena? Da li su igrači ubačeni u poluvremenu dovoljno brzi da istrče utakmicu do kraja i nametnu svoja pravila igra? Ovo su samo neka od pitanja na koja BIZlife traži odgovore tekst: Marija Damjanović foto: Beta V lada Srbije, formirana jula prošle godine, pala je posle godinu dana na ispitu iz ekonomske politike, tačnije iz praktične ekonomije. Na popravni je došla ojačana nestranačkim ličnostima, bez mnogo iskustva u političkim foteljama, ali namerenim da ovaj test polože, a za to su potrebne promene. Kako i dolikuje, prvi toga od liberalne teorije od koje je godinama bežao. Šta to novo u ekonomskoj politici obećava premijer? „Država mora da bude garant funkcionisanja tržišnog sistema i socijalne pravde, a ne instrument iskrivljene socijalne politike i glavni akter na tržištu. Naglasak mora da bude na proizvodnji, inovacijama, konkurentnosti, izvozu Danas je stanje takvo da se najviše novca iz budžeta troši upravo na ove plate i transfere organizacijama socijalnog osiguranja, pre svega PIO fondu među jednakima je krenuo od sebe, pa je u najnoviji ekspoze premijer ubacio (ili je to u njegovo ime učinio neko drugi) podosta 22 BIZLIFE ekonomska politika kao bazi održivog napretka, rastu zapošljavanja i životnog standarda svih građana. Moraju da postoje nulta tolerancija i visoke kazne za nepoštovanje zakona i privredni kriminal, kao i za neplaćanje poreza. Država mora da bude partner i saradnik za one koji zakone poštuju, a da rigorozno i sistematično sankcioniše one koji to ne rade“, piše u ekspozeu Ivice Dačića, premijera Srbije. Nema nijednog čoveka iz struke ili biznisa koji nije pozdravio ove ideje, jedino što niko nije zaboravio da smo slične koncepte slušali i pre oko godinu dana, kada je Dačić u ime izvršne vlasti ’prijavljivao ispit’. Jedan od ekonomista koji je ’preko glave proturio’ mnoge vlade i ekonomske programe, Ljubomir Madžar, pozitivno ocenjuje najave o profesionalizaciji javnih preduzeća i izbacivanju socijalne
  • 19. politike iz njih, kao i seču propisa i izmenu zakonske regulative, ali smatra da je sve u paketu teško sprovodivo imajući u vidu ograničen kapacitet sistema, posebno državne uprave. „Ciljevi Vlade o univerzalnom minimumu socijalne zaštite s jedne strane, i stimulativnoj fiskalnoj politici, s druge strane, u velikoj meri su međusobno suprotstavljeni“, rekao je Madžar nakon obavljene rekonstrukcije. Više nade od samog premijera i njegovih koalicionih partnera sa ministrom Krstićem na čelu, taknuti, iako su sve zemlje u krizi (Partije ujedinjenih penzionera trebalo bi hitno da radi na smanjesličnoj našoj ako ne smanjivale, a Srbije i Jedinstvene Srbije), stručnju zabrinjavajuće visokog javnog ono zamrzavale penzije i plate u noj javnosti ulivaju novi ministri unutrašnjeg i spoljnog duga i javnom sektoru. Jednostavno, uceprivrede i finansija, Saša Radulorastućeg budžetskog deficita.“ njivački kapacitet PUPS-a ni bivši vić i Lazar Krstić. Nijedan ne nosi BIZLife je u ranijim brojevini sadašnji premijer nisu hteli da stranački dres, a po onome što ma detaljno pisao o makroekoprovociraju svesni istovremeno se do sada moglo čuti, planiranomskom stanju u zemlji, pa se glasačke snage 1,7 miliona penju da sprovode mere o kojima nećemo ponavljati, ali ćemo reći zionera i pola miliona zaposleprivrednici i ekonomisti godinama da nema nijednog parametra koji nih u javnom sektoru. Danas je govore. nije na kritičnoj granici (od javnog stanje takvo da se najviše novca Tako je, recimo, mlađani duga, deficita, kamata koje plaiz budžeta troši upravo na ove Nišlija Lazar Krstić, koji je u svojoj ćamo za pozajmljeni novac, javne plate i transfere organizacijama otadžbini sve škole završio kao najbolji, a na Jejlu diplomirao ekonomiju i političke nauke, već u U startu odlučan, Radulović je najavio ukidanje prvom ili drugom TV pojavljivanju subvencija po novootvorenom radnom mestu, jedne delu Vlade (bliskom Dačiću) bacio od kontroverznijih ekonomskih mera Mlađana Dinkića rukavicu u lice. „Penzije i plate državnih služpotrošnje, poreske evazije) i sve socijalnog osiguranja, pre svega benika ne smeju više da rastu sa je to ’vruć krompir’ koji u rukama PIO fondu. Međutim, kako se ne stopom inflacije, a istovremeno drži Lazar Krstić, baš kao i dva mibi ispostavilo da je ’car zaista go’, zemlji je potrebna nova poreska penzioneri nistra pre njega. Konačno, hoće li i reforme moraju da se sprovode. disciplina“, ponovio je nekoliko i zaposleni njegova snaga, odnosno, politička Srbija ima skoro izjednačen broj puta. Ne treba zaboraviti da je Srbija ima skoro podrška bez koje neće moći ni da penzionera i zaposlenih, 70 odsto pumpanje javnog duga počelo izjednačen broj skoči a kamoli kaže hop, kopniti muškaraca i polovina žena ide u uvođenjem Partije ujedinjenih penzionera i zaposlenih, kako se budu bližili izbori, ostaje penziju pre ispunjenih uslova, a penzionera u vladajuću koaliciju 70 odsto muškaraca da se vidi. samo iz budžeta izdvaja se još 2008. godine, kada je i polovina žena ide u Penzije penziju pre ispunjenih Isto je i sa Radulovićem. U 13 odsto bruto domaćeg Srbija, na insistiranje i plate uslova, a samo iz startu odlučan, Radulović je najaove partije, umesto da državnih proizvoda za dotaciju budžeta izdvaja se 13 vio ukidanje subvencija po novopenzija, a tog novca štedi rešila da časti sve službenika ne odsto bruto domaćeg otvorenom radnom mestu, jedne više nema. Tačnije, penzionere sa deset smeju više da proizvoda za dotaciju rastu sa stopom od kontroverznijih ekonomskih nema ga već godinama, odsto povećanja uz penzija, a tog novca inflacije više nema. mera Mlađana Dinkića, koju je jer domaće vlasti ignoriredovno usklađivanje sa uveo još kao ministar ekonomije šu činjenicu da se više troši inflacijom dva puta godiši regionalnog razvoja (2008nego što se zarađuje. nje. Tadašnja ministarka finansija, 2011). Do danas se ne zna koliko Zato ne čudi ocena HasaDiana Dragutinović, nestranačka je novca potrošeno u ove svrhe, na Hanića, dekana Beogradske ličnost kao i Krstić, borila se za a davano je i do 10.000 evra po bankarske akademije, o tome šta povećanje samo najnižih penzija, radom mestu. Ne znaju se ni bi Vlada u novom sastavu morala ali bezuspešno. Od tada pa do rezultati ovih mera. Radulović da učini. „Ministarstvo finansija, danas u penzije se nije smelo BIZLIFE ekonomska politika 23
  • 20. Lazar Krstić ministar finansija sada, umesto ovih podsticaja, najavljuje poresku reformu (što je posao ministra Krstića, ali da ne cepidlačimo), nažalost sličnu onoj koju je predlagala i ministarka Dragutinović. Naime, kako nije imala političku podršku, od njene ideje ostala je samo odlična ekonomska studija. Radulović tvrdi da ima političare iza sebe, a Saša Radulović ministar privrede popunila budžetska rupa koja automatski nastaje, dok Radulović ne pominje viši PDV. Najavljuje i ekstraporez za one sa platama većim od 100.000 dinara i golemom imovinom, što opet liči na pokušaj uvođenja solidarnog poreza, od koga je Mirko Cvetković, negdašnji premijer, odustao brže nego što ga je najavio. Mlađan Dinkić, Krstić: „Penzije i plate državnih službenika ne smeju više da rastu sa stopom inflacije, a istovremeno zemlji je potrebna nova poreska disciplina“ njegov predlog svodi se na smanjivanje poreza na rad, odnosno plate, pre svega za najsiromašnije i progresivno oporezivanje bogatih. U praksi to bi moglo da znači da će neoporezivi deo zarade biti povećan, a da će biti uvedene više stope poreza na veće plate. To je predlagala i Diana Dragutinović uz istovremeno povećanje poreza na dodatu vrednost kako bi se doskorašnji ministar finansija, imao je plan o jačem oporezivanju imovine, ali je povukao reč istog dana kada je i dao (porez na drugi stan veći od 50 kvadrata). Radulović će pored otpora javnosti sa smanjivanjem poreza na rad za 30 odsto imati i tehnički problem - manjak u budžetu od oko 200 milijardi dinara. To, međutim, ne brine baš sve ekonomiste, kao ni samog ministra. Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište, ne strahuje od budžetske rupe, jer ona može da se popuni drugim prilivima. „Tu pre svega mislim na povećanje poreza na imovinu i akcize. Očekuje se i da će radnici koji rade na crno ući u sistem i na taj način početi da pune budžet. Znači, nema dileme da će smanjenje poreza i doprinosa smanjiti priliv novca iz tog izvora, ali pojaviće se drugi, pa ne očekujem manjak u budžetu. Stoga dajem punu podršku ovoj meri.“ Što se samog ministra tiče, zajedno sa kolegom iz finansija, izaći će do kraja septembra sa detaljnim planom o poreskoj reformi. Radulović je odmah po preuzimanju resora bio nešto precizniji govoreći o javnim preduzećima, odnosno, rukovođenju ovim firmama (profesionalno, kao da su privatne). Isto je Vlada obećavala i kada je formirana, insistirajući na konkursima za direktore u javnim preduzećima (o čemu je BIZLife pisao) pa su istekli rokovi, a konkursi su raspisani tek u ponekoj firmi. No, da završimo u optimističnom tonu citirajuci Dačićev ekspoze, a sve u nadi da će se u novoj ekonomskoj politici ići za četiri principa o kojima je premijer govorio: univerzalni minimum socijalne zaštite, konsolidovane javne finansije, korporatizacija privrede i smislena regulativa. ● Ko su novi ministri U rekonstruisanoj Vladi ima 18 ministarstava, odnosno 22 člana, od čega je čak 11 novih lica. Prethodna, u kojoj su bili i članovi Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, imala je 17 ministarstava i 19 članova. Novi ministar odbrane je Nebojša Rodić, finansija Lazar Krstić, privrede Saša Radulović, a poljoprivrede Dragan Glamočić. Igor Mirović je novi ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Vanja Udovičić sporta i omladine. Aleksandar Vulin je novi ministar bez portfelja, a novi ministar kulture je Ivan Tasovac. Ministar saobraćaja je Aleksandar Antić, a kormilo Ministarstva prosvete preuzeo je Tomislav Jovanović. Konačno, Vlada je brojnija i za još jednog ministra bez portfelja, Branka Ružića. 24 BIZLIFE ekonomska politika
  • 21. biznis komentar Poslednji je čas za promene Prošlo je malo više od godinu dana od dolaska novih snaga koje su donele i nove vetrove u Srbiji i novu energiju koja je trebalo i treba da promeni lice Srbije u najkraćem mogućem roku, na najbolji mogući način Piše: Branislav Grujić predsednik kompanije PSP – Farman U permanentan proces jeste, po mom mišljenju, neseno je mnogo energije u rešavanje osim političkih razloga, glavni razlog za promene političkih problema, ali vrlo malo u reu sastavu vlade. Sve što se tiče ovih nepolitičkih šavanja onih koji su vezani za privredu tema, a vezano je za privredu jesu poslovi koji i privredni ambijent. Ogroman naprezahtevaju ljude sa velikim iskustvom i znanjem, dak u pridruživanju Evropi, rešavanje kosovskog energijom da urade, urede i promene kompletan pitanja, borba protiv svih zloupotreba i krađa u ambijent, što je jedan ne mnogo lukrativan, više sistemu, pitanja su koja su ih dočekala odmah po rudarski-udarnički posao, koji je možda najvažniji preuzimanju vlasti. I u tom delu su lideri dveju u ovom trenutku. partija koje su okosnica vlade uradili zavidan Stanje biznis optimizma kod domaćih posao. Gospodin Aleksandar Vučić, kao Teme privrednika je na vrlo niskom nivou. lider najveće i najjače partije, zadao je koje se Strani investitori se suočavaju sa vrlo oštar tempo kada su ove teme u tiču privrede pitanju i postignuti su veoma značajni nisu uspele ogromnim preprekama u sistemu i samo oni najveći kojima država porezultati. da se nametnu u sveti pažnju imaju uspeha. Ne zaboraTeme koje se tiču privrede nisu usovih godinu dana vimo da je pad privredne aktivnosti izapele da se nametnu u ovih godinu dana. zvao pad zaposlenosti, neredovnost isplate Na skupovima, koje su organizovale skoro plata i približavamo se praktično zoni velike sve privredne organizacije i udruženja ekonominesolventnosti. Privreda je za ovaj nivo aktivnosti sta, pokrenute su skoro sve teme koje privredu prezadužena, ali analitičari zaboravljaju da su svi muče i sputavaju. Za prvu godinu su definisane planovi, ne samo kod nas već i u svetu, pravljeni kratkoročne mere, čiji je jedan deo tadašnji minido krize i pretpostavka je bio rast i samo rast. star privrede usvojio, ali je zapelo sa osnovna dva Oni koji nisu ništa radili, nikoga zapošljavali, sada sistemska zakona, a to su zakon o radu i zakon o pametuju i imaju udobnu poziciju da ne zavise od planiranju i urbanizmu. Locirano je desetak krupnih tema koje usporavaju privredu i čine je nekonkurentnom. Strani investitori se suočavaju sa ogromnim Sve ovo je i učinilo da na listi konkupreprekama u sistemu i samo oni najveći kojima rentnosti zemalja u svetu padnemo na država posveti pažnju imaju uspeha 101. mesto. Nije naravno isključivo krivica ove vlade za tu činjenicu, jer je nasleditržišta. Pritisak na dobre klijente se povećava, oni la od prethodne ovakav ambijent. Ovaj pad je najlošiji se puštaju na miru, a o novim zajmovima posledica toga što druge zemlje aktivno rade na ni jedna ni druga strana ne razmišljaju ozbiljno. oporavku svog ambijenta, a u svetu vlada opšta Nema šanse da neko napravi start up biznis, ili da borba za povećanje konkurentnosti i stvaranje mali i srednji biznis dobije realno finansiranje po kvalitetnijeg investicionog prostora. Neshvatanje roku i kamati za svoj razvoj. mnogih ministarstava da je ovo u svim zemljama BIZLIFE biznis komentar 25
  • 22. Ovakav ambijent i odnos prema privredi je dugo godina pripreman od strane stare vlasti, tako da se ne treba čuditi zašto je svest u narodu stvorena da su svi Srbi koji nešto rade, od najmanjih do krupnih, lopovi i prevaranti. Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu. Da li nova vlada to može da uradi? Iskreno, mislim da može. Još niko nije izmislio rešenje, osim da se zasuču Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu rukavi i urade svi oni zadaci, koji i oni sami sebi javno daju. Ako još iskoriste sve planove i programe koja su uradila privredna udruženja, komore, domaće i strane (američka i Savet stranih investitora, NALED) mogli bi da rade dan i noć. Kad bi svako od njih i sa 80 odsto uradio ono što je izjavio u prvim danima kada su zauzeli nova mesta u Vladi, kad bi ekspoze premijera postao obavezan za ispunjavanje, imali bismo realnu šansu da za godinu dana popravimo ambijent i stanje u privredi. Bojim se da ako to sada ne uradimo, posle toga će biti sve manje potrebe za time, jer će veliki deo srpske privrede biti pod ledom i niko neće imati vere u to da nešto može da se uradi. ● Bez jasnog koncepta Naši politički lideri još nisu jednoznačno odlučili koji koncept razvoja će prihvatiti, da li ćemo podsticati sopstvenu proizvodnju i početi da štitimo svoje malo ali ipak naše tržište, ili ćemo ga prepustiti susedima, koji čekaju da pokupe ono malo dobroga što je ostalo. 26 BIZLIFE biznis komentar Teme panela BIZLife okruglog stola • Kamate na kredite privredi i građanima • Kamate na štednju građana • Depoziti privrede
  • 23. s p e c i j a l n o i Z d a n j e ZELENA ENERGIJA Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 24. I N T E R VJ U Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine ’Zelena energija’ investicioni potencijal „U celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije. Reč je o investicijama vrednim blizu jedne milijarde evra“ Pišu: Tatjana Ostojić Ivana Mihajlović „N a početku mandata, zatekli smo svega 37 aktivnih hidroelektrana i veliko kašnjenje u donošenju podzakonskih akata. Za godinu dana, donet je Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije - OIE, izmenjen Zakon o energetici i usvojene su četiri uredbe kojima je u potpunosti zaokružen regulatorni okvir za ulaganje. To nam omogućava da više ne o govorimo samo o poten- cijalu obnovljivih izvora, što je dosad uglavnom bio slučaj, već i o realnim investicijama, što potvrđuje i 212 memoranduma potpisanih sa potencijalnim investitorima i opštinama o izgradnji malih hidroelektrana u Srbiji“, ističe Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u intervjuu za specijalno izdanje ’Zelena energija’ magazina BIZLife, odgovarajući na pitanje kada mogu da se očekuju prvi zeleni kilovati a da su proizvedeni u Srbiji? „Druga važna činjenica koju moramo imati u vidu jeste da je zelena energija znatno skuplja od energije koju dobijamo iz fosilnih goriva. Zato je neophodno uspostaviti balans između moguć- Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 29
  • 25. nosti subvencionisanja zelene energije u određenom periodu, obaveze podizanja količine ovako proizvedene energije i cene te energije, odnosno da paralelno sa investicijama radimo na tome da ova energije jednog dana bude cenovno konkurentna energiji iz fosilnih goriva. Kada govorimo o zelenoj energiji, na prvom mestu trebalo bi da govorimo o širenju kulture očuvanja čovekove - Za trenutno stanje tog projekta svakako nije odgovorna država, koja je izvršila sve svoje obaveze prema Securum Equity Partners. Za izgradnju solarnog parka toj kompaniji je ponuđena čak deset puta veća površina od traženih 3.000 hektara, ali su italijanski partneri odabrali površinu manju od 200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je pred- Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast 30 mogućnost pristupa prenosnoj mreži. Podsetila bih vas da je odluku o potpisivanju ovog sporazuma sa One Giga Solar Park incubator i Securum Equity Partners donela Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija i privrede. Ministarstvo energetike je zajedno sa Elektroprivredom Srbije i Elektromrežom Srbije bilo uključeno u pripremu ovog sporazuma i u tom procesu smo izneli niz primedbi. Ipak, na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvatili smo da treba dati šansu investitoru, jer je dogovor bio da će okoline i znanja o načinima kako je to moguće učiniti u domaćinstvu, preduzećima, lokalnim samoupravama i državi u celini. Nedavno sam videla prilog sa jednog salaša kojim upravlja mladi bračni par, kojem EPS nije priključio struju. Oni su sami postavili energetski sistem koji prikuplja energiju sunca i vetra i kojim konstantno dobijaju energiju, bez dodatnih troškova. Sada raspolažu viškom energije. Novoformirano preduzeće EPS Snabdevanje otkupljivaće tako proizvedenu struju, ili po povlašćenim ili po cenama po kojima je EPS nabavlja. Menjaju se prilike u Srbiji, i zato će ovih projekata biti sve više. Trebalo bi da se pronađe efikasnija računica u pogledu cene utrošene energije i da se Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača svaka količina koja je višak i iskoristi. Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast. Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane.“ • • Po vašem mišljenju, zašto je propao projekat Solarni park? ložila da na toj površini izgrade solarne panele snage 100 megavata, što bi, takođe, bio značajan energetski kapacitet za Srbiju. Međutim, ni ta investicija nije počela da se realizuje, što pokazuje da investitor nije imao ozbiljnu nameru da gradi solarni park. Po našem mišljenju, u okviru 30.000 hektara ponuđenog zemljišta bilo je sasvim dovoljno zemljišta za razvoj celokupnog projekta, jer je investitoru ponuđeno zemljište najveće insolacije, gde je postojala investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji. Na osnovu saznanja dobijenih proverama koje je izvršio Antikorupcijski tim Ministarstva i dosadašnjeg ponašanja investitora, naše ministarstvo je još ranije predložilo Ministarstvu finansija i privrede da podnese predlog za rešenje nastale situacije sa italijanskim partnerom, u cilju zaštite interesa Srbije u realizaciji Krovnog sporazuma. Mislim da buduće Ministarstvo privrede mora ozbiljnije da provera potencijalne investitore, da nam se ovakve stvari ne bi više dešavale. • Koliko slučaj sa Securum Equity Partners može da odvrati investitore od ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 26. ulaganja u Srbiji u oblast solarne energije? - Ne mislim da će krajnji ishod tog projekta na bilo koji način uticati na interesovanje investitora. Važnije od toga je da Srbija konačno ima zaokružen regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije. O pozitivnim reakcijama investitora dovoljno govori blizu 1.500 prijava na prvi javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored toga što smo postupak prijavljivanja učinili transparentnim, za investitore smo još u februaru pripremili vodiče, odnosno, uputstva koja su usklađena sa novim uredbama i pokrivaju sve vidove obnovljivih izvora: hidropotencijal, biomasu, vetar, geotermalnu energiju i solarne panele. U narednom periodu ćemo nastaviti rad na poboljšanju ambijenta za ulaganje kroz racionalizaciju postupka izdavanja dozvola. Srbiji su potrebne investicije, jer su one uslov povećanja privredne aktivnosti i rasta zaposlenosti, ali kao što investitori traže kvalitetan ambijent za sebe kada ulažu, tako i Srbija mora da povede više računa o kvalitetu investitora. • Sa koliko je investitora do sada potpisan ugovor o gradnji malih HE, vetroparkova, eksploataciji uljnih škriljaca? - Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača. Najveći broj tih dokumenata odnosi se na male hidroelektrane, gde imamo 168 izdatih saglasnosti za izgradnju objekata snage do jednog megavata, a još oko 50 predmeta je u postupku. Takođe, za male hidroelektrane je izdato 66 energetskih do- privremeni status, a 11 njih imaju važeću energetsku dozvolu. Naravno da svako može da pomisli i da se pita kako onda nema više izgrađenih MHE, ili vetroparkova. Verujem da će biti sve mnogo brže pošto smo u aprilu završili u potpunosti zakonodavni okvir. Prepreke su bile nemanje akata i preduge birokratske procedure. • U kojoj meri će ti potpisani ugovori uticati na energetsku bezbednost zemlje? - Ne smemo se zanositi da se samo razvojem obnovljivih izvora može obezbediti energetska bezbednost zemlje. Raznovrsni izvori energije mogu doprineti tom cilju, ali je realnost takva da će, ne samo u Srbiji, već i u većini zemalja sveta, još dugo dominirati tra- Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane zvola i 25 rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača. O značaju koji Ministarstvo i Vlada pridaju oblasti obnovljivih izvora govori podatak da je dve trećine svih dokumenata izdato od jula 2012. godine. Ukupno, u celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije, odnosno govorimo o vrednosti investicija blizu jedne milijarde evra. Kad je reč o vetroparkovima, u toku je realizacija nekoliko projekata. Jedan objekat manjeg kapaciteta je već izgrađen, za šest vetroparkova je obezbeđen dicionalni izvori energije. Obnovljivi izvori energije obezbeđuju Srbiji pojavu nezavisnih proizvođača električne i toplotne energije, samim tim utiču ne samo na energetsku bezbednost već i na konkurentnost privrede, ali i drugačije ponašanje EPS-a, koji mora da se okrene potrošačima. • Koji je plan da do 2020. godine Srbija dobije 500 megavata iz novih izvora energije? - Nacionalnim ackionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da Srbija do 2020. godine dobije 1.092 megavata novih kapaciteta za proi- Potencijal uljnih škriljaca Planom konsolidacije JP PEU Resavica i novom strategijom razvoja energetike predviđen je dinamičniji pristup eksploataciji uljnih škriljaca, posebno u delu Aleksinačkog basena. Rezerve uljnih škriljaca su značajne, ali uslovi eksploatacije i tehnologija korišćenja bi tek trebalo da se definišu, s obzirom na to da se radi o nekonvencionalnom gorivu. U ovoj oblasti ključno je sklapanje strateških partnerstava sa međunarodnim kompanijama. U novoj strategiji razvoja energetike Srbija, koja će se uskoro naći pred poslanicima u parlamentu Srbije, uljni škriljci se smatraju značajnim izvorom sintetičke nafte. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 31
