Novi
poslovni
mesečnik
Intervjui, komentari,
istraživanja,
stavovi...
broj 2 // jun 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RS...
BIZLIFE
xxx2
Hyatt Regency, Milentija Popovića 5, Beograd 21. jun 2013. u 10 sati
INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo zdravlja Republ...
04 BIZLIFE
sadržaj
Sadržaj
Impresum
12 Vreme je za
nacionalni
konsenzus
Željko Sertić,
predsednik Privredne
komore Srbije
...
05BIZLIFE
uvodnik
uvodnik
A
danas, pola veka kasnije:
Turskoj se desio ’narod’, iako ih Recep
Tayyip Erdoğan, turski premi...
06 BIZLIFE
biznis panorama
BIZNIS PANORAMA
’ŠIJE- ŠETE'–
Angela Merkel,
kancelar Nemačke i
papa Franja pričaju
o finansija...
07BIZLIFE
biznis panorama
’SAMO BOG NAM MOŽE POMOĆI’ - Bojan Pajtić, predsednik vojvođan-
ske vlade, izjavio je da će Vojv...
BIZLIFE
javne finansije08
Još pre mesec dana
Fiskalni savet je
upozorio da je loše
planiran ne samo
budžet, već i mere
za ...
BIZLIFE
javne finansije 09
predlažu kontrolu plata i penzija
i to kao kratkotrajnu meru koja
bi pomogla da deficit budžeta...
10 BIZLIFE
javne finansije
Do zatvaranja ovog broja
BIZLife bilo je poznato jedino
to da smanjenja plata i penzija
neće bi...
www.sony.eu/braviapromotion
Kupite novi Sony TV i dobićete
najnoviji Sony smart telefon besplatno*
* Ukoliko kupite Sony T...
12 BIZLIFE
intervju
INTERVJU
Vreme je za
nacionalni konsenzus
Verujem da ćemo dobiti priliku da postanemo članica EU i da ...
13BIZLIFE
intervju
rama nešto veći. Svi su verovali
da će se po početku primene
novog zakona preko noći pojaviti
desetine ...
14 BIZLIFE
BIZNIS I POLITIKA
BIZNIS I POLITIKA
Da li je Srbija zaista
izašla iz recesije i kako se
dogodilo da smo u prva ...
15BIZLIFE
BIZNIS I POLITIKA
vrednosti od 300 miliona evra, to
se oseti. U poređenju sa zemljama
o kojima govorimo, jednost...
16 BIZLIFE
BIZNIS I POLITIKA
mesta i pada životnog standarda,
ali i sve suzdržanijih investicija,
odsustvo jasnog i obuhva...
17BIZLIFE
BIZNIS I POLITIKA
EFTA, a još od 2006. Srbija je
članica CEFTA. Sa zemljama CEFTA
tradicionalno u razmeni ostvar...
18 BIZLIFE
intervju - dijalog
Intervju – dijalog
Budućnostagrara
organska hrana
Š
ta su to genetski modifi-
kovani organiz...
19BIZLIFE
intervju - dijalog
kao i potencijalne rizike koji bi
mogli proizaći iz prelaska stranih
gena na druge biljke i m...
20 BIZLIFE
intervju - dijalog
broja vrsta i biljaka i životinja.
Broj ljudi na planeti raste i potre-
ba za hranom je ogro...
21BIZLIFE
intervju - dijalog
ska, Kipar, Malta su se izjasnile
da ne mogu na svojoj teritoriji da
gaje GMO biljke, jer za ...
22 BIZLIFE
intervju
intervju
Duvanska industrija
na raskršću
Da li revizija CEFTA
sporazuma zatvara
fabrike cigareta u Srb...
23BIZLIFE
intervju
regulatornog ambijenta bilo kom
potencijalnom investitoru u Srbiju.
Ako se to dešava industriji koja
je...
24 BIZLIFE
poslovni trendovi
POSLOVNI TRENDOVI
Mobilne aplikacije
– šansa našeg razvoja
Iako Srbija u poslovnoj
primeni ap...