  • 27. 32 zvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ostvarivanje tog cilja trebalo bi da donese Srbiji oko dve milijarde evra investicija u narednih sedam godina. U novim kapacitetima najveće učešće imaće vetroelektrane, ukupno 500 megavata, 230 megavata planirano je za velike hidroelektrane, 188 megavata za mini-hidroelektrane, 100 megavata za postrojenja koja koriste biomasu i 54 megavata za kapacitete koji koriste druge obnovljive izvore energije – solarnu energiju, biogas, deponijski gas, otpad i geotermalnu energiju. Za ostvarenje ovakvog plana neophodna je međuresorska aktivnost, a to znači da je iskorišćenje potencijala obnovljivh izvora prioritet ne samo energetske politike i Ministarstva već cele Vlade Srbije. Zašto da i duž naših auto-puteva kao kod naših suseda nema vetrenjača, zašto da svako ko može ne iskoristi reke i rečice i ne napravi MHE, zašto da toplane u Srbiji ne koriste biomasu umesto mazuta, uglja? • Često najavljujete kako će se Ministarstvo okrenuti ’zelenoj ekonomiji’. Dokle se s tim stiglo? - Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo. Već sam govorila o tome da moramo menjati radikalno kulturu i sve čime se bavimo stavljati uvek i u kontekst ekološke zaštite. U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije. Kad god je to moguće, trebalo bi praviti i zaokružene celine. Navešću vam kao primer upotrebu biomase, slame i otpada iz šuma. Zadatak nas u Ministarstvu jeste da stanemo iza takvog projekta, jer je on multidisciplinaran i donosi višestruke koristi. nafte, a mi imamo mogućnosti za proizvodnju najmanje 1,5 miliona tona peleta. Veoma je lako izračunati sve koristi koje bi odatle proizašle. To je, najpre, otvaranje novih radnih mesta u delu sakupljanja slame i šumskog otpada, zatim u sektoru tržišta ovom sirovinom, proizvodnje peleta i proizvodnje kotlova. Drugo, eliminiše se paljenje slame ili truljenje kod kojeg se ispušta metan, a smanjuje se i mogućnost šumskih požara, jer bi se šume krčile od trulih stabala i ostataka drveća. Verujem da bi ovaj model oživeo i neku kompaniju koja bi mogla da proizvodi kotlove od domaće tehnologije. Konačno, građani bi dobili jeftinije grejanje i čistiji vazduh, jer bismo izbegli zagađenje čovekove okoline koje nastaje sagorevanjem mazuta. Primer da takav model funkcioniše je toplana u Sremskoj Mitrovici, u ko- U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije Plan je da se stimulišu gradovi da prelaze na grejanje energijom dobijenom iz slame ili otpada iz šuma, ali i da se zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede nađe način da se stimulišu proizvođači žitarica da prikupljaju i baliraju slamu i da je prodaju firmama koje će proizvoditi pelet, a koji će se potom koristiti u toplanama. Na taj način otvorićemo prostor i za izradu kotlova za proizvodnju energije iz peleta. Što se tiče sirovine, u Vojvodini imamo dovoljno slame, a u centralnoj i južnoj Srbiji dovoljno šumskog otpada. Ekvivalent energiji iz 2,5 tone slame je jedna tona Prvi vetropark u Srbiji „Naftna industrija Srbije je partner u izgradnji vetroelektrane Plandište 1, snage 102 megavata. Nosioci tog projekta aplicirali su za privremeni status povlašćenog proizvođača. Koliko mi je poznato iz najava poslovodstva NIS-a, planirano je da gradnja tog objekta počne u septembru, a da bude završena polovinom sledeće godine. Verujem da će ovo biti prvi vetropark u Srbiji.“ joj su Panonske elektrane u saradnji sa kompanijom Victoriaoil napravili konstrukciju koja podržava sve navedene ciljeve, a cena energije u narednih deset godina za tu toplanu biće 21 odsto niža. Sličan projekat je i sagorevanje komunalnog otpada. Planiramo da podstičemo farme da koriste energiju iz stajskog đubriva, jer se pored energije, na kraju za đubrenje može koristiti kompost koji preostane nakon ovog procesa, što je idealno za PKB i slične kombinate. Rezultat je ekološka, energetska i ekonomska održivost. Ovakvi projekti predstavljaju prioritet, pored standardnog razvoja u oblasti energije sunca i vetra. Naravno, uz sve to moramo racionalno koristiti energiju, na primer, grejanjem velikih plastenika parom iz termoelektrana, kao i naselja, i slično. Smisao takvih rešenja je da iskoristimo što više ono što imamo, a da ne moramo da plaćamo veće tarife i da to budu projekti koji su ekološki prihvatljivi i ekonomski isplativi. ● ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 28. k o r p o r a tivni I N T E R V J U Karolj Lajko, generalni direktor OMV Srbija Tržište Srbije strateški cilj „Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji OMV udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko“ U više navrata Karolj Lajko, generalni direktor OMV Srbija je isticao da ova kompanija ima ambiciozne poslovne planove za tržište Srbije. Posvećenost rastu na lokalnom tržištu realizovala se nizom značajnih investicija. Konkretno OMV je u Srbiji investirao oko 140 mi- • Koliko promene na svetskom tržištu ta i ostali troškovi. Cene na OMV benzinskim stanicama variraju u skladu sa kretanjima tih različitih komponenti. Promene cena na tržištu sirove nafte takođe utiču na cenu goriva, a samim tim i na cenu goriva na benzinskim stanicama u Srbiji. Ovaj fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima. - Cene benzina i drugih goriva iz ma- • Koliko je kompanija zadovoljna poslo- tfelj. To uključuje postepeno prebacivanje ukupnog portfelja sa segmenta ’Prerada i plasman’ prema segmentu ’Istraživanje i proizvodnja’. Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji OMV udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko. utiču na cenu goriva u Srbiji? Fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima liona evra i prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA jedan je od najvećih grinfild investitora. Kompanija OMV se odlučila na povlačenje sa tržišta Hrvatske i BiH, gde je u poslednjih šest meseci prodala svoje pumpe. U intervjuu za BIZLife Karolj Lajko kaže da u narednom periodu nisu u planu izlasci sa celokupnih tržišta. • Kakvi su planovi OMV-a u Srbiji u na- • Da li je gašenje projekta Nabuko uticalo na odluke kompanije vezane za Balkan u poslednjih nekoliko meseci? - Ne, ne postoji veza između ovih događaja. OMV strategija ima za cilj da izoštri i pojednostavi kompanijski por- vanjem na srpskom tržištu? - OMV posluje u Srbiji već više od deset godina i zadovoljni smo rastom našeg poslovanja na lokalnom nivou tokom tog perioda. Sada se fokusiramo na optimizaciju naših procesa i procedura, kako bismo OMV performanse podigli na viši nivo, pružajući najvrednije proizvode i usluge potrošačima OMV Srbija. loprodaje se sastoje od brojnih komponenti. Da nabrojimo samo neke, pored same proizvođačke cene, to su: akcize, carine, porezi, troškovi transpor- rednom periodu? - OMV poseduje mrežu od 61 benzinske stanice, kojom pokriva sve bitnije puteve i gradove u Srbiji. Nastavićemo da ulažemo u Srbiju kako bismo i dalje bili u mogućnosti da obezbedimo najviši kvalitet goriva i usluga na našim benzinskim stanicama. Naš strateški cilj je da nastavimo sa ponudom usluga premijum kvaliteta i proizvoda našim potrošačima ’u pokretu’. • ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 33
  • 29. BIZ L IFE Conferences&Events Iako je i u pogledu obnovljivih izvora, kao i kod racionalne upotrebe energije, Srbija učinila značajan napredak, pre svega u pogledu regulative, upravo niz zakonskih 'sitnica' koči dalji razvoj u ovim oblastima Zeleni kilovati na dugom štapu Piše: Rade Repija Foto: Jelena Vučetić 34 O blast ulaganja u obnovljive izvore energije je gotovo regulatorno zaokružena, i to se vidi po broju investitora koji su zainteresovani za ulaganje u ovu oblast, smatraju u resornom ministarstvu. Međutim, kako se moglo čuti na konferenciji 'Zelena energija', koju je organizovao BIZLife u julu, investitori nisu baš bili takvog mišljenja. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koja je otvorila prvi panel posvećen obnovljivim izvorima energije, zadatak ministarstva je bio da Ana Brnabić, predsednik, Srpsko udruženje za energiju vetra „Članice Srpskog udruženja za energiju vetra su do sada investirale 15 miliona evra, ali nisu proizvele nijedan kilovat. Članice udruženja nameravaju da u narednom periodu investiraju od 700.000 do milijardu evra.“ obezbedi dovoljno energije iz obnovljivih izvora po održivim cenama. U ovoj oblasti postoji dosta potencijala koji do sada nisu iskorišćeni, a cilj Vlade je zelena energija. Pored ostalog, ovo ministarstvo je izmenilo Zakon o energetici, donelo nacionalni akcioni plan, četiri uredbe za podsticanje ulaganja, pra- sti za ulaganje su male hidroelektrane gde se dozvole daju prvi put na javnom konkursu. Srbija je potpuno balansirano pristupila ulaganju u obnovljive izvore, gde se najveći potencijal vidi u biomasi, ali i energiji vetra i hidroenergiji, kaže Dejan Trifunović, pomoćnik „Obnovljivi izvori su ključni faktor za podizanje energetske efikasnosti zemlje“ – Zorana Mihajlović vilnik o energetskim dozvolama, koji predviđa i bankarsku garanciju pre dobijanja dozvole. Modeli ugovora sa povlašćenim snabdevačem su, po njenom mišljenju, bolji od onih koji se primenjuju u EU. Dobar primer otvoreno- Dejan Trifunović pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Za deset meseci smo uspeli da ovu oblast regulatorno uredimo i investitori dolaze. Za prethodne tri godine bilo je oko trista aplikacija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca.“ ministra energetike. „Za prethodne tri godine bilo je oko 300 aplikacija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca“, ističe Trifunović. Međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela i koje predviđaju da do 2020. Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju i savetnik predsednika stranke Zeleni Srbije „Jedna od najmanje uređenih oblasti je učešće stanovništva u izjašnjavanju o studijama izvodljivosti koje prate konkretne projekte. Stavovi stanovništva o ovom pitanju se najčešće ne prihvataju.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Goran Jankes, profesor, Mašinski fakultet Beograd „Potrošnja energije po jedinici proizvoda je nekoliko puta veća kod nas nego na Zapadu. To je veliki potencijal, ali i velika opasnost jer sa njenim porastom biće ugrožena konkurentnost naše privrede.“
  • 30. Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Zadatak Ministarstva energetike je da obezbedi dovoljne količine energije i da te količine energije budu po održivim cenama. To u Srbiji nije lako, za stanovništvo su cene energije previsoke, a za investitore preniske.“ Velimir Ilić ministar urbanizma i građevine „Drago mi je da su mere energetske efikasnosti primenjene u naseljima koja smo sad gradili, poput ’Stepe Stepanovića’ i da su dobijeni prvi energetski pasoši i urađeno licenciranje firmi koja se bave ovom problematikom.“ odsto u periodu od 2010. do 2018. gonu sredinu radi na sredini procesa ingodine ima 1.092 megavata iz obnovljidine, i zbog toga je zakon o racionalvestiranja, umesto na početku, kaže vih izvora biće ispunjene, a očekivana nom korišćenju energije i donet. Brnabićeva, pa se tako može desiti da vrednost investicija biće oko dve miMinistarstvo je kroz zakon donelo investitor pošto uloži značajna sredlijarde evra. niz mera za stimulaciju energetske efistva, 'padne' na ovom koraku. Sa regulatorne strane upravo su dokasnosti, kao što su energetski pregleVelimir Ilić, resorni ministar minineti propisi o energetskim dozvolama, di, fond za energetsku efikasnost, kostarstva građevine i urbanizma, potvrugovor o otkupu električne energije i ji treba da startuje početkom iduće godio je da je energetska efikasnost priuredba o uslovima isporuke električne dine, subvencije trećim energije, a do kraja go„U Srbiji se, suprotno uobičajenoj praksi, studija o licima koja bi uvodidine se očekuje i donošenje pravilnika o gauticaju na životnu sredinu radi na sredini procesa la mere energetske efikasnosti i naplaćivala ranciji porekla, čime bi investiranja, umesto na početku“ - Ana Brnabić svoje usluge iz ostvareregulatorni okvir ove nih ušteda, kao i naplaoblasti bio zaokružen. ta prema potrošnji. lika da se uposli 80.000 do 100.000 Glavna zamerka Ane Brnabić, predAleksandra Damnjanović, pomoćgrađana. Prema njegovim rečima, ulastavnika udruženja Srpskog udruženja nik ministra u Ministarstvu građevine, ganje u energetsku efikasnost najbrže za energiju vetra (SEWEA), jeste neistakla je da za sada ima 1.000 inženjedaje povraćaj investicije. Ovo je znadostatak predvidljivosti za investitora koji su licencirani za energetsku efičajna oblast za ministarstvo koje se bare. Prema njenim rečima, kvota od 500 kasnost, a potrebe Srbije su bar 2.000 vi uštedom energije u građevinarstvu, MW je mala za vetroparkove, ali se nainženjera. Osvrćući se na manjak krea jedan od glavnih učinaka je dobijada da će se njihovim razvojem i kvote dita za energetsku efikasnost, ona je nje prvih energetskih pasoša. „Trošimo povećavati. Takođe, ona je iznela nadu istakla da je prošle godine Vlada Srbije najviše energije i po jedinici proizvoda i da će se u izmene Zakona o energetici opredelila 1,3 milijarde dinara za finanpo glavi stanovnika“, kaže Ilić. uključiti i faktor 'više sile' da investitor siranje energetske efikasnosti, od čega Prema rečima Antonele Solujić, šefa ne bi bio kažnjen za kašnjenje u izgradje 300 miliona dinara bilo opredeljeno odseka za unapređenje energetske efinji zbog stvari na koje nije mogao imati za subvencionisane kredite koji su brzo kasnosti u Ministarstvu energetike, uticaj, kao što su poplave i zemljotresi. planuli. Ove godine nažalost tih sredprvi akcioni plan je donesen 2010. i U Srbiji se suprotno uobičajestava nema. • predviđa smanjenje potrošnje za devet noj praksi, studija o uticaju na životDragoslav Šumarac, predsednik skupštine Inženjerske komore Srbije „U zgradama se troši oko 40 odsto energije, a po 30 odsto troše industrija i saobraćaj. Svi bogati narodi znaju da štede, a sirotinja potroši ono što ima. Tri puta je isplatljivije štedeti energiju nego graditi nove elektrane.“ Mattias Heeger, Senior Partner, CDC „Iako smo u rekonstrukciji buduće nemačke gimnazije u Beogradu izostavili zbog manjka sredstava neke vidove energetske efikasnosti, ipak smo iznenađeni postignutim uštedama.“ Massimiano Capobianchi, ekspert–koordinator za OIE, Direkcija za OIE, Blok Energetika NIS „Vetropark u Plandištu je za sada najveća i jedina investicija NIS u ovoj oblasti. Kompanija planira da postane vodeći proizvođač energije u regionu, i spremni smo da razmotrimo i ostale obnovljive izvore energije.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Aleksandar Đelić, advokat Savet zelene gradnje „Glavni izvor posla u građevinskoj industriji u EU do 2050. godine biće obnova postojećih zgrada i energetska optimizacija. Tako da stoje tvrdnje da je ova oblast potencijalno veliki izvor posla.“ 35
  • 31. I N T E R VJ U VELIMIR ILIĆ, ministar građevine i urbanizma Srbija najveći rasipnik energije „Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo počeli da radimo, uzeli povoljan kredit, od na primer milijardu evra, i utrošili u energetsku efikasnost. To bi dalo izuzetne efekte“ Piše: Tatjana Ostojić Foto: Marko Rupena 36 „S rbija je najveći rasipnik energije u Evropi, i po jedinici proizvoda, i po stanovniku. Toliko rasipništvo u energiji ne može da se toleriše, i to nijedna zemlja ne bi mogla da izdrži. Zato moramo da radimo na uštedi energije“, ističe Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, u intervjuu za BIZLife. • Kako bi to konkretno moglo da se reši? - Na primer, studija koju smo radili pokazuje da, ako se novac od jedne termoelektrane koja bi se gradila, uloži u energetsku efikasnost, uštedi se mnogo više nego što bi ta termoelektrana proizvela struje, a pored uštede koju ćemo napraviti, nećemo imati zagađivače, ostaće nam veće rezerve uglja…. Danas postoji tehnika da sve to može da se iskontroliše. Znači, ne možete dati energetski pasoš i samo zadovoljiti neku administrativnu formu. Kad uzmete termo-kamere i odete na objekat, tačno vidite i snimite objekat, i vidite koliki su gubici energije. Znači, danas, tehnikom koja postoji, možete da pratite svaki objekat u gradu, i tačno vidite gde su slabe tačke, gde se gubi energija, i onda reagujete, dovodite u red i smanjujete utrošak energije. Prema tome, kad bismo uštedeli energiju do 40 odsto, što stručnjaci ocenjuju kao moguće, šta bi to značilo? Da trošimo manje struje, da uvozimo manje nafte za 40 odsto? To bi bilo blagostanje za Srbiju, povećanje plata, investicija, koliko bi firmi pogodnije poslovalo. U mnogim firmama, najveći utrošak je energija. Više se troši za energiju nego za plate zaposlenih. Znači, na tome treba intenzivno raditi, i ogromna sredstva ulagati. Naši objekti, naročito stara gradnja posle rata, toliko gube zbog stolarije, vrata, tavanica, zidova, i tako dalje. To bi dalo izuzetne efekte. Zaposlili bismo proizvođače stolarije, građevinskog materijala, izolacionog materijala, ulepšali objekte. Ta regeneracija pojedinih objekata koja se radi kod energetske efikasnosti je izuzetno bitna. Zimi bi se štedela energija za grejanje, a leti za hlađenje. • Koliko godina ulaganja u određeni objekat bi opravdalo tu investiciju? - Po proračunu koji smo radili, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit. A, kreditne linije koje bismo mi podigli, građani bi prihvatali da otplaćuju, znači, država se ne bi zadužila. Imamo i ponudu nemačke i austrijske firme, da nam obezbede pre- Jeftino držanje energije je mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede • Izjavili ste da bi kroz primenu zakona o energetskoj efikasnosti, u građevinarstvu moglo da se zaposli i do 100.000 ljudi, a samo u Beogradu 10.000, ako se, naravno, obezbede povoljne kreditne linije. - Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo to počeli da radimo, uzeli povoljan kredit od na primer milijardu evra i utrošili u energetsku efikasnost. ko svojih banaka beskamatne kredite, a da kupujemo njihovu opremu. • Da li je to izvodljivo? - Izvodljivo je. Naime, ako država podigne kreditnu liniju i da garanciju Srpskoj nacionalnoj banci, koju planiramo da otvorimo, da distribuira građanima ta sredstva tako što će sa njima da napravi direktne ugovore, građani će dobijati kredit na pet godina, i od uštede energije otplaćivaće rate kredita. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 32. • Rekli ste Srpska nacionalna banka. Da li bi se osnivala neka nova banka ili je reč o nekoj već postojećoj banci? - Odavno sam to predlagao, i to zavisi od ljudi koji vode državu, od Vlade i ostalih. Krajnje je vreme da napravimo za ovakve projekte jednu nacionalnu banku, koja bi držala državne depozite, imala jeftine kreditne linije, davala garancije građevinarima kad je potrebno, mnogim izvođačima, što nam je danas veliki problem. Same banke za to nisu zainteresovane, ali su zainteresovane za državne depozite. Srbija mora da ima svoju banku u kojoj će stajati državni depozit. Uzmite kolika je dnevna naplata u Telekomu, NIS-u… Mi imamo đujemo u naše objekte. Postali smo deponija otpada, koji se izbacuje u Evropi kao neefikasan. Energija je bogatstvo jednog naroda, i čitavog kontinenta. Ako jedna zemlja dođe u energetsku krizu, ako nema energije, drugi mora da je ispomaže. S druge strane, bili bismo u poziciji da izvozimo energiju. U Srbiji se socijalni mir kupovao niskom cenom struje. To je povlačilo veliku potrošnju i rasipalo se, jer je jeftino. Hiljade ljudi danas greje objekte na struju, otvorene prozore drži zimi, ne vodimo računa. Svaka ozbiljna država besplatno daje građanima termostate da se reguliše temperatura u sobi, da se automatski isključuje. Bio sam u Kini i gledao ka- Po proračunu, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit dnevne naplate struje koje su u milijardama, a mi to vrtimo u stranim privatnim bankama, koje neadekvatno vraćaju našoj privredi ta jeftina sredstva. To bi bila sredstva za otkup u poljoprivredi, za energetsku efikasnost… • Idealno zvuči u teoriji, ali kako naše građane stimulisati za te kredite i te radove? - To su primenile zemlje poput Švedske, Norveške, gde su niske temperature. To funkcioniše svuda u svetu. Zatim, primenili su Austrijanci, Nemci, Francuzi i svi koji razmišljaju o uštedi energije i brinu o svojoj državi. Znači, država je dala građaninu mogućnost da utopli svoj objekat, a od uštede energije da vraća kredit. Kad pogledate kroz Srbiju, u unutrašnjosti 30 odsto objekata nije malterisano spolja, a da ne pričamo o kvalitetu stolarije… Nemci su sad izbacili trostruko staklo, a mi otkupljujemo dvostruko, pa ga ugra- ko ljudi kontrolišu energiju. Imaju kartice u određenim zonama koliko treba da potroše, i ako u toku dana uključe da rasveta gori, onda je nemaju noću jer su već istrošili svoju kvotu. • Da li bi viša cena energenata kod nas, uz te stimulativne kredite, dovela do situacije da i građani i privreda povedu više računa? - Vi ih motivišete da rasipaju i troše energiju, jer je jeftina. Ali, zato, čitava država i svi građani plaćaju zajednički taj trošak. Imate gradova u Srbiji gde je potrošnja struje nenaplativa. Nije naplativo, na primer, 50 odsto potrošnje struje. Jedan grad u Srbiji nije plaćao godinama struju, i dozvoljeno je da se napravi kompenzacija, i da on da neku lokaciju za trafo-stanicu, za dug od 200 miliona dinara. To je fiktivno pokriveno, i onda se pitamo zašto EPS ne može da ima bolje rezultate. EPS ne može da bude socijala, već profitabilno preduzeće. Tako da je jeftino držanje energije, mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede. • Koliko je do sada izdato energetskih pasoša? - Energetske pasoše izdaju ovlašćene organizacije. Ministarstvo je do sada izdalo oko 200 rešenja firmama koje izdaju energetske pasoše. Od 30. septembra 2012. godine obavezna je primena podzakonskih akata koji nalažu obavezno izdavanje energetskih pasoša za novoizgrađene objekte, ali i za rekonstrukciju, adaptaciju i energetsku sanaciju postojećih objekata. • Kako Srbija stoji sa proizvodnjom opreme, koja je neophodna za građevinarstvo kako bi objekti ispunili uslove za dobijanje energetskih pasoša? - Veoma loše. Svi kao ispune sve uslove, a u stvari se desi da nije izolovan spoj u međuspratnim konstrukcijama, i to predstavlja totalni rasip energije. Dešava se i da nadzorni organ ne zna da uradi svoj posao. Razmišljali smo da napravimo obuku koju bi Ministarstvo finansiralo za izvođače, poslovođe, nadzorne organe, i da nađemo rešenje da to uradimo kvalitetno. Imamo hiljade problema, jer Srbija ima loš nadzor. Mostovi i putevi nam brzo propadaju upravo zbog lošeg nadzora. • Srbija je 2000. dobili kredite za energetsku efikasnost. - Sve je to malo. Na tome moramo da radimo mnogo više. Svetska banka je kao prioritet stavila kredite za uštedu energije, i evropske banke, i sve banke u svetu. To je prioritet, tu se dobijaju lako krediti, zapošljavaju se ljudi. • Energetska efikasnost i obaveze prema EU „Moramo da poštujemo standarde koje je EU postavila. Sa našim proizvodnim cenama, ne možemo da izvozimo napolje, nismo konkurentni, i čitav taj sistem mora drugačije da se uredi. Srbija mora da nađe adekvatno rešenje kako bi građani bili zadovoljni. Vi nećete njima ništa učiniti ako im date da troše koliko hoće i ako ih ne isključujete, jer će ih onda stići velike kamate, pa će neko morati kuću da proda kako bi otplatio dug. Najugroženije građane treba zaštititi, i dati im najpovoljniju tarifu. I ne može biti ista tarifa za sve, a upravo su najbogatiji ti koji ne plaćaju struju.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 37