25BIZLIFE
poslovni trendovi
Imperativ rigoroznog
testiranja
Najveći izazov u razvoju apli-
kacija za preduzeća je bezbed-
...
26 BIZLIFE
biznis komentar
biznis komentar
R
aspolažemo izvanrednom geostrateškom
pozicijom, izuzetnim prirodnim bogatstvi...
27BIZLIFE
conferencesevents
Conferences
Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti...
Pregled
// cefta
- šansa
z...
28 BIZLIFE
conferencesevents
„M
a samo da smo zdravi, pusti
sve drugo”, savršeno je logičan
pozdrav među prijateljima i
po...
29BIZLIFE
conferencesevents
zdravstvenog osiguranja, onako kako je to u celoj
Evropi. Da se definiše šta je obavezno ili o...
30 BIZLIFE
portal / vesti srbija
vesti srbijabizlife portal
1 // Milica Delević
zamenik generalnog sekretara EBRD
Milica D...
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

BIZLife magazin jun 2013.

894

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
894
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "BIZLife magazin jun 2013."

  1. 1. Novi poslovni mesečnik Intervjui, komentari, istraživanja, stavovi... broj 2 // jun 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine dijalog Za i protiv GMO’ // Budućnost agrara organska hrana // Miladin M. Ševarlić / Jovanka Miljuš Đukić’ BIZLife Conferences&Events Srbija pred bankrotom? Vreme je za nacionalni konsenzus Dosta više luzerstva, sposobni smo lideri! TEMA BROJA Neizvesna budućnost srpskog zdravstva intervju Željko Sertić predsednik Privredne komore Srbije komentar Iztok Seljak predsednik poslovodnog odbora Hidrie javne finansije Privreda Evrope tone, Srbija isplivala? Ne važe svi aršini za sveBiznis i politika
  2. 2. BIZLIFE xxx2
  3. 3. Hyatt Regency, Milentija Popovića 5, Beograd 21. jun 2013. u 10 sati INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije bizlife konferencija Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije u Srbiji P R I J AV A Molimo Vas da popunjen i overen primerak prijave za učešće pošaljete na fax+381 11 303 52 75 ili na natasa.popovic@bizlife.rs _________________________ Kompanija _________________________ Ime i prezime _________________________ Funkcija _________________________ Adresa kompanije _________________________ Poštanski broj _________________________ Država _________________________ Telefon _________________________ Mobilni telefon _________________________ Fax _________________________ E-mail _________________________ PIB Cena: _______________________________ Datum:______________________________ Potpis i pečat: _________________________ NAPOMENE: • Cena pojedinačne kotizacije je 100€ • U cenu nije uračunat PDV • Svoje prisustvo možete otkazati najkasnije sedam dana pre održavanja skupa, u suprotnom BIZLife zadržava pravo da Vam fakturiše navedeni iznos Prvi panel Zdravstvo Srbije – u rukama politike ili struke? Teme prvog panela BIZLife konferencije • Zdravstvena politika – strategija i planovi • Zakonodavna regulativa • Kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji • Reforma zdravstva i zdravstvenog osiguranja • Privatno zdravstveno osiguranje • Izjadnačavanje državnog i privatnog zdravstva Drugi panel Farmaceutska industrija na kolenima? Teme drugog panela BIZLife konferencije • Centralizovane javne nabavke lekova • Etika i etičnost • Registracija lekova • Položaj državnih i privatnih apoteka Conferencesevents