  • 33. k o r p o r a tivni I N T E R V J U Milorad Đurišić, direktor proizvodnje Carlsberg Srbija Energetska efikasnost kao stub poslovanja 38 “Za unapređenje energetske efikasnosti neophodan preduslov je podizanje svesti zaposlenih o značaju ovog procesa, i njegovo stavljanje u fokus rada zaposlenih” Piše: Ivana Mihajlović O ptimizacija upotrebe prirodnih resursa i zeleni standardi postali su prioritet na globalnom nivou. Pred proizvođačima nalaze se konstantni izazovi smanjenja upotrebe energenata, a kako bi ih rešili moraju da se definišu kao jedan od glavnih fokusa kompanije. Nezaobilazna tačka u pristupu održivog i društveno odgovornog poslovanja svakako je i upravljanje otpadom koji se više ne posmatra kao izgubljeni resurs. Na koji način uspešno rešiti ova pitanja, razgovarali smo sa Miloradom Đurišićem, direktorom proizvodnje kompanije Carlsberg Srbija. - Kako bi se energetska efikasnost povećala, neophodno je pridržavati se određenih mera, koje je potrebno sprovoditi pri osmišljavanju procesa, nabavci opreme, njenoj ugradnji, rukovanju i održavanju. U kompaniji Carlsberg Srbija, već duži niz godina, potrošnja energenata se sistematski prati i unapređuje na više nivoa. Na nedeljnom nivou vršimo presek potrošnje energenata i sprovodimo različite analize, što kao rezultat ima konkretne predloge za smanjenje potrošnje. Početkom godine svakom zaposlenom u kompaniji, u odeljenjima koja imaju direktan uticaj na potrošnju energenata, zadaju se ciljevi vezani za njihovo racionalno korišćenje. Na taj način dostizanje zadatog cilja postaje fokus zaposlenog, čime se dodatno podiže svest o važnosti smanjenja potrošnje energenata. • Šta je kompanija Carlsberg Srbija učinila na povećanju energetske efikasnosti? - Prvenstveno, prepoznato je da je za unapređenje energetske efikasnosti neophodan preduslov podizanje svesti zaposlenih o značaju ovog procesa, i njegovo stavljanje u fokus rada zaposlenih. Sledeći korak jeste kontrola procesa koji utiču na potrošnju energenata, što za 'ekološki osvešćene' zaposlene ne predstavlja problem. Na osnovu procesa koji uključuju kontrolu i unapređenje potrošnje, pokrenute su brojne inicijative za uštedu energenata, njihovu zamenu ili čak prestanak korišćenja, u slučaju da se dođe do boljeg rešenja za zamenu tih energenata. Jedan od lepih primera jeste instalacija uređaja ReVap za korišćenje rashladne energije kupljenog CO2 za hlađenje glikola, koji se koristi kao rashladni fluid u pivari. Na našu veliku ra- Ulaganje u tehnologiju koja smanjuje uticaj proizvodnje na životnu sredinu značajno utiče na cenu proizvoda • Pivare su veliki potrošači vode i energije, a kompanija Carlsberg Srbija je u poslednjih nekoliko godina znatno smanjila potrošnju ovih prirodnih resursa. Na koji način ste postigli ove rezultate? ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 34. dost, brojne ideje daju sami zaposleni, što najbolje svedoči o ekološkoj osvešćenosti koja postoji kod nas u pivari. • U kojoj meri se ovi sistemi preuzimaju iz matične kompanije ili kompanija iz Grupacije? - S obzirom na to da je kompanija Carlsberg Srbija integralni deo Carlsberg grupacije, u prilici smo da razmenjujemo iskustva. Primer je i pomenuti ReVap uređaj koji je rezultat procesa razmene znanja i iskustva sa Carlsberg pivarom u Danskoj. Ponosni smo i na činjenicu da vrlo često druge zemlje koriste naša iskustva iz oblasti smanjenja upotrebe prirodnih resursa i upravljanja otpadom. Jedan od takvih primera je i super kompost, mulj pretvoren u oplemenjivač zemljišta, koji sada uvode pivare Carlsberg grupacije u Rusiji. • Kolike uštede kompaniji je donela proizvodnja i distribucija super komposta? - I pored toga što smo se odlučili za strategiju niskih cena, jer prodaja super komposta ne predstavlja primarnu delatnost naše kompanije, ostvarujemo finansijsku dobit. Pritom, više ne plaćamo naknadu za odlaganje mulja na deponiju, kao ni naknadu za transport do deponije, što donosi uštedu od oko 21.000 evra na godišnjem nivou. U toku jedne godine, u stanici za preradu otpadnih voda u kompaniji Carlsberg Srbija proizvede se 760 tona super komposta, što čini 50 odsto ukupnog otpada koji je deponovan. • Na koji način ulaganja u tehnologije koje smanjuju uticaj proizvodnje na životnu sredinu utiču na cenu proizvoda? - Ulaganje u tehnologiju koja smanju- je uticaj proizvodnje na životnu sredinu značajno utiče na cenu proizvoda. Naime, kada koristimo biogas, on zamenjuje oko 15 odsto prirodnog gasa koji se inače kupuje i sagoreva u kotlarnici u pivari i koristi za proizvodnju i distribuciju toplotne energije. To je ušteda. Konkretno, ulaganjem u tehnologiju i razmenom iskustava sa proizvođačem opreme (GWE), pronašli kovati. S obzirom na to da očuvanje životne sredine predstavlja jedan od stubova društveno odgovornog poslovanja kompanije Carlsberg Srbija, u narednom periodu nas očekuje realizacija novih projekata koji će nas približiti cilju, a to je smanjenje svih potencijalnih negativnih uticaja za životnu sredinu. Na lokalnom nivou pokrenuli smo izradu studije izvodljivosti za korišće- Otpad više ne posmatramo kao trajno izgubljen resurs, već kao materijal ili proizvod smo način da unapredimo ovaj proces i da podignemo udeo biogasa u drugoj polovini 2013. za još dva odsto. • Kakvi su dalji planovi unapređenja proizvodnje kompanije Carlsberg Srbija? - Kontinuirano ulažemo u unapređenje procesa zaštite životne sredine, upravljanje otpadom i optimizaciju upotrebe prirodnih resursa. Otpad više ne posmatramo kao trajno izgubljen resurs, već kao materijal ili proizvod. U našem poslovanju vodimo se činjenicom da je količina prirodnih resursa ograničena i da njom moramo pažljivo ru- nje otpada, koji trenutno recikliramo, prodajemo ili odlažemo u druge svrhe: kao biomasu ili sirovinu za proizvodnju drugih proizvoda u hemijskoj, građevinskoj ili nekoj drugoj industriji. Ove godine ulazimo u fazu projektovanja, a sledeće u instalaciju i puštanje u rad. Takođe, razmatramo načine na koje možemo da koristimo prečišćenu vodu iz naše stanice za preradu otpadnih voda u svrhe zalivanja poljoprivrednih površina koje se nalaze oko pivare. Trenutno samo mali deo te vode koristimo za zalivanje zelenih površina u samoj pivari. • Nova uloga otpada Super kompost, mulj pretvoren u oplemenjivač zemljišta, pogodan je za kombinovanje sa drugim vrstama oplemenjivača u cilju stvaranja što boljeg kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Nalazi primenu u ratarskoj kulturi, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Proizvodnja super komposta je otpadu dala novu ulogu, koja je veoma značajna za društvenu zajednicu. Kompanija Carlsberg Srbija je na ovaj način umanjila količinu deponovanog otpada, poboljšala kvalitet zemljišta, redukovala upotrebu veštačkih đubriva, a deponovani otpad je uspešno zbrinut na ekološki prihvatljiv način. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 39
  • 35. k o r p o r a tivni I N T E R V J U Nikola Laketić, direktor Avalon Partners Napravite win-win situaciju Mi smo domaća firma koja posluje već 15 godina u ovoj oblasti i imamo ogromno iskustvo u pogledu realnog stanja na terenu, kako po pitanju dominantnih tipova i starosti instalirane opreme, tako i po pitanju očekivanja investitora A 40 valon Partners je kompanija koja već 15 godina posluje na našem tržištu, a već dve godine širi prodajnu mrežu na tržištima u regionu. Nedavno su izbacili na tržište novi proizvod, MaxiGraf© koji na inovativan način ograničava troškove vršne snage. Kako kažu, proizvod je moderan, sa interfejsom koji je baziran na XML tehnologiji i jednostavno se koristi, pa čak i preko smartphonea. Početni rezultati su impresivni i ovo je tek prvi u nizu planiranih originalnih proizvoda, najavljuje Nikola lošeg kvaliteta napona. Tehnički, bavimo se usko stručnim poslovima, kao što su: smanjenje izobličenja napona i struje, stabilizacija propada napona, kompenzacija reaktivne snage, filtriranje viših harmonika, upravljanje vršnom snagom... To su aktivnosti koje spadaju u domen visoke tehnologije, ali imaju veliki uticaj na racionalizaciju troškova. Važno je razumeti da se gubici usled niske energetske efikasnosti i lošeg kvaliteta napona vide ne samo na računu za struju, već se iskazuju i kroz povećane troškove proizvodnje, na primer: povećani škart, troškovi Nudimo robusna tehnička rešenja sa očekivanim životnim vekom od nekoliko desetina godina Laketić, direktor ove domaće firme, koji za BIZLife govori o novim tendencijama kada je racionalizacija u potrošnji električne energije u pitanju. • Kakve konkretno poslove racionali- zacije potrošnje električne energije od 1991. izvodi Avalon Partners? - Specijalizovani smo za unapređenje elektroenergetske efikasnosti industrijskih potrošača. Moram istaći da se tu ne radi samo o smanjenju direktnih troškova koji se vide na računu za električnu energiju, kao što su reaktivna energija i vršna snaga, već i o specifičnim troškovima koji nastaju zbog dorade, prekidi u proizvodnji, ponovno pokretanje proizvodnih linija, prazan hod usled zastoja, neujednačen kvalitet finalnog proizvoda, oštećenja opreme, povećana potrošnja ostalih energenata, i dugo. Specijalizovani smo za inženjer- sko rešavanje takvih problema. Zato su naši komitenti izrazito uspešne kompanije, koje prepoznaju značaj minimizacije skrivenih troškova. Ponosni smo što smo deo tog uspeha. • Impozantan je spisak partnera s koji- ma radite. Koji su njihovi najčešći zahtevi i kako to utiče na njihovu racionalnu potrošnju? - Partneri s nama kontaktiraju kada fabričke službe održavanja ne mogu da reše problem ili nisu sigurne u uzrok, i tada nastupamo kao visokospecijalizovani inženjerski servis za elektroenergetske probleme. To je česta situacija u praksi, da je fabrikama potreban pouzdan spoljni partner za rešavanje specifičnih problema. Elektroenergetska efikasnost je relativno širok pojam, te je jasno da ne postoje gotova rešenja iz trgovačkog kataloga i da su iskustvo i stručnost imperativ za uspešno rešavanje problema. Ako bi trebalo da generalizujem, onda postoje dva osnovna zahteva sa kojima se srećemo: jedno su prekidi ili pro- Tip brojila „Pitanje da li kontrola troškova električne energije može da se radi i sa starim ili samo s novim brojilima nije od primarnog značaja. Nama je posao lakši ako su brojila novog tipa, sa digitalnom komunikacijom ili impulsnim izlazima; ali svako ispravno brojilo će zabeležiti iste efekte racionalizacije potrošnje električne energije.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 36. blemi u proizvodnji usled lošeg kvaliteta napona, a drugo su uvećani računi za električnu energiju. Izrazito smo temeljni prilikom rešavanja problema, te prvo vršimo detaljna i stručna terenska merenja kvaliteta napona da bi ustanovili postojeće stanje, zatim inženjerski analiziramo problem i tek na kraju isporučujemo odgovarajuće tehničko rešenje. Pri tome smo u mogućnosti da garantujemo za rezultate, jer stručno de- finišemo problem, a zatim ga inženjerski rešavamo. Ovakav pristup daje najbolje rezultate: investitor je siguran da je problem rešen ispravno i dugoročno, a troškovi se finansiraju iz ostvarenih ušteda. To je klasična win-win situacija. godina. To je period na kome se oprema dva do tri puta otplati samo kroz direktne uštede na računu za struju, a gde su ostale indirektne koristi kao što je stabilizacija napona i rasterećenje transformatora... Upravo zbog visokih očekivanja domaćih investitora radimo rešenja koja imaju period otplate od najviše dve do tri godine, a pritom dizajniramo opremu da bude izrazito dugotrajna. To su suprotstavljeni zahtevi i po pra- kovima vršne snage, određivanje utroška energenata po jedinici proizvoda? - Praćenje troškova utroška, ne samo električne energije, već i svih ostalih energenata, samo putem mesečnog računa čitave fabrike, odavno je prevaziđen. Na taj način nema tehničkih mogućnosti da se uradi iole ozbiljnija racionalizacija. Suština je u tome da se napadne svaka celina u procesu proizvodnje, da se identifikuju i otklone svi uzroci neracionalne potrošnje, a zatim da se postignuti nivo efikasnosti odlučno održava. Jedini način da se ovaj cilj postigne, jeste da se prati efikasnost svake celine ponaosob, kao i da se uzmu u obzir sve specifičnosti tehnologije proizvodnje. Zbog toga insistiramo na praćenju utroška energije po jedinici proizvoda. To je praktično jedini parametar koji je merodavan za održavanje postignutog nivoa energetske efikasnosti i koji menadžmentu go- Naši kupci prepoznaju i cene tu vrstu posvećenosti domaćem tržištu i mnogo im znači kada imaju stručne partnere na koje mogu uvek da se oslone • Kažete da je vaš cilj da korisnicima po- nudite pouzdano i brzo isplativa rešenja u cilju smanjenja troškova za utrošenu električnu energiju. Kako, na koji način, i kolike su uštede? - Mi smo domaća firma koja posluje već 15 godina u ovoj oblasti i imamo ogromno iskustvo u pogledu realnog stanja na terenu, kako po pitanju dominantnih tipova i starosti instalirane opreme, tako i po pitanju očekivanja investitora. Svesni smo da je oprema u pogonima relativno stara, izložena maksimalnom habanju i teškim uslovima rada, a da investitori očekuju da za uloženi novac dobiju i više nego što su platili. Stoga nudimo robusna tehnička rešenja sa očekivanim životnim vekom od nekoliko desetina godina. Na primer, za naša postrojenja za kompenzaciju reaktivne snage i filtriranje viših harmonika dajemo garanciju od četiri do sedam vilu to se često lomi preko našeg profita. No, u našoj firmi, zadovoljstvo kupca i dugoročni održivi uspeh naše kompanije dele prvo mesto na listi prioriteta. Naši kupci prepoznaju i cene tu vrstu posvećenosti domaćem tržištu i mnogo im znači kada imaju stručne partnere na koje mogu uvek da se oslone. • Šta konkretno znači obračun troškova električne energije po celinama, određivanje udela svake celine u ukupnim troš- vori gde i šta je problematično. Upravo tu nalazimo našu šansu. Imamo kompletno hardversko i softversko rešenje za praćenje i unapređenje energetske efikasnosti svih energenata, prekaljeno na velikom broju projekata u zemlji. Mislim da smo čak na prvom mestu po broju instaliranih sistema tog tipa u zemlji. Zbog toga su naši sistemi apsolutno prilagođeni domaćem tržištu, kako po ceni koštanja tako i po robusnosti opreme koja se koristi. • ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 41
  • 37. 42 BIZLIFE xxx
  • 38. Conferences &Events događaji // konferencije // ekonomija // vesti... S44 S46 // Reciklaža - nova industrijska grana // Kamatna politika banaka u uslovima krize Okrugli sto BIZLife Conferences&Events S49 Okrugli sto U fokusu stranih medija BIZLife Conferences&Events Washington Post & Guardian // Bezos cilja na zlatnu eru novinarstva BIZLIFE conferences&events 43
  • 39. BIZLIFE CONFERENCEs&EVENTS Reciklaža - nova industrijska grana O mogućnostima razvoja reciklaže, kao i o problemima ove industrijske grane, razgovaraće se na novom okrugom stolu BIZLife tekst: Nikola Pavlović 44 BIZLIFE conferences&events U Strategijom upravljanja otpadom. Srbiji je prošle godine recikliraNacionalnom strategijom za aproksimaciju u no oko 300.000 tona svih vrsta oblasti životne sredine, predviđa se da na kraju otpada, od čega je dve trećine bilo pristupnih pregovora neće biti ostavljen prelazni neopasnog, odnosno stakla, papira, period za usklađivanje pojedinih segmenata rePET ambalaže i plastike. Oko 100.000 tona reciklaže. Prema Strategiji za aproksimaciju Srbije ciklirano je baterija, akumulatora, industrijskih u oblasti životne sredine, u procesu prilagođaulja, guma, medicinskog otpada, a to je svega 15 vanja standardima EU Srbija bi trebalo da odsto svog otpada. Ostatak leži po divljim uspostavi organizovano sakupljanje deponijama. Recikleri se žale da otpada za više od 90 odsto stanovDo kraja 2016, jedna od najmlađih ne dobijaju ništva do 2020, nastavi izdavanje industrijskih grana u Srbiji, pored 10.000 mogla bi da zaposli još 40.000 podsticaje dozvola postrojenjima za upravljakoji im nje otpadom do 2014. i da dostigne radnika. Cilj države je da u reciklaži sleduju ciljeve EU za ponovno korišćenje i do kraja decenije dostigne evropski recikliranje do 2025. prosek koji je 3,5 puta veći od srpskog. Zakonom o upravljanju otpadom propisano U izveštaju Evropske komisije za 2012. naje da se otpad odlaže na deponiju samo ako ne vodi se da je Srbija postigla napredak u oblasti postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. To upravljanja otpadom. Ciljevi Srbije u toj oblasti znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati određeni su njenim opredeljenjem za članstvo u i iz njega izdvojiti sve komponente koje imaju EU i rokovi za njihovo ostvarenje definisani su
  • 40. upotrebnu vrednost, dok se na deponiju odlaže samo otpad koji se ne može dalje koristiti. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu i podzakonska akta proistekla iz njih propisuju evropske standarde, odnosno smanjenje biorazgradljivog otpada na deponijama za 25 odsto do 2016, za 50 odsto do 2019. i za 65 odsto do 2026. Zakon takođe propisuje da ono što se naplati, mora i da se vrati u industriju reciklaže. Trenutno, recikleri se žale da ne dobijaju podsticaje koji im sleduju, tačnije da ih dobijaju sa zakašnjenjem od oko godinu dana. Preciznije, sredstva koja su budžetom za ovu godinu opredeljena za reciklere su, kako tvrde u Udruženju reciklera, ona koja su im već isplaćena za prošlu i pretprošlu godinu (ali su isplaćena u martu ove godine). Činjenica je da se podsticaji isplaćuju na osnovu uplate eko-takse u državnu kasu, a da recikleri procenjuju da bi se boljom naplatom od zagađivača moglo naplatiti čak sedam mi- Poseban problem predstavlja činjenica da je pre skoro godinu dana ukinut Fond za zaštitu životne sredine bizlife portal vesti srbija SBB novi mobilni operater Srbija će do kraja godine dobiti četvrtog operatera mobilne telefonije. Kompanija SBB dobila je odobrenje za pružanje usluge, ali joj nije dodeljena klasična licenca za mobilnu telefoniju. SBB će biti virtuelni operater za javne telefonske usluge, što znači da će koristiti mrežu Telekoma, Telenora ili VIP-a.  Izvor: Politika Osam iz Srbije među 500 najvećih Na listu 500 najvećih firmi u Srednjoj Evropi u 2012, konsultantsko-revizorske kuće Deloitte, plasiralo se osam kompanija iz Srbije, tri manje od prošle godine. Na listi su se našli EFT Investments (63), NIS (78), EPS (108), Telekom Srbija (190), Delhaize Srbija (235), Srbijagas (355), Tarkett (435), Merkator S (470). Iz regiona najviše firmi na listi imala je Slovenija (18), potom Hrvatska (12). Prvi put ove godine BiH beleži dva predstavnika, a Makedonija jednog.  Izvor: BIZLife 1 // Dragan Radivojević novi generalni direktor Apatinske pivare Dragan Radivojević, dosadašnji direktor Kamenitza pivare i predsednik za Bugarsku Molson Coors Evropa, novi je generalni direktor Apatinske pivare, odnosno regionalni predsednik za Srbiju i Crnu Goru, Molson Coors Evropa. Karijeru u Apatinskoj pivari započeo je 2006. Uspešno je lijardi dinara. Poseban problem predstavlja činjenica da je pre skoro godinu dana ukinut Fond za zaštitu životne sredine, koji je izdavao rešenja po kojima su zagađivači plaćali takse i koji je raspisivao konkurse za recikliranje posebnih otpada, odnosno onih koji mogu biti opasni, što je poseban izvor nezadovoljstva zaposlenih u reciklažnoj industriji. ● Zašto reciklirati? •  otrebno je oko 24 stabla da bi se p proizvela tona novina •  a proizvodnju papira od recikliranog z starog papira zagađenje vazduha je za 73 odsto manje nego kada se papir proizvodi iz sirovine •  lastičnoj boci je potrebno oko 500 p godina da se razgradi •  orišćenjem reciklirane staklene k flaše u proizvodnji uštedimo dovoljno energije za potrebe rada računara od 25 minuta •  proseku 16 odsto cene proizvoda u odlazi na ambalažu, koja se baci •  eciklažom tone kancelarijskog r papira uštedimo 4.200 kW električne energije, 32.000 l vode •  ri spaljivanju četiri plastične kese p potroši se onoliko kiseonika koliko je potrebno čoveku za jedan dan •  eciklažom jedne staklene flaše r uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svetli puna četiri sata. → više informacija na www.bizlife.rs obavljao vodeće funkcije iz oblasti finansija u Srbiji, ali i u okviru globalne pivarske grupe kojoj Apatinska pivara pripada. 2 // Violeta Belanović Kokir direktor Sekopaka Poziciju direktora Sekopaka preuzela je Violeta Belanović Kokir. Karijeru je započela u eminentnim revizorskim kućama, a Sekopaku se pridružila januara 2011. na poziciji direktora finansija. 3 // Dimitrije Knjeginjić direktor Lafarge Srbija Poziciju direktora Lafarge Srbija preuzeo je Dimitrije Knjeginjić, koji će voditi celokupno lokalno poslovanje Grupe u Srbiji u sve tri poslovne linije. Karijeru u okviru Grupe započeo je 2002. kao menadžer proizvodnje u Beočinskoj fabrici cementa. 4 // Frederic Coin novi predsednik FIC-a Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Srbija, Frederic Coin, novi je predsednik Saveta stranih investitora (FIC). Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region u kompaniji British American Tobacco, izabran je za potpredsednika saveta, dok generalni direktor Carlsberga za jugoistočnu Evropu, Gabor Bekefi, nastavlja da bude potpredsednik saveta u funkciji portparola udruženja. BIZLIFE portal / vesti srbija 45
  • 41. BIZLIFE CONFERENCEs&EVENTS Kamatna politika banaka u uslovima krize Kada će i pod kojim uslovima kamate na zajmove u Srbiji biti ako ne na evropskom, a ono na regionalnom nivou, raspravljaće se na okruglom stolu koji organizuje BIZLife tekst: NIKOLA PAVLOVIĆ K 30 odsto, ako je, na primer, reč o dinarskim keš amate na zajmove privredi i građanima pozajmicama. Stoga ne čudi što je sve više onih u Srbiji među najvećima su, ako ne i koji pozajmljeni novac ne mogu da vrate. najveće u Evropi, i to nije nikakva noviKonačno, i Jorgovanka Tabaković, guverner na. Međutim, posle pet godina svetske Narodne banke Srbije, nedavno je konstatovala ekonomske krize krhkoj i nelikvidnoj privredi da su i kamate i inflacija u Srbiji visoke visoke cene zajmova ispostavljaju se kao U navodeći pri tom da niko ne bi trebalo jedan od gorućih problema. Uostalom, kontekstu da krivi banke što uzimaju profit. preskupi krediti bili su osnovni uzrok štednje, „Problem je što onaj ko uzima prošlogodišnjih gubitaka privrede ohrabruje kredit treba da ima dobitak od toga, a koja jednostavno nije uspela da otplati podatak da nema, što znači da kamate moraju da i unovči ono što je zajmila iako je iz depoziti građana budu niže. Automatski, bankama bi to redovnog poslovanja ostvarila dobit. rastu trebalo da bude signal da smanje kamate Kamate na dugoročne zajmove u dinarima ako neće da im se povećava broj nenaplativih kreću se oko 15 odsto, dok za kratkoročne kredita“, poručila je guverner NBS. pozajmice valja platiti kamatu od čak 20 odsto. Jedno je sigurno: kašnjenje u otplati nije ničiji Uz dvocifrenu inflaciju i prošlogodišnji pad dinara interes, ni onoga ko duguje, a tek nije u interesu od devet odsto, jasno je koliko je teško poslovati bankama. U julu ove godine oko 15 odsto predus profitom. Što se građana tiče, kamate idu i do Dugovi za kredite Docnje po kreditima Korisnik 31.12.2012. 30.06.2013. 31.07.2013. Korisnik 31.12.2012. 30.06.2013. Preduzeća 1.540,7 1.580,8 1.577,4 Pravna lica 17,3% 14,4% 14,7% Preduzetnici 114 111 111,8 Preduzetnici 13,3% 14,9% 14,9% Stanovništvo 599,5 601,8 609,8 Stanovništvo 4,6% 4,9% 4,9% u milijardama dinara 46 BIZLIFE conferences&events 31.07.2013.