  4. 4. 04 BIZLIFE sadržaj Sadržaj Impresum 12 Vreme je za nacionalni konsenzus Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije 18 Budućnost agrara organska hrana Za i protiv GMO ’ 22 Duvanska industrija na raskršću SRĐAN LAZOVIĆ, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region, British American Tobacco South-East Europe d.o.o. 24 Mobilne aplikacije – šansa našeg razvoja poslovni trendovi 26 Dosta više luzerstva, sposobni smo lideri! Iztok Seljak, predsednik poslovodnog odbora Hidrie, potpredsednik Samita 100 Business Leadera i supredsednik Feniksa 28 Neizvesna budućnost srpskog zdravstva BIZLife ConferencesEvents 34 CEFTA - šansa za Srbiju BIZLife ConferencesEvents 37 Imperativ za Srbiju - poslovna etika Miloš Đurković, direktor kompanije Hewlett-Packard u Srbiji i predsednik AmChama 42 Došli da ostanu Gedžeti 44 Iron Man svetskog biznisa Elon Musk, jedan od tvoraca PayPal-a 46 Churchill - lider broj jedan Istraživanje - Vođe koje generalni direktori najviše poštuju 48 Kancelarije po meri svakog zaposlenog poslovni saveti 50 Deset najmoćnijih preduzetnica sveta uspešne žene 52 Moć društvenih medija poslovna komunikacija 58 Oni imaju ’državni posao’ humor u Srbiji 61 Metroseksualci piju 'coffee latte' Judi James i James Moore, hrana piće 62 U junu zagrevanje za dugo toplo leto hrana za dušu 63 „Simple pleasure is the best“ Vasil Hadžimanov muzičar 64 Bankar koji vrednuje preduzetnički duh Dejan Tešić, član Izvršnog odbora AIK banke 66 Razmazite se i odmorite wellness 68 Magično iskustvo za sva čula Radžastan, Indija 71 Republika Bar za gradske hedoniste 72 Osećaj moći i prijatnosti fashion beauty 74 Nega pre svega Ana Žunić, direktorka marketinga kozmetičke kompanije Dahlia Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs Portal menadžer Ivana Pešić ivana.pesic@bizlife.rs Art direktor Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs Urednik Lifestyle Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs Redakcija redakcija @bizlife.rs Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs Dijana Đurović dijana.djurovic@bizlife.rs Saradnici: Danica Stević, Marija Damjanović, Ana Petrović, Radmilo Marković, Jelena Rodić Foto: Jelena Vučetić, Aleksandar Levajković, foto servis Beta Asistent redakcije Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs Marketing/Advertajzing Key Account Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs Sales Representative Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica distribucija Centro Štampa d.o.o. Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Strana 14 Strana 08 Business Magazine Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja. Srbija pred bankrotom? Ne važe svi aršini za sve Javne finansije Privreda Evrope tone, Srbija isplivala? Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 02 // jun
  5. 5. 05BIZLIFE uvodnik uvodnik A danas, pola veka kasnije: Turskoj se desio ’narod’, iako ih Recep Tayyip Erdoğan, turski premijer, naziva ’ša- čicom pljačkaša’ i poručuje im da strpljenje njegove vlade ’ima granice’. Dačić, Vučić, Dinkić i Jorgovanka Tabaković dogovo- rili se o antikriznim merama. Na Kolarcu nastupio Zubin Mehta sa Beogradskom filharmonijom. Vincent Degert, šef delegacije Evropske unije, šokirao srpske političare izjavom da savet EU 28. juna neće raspravljati o datumu, već samo o ’zelenom svetlu’ za otvaranje pregovora! Ratka Butorovića izdalo srce, Lazar Marković potpi- sao za Benfiku. Dragan Đilas učvrstio lidersku poziciju u DS, SNS odneo ubedljivu pobedu u Zemunu. Dnevni list Danas proslavio 16 godina postojanja, a bivši ministar informisanja, današnji