  • 42. bizlife portal vesti srbija Prosečne kamate za privredu Mercedes od jeseni u Ikarbusu Vrsta zajma Kratkoročni indeksiran u evrima Ugovor o strateškoj saradnji između Mercedesa i Ikarbusa trebalo bi da bude potpisan na jesen, nakon čega će u Zemunu početi proizvodnja celokupnog proizvodnog programa Mercedesovih autobusa. Saradnja će preko prodajne mreže giganta Ikarbusu otvoriti tržišta Rusije, Emirata i još nekih zemalja.  Izvor: Blic Kamata 8% Dugoročni indeksiran u evrima 7% Kratkoročni u dinarima 17% Dugoročni u dinarima 15% „Problem je što onaj ko uzima kredit treba da ima dobitak od toga, a nema, što znači da kamate moraju da budu niže.” Jorgovanka Tabaković guverner Narodne banke Srbije zeća kasnilo je sa vraćanjem kredita više od tri meseca, a ukupno, imali su problem da vrate 232 milijarde dinara. Šta je preduslov za niže kamate? Evo kako na ovaj problem gleda guverner Narodne banke Srbije. „Država najpre mora da smanji deficit i počne da trajno radi na strukturnim reformama, kako bi i deficit i javni dug svela na održiv nivo, a NBS u takvim uslovima ima mogućnost da cenovnu i finansijsku stabilnost postiže brže i uz manju monetarnu restriktivnost, doprinoseći privrednom rastu.“ Pored rizika zemlje, marži, referentne kamatne stope, na visinu zajmova utiče i kamata na štednju koju plaćaju banke. Ako je ova kamata deset odsto godišnje, a toliko se plaća u Nedelji štednje, niko ne bi trebalo da očekuje manju kamatu kada zajmi novac. U kontekstu štednje, ohrabruje podatak da depoziti građana rastu. Na kraju juna i devizna i dinarska štednja bile su na rekordnom nivou od 2000. Tako na ukupno 5,3 miliona štednih uloga građana, ima 21,7 milijardi dinara i 8,1 milijarda evra. Logično, najviše depozita je do 500 evra, dok recimo na samo 236 računa leži 255 miliona evra (više od po milion evra na svakom). ● Prosečne kamate na dinarske zajmove građanima Godina Gotovinski/Potrošački 2007. 16% 2008. 16%-21% 2009. 22%-28% 2010. 22,15% 2011. 20,6% 2012. 21% 2013. 21,3% Prosečna kamata na dozvoljeni minus (najskuplji vid zaduživanja) je oko 35 odsto godišnje → više informacija na www.bizlife.rs Holandska investicija od 30 miliona evra Mubadala odabrala Surčin? Royal Agrifirm grupa kupila je 35 odsto kompanije ’Sto posto’, u koju će investirati 30 miliona evra u naredne tri godine. Specijalizovana kompanija u okviru holandskog Agrifirma, Nuscience, istovremeno je postala većinski vlasnik preduzeća Novi miks, sa udelom od 51 odsto.  Izvor: RTC/Tanjug Opština Surčin ušla je u najuži izbor za izgradnju fabrike čipova, ako kompanija Mubadala iz Emirata odluči da investira u Srbiju. Surčin je idealan jer ima aerodrom, auto-put, velike količine vode i neophodne količine električne energije.  Izvor: RTC/Tanjug Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife 1 // Da li student sa Jejla može od Srbije da napravi Nemačku? Ivan Andrić, potpredsednik Liberalno-demokratske partije: „Niti privredni ambijent zavisi isključivo od jednog ministra niti ministar finansija, makar i sa Jejla, može od Srbije da napravi Nemačku.“ 2 // Mlađan Dinkić u epizodi 'Povratak otpisanih' 3 // Ko sad sme da se kači sa predsednikom Srbije? Bivši ministar u odgovoru jednom korisniku Twittera, komentariše izjavu premijera Ivice Dačića u Utisku nedelje „da Dinkić više nije aorist, već Predsednik Srbije Tomislav Nikolić postao je počasni član Džudo saveza BiH i dobio crni pojas, a Miodrag Mrdić, predsednik Džudo saveza BiH, rekao je: pluskvamperfekat“. „I sad se s njim izljubimo, šalimo, a odskora ga zovemo naš džudo majstor. Kad smo mu uručili crni pojas, zauzeo je gard i u šali izazivao svoje saradnike da mu priđu ako smeju.“ „Nije važno šta on kaže, već šta će stvarno biti. Sačekaj proleće, pa će ti biti jasno. Ko drugom jamu kopa...“ 4 // Ekstremni optimizam novog ministra finansija Lazara Krstića „Ja se nadam da će prvi vidljivi rezultati biti odmah.“ BIZLIFE portal / vesti srbija 47
  • 43. bizlife portal vesti region Dukat kupio Ljubljanske mlekarne SLOVENIJA - Kompanija Dukat prenela je u svoje vlasništvo sve deonice manjinskih akcionara Ljubljanskih mlekarni. Ovim postupkom Dukat je od glavnog deoničara slovenačke kompanije postao njen stopostotni vlasnik. Nakon što je sredinom godine preuzeo većinski udeo od 50,3 odsto, Dukat je izašao s obavezujućom ponudom za otkup deonica Ljubljanskih mlekarni kada je dobio dodatnih 46,23 odsto udela.  Izvor: www.SEEbiz Franck se povlači sa Zagrebačke berze HRVATSKA - Glavna skupština Francka odlučila je da sve deonice komapnije, odnosno 427.170 redovnih deonica, povuče sa Zagrebačke berze. Odluka je usvojena sa 98,57 odsto glasova, a Franck se obavezuje da od svih deoničara koji su glasali protiv ove odluke, otkupi deonice uz pravičnu nadoknadu. Izvor: SEEbiz RS - Republika Srpska zvanično je preuzela upravljanje Balkan Investment bankom Banjaluka, koja će ubuduće raditi pod nazivom Banka Srpske. Članovi Nadzornog odbora Banke Srpske su direktor Investiciono-razvojne banke RS Snežana Vujnić, direktor Elektroprivrede RS Branislava Milekić, direktor Garantnog fonda Radivoje Krčmar, direktor Fonda PIO Mladen Milić i Vojislav Blagojević. Izvor: Beta Pljevaljski sir zaštićen proizvod? CRNA GORA - Pljevaljski sir mogao bi da bude prvi zaštićeni crnogorski proizvod na nacionalnom nivou. Udruženje proizvođača ovog sira, koje okuplja 25 članova, predalo je resornom ministarstvu specifikaciju o zaštiti oznaka porekla. Ukoliko dobije oznaku porekla, pljevaljski sir mogao bi da se plasira po znatno višoj ceni. Izvor: Pobjeda Novi ugovori Atlantica Nove pozicije direktor Carlsberg BiH Dužnost direktora kompanije Carlsberg u Bosni i Hercegovini, koja posluje u okviru Carlsberg Srbija Grupe, preuzeo je Dominic Martiniak. Više od tri godine Martiniak je bio odgovoran za prodaju u zapadnoj Evropi, postavljanje strategije i planova kompanije. 48 BIZLIFE portal / vesti region Panasonic suvlasnik SLOVENIJA - Deoničari Gorenja potvrdili su dokapitalizaciju u kojoj će Panasonic uplatiti 9,6 miliona evra, odnosno 4,31 evro po deonici, čime će dobiti do 13 odsto udela u toj kompaniji. Gorenje do 2018. očekuje do 80 miliona evra dodatnih godišnjih prihoda. Ako se postupak dokapitalizacije sprovede shodno očekivanjima, osnovni kapital povećaće se sa 66 na 129 miliona evra. Izvor: SEEbiz HRVATSKA - Atlantic grupa od početka oktobra imaće dva ’market makera’, specijaliste koji će kreirati tržište i održavati likvidnost deonica. O obavljanju ovih poslova potpisani su ugovori sa Raiffeisen i Zagrebačkom bankom. Izvor: Poslovni dnevnik 1 // Dominic Martiniak Osnovana Banka Srpske 2 // Tomislav Bagić u Upravi Mercatora-H 3 // Krešimir Kolar član Uprave Basler osiguranja 4 // Gvido Jemenšek na čelu Raiffeisena u Sloveniji Tomislav Bagić novi Nadzorni odbor Basler je član Uprave kompanije Mercator H. Bagić dolazi iz sistema hrvatskog Mercatora u kojem je niz godina bio osiguranja Zagreb imenovao je početkom avgusta Krešimira Kolara na mesto člana Uprave. Kolar je karijeru započeo u Raiffeisen banke u Sloveniji imenovao je Gvida Jemenšeka za novog predsednika Uprave. Jemenšek je do sada bio član Nadzorni odbor direktor maloprodaje, nakon čega je bio zadužen za veleprodaju, kao i marketing. Za iste sektore biće zadužen i u Upravi. kompaniji KPMG Croatia, a kasnije je radio u Kvarner Vienna Insurance Group-u, gde je bio član uprave zadužen za poslove ulaganja, finansije i računovodstvo. Uprave zadužen za prodaju i investiciono bankarstvo. Odluka je doneta pošto je Klemens Novotni ponudio ostavku na mesto predsednika Uprave iz ličnih razloga.
  • 44. U FOKUSU STRANIH MEDIJA Bezos cilja na zlatnu eru novinarstva WASHINGTON POST, GUARDIAN 3. septembar 2013. ovog lista. Pomoći ću im savetima, ali neću biti zaslužan za uspeh“, istakao je Bezos. www. washingtonpost.com, Tokom obilaska Washington www.theguardian.com Posta, novi vlasnik je naznačio da neće odmah zahtevati finansijski uspeh, jer je za rvi put nakon „Do pretplate inovacije i promene vesti da je kupio na list trebalo bi neophodno vreme. Washington doći lako Zaposleni su stekli Post, osnivač kao do pelena utisak da Bezos „nije Amazona Jeffrey na Amazonu” neko ko panično Bezos, otkrio je svoje – Jeffrey Bezos pokušava da ostvari planove za ovaj list. Kao profit, već stremi rešenju najveći doprinos Bezos će koje će fukcionisati decenijama”. rukovodstvu ponuditi savete, ali i Osnivač internet maloprodajfinansijsku podršku tokom dužeg nog giganta kaže da ključ uspeha perioda kako bi se pronašla forAmazona već 18 godina leži u mula profitabilnog poslovanja. fokusu na kupce, inventivnosti i „Ako otkrijemo novu zlatnu na strpljenju. „Ako termin ‘kupac’ eru Posta, to će biti zahvaljujući zamenimo sa ‘čitalac’ ovakav prigenijalnosti i inventivnosti tima P stup doneće uspeh i Washignton Postu“, ističe poznati milijarder. Bezos je uopšteno govorio o neophodnosti da Post prihvati modernu tehnologiju i nije skrivao interesovanje da ukrsti poslovanje svoje dve kompanije navodeći da bi „do pretplate na list trebalo doći lako kao do pelena na Amazonu”. Podržaće kvalitetno i istraživačko novinarstvo, po kojima je Washington Post i poznat, ali kao osnovni problem koji treba rešiti naznačio je pronalazak profitabilnog modela poslovanja u eri interneta. ● Zvanično Bezos će Washington Post zvanično preuzeti u oktobru, nakon što je u avgustu sa Donaldom Grahamom, u vlasništvu čije porodice se list nalazi od 1933, postigao dogovor o preuzimanju kompanije za 250 miliona dolara. Milioneri u redovima FED-a CNN MONEY 28.avgust. 2013. http://money.cnn.com S vaki od sedam članova odbora guvernera Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država (FED) poseduje imovinu vrednu više od milion dolara. Ben Bernanke, predsednik ove institucije, možda ima najveću moć shodno položaju, ali je prema bogatstvu na začelju liste sa 1,1 do 2,3 miliona vrednom imovinom. Osim plate, Bernanke značajan prihod ostvaruje prodajom udžbenika, uključujući više od 100.000 dolara naknade koju dobija od izdavača, a ima i hipoteku u iznosu od 500.000 do milion dolara. nim podacima 2009. posedovao Janet Yellen, potpredsednik je imovinu vrednosti od 17 do 29 ove privatne centralne banke, pomiliona dolara. seduje imovinu čija se vrednost Jerome Powell čini se da procenjuje između 4,8 do 13,2 drži rekord među guvernerima miliona dolara. Većina sredstava centralne američke banke, nalazi se u zajedničkom s obzirom na to da je fondu sa suprugom, Potpredsednik procenjena vrednost dobitnikom Nobelove Feda poseduje nagrade, ekonomikolekciju njegove imovine 50 stom George Akerlopoštanskih markica miliona dolara. vrednosti do Prema izveštajima, fom. Portfelj uključuje 50.000$ preostali guverneri i akcije u kompanijama Jeremy Stein, Elizabeth Pfizer i OfficeMax, kao i Duke, Sarah Bloom Raskin i Dazanimljivu kolekciju poštanskih niel Tarullo, poseduju najmanje markica vrednosti od 15.000 do milion a najviše 12 miliona dolara. 50.000 dolara. U imovinskim obrascima Drugi favorit za naslednika koriste se široki monetarni predsednika FED-a, bivši minirasponi vrednosti imovine, tako star finansija Larry Summers, da je nemoguće izvršiti preciznije nije popunio imovinski obrazac, procene. ● ali prema poslednjim registrova- BIZLIFE u fokusu Stranih medija 49
  • 45. bizlife portal vesti svet Operacije Holcima i Cemexa LinkedIn ide na berzu ŠVAJCARSKA - Kako bi povećao operativnu dobit za najmanje 20 miliona evra, švajcarski Holcim razmeniće pojedine delove imovine na području Evrope sa meksičkim konkurentnom Cemexom. Holcim će kupiti Cemexovo poslovanje u zapadnom delu Nemačke. Meksikanci će preuzeti poslovanje Holcima u Češkoj, dok će u Španiji kompanije kombinovati poslove. Za međusobno povezane transakcije Holcim će platiti Cemexu 70 miliona evra u gotovini. Zeleno svetlo za spajanje SAD - Dve godine nakon inicijalne javne ponude, Linkedin planira da proda deonice u vrednosti od milijardu dolara. Potez je podstakao nagađanja da se spremaju za novu akviziciju. Prodaju deonica vodiće JP Morgan, Morgan Stanley, Goldman Sachs, kojima je ponuđena mogućnost kupovine paketa deonica u vrednosti od 150 miliona dolara. Izvor: Poslovni dnevnik  EU - Evropska komisija dala je zeleno svetlo za spajanje American Airlinesa i US Airwaysa, nakon što su otklonjene nedoumice oko mogućeg monopola nad rutom London Filadelfija, na kojoj su operativni samo US Airways i partner American Airlinesa, British Airways. Američko Ministarstvo pravde treba da revidira kakav uticaj ovo, 11 miliardi dolara vredno spajanje može imati po pitanju konkuIzvor: BIZlife rentnosti. Nestle uložio 50 miliona evra NEMAČKA - U fabrici smrznutih pizza Wagner u Nemačkoj Nestle je otvorio novi pogon vredan 50 miliona evra. Ulaganje je deo stalnih nastojanja kompanije da ojača svoju stručnost na području smrznute i rashlađene hrane. Ranije ove godine najavljeno je ulaganje od gotovo 40 miliona evra u istraživanje i razvoj u segmentu smrznute hrane u SAD. Izvor: Business.hr Meksiko privatizuje naftni sektor Philip Morris širi poslovanje u Grčkoj MEKSIKO - Enrique Pena Nieto, meksički predsednik, odlučio je da nakon 75 godina otvori naftni sektor privatnim i stranim investitorima. „Ovom reformom nafta i svi ostali hidrokarboni ostaju isključivo u nacionalnom vlasništvu. Mi Meksikanci ćemo biti jedini vlasnici naftnih prihoda”, poručio je Nieto. Izvor: SEEbiz GRČKA - Međunarodni proizvođač cigareta Philip Morris najavio je osnivanje evropskog distributivnog centra u Grčkoj. Magacin u Agrinionu biće pretvoren u distributivni centar za čitavu Evropu.Izvor: RTC/Tanjug Nove pozicije 1 // Vikas Chawla direktor Coca-Cole za Jugoistočnu Evropu Mesto regionalnog direktora Coca-Cole za jugoistočnu Evropu preuzeo je Vikas Chawla, koji je prethodnih 16 godina bio na mestu potpredsednika indijske jedinice kompanije. U njegovoj nadležnosti su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, BiH, Rumunija, Bugarska, Albanija, Moldavija, Grčka, Malta i Kipar, a regionalni centar kompanije smešten je u Atini. 50 BIZLIFE portal / vesti svet 2 // Sarah Kasanova na čelu McDonald’s Japan Lanac restorana brze hrane McDonald’s u Japanu preuzela je Sarah Casanova. Veteran globalnog poslovanja McDonald’sa, zameniće na funkciji izvršnog direktora Eika Haradu koji će ostati u firmi kao predsednik holding kompanije McDonalds holding Japan. 3 // Dario Scannapieco reizabran za potpredsednika EIB Dario Scannapieco reizabran je na funkciju potpredsednika Evropske investicione banke (EIB), finansijske grane 4 // Nicolas Huss novi direktor Visa Europe Nicolas Huss imenovan je za novog predsednika i glavnog Evropske unije. Zadužen je za poslovanje EIB u Italiji, na Malti i zapadnom Balkanu, kao i za finansiranje malih i srednjih preduzeća, a takođe je reizabran za predsednika odbora direktora Evropskog izvršnog direktora Visa Europe. Huss, koji dolazi sa mesta izvršnog direktora za Španiju i Irsku u okviru Apollo Group, preuzima funkciju 1. oktobra. Huss je na poziciji investicionog fonda. zamenio Petera Ayliffea.
  • 46. Trendovi ekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija… S52 S54 // Ostvariti rast na svetskoj sceni Istraživanje Veronika Tasić Vušurović menadžer u PwC S60 S63 // Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ // Kako savladati Facebook // Više od posla Jorge Paulo Lemann Ivan Dimitrijević Uspešni biznismeni investitor i strateg Poslovna komunikacija marketing direktor Internet Group Intervju Hom Parviz generalni direktor Hyatt Regency Beograd BIZLIFE trendovi 51
  • 47. ISTRAŽIVANJE Ostvariti rast na svetskoj sceni Tržišta u razvoju će svakako biti pokretači rasta u godinama koje dolaze, ali će i razvijena tržišta omogućiti rast kompanijama koje se bave maloprodajom i robom široke potrošnje tekst: Veronika Tasić Vušurović menadžer u PwC K ako se nazire kraj recesiji i svetskoj ekonomskoj krizi, u poslovnim krugovima i u javnosti se često naglašavaju relativno slabi ekonomski pokazatelji razvijenih tržišta, kao što su na primer SAD ili Francuska u odnosu na tržišta u razvoju poput Kine, Indije, Brazila. PricewaterhouseCoopers (PwC) (www.pwc.com) svake godine sprovodi 'Godišnje globalno istraživanje sa generalnim direktorima' Direktori u maloprodaji i oblasti robe široke potrošnje vide mogućnosti i na razvijenim i na tržištima u razvoju u kome učestvuje 1.200 poslovnih lidera iz 69 zemalja. Anketirali smo 153 direktora u oblasti robe široke potrošnje u 48 zemalja i 75 direktora u maloprodaji u 30 zemalja. Pitali smo direktore iz sektora maloprodaje i robe široke potrošnje kako oni vide razliku između razvijenih tržišta i onih u razvoju i oni zapravo ne smatraju da na svetskim tržištima postoji ova dihotomija. Naši sagovornici su naveli mnoge prednosti koje će nastaviti da privlače investicije i radnu snagu na razvijena tržišta: najinovativnije kompanije, najbo- Direktori o izazovima ulaska na nova tržišta „Tokom 1990-ih, sve je bilo u vezi sa globalnom ekspanzijom na tržišta koja su se otvorila za kapitalizam: Istočna Evropa, Rusija, Kina. Naredna decenija je za nas bila vezana za ulazak kategorija naših proizvoda u sve zemlje sveta”, Bob McDonald, predsedavajući Odbora, predsednik i generalni direktor, Procter&Gamble. „Nalaženje odgovarajućih talentovanih rukovodilaca za iskorišćavanje potencijala za rast tržišta u razvoju jeste jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo… Postoji visok nivo obrazovanja, postoji puno entuzijazma, ali takođe, postoji 52 BIZLIFE istraživanje i prilično strma kriva učenja“, Louis Camilleri, predsedavajući i generalni direktor, Philip Morris International. „Ekonomska kriza je navela privrede Istoka da ostvare nivo ekonomske i političke zrelosti mnogo brže nego što bi one to u drugom slučaju uradile – i to će imati glavni uticaj na poslovanje“, Pol Polmen, generalni direktor, Unilever. „Mi sada moramo staviti visok prioritet na privlačenje kadrova i obuku zaposlenih koji će biti usmereni na usluživanje globalnog tržišta“, Senji Miyake, predsednik i generalni direktor, Kirin Holdings Company, Limited.
  • 48. u sledećih 12 meseci. Svaki treći gatiji domaći potrošači i neki od generalni direktor je ove promene najboljih svetskih univerziteta. opisao kao 'fundamentalne'. Tržišta u razvoju će svakako biti pokretači rasta u godinama koje Dvojaki izvori rasta dolaze, ali će i razvijena tržišta Nije tajna šta sada pokreće proomogućiti rast kompanijama koje mene. Za razliku od prethodnih se bave maloprodajom i robom ekonomskih recesija, ovog puta su široke potrošnje. privrede u razvoju služile kao po• devet od deset direktora u kretači rasta. Tržišta u razvoju, sa maloprodaji i oblasti robe široke svim svojim ekonomskim potrošnje su veoma uvereni ili donekle uvereni u 21 odsto pokazateljima, nastavljaju da ubrzano rastu i izglede za rast u naredgeneralnih tako pružaju ogromne ne tri godine. direktora je navelo SAD kao mogućnosti za kom• ali svaki šesti dinajznačajnije panije u oblasti robe rektor kaže da trajna tržište za rast široke potrošnje. Skoro promena u ponašanju u sedam od deset (69 odsto) potrošnji može predstavljati generalnih direktora u oblasti pretnju rastu. robe široke potrošnje su rekli • sedam od deset direktora u da će tržišta u razvoju pokretati oblasti robe široke potrošnje kaže da će poslovanje na tržištima u razvoju pokretati rast u njihovim kompanijama. Stav direktora u maloprodaji i oblasti robe široke potrošnje Kao i generalni direktori u drugim industrijama, danas je manje verovatno da će kompanije iz ovog sektora i njihovi lideri sedeti po strani i čekati da kriza prođe, kao što su to činili na početku krize. Umesto toga, oni pokreću strateške inicijative kako bi ispunili zahteve rastuće privrede. Direktori u maloprodaji, njih 89 odsto i 85 odsto direktora kompanija u oblasti robe široke potrošnje rekli su nam da, na primer, očekuju promene strategija rast njihovih kompanija sledeće godine. Da li to znači da kompanije napuštaju razvijena tržišta? Apsolutno ne. Velike, razvijene ekonomije su još uvek privlačne. SAD su bile drugi najpopularniji Povezivanje sa potrošačima Mnoge kompanije su već preduzele akcije: bliskija saradnja sa maloprodavcima kako bi se razumelo ponašanje potrošača u mestu prodaje; uključivanje potrošača u inovaciju proizvoda; prebacivanje zaposlenih sa porodicama na radna mesta u zemljama u razvoju kako bi se razumeli lokalni obrasci kupovine i ishrane, i korišćenje socijalnih mreža za širenje reči o promotivnim i marketing aktivnostima. Tamo gde idu kompanije u oblasti robe široke potrošnje, maloprodavci će ih sigurno pratiti, naročito zbog toga što se čini da su regulatori na određenim tržištima u razvoju spremni da olakšaju restrikcije za velike internacionalne maloprodajne lance. izbor (posle Kine) gde se planirao rast prodaje, a 21 odsto generalnih direktora je navelo SAD kao najznačajnije tržište za rast. Drugih 12 odsto je izabralo Nemačku. Za direktore u maloprodaji, tržište SAD je važnije od tržišta Brazila, Indije ili Francuske. Današnji globalni potrošač je probirljiv i zahtevan Kompanije u maloprodaji i oblasti robe široke potrošnje već dugo veruju i primenjuju u praksi to da su izbori u potrošnji hrane i ostalih osnovnih namirnica po svojoj prirodi intenzivno nacionalni i čak regionalni. Dok je izbor potrošača možda još uvek najvećim delom uslovljen geografskim položajem i kulturom, najnoviji trend među potrošačima nije vezan za lokaciju: to su osnaženi potrošači koji žele veći uticaj na to kako kupuju, gde kupuju i koje cene plaćaju za hranu. Nije novost da su potrošači na razvijenom Zapadu stegli kaiš. Ali svetska ekonomska kriza je pomogla stvaranje globalnog potrošača koji zahteva veću vrednost, posebno kada se radi o ceni. Jedan od ključnih trendova je fokus na proizvode sa nižim cenama. Direktori u oblasti robe široke potrošnje, njih 62 odsto, tvrde da trajna promena u ponašanju u potrošnji može da predstavlja pretnju rastu. I 40 odsto njih kaže da je to jedan od tri najvažnija rizika u narednim godinama. ● Gde je tu Srbija? Da li je srpsko tržište u razvoju dovoljno veliko i zanimljivo velikim međunarodnim kompanijama iz oblasti maloprodaje i robe široke potrošnje? Da li se srpski potrošači ponašaju slično kao i potrošači u drugim zemljama i na globalnom nivou? Svakako da se srpsko tržište, kao najveće u regionu, ne može zaobići. Pored velikih kompanija koje ovde rade primećujemo i veliki broj proizvoda koji je prilagođen srpskom tržištu i našim ukusima. A takođe vidimo i kako domaće kompanije u oblasti robe široke potrošnje rastu i preuzimaju primat u regionu te nam ostaje da se nadamo da će i druge kompanije krenuti tim putem uz podršku državnog aparata. BIZLIFE istraživanje 53
  • 49. USPEŠNI BIZNISMENI Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ Jorge Paulo Lemann, 74-godišnji investitor i strateg, kontroliše Heinz kečap, Burger King i Budweiser koja između ostalog stoji iza kupoHeinz je institucija u Pitsburgu. vine Burger Kinga 2010. godine. Klub američkog fudbala, popularni Buffet je na tradicionalnom Steelersi, igraju na Heinz Fieldu, godišnjem skupu akciomladi u ovom gradu jedva Vrednost nara u svom Berkshire čekaju da se venčaju u njegovih Hathawayu objasnio Heinz memorijalnoj kompanija se zašto je prekršio kapeli, ali prisustvo procenjuje na svoja pravila. Razlog je Buffeta u celoj priči 187 Jorge Paulo Lemman, podgrejalo je strahove milijardi dolara 74-godišnji investitor da će kompanija stara i strateg, koga je nazvao 144 godine biti ’demon’klasom’. Kao znak Buffetovog tirana'. Prema rečima O’Harea, poverenja u ovaj posao 3G i kompaniji je bilo važno ko stoji iza Berkshire imaju jednak broj deokupovine. nica u Heinzu, iako je Buffetova tekst: kompanija ’unela’ u ceo posao tri Buffet: Lemann je klasa akon što su Warren Business Week puta više novca. Za Buffeta, Heinz Jedini nebuffetovski aspekt cele Buffetu i nekolicipripremio: Milovan će biti Lemannov šou. kupovine, osim same astronomni Brazilaca u junu Miličković U SAD Lemann je skoro neposke cene, jesu Brazilci. Ne zbog prodali kompaniju znat, iako sa dva svoja dugogodišnjihove nacionalnosti, već zbog Heinz, članovi upravnog odbora nja poslovna partnera ima kontrolu toga što su isti ti Brazilci direktori ovog proizvođača kečapa okupili nad tri ikone američke potrošačke investicione kompanije 3G Capital, su se na večeri u pitsburškom kulture: Heinz kečap, Burger King i Buffet je na tradicionalnom godišnjem pivo Budweiser koje je platio čak 52 milijarde dolara 2008. godine. Ove skupu akcionara u svom Berkshire Hathawayu tri kompanije imaju tržišnu vredobjasnio zašto je prekršio svoja pravila. nost od čak 187 milijardi dolara, što Razlog je Jorge Paulo Lemman je više od čuvenog Citigroupa. N Duquesne klubu kako bi sebi čestitali na dobro obavljenom poslu. I to poslu vrednom 23 milijarde dolara. www.businessweek.com Prodaja po ceni od 72,5 dolara po akciji je bila skoro 20 odsto veća od najveće cene kompanije ikad postignute. „Rekli smo da ćemo jedni drugima nedostajati, ali smo osećali da smo uradili pravu stvar“, kaže Dean O’Hare koji je u upravnom odboru Heinza od 2000. godine. 54 BIZLIFE uspešni biznismeni Teniska karijera Osim što je u karijeri osvojio pet nacionalnih šampionata Brazila, Lemann je 1962. godine bio učesnik i dva najveća Grand Slam turnira na svetu, Roland Garrosa i Wimbledona. Ali stigao je samo do prve runde. Iako ove godine nije odigrao nijedan meč, on se trenutno takmiči u konkurenciji muškaraca preko 60 godina, gde na rang-listi Međunarodne teniske federacije zauzima 264. mesto. Najbolji plasman bio mu je 2009. godine kada je bio 134. (www.itf.com)
  • 50. Heroj biznis zajednice u Brazilu U Brazilu je Lemann heroj biznis zajednice. Za njega kažu da je trećinu Warren Buffet, trećinu Sam Walton (vlasnik Wal Marta), trećinu Roger Federer, s obzirom na to da je u mlađim danima bio petostruki prvak Brazila u tenisu. Prošle godine postao je najbogatiji čovek u Brazilu, preuzevši titulu od naftnog tajkuna Eike Batiste, čije je carstvo nedavno propalo. Lemann ’vredi’ oko 20 milijardi dolara, a na Bloombergovoj listi milijardera nalazi se na 32. mestu, sedam iza Georgea Sorosa. Jedan od onih kojima je Lemann uzor je i Arminio Fraga, čovek koji je 80-ih godina radio za Lemanna, kasnije u jednoj banci, da bi sada rukovodio najvećom kompanijom u Brazilu koja se bavi upravljanjem imovinom. „On je pokrenuo revoluciju u tome kako ljudi razmišljaju o biznisu“, kaže Fraga. Lemann i njegovi partneri osnovali su 3G Capital 2004. godine u Njujorku u želji da na američkom tržištu kupuju američke kompanije novcem zarađenim od istog posla u Brazilu. Ime su dobili po broju direktora u kompaniji (brazilska štampa Lemanna, Tellesa i Sicupira često zove ’tri musketara’) i Banco Garantia, investicionoj banci gde su izgradili svoju poslovnu filozofiju. Ovu banku Lemann je stvorio 70-ih godina kao najveću brazilsku finansijsku firmu, da bi je 1998. godine prodao Credit Suisseu, kako bi se fokusirao na akvizicije izvan finansijskog sektora, kao što je uostalom Heinz. Troškovi su kao nokti Prvi potez koji je Lemann povukao u Heinzu je da zameni dugogodišnjeg izvršnog direktora Williama Johnsona, Bernardom Heesom, koji je do juče rukovodio Burger Kingom. U avgustu, Hees je otpustio 600 ljudi iz kancelarija Heinza u SAD i Kanadi, ili devet odsto radne snage u Severnoj Americi. Oko 350 tih poslova bilo je u Pitsburgu. A onda je krenuo da ruši zidove između kancelarija, stvarajući veliki otvoreni radni prostor i počeo da promoviše Najbogatiji Prema Forbesovoj listi, Lemann je trenutno najbogatiji čovek u Brazilu sa procenjenim bogatstvom od 17,8 milijardi dolara. Prema informacijama ovog magazina, najbogatiji je postao zahvaljujući kupovini najveće kompanije za proizvodnju piva, Anheuser. Među svetskim milijarderima, Lemann je na listi Forbesa na 33. mestu. Na sajtu ovog magazina navodi se da je Lemann diplomirao umetnost i nauku na Harvard univerzitetu, da je oženjen i da ima petoro dece. (www.forbes.com) U SAD Lemann je skoro nepoznat, iako sa dva svoja dugogodišnja poslovna partnera ima kontrolu nad tri ikone američke potrošačke kulture: Heinz kečap, Burger King i pivo Budweiser koje je platio čak 52 milijarde dolara 2008. komunikaciju. Zatim je zamenio 11 rukovodilaca u kompaniji, zaposlenima koji su imali najbolje rezultate rada unutar Heinza. Ovakve poslovne odluke unutar kompanije slične su onima iz Burger Kinga, gde je, na primer, zabranjeno praviti fotokopije Prvi potez u boji bez dozvole nadređenih, i Anheusera (Budweiser), gde zaposleni više nemaju pristup besplatnom pivu. Prema knjizi koja je nedavno objavljena u Brazilu, a zove se Sonho Grande (Veliki san), omiljena rečenica Lemannovog poslovnog partnera Sicupire je: „Troškovi su kao nokti, moraju se konstantno rezati.“ ● Prvi potez koji je Lemann povukao u Heinzu je da zameni dugogodišnjeg izvršnog direktora Williama Johnsona, Bernardom Heesom, koji je do juče rukovodio Burger Kingom. BIZLIFE uspešni biznismeni 55
  • 51. BIOGRAFIJE USPEŠNIH Niko nije rođen kao direktor tekst: Milovan Miličković Direktorska stolica definitivno nije nešto što je bogomdano. Za to mesto u jednoj kompaniji potreban je veliki broj vrlina, mnogo znanja i možda još više iskustva U pregledu, koji je nedavno napravio MSN Money (www.money.msn.com), može se videti da su svi vodeći ljudi, danas velikih kompanija u svetu, počeli sa vrlo skromnim poslovima, na kojima su već tada sticali iskustvo i znanja koja će kasnije upotrebiti. ● Terry Lundgren Kompanija: Macy’s (www.macys.com) Direktor čuvenog maloprodajnog lanca odeće bio je prilično loš na koledžu. Njegov otac radio je dva posla da bi mu platio školovanje, ali kad je video da mu sin to ne uzvraća dobrim ocenama, rešio je da mu tu privilegiju ukine. Zato je Lundgren morao da nađe posao, a to je bilo čišćenje ostriga u lokalnom restoranu. To ’otrežnjenje’ ubrzo se isplatilo, jer je na kraju studija već imao 13 ponuda za zaposlenje, od čega je pet bilo u maloprodaji. Kazuo Hirai Lloyd Blankfein (www.sony.com) (www.goldmansachs.com) Direktor čuvene japanske kompanije Sony imao je možda i najinteresantniji prvi posao. Naime, Hirai je radio kao prevodilac na turnejama po njegovoj zemlji svetski poznatim bendovima Journey i Beastie Boys. Neobično za čoveka čiji je otac bio japanski bankar. Život direktora Goldman Sachsa klasična je priča o uspehu dečaka iz siromašne porodice koja je živela u stambenom bloku u Bruklinu, koji ’na kraju filma’ diplomira na Harvardu i od korporativnog advokata prelazi u finansijski sektor. Kao njegov prvi posao navodi se rad na kiosku čuvenog bejzbol tima New York Yankees. Kompanija: Sony Kompanija: Goldman Sachs Domaća iskustva Ana Brnabić, direktorka Continental Wind Serbia (CWS) i izvršna direktorka PEXIM fondacije 56 BIZLIFE biografije uspešnih „Moje prvo pravo radno iskustvo sam stekla u fakultetskoj biblioteci gde sam radila kako bih sama finansirala svoje magistarske studije (MBA) u Velikoj Britaniji. Verovatno najvažnija stvar koju sam naučila tokom tog posla je ’multitasking’, odnosno, da radim više stvari istovremeno i da moj fokus može da bude više od jednog posla. U tom trenutku, to su bila predavanja i ispiti, sa jedne strane, i posao u biblioteci, sa druge. Moj prvi posao me naučio jednoj važnoj lekciji u životu: ukoliko imaš cilj i želiš da uspeš, nijedna prepreka nije nesavladiva.“
  • 52. Warren Buffett Marissa Mayer (www.berkshirehathaway.com) (www.yahoo.com) Kompanija: Berkshire Hathaway Kompanija: Yahoo O ovom čuvenom biznismenu već su sve priče ispričane, pa tako i ova da je svoj uspon ka vrhu krenuo tako što je na biciklu distribuirao novine The Omaha World-Herald. Zanimljivo je da je od tog posla do kraja srednje škole zaradio oko pet hiljada tadašnjih dolara (danas bi to bilo negde oko 52.000 dolara), što je predstavljalo osnov za stvaranje današnjeg kraljevstva zvanog Berkshire Hathaway. Pre nego što je našla sebi mesto u kompaniji Google, i prošle godine zauzela poziciju direktora u Yahoou, Mayerova je radila kao prodavačica u takozvanoj ’brzoj traci’ u supermarketu County Market. Kako sama kaže, na tom poslu je naučila da je brzina važna u biznisu, jer je jedini način da radite na takvoj poziciji da imate sposobnost da ’skenirate’ 40 namirnica za minut. Charles Schwab Michael Bloomberg (www.schwab.com) (www.bloomberg.com) Kompanija: Bloomberg LP Kompanija: Charles Schwab OTI Priča o Bloombergu počinje u Bostonu u porodici koja je tada predstavljala srednju klasu u američkom društvu. Bez obzira na to, Bloomberg je morao da zarađuje svoj novac, pa je tako naplaćivao parking na univerzitetu Johns Hopkins. Osnivač investicione kompanije pod svojim imenom, iako je odrastao u bogatoj porodici, od malih nogu je imao neobične poslovne poduhvate. Sa 11 godina šetao se po šumi tražeći lešnike, koje je prodavao po pet dolara po kesici. Godinu dana kasnije ’bacio’ se na uzgoj kokošaka, a sa 13 godina na svojoj ’farmi’ imao je njih 25, kao i ozbiljnu listu klijenata koji su kupovali njegovo đubrivo. Kevin Plank Michael Dell Clarence Otis Jr. (www.underarmour.com) (www.dell.com) (www.darden.com) Direktor čuvenog svetskog maloprodajnog lanca sportske odeće, svoj prvi posao imao je sa deset godina kada je ’šišao’ travnjake. Tu uslugu naplaćivao je od 15 do 30 dolara, a umeo je da nedeljno zaradi i do 150 dolara. Sa 14 godina Plank je prodavao narukvice na koncertima benda Grateful Dead. Osnivač kompanije Dell svoj prvi posao imao je sa 12 godina, kada je prao sudove u kineskom restoranu. Nedugo zatim, ’bacio’ se na nalaženje novih pretplatnika lista The Houston Post, gde je za godinu dana zaradio oko 18.000 dolara, što je bila prosečna zarada jedne porodice 80-ih u SAD. Kompaniju Dell osnovao je na koledžu, a sve ostalo je istorija. Kompanija: Under Armour Dražen Petrović, menadžer za strategiju i planiranje, Telenor Kompanija: Darden Restaurants Kompanija: Dell „Karijeru sam započeo u kompaniji Bel Pagette, i to kao operater u pejdžing centru. Bilo je to moje prvo, a kasnije će se ispostaviti i ključno, iskustvo u telekomunikacijama. Upravo je ta okolnost predodredila moj budući profesionalni put, odnosno, ulazak u svet mobilne telefonije, što se verovatno ne bi ni desilo da nisam bio deo pejdžing istorije u Srbiji. Imao sam tu sreću da uživo, a ne iz knjiga, posmatram i učestvujem u procesu ’odumiranja’ pejdžinga i ’rađanja’ mobilne telefonije.“ Olivera Jokić, PR menadžer, Strauss Adriatic Direktor kompanije koja ’pod svojim krovom’ ima imena kao što su Red Lobster, Olive Garden i još neke poznate lance restorana, bio je sin domara. Pre nego što je krenuo na Williams koledž u Masačusetsu, radio je u restoranu na aerodromu u Los Anđelesu, gde je zarađivao 3,5 dolara na sat. „Pre uplovljavanja u svet odnosa s javnošću, bavila sam se jednim od danas najpopularnijih zanimanja – manekenstvom. Od šesnaeste godine bila sam član Udruženja manekena tadašnje Jugoslavije. Tekstilna industrija tadašnje Jugoslavije je bila izuzetno razvijena, a manekena nije bilo mnogo kao danas. Sa dvadeset dve godine otputovala sam na „tromesečni“ odmor u Južnu Afriku, a sa odmora sam se vratila posle 11 godina. Vreme u ovoj egzotičnoj i dalekoj zemlji provela sam radeći za tamošnju modnu agenciju G3 kao model, ali i kao stilista i koreograf. Naučila sam strane jezike, upoznala različite ljude, videla najlepše pejzaže i naučila mnogo toga o poslu kojim sam se bavila.“ BIZLIFE biografije uspešnih 57
  • 53. POSLOVNI SAVETI Biznis pravila za početnike Svaki početak je težak, a na samom pragu karijere sve se čini još komplikovanijim. Neka vam kritike budu dragocene kako biste bili još bolji tekst: Gorica Bilal K ada u isto vreme treba da savladate posao i uklopite se u novu sredinu, a pritom nemate iskustva iza sebe, umesto entuzijazma počinjete da nagomilavate stres. Izdvajamo 20 saveta koji će vam pomoći da svoj poslovni početak učinite lakšim (www.forbes.com). ● 1 // Mozak je najproduktivniji ujutru 2 // Vreme nije nepotrošna roba 3 // Talenat je precenjen Time što ostajete duže na poslu šaljete poruku da niste sposobni da završite sve obaveze do kraja radnog vremena. Mozak je odmorniji ujutru, iskoristite to da završite što više obaveza. Vreme je jedino blago kojeg na početku karijere imamo u izobilju, ali ga ne možemo vratiti nazad. Iskoristite mogućnosti koje imate danas. Svi, pa i najveći talenti, moraju sami da grade svoj put do uspeha. Nema nagrade za talenat, samo za rezultate! 4 // Više knjiga – manje tvitova 5 // Opravdajte poverenje 6 // Ne čekajte da vam neko kaže šta treba da radite Ključ vašeg budućeg uspeha leži u prošlosti tuđih iskustava. Pročitajte bar jednu knjigu mesečno, tekstovi na internetu i vesti u 140 karaktera ne podstiču vašu kreativnost i razmišljanje. Intervju je prošao odlično i dobili ste posao. Dajte sve od sebe da radom demonstrirate svoje sposobnosti i sve ono što vas je na razgovoru izdvojilo od ostalih kandidata. Ne možete imati osećaj prava bez osećaja odgovornosti. Nikada nećete napredovati ako čekate da vam neko kaže šta treba da radite. Treba da grešite jer radite previše, a ne jer radite premalo. 7 // Preuzmite odgovornost za svoje greške Kao početnik u poslu pravićete dosta grešaka. Ne bi trebalo da odbijate da prihvatite da ste pogrešili ili da pronalazite različita opravdanja. Okrenite ih u svoju korist – učite iz njih. Kada se zapošljavate, neka vam prioritet budu stručnjaci sa kojima ćete sarađivati i lideri na koje ćete se ugledati 9 // Želite uspeh - radite napornije Budite prvi u kancelariji i poslednji izađite iz nje. Postoji samo jedan siguran način za napredak – radite više od svih vaših vršnjaka. 58 BIZLIFE poslovni saveti 8 // Posao se završava licem u lice Prestanite da se krijete iza kompjutera, uspešan posao se ogleda u komunikaciji. To bi trebalo da bude vaš instinkt, razgovarajte i u okviru novih poznanstava sklapajte nove poslove. 10 // Ne menjajte posao svake godine Niko nije toliko talentovan i sposoban da 'preraste' poslove kompanije za samo jednu godinu. To samo govori da nemate disciplinu. Potrebne su bar dve do tri godine da ovladate svim veštinama u novom poslu. Dajte sebi dovoljno vremena pre nego što 'napustite brod'.