prvi potpredsed- nik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kolegijumu Danasa poručio da ostanu uporište evropske Srbije. Poplavni talas sa Dunava stigao u Srbiju. Vladimir Putin, predsednik Rusije, razveo se! Da li ima razlike? Spolja gledano ne. Ako zanemari- mo prirodne nepogode na koje ne možemo direktno da utičemo, mi i dalje imamo nerede na ulicama, gladne, nezadovoljne. Sad već možemo da govorimo o višegodišnoj ekonomskoj krizi, bez jasnih naznaka da će se nešto u skorije vreme promeniti. O reorganizaciji i reformama pričamo još od vremena ’Servisne stanice’ Lole Đukića, i ništa! Moj otac, koji je rođen 1937, kao dete nije znao za radio, TV, danas se igra tabletom s unukama. Međutim, kao detetu sa sela, najveći mu je strah bio da ne bude gladan. Danas, nažalost, slično razmišlja. Kaže: „Nije bit- no da li će penzije zamrznuti, bitno mi je samo da i ovo što primam primam svaki mesec!“ I dok je tehnologija za 50 godina tako daleko otišla, mi i dalje nismo uspeli da rešimo osnovne ljudske potrebe, pravo na dostojanstven život. Ali, kako teško nešto globalno može- mo da menjamo, ostaje nam da u našem mikrokosmosu rešimo neke stvari. Zato sam ja, kao Bane u ’Grlom u jagode’ te davne 1963, čvrsto rešila da budem fina i ne iznosim sav ’prljavi veš’, jer za to su se drugi već po- brinuli. A tim BIZLife i u novom broju je ponudio novi pogled na poslovni život! I dok je tehnologija za 50 godina tako daleko otišla, mi i dalje nismo uspeli da rešimo osnovne ljudske potrebe, pravo na dostojanstven život Drugi su se pobrinuli za prljav veš Te 1963. godine JAT je dobio prve karavele. Snimali su se ’Dugi brodovi’. Dogodio se zemljotres u Skoplju. Zoološki vrt u Beogradu je dobio prinovu. Završavao se novi stadion Crvene zvezde, umrla je Édith Piaf. Prvi put je Dragan Džajić zaigrao za prvi tim, Valentina Terješkova je poletela u kosmos. Umro je Jean Cocteau, donet je novi Ustav SFRJ, ubijen je John Kennedy Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
  6. 6. 06 BIZLIFE biznis panorama BIZNIS PANORAMA ’ŠIJE- ŠETE'– Angela Merkel, kancelar Nemačke i papa Franja pričaju o finansijama ’JEL’ OVO SVE NAŠI IGRAJU?’ - Finale Lige šampiona između dva nemačka tima Bajerna i Borusije izazvalo je najveću nemačku 'invaziju' na Ostrvo na- kon invazije germanskih naroda u petom i šestom veku. Utakmici u Londonu prisustvovala je Angela Merkel, kancelar Nemačke, koja je bila u društvu Michela Platinija, predsednika UEFA. ’NISAM NIŠTA, MAJKE MI’ - Christine Lagarde, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ispred francuskog Republičkog suda pravde gde je odgovarala na pitanja u istrazi o kršenju ovlaštenja, u vreme kada je bila francuski ministar finansija. Specijalni sud u Parizu dodelio joj je status 'svedoka saradnika'. ’AL' SE NEKAD DOBRO JELO..., A I SAD’ - Ivica Dačić, premijer Srbije na štandu Hrvatske na 80. međunarod- nom Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. On je otvarajući Sajam rekao da preokret u poljoprivrednoj proizvod- nji Srbije može dovesti do bržeg razvoja zemlje u celosti. ’HOĆE LI BITI NEŠTO OD TOG DATUMA?’ - Aleksandar Vučić, pot- predsednik Vlade Srbije i Guido Westerwelle, ministar spoljnih poslova Nemačke razgovaraju po dolasku nemačkog državnika na beogradski aerodrom „Ni- kola Tesla“, 19. maja 2013. Westerwelle je na početku dvodnevne posete Beogradu rekao da je optimista prema dodeljivanju datuma za početak pregovora Srbije o prijemu u Evropsku uniju.