  • 54. 11 // Kritike u poslu ne shvatajte lično Usavršavanje traje tokom čitavog života. Kada dobijete kritiku, umesto da vas savlada sujeta, zapitajte se da li bi ona mogla pozitivno da utiče na vaš rad. Ako je tako, tražite još mišljenja i saveta. Ne čekajte da vam drugi kažu šta treba da radite 12 // Ljudi sa kojima radite mnogo su bitniji od uslova koje vam pruža kompanija Treba da grešite jer radite Kada se zapošljavate, neka vam prioritet budu stručnjaci sa kojima ćete sarađivati i lideri na koje ćete se ugledati. Možda će vam imponovati da prijateljima ispričate kako imate klizno radno vreme, neograničene pauze, timske izlete, ali ono što je zapravo bitno jeste ono što ćete naučiti od velikih lidera i menadžera. previše, a ne jer radite premalo 13 // Trebalo bi da imate bar tri mentora 15 // Mapa napora će vas odvesti do uspeha Ugledajte se na različite ljude koji su dobri u poslu u kom i vi želite uspeh. Dok ne izgradite svoje stavove i veštine, vaši mentori su ti od kojih ćete najviše naučiti. Njihove smernice su najdragoceniji poklon koji možete dobiti za svoju karijeru. Često ćete morati da radite stvari koje nisu u vašem domenu interesovanja. Povežite ono što radite danas sa onim što će vam to doneti sutra. Neka vam to bude motivacija da se lakše izborite sa takvim poslovima. Ako ne možete pronaći mapu budućnosti sa vašim trenutnim odgovornostima, vreme je da tražite novu priliku. 14 // Izaberite poslovne idole i razmišljajte kao oni 16 // Konstantno nadograđujte svoje znanje Možda u nekom trenutku nećete znati koji je sledeći korak, ali vaš poslovni idol uvek zna. Kada ne možete da odlučite, vodite se onim 'šta bi on uradio'. Sticanje veština van posla, koje možete dodati u svoju radnu biografiju, biće vam od velike koristi kada nijanse treba da odluče. Konstantno se usavršavajte, kako na poslu, tako i van njega. Usavršite Excel, Photoshop, WordPress, Adwords… 17 // Iznesite glasno svoje ideje Ako imate konstruktivne predloge kojima možete da oblikujete i poboljšate posao - iznesite ih svojim nadređenima. Na taj način ćete se istaći i direktno uticati na svoje napredovanje. Efikasna komunikacija je ključ za uspeh. 18 // Reputacija je neprocenjiva, nemojte je narušavati Reputacija je nevidljivi ključ koji otvara ili zatvara poslovne mogućnosti. U vremenu kada su sve informacije dostupne, morate biti posebno obazrivi. Vaša reputacija je najvažnija valuta koju posedujete u poslu, i jedina stavka koju jednom kad izgubite – nikada više ne možete da je vratite. Reputacija je najvažnija valuta koju posedujete 19 // Trošite uvek 25 odsto manje od sume koju zarađujete Kada vaše materijalne potrebe prevazilaze prihode, sabotirate svoju sposobnost da zaista budete uspešni. Odredite prioritete - budite spremni da se odričete stvari koje vam nisu od velikog značaja. Bez obzira na to koliko zarađujete, uvek se trudite da trošite 25 odsto manje, to je recept za manje stresa i mogućnost da uvek sledite svoje snove. 20 // Povežite se sa što više ljudi Uvek održavajte kontakte i poznanstva, jer svaki predstavlja mogućnost za poslovnu saradnju u budućnosti. Poznanstva igraju ogromnu ulogu u svetu posla, uštedeće vam mnogo vremena i truda. Recept za uspeh „Sami gradite svoju sreću. Što više radite to će vam se sreća više osmehnuti“, iskustvo je Michaela Bloomberga, gradonačelnika Njujorka i osnivača jedne od najvećih medijskih kuća Bloomberg. Najmoćniji gradonačelnik sveta kaže da se uvek trudio da na posao dođe među prvima, i bude među poslednjima koji odlaze iz kancelarije. Nije koristio pravo na odmor i trudio se da što manje ustaje od stola i napušta posao, pa čak i kad je u pitanju odlazak na ručak ili do toaleta. „Znam da svi govore kako to nije normalno, ali zaista morate biti prisutni na poslu, kako psihički, tako i fizički. Ne možete da kontrolišete sreću ili to koliko ste pametni, ali pod vašom kontrolom je uvek koliko radite i koliko se zalažete“, ističe Bloomberg. Enrolling now Preschool, Primary and Secondary students! Augusta Cesarca 2, Dedinje 011/369-13-10 office@brookhill.rs www.brookhill.rs BIZLIFE poslovni saveti 59
  • 55. POSLOVNA KOMUNIKACIJA Ivan Dimitrijević, marketing direktor Internet Group Kako savladati Facebook U Srbiji postoji više Facebook naloga od internet korisnika, pa u slučaju dileme da li otvoriti korporativnu stranicu na najpopularnijoj društvenoj mreži, može se primeniti izreka 'fish where the fish are' tekst: Ivana Mihajlović „F acebook je gotovo nezaobilazan, bez obzira na posao kojim se bavite. To što niste otvorili korporativni Formalnost komunikacije zavisi od brenda, ali i toga ko predstavlja brend nalog, ne znači i da niste prisutni na ovoj mreži. Samo toga niste svesni“, objašnjava za BIZLife Ivan Dimitrijević, marketing direktor Dobar community manager 60 BIZLIFE poslovna komunikacija Internet Group. Pored mogućnosti, još uvek, jeftinog oglašavanja, Facebook kompanijama otvara vrata komunikaciji sa ciljnim grupama i još bitnije – reagovanja u slučaju eventualnih kriznih situacija. „Ako imate zvaničan kanal, imate i kontrolu, jer možete da vidite komentare. Dajete mogućnost korisnicima da vam se obrate. Na negativan post možete odgovoriti ili ga obrisati. Najgore što može da se desi je da korisnici otvore stranice pod nazivom ‘Nezadovoljni klijenti te i te kompanije’. Do toga najverovatnije ne bi došlo da je kompanija od početka bila na Facebooku”, objašnjava Dimitrijević. Šta, kad, koliko, na koji način? Angažovanost korisnika na stranici i komunikacija igraju veliku ulogu kada je u pitanju algoritam koji određuje koliko će ljudi videti određeni post. „Kod privatnih profila, u news feedu izlaze priče vezane za one prijatelje sa kojima najviše komunici- Da li će kompanija sama voditi svoj Facebook nalog ili će unajmiti profesionalca u te svrhe, nije pitanje momenta, koliko da li u firmi postoje ljudi za to. „Činjenica je da u Srbiji stranice kompanija na društvenim mrežama vode različiti ljudi – od sekretarica do direktora“, objašnjava Dimitrijević i ističe da je jedino bitno da li osoba ima smisla za taj posao. Mnogi community manageri povećavaju angažovanje, ali postavlja se pitanje da li sadržaj koji koriste govori nešto o brendu. „Ako svakog petka objavite post „hvala bogu petak je“, dobićete lajkove, ali šta time poručujete svojim korisnicima“, naglašava naš sagovornik. Dobar community manager mora da koristi kanal i to svakodnevno kako bi bio u stanju da prati trendove. „Pre svega, dobar community manager mora da poznaje brend koji vodi i to je negde najveći problem u Srbiji. Osobe koje vode stranice kompanija poznaju Facebook kao platformu, ali čest nedostatak je to što im nisu poznate vrednosti brenda i način na koji brend komunicira ove vrednosti“, zaključuje Dimitrijević.
  • 56. Kada je u pitanju ton komurate. Isto je i sa stranicama – ako nikacije, sagovornik BIZLife-a ljudi komuniciraju sa vama veće preporučuje da bude u skladu sa su šanse da vide vaš post”, kaže ciljnom grupom. „Ne možete biti Dimitrijević. na 'Vi' sa svojim korisnicima ako Kada je reč o tome šta ćete oni u međusobnom oslovljavapodeliti sa korisnicima, ističe da bi nju koriste određeni žargon. sadržaj trebalo da deli vrednoFormalnost komunikacije sti brenda, ali da ne mora Čemu zavisi od brenda, ali uvek biti direktno vezan odluka da i toga ko predstavza brend, jer korisnici objavite lja brend. Čak su i vole male promene. tri posta finansijske institucije Treba imati na umu dnevno, ako nemate manje formalne u svom i da ljudi ne vole da sadržaj? nastupu na Facebooku, dele reklame. „Prilikom što ne odgovara u potpunosti kreiranja viralnih sadržanjihovoj korporativnoj kulturi“, ja, od ideje do same produkcije objašnjava Dimitrijević, „autentičpotencijal viralnog obično se nost komunikacije održaćete prilaizgubi usled preteranog brendigođavanjem korisnicima”. ranja. Deliće se korisni sadržaji, interesantni, jednostavno sadržaj Kad treba da se plati? prilagođen korisnicima.” Izbor između vrste oglašavaNavesti fanove da sami kreinja zavisi od efekta koji želite da raju sadržaj smatra se izazovom, postignete. Ako ste tek pokrenuli ali naš sagovornik kaže da je stranicu na Facebooku klasični recept jednostavan – nagradite oglasi biće pravi izbor. Promovisakorisnike, poklonite im nešto i ni postovi idealni su za stranice sa jednostavno ih pitajte. relativno dobrom bazom fanova, Jedna od najčešćih dilema je služe za podizanje angažovanosti, koju količinu sadržaja treba podea kako bi postigli efekat moraju liti sa korisnicima u određenom biti interesantni. vremenskom periodu, a ne prete„Generalni problem je što oglarati. Odgovor je kratak – onoliko si u Srbiji nemaju poziv na akciju. koliko vaši korisnici to žele. Kreativna rešenja su loša i to je „Čemu odluka da objavite poslednjih par godina povećalo tri posta dnevno, ako nemate cenu oglašavanja na Facebooku. sadržaj? Sve zavisi i od načina na Ukoliko imate multimedijalnu koji koristite svoju stranicu – da li kampanju ne možete koristiti je Facebook vaš oglasni kanal, da isti tekst oglasa i za televizijske li ga koristite kako biste povećali reklame, oglase u štampi i na posetu sajtu, kao korisnički servis internetu. Cena oglasa na Faceili za komunikaciju sa korisnicibooku zavisi od broja ljudi koji ma”, kaže Dimitrijević i navodi da će kliknuti na njega”, objašnjava tačna formula ne postoji. sagovornik BIZLife-a i ističe da ne postoji prava cena oglašavanja na najpopularnijoj društvenoj mreži. Naime, sve zavisi od kreativnosti i targetiranja – što je ciljna grupa bolje određena, oglas popularniji, to će i cena biti niža, a može se svesti na svega nekoliko centi. Generalni problem je što Facebook oglasi u Srbiji nemaju poziv na akciju Činjenica je da se najpopularnija društvena mreža značajno promenila poslednjih godina i postala pravi marketinški kanal. „Facebooku definitivno opada popularnost, a koliko će biti aktuelan teško je proceniti. Ne smatram da su glavni krivac pada popularnosti reklame. Njih korisnici u krajnjem slučaju ignorišu, a treba imati na umu da ova mreža pruža mogućnost kreiranja prilagođene poruke koju korisnici neće ignorisati. Jednostavno više nije ‘cool’, a ne verujem da će korisnici napustiti mrežu, samo će je ređe posećivati”, zaključuje Dimitrijević. ● pad popularnosti Facebooku definitivno opada popularnost, a koliko će biti aktuelan teško je proceniti. Šta nas čeka u budućnosti Nespremni i za Facebook Nedavne najave o uvođenju video-reklama Dimitrijević ocenjuje kao interesantne, ali postavlja pitanje koliki će efekat imati u Srbiji. „Budžet za kampanju diktira i cenu produkcije, a cena internet-oglašavanja kod nas je još uvek niska. Iako se udeo u online oglašavanju povećava, činjenica je da tržište u Srbiji stagnira”, ističe sagovornik BIZLife-a navodeći da online tržište raste, ali prevashodno zbog toga što je sve veći broj kompanija koje prvi put ulažu u oglašavanje na internetu, a ne zbog odluka o povećanju budžeta za ovaj vid oglašavanja. Kao i mnoge druge stvari i dolazak najpopularnije društvene mreže Srbija je dočekala nespremno. „Facebook fenomen kod nas je stigao u izuzetno nezgodnom trenutku kada domaći online mediji i internet kultura nisu bili dovoljno razvijeni. Nedostatak kvalitetnog sadržaja domaćih sajtova uslovio je izuzetnu popularnost ove društvene mreže“, objašnjava Dimitrijević i podseća da u Srbiji postoji više Facebook naloga od internet korisnika. BIZLIFE poslovna komunikacija 61
  • 57. beležimo Sedam godina Telenora u Srbiji Stihl u Srbiji Presecanjem debla, Hans Peter Stihl, počasni predsednik kompanije Stihl, zvanično je najavio početak rada kompanije za proizvodnju motornih testera u Srbiji. Ovo je 33. predstavništvo kompanije u svetu, a prvo u regionu. Kompanija Telenor obeležila je sedmu godinu poslovanja u Srbiji, a proslavi su prisustvovali predstavnici državnih institucija, privrednog sektora, kao i veliki broj poznatih ličnosti. U septembru 2013. obeležava se i dve godine od završetka obnove i predstavljanja Pametne mreže, jedne od najsavremenijih u Evropi. Coca-Cola teretane na otvorenom Sa više od 1,7 miliona glasova građani Srbije doneli su odluku o pobedničkim opštinama u kojima će Coca-Cola sistem izgraditi teretane na otvorenom povodom obeležavanja četiri i po decenije od početka proizvodnje čuvenog svetskog napitka u našoj zemlji. Podjednake šanse da dobiju svoju Coca-Cola aktivnu zonu imale su sve opštine u Srbiji, podeljene na male, srednje i velike, a pobedile su one sa najvećim brojem glasova u svakoj od te tri kategorije. Coca-Cola sistem je opštinama širom zemlje poklonio 45 teretana na otvorenom. Prvi McDonald’s na NIS-ovoj pumpi Naftna industrija Srbije (NIS) sklopila je ugovor o saradnji sa McDonald’s-om o otvaranju prvog restorana tog lanca na benzinskoj stanici ’Zmaj 1’ u Beogradu. Vrednost radova u prvoj fazi iznosi oko 70 miliona dinara, a završetak radova očekuje se krajem godine. Pola veka Tetra Paka u Srbiji Kompanija Tetra Pak obeležila je 50 godina od isporuke prve mašine za punjenje pasterizovanog mleka u Srbiji. Proteklih pedeset godina na jednom od najvažnijih rastućih tržišta za poslovanje kompanije u Jugoistočnoj Evropi, obeleženo je nizom inovacija koje su promenile život potrošača i postavile nove standarde u pogledu bezbednosti hrane. Ola Elmqvist, generalni direktor kompanije za Jugoistočnu Evropu, na svečanosti povodom obeležavanja pola veka poslovanja u Srbiji, istakao je da je Tetra Pak danas među najvećim izvoznicima u zemlji. Ernst Young Preduzetnik godine Najprestižnija svetska nagrada za dostignuća u preduzetništvu - EY Preduzetnik godine po drugi put dodeljuje se u Srbiji. Konkurs traje do 15. novembra 2013. Svečano proglašenje pobednika biće održano u februaru 2014. Pobednik nacionalnog konkursa u Srbiji će zajedno sa pobednicima iz zemalja širom sveta, konkurisati za priznanje EY Svetski preduzetnik godine i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2014. godine. 62 BIZLIFE beležimo
  • 58. korporativni Intervju Hom Parviz, generalni direktor Hyatt Regency Beograd Više od posla Tehnološke promene donele su velike izazove i hotelijerstvu. U čemu je ključ konkurentske prednosti institucije koja traje već 22 godine i kako gostima obezbediti jedinstveno i nezaboravno iskustvo? „Z u odevanju i ishrani dok smo na a nas u Hyattu, putu. ugostiteljstvo nije Prirodno je da se potrebe gosamo posao, to stiju konstantno menjaju u skladu je pasija koja se sa tehnološkim promenama. svakodnevno ogleda u aktivnostiPažljivo osluškujemo njihove želje i ma i interakciji zaposlenih u našem sugestije, podržavamo kreativnost hotelu. Nastojimo da stvorimo i istraživačku energiju, evoistinske emocionalne relacije luirajući iz perioda kada sa gostima i zaposlenima, Danas je više i Kristalne dvorane. Zahvaljujući smo više pričali a manje a razlika u odnosu na nego ikad sugestijama gostiju, definisali smo slušali, podstičući nadruge hotele širom ključna pitanja na osnovu kojih predak unapređenjem sveta je u implemenbitno da razumemo smo kreirali i testirali prototip naše ponude i hotelskih taciji lokalne kulture”, goste nove sobe, a u oktobru pokrećemo proizvoda. rezimira Hom Parviz, proces renovacije. ● Koji su vaši planovi za generalni direktor Hyatt Pokrenuli smo i novi globalni naredni period? Regency Beograd, u intervjuu program ‘Women’s Experience’, u - U vremenu kada je sve međusobza BIZLife, godinu i sedam meseci okviru koga ćemo se fokusirati na no povezano, izazov i plan su jasni, koliko je već u prestonici Srbije. hotelske sadržaje i usluge koje su omogućiti gostima da prepoznaju Iako je teško praviti poređenja, više prilagođene damama. razliku između hotela Hyatt i ističe da Hyatt Regency Beograd Povremeno dolazimo u kontakt konkurencije. Drugim rečima, ne unikatnim čine zaposleni koji su sa gostima koji su tehnički odlično želimo da nas gosti vide kao još ključni činilac poslovanja, jedinpotkovani i ispred nas samih, što je jedan hotel, već da zaista dožive jestven tim ljudi koji su tu od samog dodatni motiv da nastavimo da se dinstveno i nezaboravno iskustvo. otvaranja hotela i mladih snaga, edukujemo i usavršavamo, jer došlo Angažovanje u polju društvekoje donose energiju i dinamičnost. je vreme da iz analognog pređemo no odgovornog poslovanja ostaje ● Da li se hotelijerstvo promenilo, u digitalni svet komunikacije. Kao prioritet koji se temelji na ‘Hyatt i u kojoj meri, u odnosu na period posvećeni hotelijeri, nastavljamo Thrive’ inicijativi pokrenutoj na kada ste vi počeli da se bavite da investiramo u naše ljude, jer globalnom nivou. ovim poslom? danas je više nego ikad bitno da Planiramo renoviranje, koje - Hotelijeri današnjice više nego razumemo goste, odnosno njihove započinjemo od soba, a nastavljaikad osluškuju potrebe gostiju, specifične i lične potrebe. ● mo i 2014. obnovom banket-sala obraćajući pažnju na njihove ocene i komentare. Unapređenje Loyalty programa stoga je esencijalno za poslovanje. U poslednjih pet godina potrebe i očekivanja gostiju znatno su ● Konkurenost u svakom poslu je zdrava – motiviše vas da budete kreativniji, energičniji, se transformisale. U stvari, svi skloni eksperimentisanju u poslovanju. Međutim, značajnije pitanje je da li zaista na tržištu postoji tražnja za smeštajnim kapacitetama? smo se bitno promenili u smeru - Po pisanju medija, do kraja 2014. imaćemo dodatnih 740 hotelskih soba u hotelima od komunikacije i interakcije: od toga četiri i pet zvezdica. To je ukupno oko 2.150 soba po jednoj noći - dovoljno primamljivo za kako ćemo doći do informacije, organizaciju velikih konferencija u Beogradu. Međutim, potreban je plan kako obezbediti kako planiramo putovanje i odmor, popunjenost soba tokom ostalih dana u godini. Stoga investitori novih hotela moraju do toga da smo sve neformalniji pažljivo da procene svoje investicije. Konkurencija u hotelijerstvu BIZLIFE korporativni intervju 63
  • 59. Gedžeti Interaktivni auto-majstor Čitanje korisničkog uputstva ne predstavlja uobičajenu praksu, naročito kada su u pitanju automobili. Nova tehnologija obezbeđuje potpuno drugačiji doživljaj vozačima unapređeno uputstvo Aplikacija može da prepozna oko 300 pojmova – od najsitnijih detalja o oznakama na brisaču vetrobrana, do pojedinačnih komponenti motora. eKurzinfo za sada je dostupan vlasnicima modela A3 koji poseduju iPhone i iPad uređaje. Ovo unapređeno uputstvo trenutno postoji u verzijama na engleskom, nemačkom i japanskom jeziku. o smartphone ili tablet uređajem tkrivanje funkcija snimi detalj na automobilu koji ga novog četvorotočkazanima i na ekranu će se pojaviti ša obično je usputna odgovarajuća informacija i avantura. Ipak, danas uputstvo. Recimo, ako se kada je za prosečnog vozača Napredak kamera telefona usmeri izigravanje majstora gototehnologije transformiše na instrument koji vo nemoguće, s obzirom pristup pokazuje temperaturu na uznapredovalu tehniku osnovnim rashladne tečnosti ispod haube, posezanje za funkcijama motora, vozač će dobiti korisničkom knjižicom nije automobila kompletnu informaciju o tako redak slučaj. rashladnom sistemu, o tome Napredak tehnologije polako kada je njegova temperatura previtransformiše pristup osnovnim soka, kako proveriti nivo tečnosti u Dovoljno je da korisnik svojim smartphone ili prelivnoj posudi i gde se ona tačno nalazi ispod haube. tablet uređajem snimi detalj na automobilu i na Razvoj eKurzinfo aplikacije usleekranu će se pojaviti odgovarajuća informacija dio je kao izazov nakon stvaranja aplikacije za model A1 koja je mokomponentama i funkcijama tekst: Ivana gla da prepozna 65 komponenti auautomobila. Jednostavno rešenje i Mihajlović tomobila. Prvobitna aplikacija, koja brz pristup neophodnim informaje takođe proizvod saradnje Audija cijama obezbedio je Audi putem i softverske kompanije Metaio, bila posebne aplikacije. eKurzinfo putem je nominovana za GSMA Global 'proširene stvarnosti' (augmented Mobile Awards 2013. u kategoriji reality) omogućava korisnicima da najbolje rešenje u automobilskoj se upoznaju sa svojim vozilom. industriji. ● Dovoljno je da korisnik svojim 64 Aplikacija je još uvek u fazi testiranja i zbog te činjenice dostupna je samo korisnicima u Nemačkoj. Nakon toga očekuje se da će biti dostupna i na drugim tržištima. „Najavljeno je da će do kraja godine biti urađene i verzije za ostatak Evrope. Što se tiče Srbije, sačekaćemo zvaničnu aplikaciju, nakon čega ćemo proceniti da li su neophodne dopune ili proširenja za naše tržište”, kaže za BIZLife Milan Plećaš, marketing menadžer Audija u okviru kompanije Porsche SCG. Plećaš ističe da je prednost ovakvih tehnoloških rešenja velika jer korisnicima olakšava svakodnevno korišćenje vozila i ubrzava put do potrebnih informacija. BIZLIFE gedžeti Kad stiže u Srbiju?
  • 60. After Hour business lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava... S66 S70 S76 S82 // Susret sa knjigom koja je sve izvrnula // Pravo dobar diplomata // Relaksacija na granici hedonizma // Ni za operu nije kasno! Intervju Siniša Ubović glumac Na poslovnom ručku dr Tanja Miščević, šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Wellness&Spa Life DESIGNHotel LEKSIKON POSLOVNE ŽENE Jelena Šarenac, Direktor korporativnih komunikacija Henkel Srbija BIZLIFE after hour 65
  • 61. INTERVJU Siniša Ubović, glumac Susret sa knjigom koja je sve izvrnula ’Budi skroman’,’ajde, polako’ i ’doći će tvoje vreme’ – bile su misli vodilje u svakom danu glumca Siniše Ubovića. Ali, od pre tri godine, od nazovislučajnog susreta sa odbačenom knjigom i poslatog e-maila, za njega je počeo život kojim mali broj ljudi može da se pohvali tekst: Mirjana Pašćan FOTO: Jelena Vučetić 66 BIZLIFE intervju „P re tri godine, u ulazu naše zgrade, moja supruga je našla knjigu ’Moć je u vama’. Bila je bačena sa gomilom papira i reklamnog materijala. Tako neuglednoj našli smo mesto na jednoj od polica i tu je ostala ...“, ovo je jedan naizgled sasvim običan detalj iz života Siniše Ubovića, beogradskog glumca. Tada ni pomišljao nije da će slučajno useljena knjiga Louise Hay doneti nov i veliki početak, ali je zato bio siguran da živi jedan osrednji i polovičan život. Kaže da je na svakom koraku nailazio na ’osrednjost’ – bio je završio sa privatnim biznisom, spremao se za pozorišnu predstavu u kojoj je očekivao veliku ulogu a dobio drugu, manju, neželjenu. Drugog dana proba za tu istu ulogu kolabirao je i završio u krevetu bolestan. „Nakon tri dana ležanja, čim U oktobru je zakazan susret sa LOUISOM Hay u New Yorku
  • 62. vreme’ ili ’da li si ti siguran da sam se malo pridigao, prišao sam možeš?’, zamenila je sve lepša i biblioteci sa željom da čitam. lepša realnost i snažne promene. Od toliko toga, uhvatio sam se Šta se u stvari desilo? za ’Moć je u vama’ - nađenu i „Dozvolio sam da u moj život odbačenu knjigu koja mi je upala uđu prave poslovne prilike, divni u ruke. I, tada se sve izvrnuljudi, kreativne mogućnosti. Svalo...“, Siniša Ubović se jasno seća kodnevno sam radio vežbe koje trenutka susreta sa knjigom koja Hay preporučuje i morao sam da je šest meseci služila samo kao joj napišem e-mail. To su društvo ostalim knjigama na bili moji utisci o njenoj polici porodice Ubović. Uhvatio sam filozofiji, o snazi kojom ’Izvrnulo se’ to da mu se za knjigu me je suočila sa samim je sasvim jasno bilo da ’Moć je sobom, o odgovornosti je sam odgovoran za to u vama’ koju sam otkrio u gde je i da je sam svoj i tada se sve sebi, a ne negde izvan život kreirao. izvrnulo... u okolnostima i državi u „Toga nisam bio ni svekojoj živim, o saznanju da ne stan do tada. To je bilo divno! mogu da menjam stvari, ali mogu Jer, ako sam do sada ja sam sve svoj pogled na svet. Napisao sam kreirao, znači da nadalje mogu koliko sam oduševljen i otišao da kreiram kako želim. Drugačije! korak dalje – rekao sam da njene Počeo sam da koristim sve ideje reči moraju biti veoma značajne Louise Hay, savete i vežbe koje za ove prostore uplašenih ljudi je nudila. To je bilo toliko snažno koji su preživeli ratove i žive siroi tu sam zaista video mogućnost maštvo. Njene misli treba da uđu da nešto uradim od svog života. Najviše sam koristio pozitivne rečenice. One zapravo oslikavaju Mogu da budem i glumac i pisac i otac i ishod života kakav želim. Sve mi muž i edukator i konobar, šta god. Samo je to delovalo malo glupo i lažno, je pitanje na šta moje srce igra ali sam bio uporan. Mislio sam – ’zašto ne bih probao?’ I, za samo E-mail je poslat na nekakvu na ove prostore na velika vrata. nekoliko dana stvari su počele zvaničnu adresu Louise Hay za Došlo je vreme za pomirenje, da se rešavaju. Dobio sam nove javnost (Siniša kasnije saznaje da vreme da volimo i da budemo poslovne ponude i jednostavno je čak bio i u spamu!). Na Đurđevvoljeni i da prihvatimo sami sebe sam se pomerao sa mesta koje je dan, porodičnu slavu, tri meseca ako želimo da nas drugi prihvate. bilo ispod mojih potreba...“ kasnije, stigao je odgovor. Svi smo na ovaj svet došli da se „Bio je to divan e-mail, neverazvijamo i da pomerimo svoje E-mail koji menja život rovatan, sa pozivom da dođem granice, da doživimo svoj puni Filozofije ’budi skroman’ ili u Ameriku na obuku za trenera potencijal.“ ’ajde, polako’ ili ’doći će tvoje njenog programa. Nisam imao „Ova treća knjiga je drugačija od ni trunku dileme – počele su prethodne dve. Ista je tematika, ali je pripreme za put u San Diego. Nije pišem u formi romana. Moj izdavač je bilo ni jednostavno ni lako, ali znao da radim radionice i podstakao znao sam da je to moj put i nisam me da pišem jer sam očigledno i bio nikakvim tehničkim okolnostima spreman za tako nešto, a pri tom sam iz Srbije. I pored uverenja da ne mogu da dozvolio da me zaustave. Imao budem pisac, jer nisam pisac, glumac sam ogromnu potrebu da taj prosam, nisam se školovao da pišem, gram donesem ovde“, i danas sa shvatio sam da ipak mogu. To je bila neizmernom radošću i punog srca jedna nova i velika lekcija – svako može da bude toliko toga. Mogu da budem i Siniša Ubović priča o nazovislučajglumac i pisac i otac i muž i edukator i nom početku jedne velike saradnje konobar, šta god. Samo je pitanje na šta sa jednom velikom filozofijom moje srce igra“, kaže, ovoga puta pisac, jedne veoma mudre žene koju daSiniša Ubović. nas vole, čitaju i slušaju milioni Treća knjiga samo što nije snažne promene Jasno se seća trenutka susreta sa knjigom koja je šest meseci služila samo kao društvo ostalim knjigama na polici porodice Ubović. Dozvolio sam da u moj život uđu prave poslovne prilike, divni ljudi, kreativne mogućnosti. BIZLIFE intervju 67
  • 63. filozofija mudre žene I danas sa neizmernom radošću i punog srca Siniša Ubović priča o nazovislučajnom početku jedne velike saradnje sa jednom velikom filozofijom jedne veoma mudre žene koju danas vole, čitaju i slušaju milioni i koja izgleda zna gde je taj put kojim bi svako koračao, a zove se ’ispunjenje’, ’zadovoljstvo’ i ’sreća’. i koja izgleda zna gde je taj put kojim bi svako koračao, a zove se ’ispunjenje’, ’zadovoljstvo’ i ’sreća’. Sve što se dešavalo nakon San Diega i treninga koji, kako sam kaže, ni sa čim ne može da se meri“, bilo je neverovatno iskustvo u radu sa ljudima, osećaj ispunjenosti i uživanja. Već tri godine na dvodnevnim radionicama Siniša pomaže drugima da pronađu svoj put, upoznaju i susretnu sebe i svoje potencijale, da prestanu sa ispunjavanjem očekivanja drugih, već da pronađu i zidaju svoja. I, govori im nešto veoma važno: „Nikad nije kasno da se zagledamo u sebe i da u sebi potražimo odgovore. Uvek je pravi trenutak.“ I još jedan korak dalje Kao što je napravio veliki korak i napisao e-mail Louisi Hay i kao što je učinio još jedan postavši sertifikovani trener njene filozofije, tako je pre tri meseca Siniša Ubović održao prvu regionalnu obuku Heal Your Life trenera i priključio se grupi od samo deset ljudi na Pierce Brosnanom u glavnoj ulozi i svetu koji imaju dozvolu da obuto je, kaže, posebno iskustvo. Radi čavaju druge da postanu treneri. sinhronizaciju crtanih filmova i Sada ima licencu koja se daje za pre mesec dana je snimio i prvu govorno područje. To je ostvarenje sezonu domaće serije ’Zvezdaone prvobitne ideje koju je ra’. A, ono posebno su dve izneo u prvom e-mailu, Nikad knjige koje je napisao tako da sada postoje nije – ’Put promene i neće obučeni treneri iz Crne kasno Gore, Hrvatske, a za da zagledamo u sebe biti kraja čudesima’ i ’Afirmacije za put narednu obuku prijavii da tu potražimo promene’. www.putli su se zainteresovani i odgovore promene.com iz Makedonije i Slovenije. Kako bi opisao prethodne I, priča ide dalje - u oktotri godine svog života od dana bru je zakazan susret sa Loiusom ’treba mi pomoć’ i prvog susreta Hay u New Yorku. „Tome se sa knjigom ’Moć je u vama’ Louise posebno radujem. Ona nas sve uči Hay do licence koju ima samo da iskrenošću i otvorenošću modesetoro ljudi na svetu i radionica žemo život da učinimo čudesnim. kojima mesečno prisustvuje nekoNjen put zaista ima planetarnu liko stotina ljudi? dimenziju i ona je žena inspiraci„Za ove tri godine pratio sam ja“, u nekoliko reči stao je Sinišin doživljaj ove žene i njenog uticaja. samo svoj unutrašnji osećaj. Ispratio sam svaki impuls koji bi se u meni pojavio rečima ’Uradi to!’. A gluma? Film je velika ljubav ovog gumca I, uradio bih. Ranije nije bilo tako – bavio sam se pitanjima ’da li je koji bi želeo jednu pravu epsku vreme?’, ’da li sam siguran?’. Od ulogu koja nosi veliku poruku. kada slušam sebe, stvari su počele Nedavno je u Beogradu završio i da dolaze.“ ● snimanje filma ’November Man’ sa Poslovni svet se otvara Siniša Ubović uveliko drži predavanja za top menadžere. „Poslovni ljudi su kroz moje radionice prošli iskustvo koje obogaćuje poslovni život – svi su skockani i u obavezama i rokovima i onda im kažem da urade nešto drugačije, da nešto zamisle. Treba videti kako se oni onda dobro zabavljaju i transformišu u par sati programa. To je dokaz da ljudima danas nedostaje da se opuste i oslobode. Sasvim je moguće da se u malo ’tvrđi’ korporativni život unese lakoća i Srbija se, čini mi se, sve više ka tome otvara. Važno je da se zabavimo, da kolege gledamo drugim očima, da shvatimo da su i nadređeni i podređeni ljudi sa istim potrebama i ciljevima. I svi idu napred i važno je naučiti da jedina osoba koju treba da prestignemo jesmo mi sami.“ Septembar sa mirisom melodija 68 BIZLIFE intervju Jesen će početi muzikom. Od Dvoržaka do Lista i oproštajnog koncerta Vaya Con Dios do romana Leonarda Cohena. Biće tu melodija za svačiji ukus 1 // ’Rizična igra’ (Runner, runner) premijera 26. septembar Film u kojem je producent Leonardo Di Caprio kritika je opisala kao ’jedinstveni filmski doživljaj’. Ako biste voleli da se uverite da on line kockari zaista zarađuju milione, evo prilike. U glavnim ulogama Ben Affleck i Justin Timberlake.  www.kolosej.rs
  • 64. Hrana za dušu Gost Velimir Velja Pavlović Svi smo u nekom filmu K ultnog novinara za poštovanje i autora više televizijskih emisija (‘Nivo 23’, ‘Duhovnici’, ‘Nezaštićeni svedok’), Velimira Velju Pavlovića život nije hteo da odvuče u drugu profesiju. Kaže da baš zbog toga lakše podnosi sve što mu se događa. Od novijih projekata može da se pohvali radom na dokumentarnom filmu ‘Pitam se pitam, ko je Timoti Džon Bajford’. njima. Nažalost, TV program u Srbiji spada u lošije u Evropi. ● U mladosti ste voleli kafanu Manjež. Gde danas volite da ručate? - Manjež je bio ‘meeting point’ moje generacije, i mog kraja. Danas živimo u drugom vremenu. Najsmešnije mi je kad uhvatim sebe kako ručam sa gospodinom lapom topom i čitam po internetu. Omiljene kafane ● Pitamo se, pitamo se ko je Timothy John su mi se izmestile iz centra, od Ade sve do Slovca (npr. ‘Ćurkova kafana’). Al’ obilazim Byford? ih, redovno. - Engleski džentlmen u Beogradu. Čovek koji je oplemenio srpsku kulturu poput nekih drugih ‘srpskih stranaca’, kao što su, ● Da li je život mogao da vas odvuče u na primer, vizantolog Georgije Ostrogorski drugu profesiju? - Mogao je, ali nije hteo. Drago mi je što ili lekar Arčibald Rajs. me je mrcvario ulogom novinara jer danas lakše podnosim sve što mi se događa. ● Otkud vi u filmu? - Svi smo mi u nekom filmu. Moj ‘film’ je da TV, kao najmoćniji medij, treba više da kori- ● Da li su The Rolling Stones još uvek na sti dokumentarne i igrane forme. Pogotovo vrhu vaše play liste? u Srbiji. Na taj način mnoge ‘komplikovane’ - Neke stvari su zaista iznad vremena. Kao Hilandar, na primer, kao početni rif za stvari bile bi brzo i lako objašnjene. pesmu ‘Gimme Shelter’. ● Na kojoj biste svetskoj TV stanici voleli ● Šta kažete kćerki kada vas pita Šta da se emituju vaše emisije? je uspeh? - Najviše bih voleo kad bi naše televizi- Ja učim od nje šta je uspeh. Ona je jedan je postale svetske, a ja ostao da radim u 2 // Promenadni koncerti na Kolarcu do 29. decembra U organizaciji Centra za muziku Kolarac organizuje četiri meseca koncerata klasične muzike. Obeležavaće se rođendan Dvoržaka, slaviti dela Igora Stravinskog i svirati Listove poeme. Svi ljubitelji klasike neće morati da brinu za provod do kraja godine.  www.kolarac.com 3 // Vaya Con Dios 12. oktobar U okviru oproštajne turneje veliki belgijski bend zasviraće i u Beogradu. Kombank arena biće mesto rastanka sa srpskom publikom, a pevačica Dani Klein je najavila da će grupa svirati pesme po želji publike, koja može da glasa na njihovom sajtu. www.vayacondios.info od najboljih studenata Pravnog fakulteta, onog pravog, starog, Pravnog. ● Vaš intervju koji nikada nećete zaboraviti... - Napisao sam za NIN - intervju sa britanskim genetičarem i dobitnikom Nobelove nagrade za biologiju. Naslov teksta bio je ‘Živećemo 500 godina!’. Naučnik je odleteo iz Beograda u četvrtak, kad sam i predao tekst u štampu. Sledećeg utorka uspeli smo samo da u isti tekst ubacimo antrfile: ’Čovek koga smo intervjuisali umro je ove nedelje u Londonu.’ ● Kada kažu ‘pisac’, na koga pomislite? - Toliko ih je mnogo najboljih, da ni dvadeset ne mogu da izdvojim. Dilan (Bob) i Basara, ipak… ● Šta to u Beogradu ne sme da se propusti? - Zalazak sunca gledan sa Kalemegdana. ● Zbog čega ste posebno srećni ovih dana? - Zbog Sokobanje u kojoj trenutno šetam, plivam i čitam knjigu ‘Gogolj i đavo’ D. Mereškovskog. Od stotinak nezaboravnih rečenica iz knjige, izdvajam: "Legenda se širi iz gornjih u donje narodne slojeve". Kod nas je nažalost obratno. Đilkoši su na vlasti. ● Vaša tri velika DA... - Je l’ to nešto kao ‘veliko Titovo NE’!? Verujem da su i sva velika DA i sva velika NE uvek jedna velika laž. Život je neprekidno ustajanje iz blata. Svakog jutra. Održavaju nas samo upornost i vera da će biti bolje. ● 4 // Leonard Cohen ’Omiljena igra’ za čitanje Prvi roman muzičara, kantautora i pisca Leonarda Cohena napisan je pre 50 godina i svrstan je u deset najboljih kanadskih romana. ’Omiljena igra’ je delo koje, po kritici, samo po sebi postaje pravilo jer se ni sa čim ne bi moglo uporediti. Izdavač Geopoetika  www.geopoetika.com BIZLIFE hrana za dušu 69
  • 65. na poslovnom ručku U RESTORANU LORENZO I KAKALAMBA naš gost dr Tanja Miščević šef srpskog pregovaračkog tima sa EU tekst: Tatjana Ostojić foto: Marko Rupena Pravo dobar diplomata „Zadatak države je da stvori uslove, da vam da pravne osnove da delujete. Kako ćete se snaći zavisi od vas“ K ako može da izgleda susret vršnjakinja koje su već imale prilike da rade zajedno, i to na obostra- Brzo i kratko 70 ● Voćni ili čokoladni kolač? - Čokoladni, uvek. ● Kafa sa mlekom, ili bez njega? - Sa mlekom, obavezno. ● Brojite li kalorije svojim obrocima? - Ne, ne moram. ● Koja jela znate da pripremate? - Znam sve da spremam, kao Sremica, naučila sam od bake. U kući, pored majke i mlađe sestre, zapravo ja jedina volim da kuvam i to obožavam, i san mi je nekako da imam restoran u kojem ću ja kuvati. ● I, koja biste to jela izdvojili BIZLIFE na poslovnom ručku no zadovoljstvo, nego kao prilika da evociraju uspomene od pre pet i više godina, da probaju na brzinu da ispričaju šta se u međuvreme- posebno? - Obožavam da spremam paste, i tu sam vrlo maštovita, ali isto tako volim da spremam stara jela iz mog kraja, na primer ’tašce’ testenina sa džemom, najčešće od kajsija, i sa hlebnim mrvicama. I naravno, sva kuvana jela. ● Gde biste otputovali na jednu dobru večeru? - Tu bih se lomila, između Pariza i Rima. Francuska kuhinja je vrhunac kulinarstva. Početkom ove godine četiri meseca sam provela u Rimu, i navukla sam se nu dešavalo, na novim poslovima i pozicijama, i naravno, o večnim ženskim temama: moda, trendovi, hrana… ’žestoko’ na italijansku kuhinju koja mi potpuno odgovara, i to ne zbog pasta i pica, već zbog povrća. ● Koga biste iz sveta politike i/ili biznisa poveli na ručak? - Uh, to je teško pitanje. Opredelila bih se za prijatelje u biznis svetu i u politici, ali ne bih da otkrivam imena. Imaću priliku da sa kolegama, pregovaračima, već polovinom septembra idem na ručkove i večere, i verovatno ću od njih mnogo i da naučim, ali ne bih nikoga izdvojila. ● Kako odaberete restoran za poslovni ručak? - Nažalost, uglavnom vam je to predodređeno, ili vas zovu, ili, s obzirom na obavezu da imate javnu nabavku kada ste vi organizator ručkova i večera, ne možete vi da birate, nego onaj ko je najbolji ponuđač. Ali, restorani u Beogradu su toliko dobri, tako da to nije veliki problem. Negde više volite, negde se bolje osećate, negde odabir hrane utiče na to. Ako mogu da biram, to su restorani u Zemunu. ● Da li preskačete doručak? - Nikada. U protekle četiri godine
  • 66. Preporuka restorana Lorenzo i Kakalamba Skalopine od teletine sa suvim šljivama i Marsala vinom Sastojci: Teleće šnicle, suve šljive, Marsala vino, neutralna pavlaka,puter, kocka supe, biber, so Priprema: Na puteru propržiti teleće šnicle , dodati suve šljive i sve zajedno zaliti Marsala vinom. nja kaže da moramo prestati da Kao i uvek, bilo je izuzetno zarazmišljamo o tome da je država dovoljstvo razgovarati sa Tanjom socijalna ustanova koja svakom Miščević, srpskim pregovaod nas treba da pomogne. račem sa EU. Da li sam Moramo „Zadatak države je da subjektivna ili ne, tek prestati stvori uslove, da vam mislim da Srbija nije da razmišljamo da pravne osnove da mogla da dobije većeg o tome da je delujete. Kako ćete profesionalca za šefa država socijalna se snaći zavisi od vas. pregovaračkog tima, ustanova Kada govorite o EU, popri tome nestranačku moć države u vidu subvencije ličnost. Uvek jasna u svojim ili podrške je daleka prošlost. I odgovorima, i prvi put kada smo zato možda je malo surovo, ali ko radili intervju dok je bila na pozise snađe, snađe. Sporazum o staciji direktora Kancelarije za EU ili bilizaciji i pridruživanju definisao dok je radila kao državni sekretar je postepeno ukidanje carina za u Ministarstvu odbrane, moja najrazličitije vrste robe, i proizvogošća i ovog puta bez dvoumlje- skinula sam više kilograma, zato što sam promenila režim ishrane. Nikada ne preskačem svoj voćni jogurt i musli. ● Brza hrana onda, da ili ne? - Volim da pogrešim, volim sve što vole mladi, kao što kaže moj brat. Volim i Mek, i KFC, i Vapiano, ali to prosto ne sme da bude navika, i ne sme da bude svaki dan. ● Da li ste nekada probali specijalitete sa crvima, insektima ili žabama? - Ne, ništa od toga. Mada, volim da probam hranu, volim da eksperimentišem, ali, ne bih rekla da bih smela da eksperimentišem u tom pravcu. ● Šta je najneobičnije što ste u životu pojeli? - Sve je neobično ako nešto ne volim da jedem. Bili smo u Alžiru, i tamo je najveća čast kada značajna ličnost, koja vas pozove na večeru, ispred vas stavi pečeno jagnje, otkine rukom i nahrani vas tim jagnjetom. Jagnjetinu i mesa koja su jaka po mirisu ne volim, ali sa Ministarstvom odbrane Srbije, gde sam tada radila, bili smo u poseti alžirskom ministarstvu. Bila sam psihički pripremljena za taj događaj, ministar odbrane Alžira je, međutim, bio vrlo obziran i umesto da me nahrani komad jagnjetine je stavio u tanjir pored mene. đači te robe su do sada morali da se snalaze. Mnoge države su imale ozbiljne probleme da uspostave ta pravila konkurencije, pa ni kod nas nije tako jednostavno. Zakon je usvojen, formirano je telo koje se bavi zaštitom konkurencije, i ovo nije jednostavan posao, jer vi treba posle toliko vremena da promenite ceo sistem, i to ne samo sistem, već svest“, naglašava Tanja Miščević. Kada govorite o EU, pomoć države u vidu subvencije ili podrške je daleka prošlost. I zato, možda je malo surovo, ali ko se snađe, snađe Naravno, probala sam, a ostatak podelila. I ne volim ribu, kao ni alkohol. Prosto mi se ne sviđa ukus. ● Kada ste poslednji put kuvali za drugoga? - U prošlu subotu, pre sedam dana, za svoju sestričinu. Pečeno meso, svinjska ruža sa krompirima na kajmaku, nije htela čorbicu, ali je zato dobila rolat sa 'nutelom'. ● Kada vam kažu hrana, na šta prvo pomislite? - Na slatkiše. ● Da li kinesku hranu jedete štapićima? - Ne, ne umem. ● Da li se dešava da ste nezadovoljni porcijama hrane u restoranima? - Količinom. Ogromne su, mogle bi da budu manje. ● Kada biste imali priliku da na večeru odvedete Van Rompuya, šta bi bilo na meniju? - Naravno da bi bili srpski specijaliteti, ili ono što mi zovemo srpskom kuhinjom. Do sada sam puno stranaca vodila, svaki put je ’upalilo’ kada su probali neki od naših specijaliteta. Neki im teško padnu, tipa prebranac, koji im je izazivao ozbiljne stomačne probleme, i kiseli kupus, ali bez obzira na to, traže opet. BIZLIFE na poslovnom ručku 71
  • 67. daleko je važnije da EU 'uđe' u Srbiju. Tačnije, da Srbija iskaže spremnost da se reformiše, menja i postane evropska država I naravno da nas je pominjanje svesti o nephodnosti nečega malo skrenulo sa osnovne teme, ali smo joj se brzo vratile. „Svest da se ne samo gubi, nego i dobija, i to ne samo potrošači nego i proizvođači. Imamo interes i tradiciju da koristimo ono što je domaće, i volimo svoje proizvode. U tom procesu može da se desi da se ošteti nečiji poslovni interes, ali ljudi počinju da razumeju da je to dobro za njihov posao. Za razliku od malog srpskog tržišta, dobijaju malo 'Kečevi' u rukavu „Svako od vaših čitalaca može da se seti tri, četiri ili pet stvari za koje bi voleo da budu posebno zaštićene u Srbiji. Tu dolazimo na pitanje - treba li? Treba da postignemo konsenzus oko stvari koje treba štititi. Tu ne govorim o velikim stvarima kao što su srpska kultura, ćirilica, jezik, suverenost zemlje, to se podrazumeva. Toliko ima 'malih' stvari, proizvoda koje želite da brendirate, kao što je srpska šljivovica, i stvar je dogovora šta od toga stvarno treba štititi.“ 72 BIZLIFE na poslovnom ručku Tačnije da Srbija iskaže spremnost da se reformiše, menja i postane evropska država. „Očigledno je da postoji volja, ali se ona najbolje vidi kad krenete u aktivnosti, u ozbiljne stvari. Kada odlučite da nešto morate restrukturirati, da nešto morate da gasite, da neki ljudi moraju ostati bez posla. Ali to mora da bude stvar dogovora. Šta hoćete od Srbije, kakvu hoćete, industrijsku, poljoprivrednu, razvijenu, visokih tehnologija...“; objašnjava Tanja. I upravo kod te teme smo se našle, a to je nepostojanje jasne strategije u ekonomiji Srbije. Prema rečima moje gošće, proces pregovaranja će zahtevati donošenje strategija, kojih će Srbija morati da se pridržava. Dobra stvar je što to ne mora odmah, jer pregovori su, kako ih Tanja karakteriše, unutrašnja analiza, skeniranje stanja u zemlji. „Mi ne treba sutra da uđemo u EU nespremni. Moj cilj je da nama ovde bude dobro. A veće, regionalno tržište Zapadnog mora biti dobro. Možda to nećemo Balkana, a zatim i mogućnost da videti odmah, kao u onoj odluci o se uključe na tržište veliko pola ukidanju viza. Takvih odluka neće milijarde. To je izazov“, ističe moja biti dok se ne uđe u EU. Sama gošća. činjenica da se zemlja Za nju je privatno bio Mi ne treba menja u tom smislu je izazov da piće njenih da je vladavina prava meštana, Sremaca, sutra da uđemo u EU osnovni postulat“, vabermet, iako baš i nije nespremni. Moj cilj treno naglašava Tanja. neki ljubitelj alkohola, je da nama ovde I zato neće ništa lomiti dobije međunarodno bude dobro preko kolena, mišljenja priznanje geografskog je da ne kasnimo, sačekaće porekla. sa odabirom tima, želi to valjano Na pitanje kada ćemo postati da uradi. članica EU, Tanja navodi primere Jedno što me je u našoj priči različitih država kod kojih je taj 'lagano' obeshrabrilo bila je činjeproces trajao četiri, pet godina nica koju ni moja gošća nije krila, ili Tursku gde nije ni završen. a to je da je EU spremna da vam Ali, prema njenim rečima, daleko progleda kroz prste iako nisu svi je važnije da EU 'uđe' u Srbiju. ekonomski uslovi ispunjeni, ali ako su svi politički uslovi ispunjeni. Obratno, da su ispunjeni svi ekonomski, ali ne i politički uslovi za prijem, u EU to nije dovoljno. Međutim, Tanja Miščević, srpski pregovarač sa EU, uverena je da postoji političko jedinstvo i jasna strategija kada je pristupanje Srbije EU u pitanju. ●
  • 68. ZABAVA Moon Sushi Bar, restoran japanske kuhinje Japan kroz zalogaje s uši, maki, jakitori, terijaki ili miso supu pažljivo birajte gde ćete jesti. Za pravi ugođaj i pun ukus moraju ih spremiti majstori japanske kuhinje. Moon Sushi Bar je jedno od mesta u Beogradu gde možete biti sigurni da vam je na tanjiru servirano tradicionalno japansko jelo i da ćete vreme provesti u istraživanju novih istočnjačkih ukusa. Restoran Moon Sushi Bar otkrio nam je dva svoja recepta koja ne traže posebnu veštinu i namirnice se mogu nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. ● Miso supa Tradicionalna japanska supa pravljena od morskih plodova, povrća i na bazi je daši i miso paste SASTOJCI: - 3 šolje domaćeg daši bujona - 2-3 kašike miso paste (u ovom slučaju bele širo paste) - 8 kockica svežeg tofua - 1 kašiku nori algi sitno iseckanih - ½ mladog luka www.moon-sushi.com U zagrejani daši kroz cediljku dodajte miso pastu polako je mešajući kako bi se cela rastopila i da ne bi ostajale grudvice. Probajte i po ukusu procenite treba li da dodate još paste da biste pojačali ukus. Nakon toga smanjite vatru i dodajte sitno iseckan tofu, nakon nekoliko minuta mladi luk i nori alge. Kuvajte do ključanja i pazite da ne proključa! Servirajte u dubokim činijama služeći se japanskim štapićima. Prema japanskoj tradiciji, miso supa se služi u dubokim činijama i ispija se, dok štapići služe kako bi se sadržaj jeo nakon ispijanja supe. Globalizacijom japanske kuhinje postalo je dozvoljeno i da se služi kašikom. Moon Sushi Bar je jedno od mesta u Beogradu gde možete biti sigurni da vam je na tanjiru servirano tradicionalno japansko jelo Tradicionalne maki rolnice - losos i avokado SASTOJCI: - nori alga 1 kom - japanski pirinač 70g - svež losos 40g - avokado 40g - soja sos - marinirani đumbir - vasabi Nori algu prekriti slojem pirinča i blago ga utapkati. Po sredini pirinča dodati losos i avokado. Krenite sa rolanjem ka spoljnoj ivici nori alge ujedno pritiskajući i savijajući sadržaj ka unutra. 74 BIZLIFE zabava Kada stignete do kraja, algu malo navlažite vodom kako biste je prilepili za rolnicu i dobro izrolajte bambusovom podlogom kako bi se napravio lep valjak. Valjak iseckati na šest delova i služiti uz soja sos, vasabi i marinirani đumbir. Kako se jede: Na jedan maki zalogaj stavite malo vasabija i umočite u soja sos. Pojedite rolnicu iz jednog zalogaja. Pre uzimanja sledećeg zalogaja uzmite listić mariniranog đumbira kako biste isprali grlo i kako bi svaki sledeći ukus bio u potpunosti autentičan.
  • 69. FASHION&BEAUTY 4 // 1 // 2 // 3 // Nakitom na velika vrata Kada treba da zasijate, hvatate se za nakit. Kada biste hteli da se osećate posebno, opet zovete nakit u pomoć - ti neodoljivi, često svetlucavi detalji uvek i s lakoćom otvaraju vrata dobrog osećaja. Toliko je kristala, poludragog kamenja, bisera, sjajnih detalja, koji su neponovljiv ukras i čiju majstoriju kombinovanja Dve šmizle najbolje znaju. Dovoljno je da zakoračite u njihov svet i njime ćete zauvek biti osvojeni 5 // Dizajneri Dve šmizle: Marina Ilić Jovana Kukulj www.dvesmizle.rs 6 // 7 // 8 // foto 1: puna samopouzdanja 9 // O ve će sezone biti aktuelne glamurozne ogrlice sa upečatljivim privescima, koje dominiraju veličinom. Nakit će biti oplemenjen Swarovski elementima, biserima i poludragim kamenjem u zagasitom koloritu. Biće tu i komada jarkih boja kao što su ljubičasta, petrolej, crvena, narandžasta. Na velika vrata ulaze krupni lanci u boji starog zlata, mesinga i bronze. Naša preporuka je nakit sa poludragim kamenom i kristalima koji daju notu ženstvenosti i elegancije. Prodajni objekti: foto 2: ne odustaje od romantike foto 3: boje ove sezone foto 4: uvek i uz svaku kombinaciju foto 5: sa stavom i uporna foto 6: kad je raskoš srednje ime Bulevar kralja Aleksandra 26, Beograd Požeška 118a, Beograd Nemanjina 40, Beograd Paunova 24, Beograd Čumićeva 2, lokal 65, Beograd Bulevar Mihajla Pupina 1, Novi Sad foto 7: klasika koja ne prolazi foto 8: moć i dominacija sa stilom foto 9: krivci za dobar osećaj 10 // foto 10: za svaki dan pun sunca BIZLIFE fashion&beauty 75
  • 70. WELLNESS&SPA Relaksacija na granici hedonizma Vaše slobodno vreme i vi zaslužujete savršen tretman. Opuštanje je prvi zadatak i treba ga poveriti masaži, SPA oazama, ulepšavanju ili romantičnim trenucima sa voljenom osobom. Five elements Spa&Beauty o tome sve zna F ive elements Spa&Beauty je ekskluzivni SPA centar na 550 kvadratnih metara u okviru LifeDESIGN hotela. Uživa ugled oaze za relaksaciju sa vrhunskim fizioterapeutima i kozmetičarima koji će vas voditi kroz potpuno novi svet pet elemenata i rituala opuštanja, lepote i podmlađivanja. Vodeći se filozofijom pet elemenata, po čemu je Five elements Spa&Beauty centar dobio naziv, 76 BIZLIFE wellness&spa Masažom na put oko sveta Zaštitni znak Five elements Spa&Beauty je masaža Put oko sveta. Ona predstavlja kombinaciju svih masaža iz ponude, a kreirana je od strane fizioterapeuta. Kao i svaki tretman u ovom centru, počinje dodirom dobrodošlice (wellcome touch), obuhvata masažu celog tela, refleksologiju stopala i indijsku masažu skalpa toplim aromatičnim uljima.
  • 71. Info: Life DESIGNHotel Balkanska 18, Beograd Radno vreme: 9h – 22h +381 (0)11 35 34 300 +381 (0)62 80 41 893 www.fiveelementsspa.rs Ivana.biocanin@lifedesignhotel.rs beautyandspa@lifedesignhotel.rs Dodiri i mirisi koji podmlađuju i teraju loše misli ovaj hram potpunog uživanja vam nudi sobe zemlje, vatre, vazduha, vode i etra. Pomoću Five elements masaža i rituala učiniće da doživite harmoniju duha i tela i zaboravite na obaveze, loše misli i umornu kožu. Ovde možete da odaberete više od četrdeset različitih tretmana osmišljenih da zadovolje potrebe vašeg bića, koje vode profesionalni fizioterapeuti i kozmetičari. Vrhunska nega lica, tela i duha zaslužuje i pažljivo osmišljen ambijent koji Spa oaza, kao sastavni deo Five elements Beauty&Spa, sadrži tri saune, parno kupatilo, đakuzi, rimske tapedarijume, tuševe će vas u Five elements Spa&Beauty doživljaja i Kneipp za hidromacentru osvojiti na prvi pogled. Masažu stopala. U ovom kutku saža aromatičnim uljima ili na zdravlja poklonićete sebi vodenom krevetu, tretman relaksaciju na granici vulkanskim kamenjem, Vaše slobodno hedonizma. tretmani lica, Thalgo vreme zaslužuje Za romantične rituali za negu tela, najbolji trenutke ili druženje estetski i zen spa matretman sa dragom osobom, izanikir, pedikir – pitanje berite neku od VIP soba je samo vaših potreba, Five elements Spa&Beauty želje i inspiracije. Iako ste centra sa sopstvenim đakuzijem i u Beogradu, mirisima i dodirima saunom, a doživljaj možete upototputovaćete na Francusku Polinepuniti zajedničkim masažama. ● ziju ili Daleki istok. Eliksir mladosti Thalgo tretmani lica su osmišljeni tako da osetite čari mora, a svi preparati su bazirani na algama iz morskih dubina. Dobićete preporuku adekvatnog tretmana za najbolji izgled vašeg lica i očuvanje mladolikosti. Thalgo tretmani tela (Indocean tretmani) spajaju Mediteran, Egipat, Indiju i Kinu. Mediteranski piling tela osvežiće kožu, egipatska mlečna kupka relaksiraće telo, indijska masaža vratiće energiju, a maska za telo od pirinčanih klica nahraniti i regenerisati kožu tela. BIZLIFE wellness&spa 77
  • 72. PUTOVANJE DVORCI BAVARSKE Baroknim stopama Ludviga II Linderhof, raskošan ulaz tekst: Danilo Mataruga foto: Danilo Mataruga www.theatlantic.com Bilo je to desetodnevno putovanje stopama Ludvigovih ludorija. Ne zaboravlja se i sebično čuva. Ludvig II, ekscentrik, ludak i sanjar, Nemcima je ostavio u amanet zamkove, palate i vrtove koji svojom lepotom imaju moć da zaustave dah L udvig II - ime koje mi je privuklo pažnju, bavarski kralj kojeg istorija pamti kao ekscentrika, ludaka, ili eufemistički rečeno, sanjara. Bio je kralj koji svoje snove nije ispunja- vao ratovima i osvajanjima, već je umesto vojske i potomaka, podizao velelepne zamkove, palate i vrtove. Kralj koji se moderno oblačio, slušao neshvaćene kompozitore i vreme radije provodio sam. Intri- ku finansijski upropastio, ali su zato danas neverovatna atrakcija i donose veliki prihod. No, na stranu finansije – ovaj kralj (’ludi kralj’, kako su ga još zvali), koji je svojom ljubavlju prema estetici Obilazak dvoraca Bavarske događaj je koji se ne zaboravlja ludi kralj Ludvig II (’ludi kralj’, kako su ga još zvali), koji je svojom ljubavlju prema estetici obeležio celu polovinu jednog veka, nije bio klinički lud. Samo je voleo umetnost. 78 BIZLIFE putovanje gantno. Obilazak njegovih dvoraca sagrađenih krajem devetnaestog veka poseban je doživljaj, koji se ne zaboravlja i nesebično čuva. Ludvig II je živeo život za umetnost i umetnike, bio je mecena Vagneru i građevine koje je podigao kažu da je tadašnju NemačMesto za čitanje Ludviga II u Linderhofu; soba je puna ogledala kako bi se pojačala svetlost sveća obeležio celu polovinu jednog veka, nije bio klinički lud. Oni koji su ga bolje poznavali tvrdili su: „... Kralj nije lud. On je ekscentrik koji živi u svetu snova i mogli su malo nežnije da ga paze da ne bi završio tragično.“ Još se ne zna kako je Ludvig II umro – pretpostavlja se da se udavio ili je možda i ubijen. Putovanje Ludvigovim ludorijama počinje. ●
  • 73. 1 // Linderhof – prva među palatama Najmanja, ali po meni i najlepša je palata Linderhof, barokna oaza koja je prva u nizu Ludvigovih ostvarenih maštarija. Mermer, porcelan, ogledala, vaze, satovi, slike, figure, skulpture i bezbroj luksuznih rezbarija pratili su me iz prostorije u prostoriju. Iako je Ludvig tu proveo samo devet godina svog života, to je ujedno i palata u kojoj je boravio najduže. Linderhof, najlepši i prvi Radovi na Linderhofu su nastavljeni i posle smrti Ludviga II 2 Madam de Pompadour, ljubavnica Luja IV, poznata i kao barokna i evropska trendseterka Moć palate Herenkimze // Herenkimze – replika Versaja Kao pasionirani obožavalac lika i dela Luja IV, započeo je izgradnju replike Versaja i to u podnožju Alpa, na jezeru Kim. Dvorac Herenkimze - izgrađen u tipičnom baroknom stilu u kom dominira zlatna boja, gde su zidovi ukrašeni slikama francuskih kraljeva, gde su stepenice od zelenog i crvenog mermera, gde je sala sa mnoštvom ogledala u kojoj sa plafona visi pedesetak impozantnih lustera, gde sve odiše baroknom preteranošću, gde, verujem, i onima koji barok doživljavaju kao kič, vrlo često zastane dah. Ne treba da zanemarimo vrtove oko dvorca, koji su perfektno geometrijski ukrašeni božanstvenim fontanama i cvećem, i odakle se vidi jezero Kim. Dvorac nikada nije završen i na raspolaganju je dvadesetak prostorija za obilazak, ali to ne umanjuje kompletan utisak. Fortuna i Fama, dve fontane ispred palate Herenkimze Herenkimze, dvorana ogledala BIZLIFE putovanje 79
  • 74. Hoenšvangau okupan suncem 3 Hoenšvangau dvorište // Hoenšvangau – gde su se Ludvig II i Vagner upoznali Na samom jugu Bavarske treba posetiti i dvorac Hoenšvangau, lep gotički zamak koji je podigao Ludvigov otac, koji je meni bio zanimljiv jer se tu Ludvig upoznao i sarađivao sa čuvenim kompozitorom Vagnerom (što je u to vreme bilo prilično šokantno, jer je Vagner smatran velikim čudakom koji komponuje neurotičnu i neslušljivu muziku, a zapravo samo osobe sa istančanim ili možda nekom drugom vrstom sluha, poput Ludviga II, mogle su da uživaju u takvim kompozicijama). Hoenšvangau, kao iz bajke Modle za kolače, Nojšvanštajn ispred dvorca Nojšvanštajn 4 185 soba palate Nojšvanštajn 80 BIZLIFE putovanje // Nojšvanštajn – nepresušna inspiracija U blizini Hoenšvangaua, na litici, Ludvig II je podigao svoj najpoznatiji zamak. Zamak koji je poslužio i dan-danas služi kao nepresušna inspiracija, mesto koje je jedno od najposećenijih ne samo u Bavarskoj, nego i u celoj današnjoj Nemačkoj, mesto koje je prvo u Bavarskoj imalo parno grejanje, tekuću vodu u prostorijama, najmoderniju kuhinju i ogroman broj specijalno naručenih porcelanskih figura (posebno labudova). To je romantični dvorac Nojšvanštajn. Nažalost, i ovaj zamak je nedovršen, zapravo, završeno je samo petnaestak prostorija.
  • 75. FASHION&BEAUTY Za lak korak u prvim radnim, septembarskim danima Osmeh na nogama 1 // S eptembar vam uvek pruža priliku da se postepeno opraštate od lake obuće za tople dane i polako se navikavate na punije đonove i vodootporne materijale. Kad je već tako, za ovaj početak jeseni hrabro svoje cipele začinite bojama, oblicima i dezenima koji retko šetaju ulicama vašeg grada. Zato, osmeh na noge i pravo u još jedan radni septembar. 2 // 3 // 4 // foto 1: Alexander Mcqueen foto 2: Christian Louboutin 6// foto 3: Giorgio Armani foto 4: Hadleigh’s foto 5: Jimmy Choo foto 6: Jimmy Choo foto 7: Louis Vuitton foto 8: Gucci www.louisvuitton.com www.gucci.com www.jimmychoo.com .com www.hadleighsbespoke www.armani.com www.christianlouboutin.com .com www.alexandermcqueen 5 // foto 9: Louis Vuitton 7 // 8 // 9 // BIZLIFE fashion&beauty 81
  • 76. LEKSIKON POSLOVNE ŽENE Ni za operu nije kasno! Direktora korporativnih komunikacija Henkel Srbija Jelenu Šarenac u poslu vode ideje da nema nerešivih zadataka i da uvek može bolje. Za sada joj se nije ostvarila želja da zapeva u operi, a sa poslom kojim se bavi susrela se u pravo vreme, na obostrano zadovoljstvo ● Savet koji pamtite... - Nije važan cilj, važan je put kojim idemo ka ostvarenju tog cilja. ● Šta slušate u kolima? - Radio, a na dužim putovanjima omiljene diskove, ali i Kolibre, po izboru mog mlađeg sina. ● Kada ste poslednji put u ušli u patike i trenerku? - Patike juče posle posla, trenerka nije moj odevni izbor. ● Šta prvo primetite kod sagovornika? - Vaspitanje, način na koji se ophodi prema sagovornicima i saradnicima. ● Možete li reći 'ne' čokoladi? - Da, osim kada mi padne šećer. ● Vaš poslovni uzor? - Divim se svima koji imaju viziju i uspeju da je realizuju u poslovnom životu, a još više onima koji ulažu u napredak društva u kome žive. znam da mi predstoji konkretna prilika za koju treba da kupim nešto novo, krenem u potragu po radnjama, ali ne uživam u takvim kupovinama. ● Kako je obučena poslovna žena sa stilom? ● Šta vam nedostaje u garderobi, pa planirate šoping? - Imam utisak da mi cipele uvek nedostaju, u čemu sigurno nisam jedina, a kako nam se približava jesen, već sad se radujem novim čizmama. ● Kada ste poslednji put 'ukrali' vikend i otišli iz grada? - Prošlog vikenda sam sa porodicom otišla na Divčibare da se malo rashladimo od vrućina i da uživamo u prirodi i druženju sa kumovima. ● Čime bi vaš poslovni tim mogao da se pohvali? - Profesionalnim odnosom prema poslu, kolegama i partnerima, entuzijazmom, humorom i velikom energijom kojom obavljamo svoj posao. ● Imate li skriveno utočište od obaveza? - Moj dom i moja porodica su moje utočište. Mada i tu uvek ima mnogo obaveza! ● Šta vas nervira kod poslovnih saradnika? ● Da li majstorišete u kući? - Neodgovornost, dvoličnost, odsustvo osećaja za pripadnost timu. - Majstoriše moj muž, a ja sam mu na tome beskrajno zahvalna. ● Ravne cipele ili one na štiklu? - I jedno i drugo. Često nosim baletanke, jer su udobne i mogu da se kombinuju u svakodnevnim prilikama. Volim cipele koje imaju takozvanu visoku punu petu, dok štikle nosim u posebnim prilikama i onda kada mi to dnevne obaveze dozvoljavaju. ● Koga biste sa sobom poveli u šetnju? - Kad je lepo vreme, svaki slobodan trenutak koristim da budem napolju sa decom, u parku ili na Adi, i da vozimo bicikl ili da se šetamo. ● Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu? - Najčešće kupujem impulsivno, kada ugledam nešto što mi se dopada. Ukoliko ● Poklon koji nikada nećete zaboraviti? - Rukotvorine mog starijeg sina, kao što su čestitke za osmi mart, za rođendan i stihove koje piše! 82 BIZLIFE xxx ● Šta ne propuštate na televiziji? - Uveče odgledam informativne emisije i neki dobar film. ● Da li je posao uvek pre svega? - Porodica je pre svega, posao odmah do nje. - Jednostavno i elegantno - sako obavezno, izvrsne cipele i tašna, neki originalni detalj u vidu nakita. ● Kako danas od dinara napraviti tri? - Veliki izazov i u privatnom i u poslovnom smislu. ● Šta je pametno uložen novac? - U obrazovanje i putovanja. Veći kapital je najbolje uložiti u nekretnine. ● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu? - Upornost, stalna želja za napredovanjem i usavršavanjem, poštovanje saradnika i težnja za vrhunskim rezultatima, vera da nema nerešivih zadataka i da uvek može bolje. ● Da li je vaš posao našao vas ili ste vi našli njega? - Rekla bih da smo se našli u pravom trenutku, na obostrano zadovoljstvo. ● Kako vidite sebe za pet godina? - Privatno mi je važno da je moja porodica zdrava i složna, a na poslovnom planu verujem da me čekaju novi poslovni izazovi i dalji lični napredak. ● Da ne radite za novac, šta biste radili? - Verovatno bih pevala i pokušala da ostvarim svoju želju da budem operska pevačica, jer sam deset godina učila pevanje u muzičkoj školi Mokranjac, zatim u Moskvi dok sam bila na redovnim studijama ekonomije, a po povratku u Beograd studirala sam solo pevanje na Akademiji lepih umetnosti. Ipak, tok događaja odveo me je na drugu stranu. Ko zna zašto je to dobro?! ●