  7. 7. 07BIZLIFE biznis panorama ’SAMO BOG NAM MOŽE POMOĆI’ - Bojan Pajtić, predsednik vojvođan- ske vlade, izjavio je da će Vojvodina da insistira na poštovanju svojih ustavnih i zakonskih prava krajem maja 2013. ’KAKO TE RANIJE NISAM ODLIKOVAO’ - Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije i Victor Janu- kovich, predsednik Republike Ukrajine, razmenjuju ordenje za zasluge u jačanju saradnje dve zemlje, u Palati Srbija u Beogradu. ’PRAVO MI JE JAČA STRANA’ - Predsednik SAD, Barack Obama namešta kravatu pred primanje počasnog doktorata iz pravnih nauka na More- house univerzitetu u Atlanti. ’OVO MI JE ANGELA NAMESTILA’ - Francois Hollande, francuski predsednik, pokušava da dohvati čašu vode tokom press konferencije u Jelisejskoj palati u Parizu. On je predložio osnivanje ekonomske vlade evrozone radi privrednog oporavka i smanjenja nezadovoljstva građana što bi moglo dovesti u pitanje opstanak EU. ’JEDAN JE BRANSON’ - Richard Branson, prvi čovek kompanije Virgin, morao je da se preruši u stjuardesu nakon što je izgubio opkladu. Pre dve godine opkladio se sa Tony Fernandesom, di- rektorom Air Asia: oboji- ca su tvrdili da će upravo njihov tim pobediti u trci Formule jedan. Branson je izgubio i služio putnike na Air Asia humanitar- nom letu od Perta do Kuala Lumpura.
  8. 8. BIZLIFE javne finansije08 Još pre mesec dana Fiskalni savet je upozorio da je loše planiran ne samo budžet, već i mere za stabilizaciju državne kase, a da je Srbija sve bliža krizi javnog duga, što uostalom potvrđuju i podaci, a konačno i priznanje Mlađana Dinkića, ministra finansija, da je ova institucija u pravu. Šta bi mogla biti tačka pucanja srpske ekonomije i da li je Srbija na korak od bankrota? Srbija pred bankrotom? Javne finansije tekst: Marija Damjanović tema broja J avne finansije nisu bile u lošijem stanju u novijoj srpskoj istoriji. Za nepunih godinu dana vlade, izvršna vlast nas je zadužila za 1,5 milijardi evra, a javni dug je prema procenama Fiskalnog saveta stigao do 60 odsto bruto domaćeg proizvoda! Još pre mesec dana iz ove institucije stigao je jedan u nizu apela da se Vlada hitno uzme u pamet i spasi građane Srbije ban- krota! Međutim, umesto zamrzava- nja plata i penzija do kraja godine, što bi bio najbezbolniji i najbrži put da se bauku bankrota stane na rep, Krkobabić stariji je rekao svoje -zamrzavanja penzija neće biti, Premijer se složio - neće biti ni za- mrzavanja plata u javnom sektoru! Još jednom se pokazala sva glasač- ka moć zaposlenih kod države koja inače i ne zna tačno koliko to ljudi u njeno ime obavlja posao (procene se kreću od 440.000 do 550.000). Koliko god da ih je, njihove su plate za čak 30 odsto veće nego u privatnom sektoru, a izdaci za plate i penzije u Srbiji najveći su u Evropi u odnosu na BDP-a i čine više od 50 odsto ukupnih godišnjih troškova državne kase. Baš kao i u kućnom budžetu, ako je vreme za štednju,valja krpiti prvo one rupe iz kojih najviše curi - pa stručnjaci Fiskalnog saveta sredinom maja Optimistična projekcija kretanja javnog duga 4,9 6,7 4,5 3,0 2,0 1,0 0,0 0,0 0,0 0,0 65% 60% 55% 50% 45% 8,0 6,0 4,0 2,0 0,0 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2019. 2020.2018. Fiskalni deficit (%BDP-a), desna skala Javni dug (%BDP-a), leva skala
  9. 9. BIZLIFE javne finansije 09 predlažu kontrolu plata i penzija i to kao kratkotrajnu meru koja bi pomogla da deficit budžeta na kraju godine ne pređe 4,5 odsto BDP-a, jer svaki procenat veći od ovoga, preti da nas uvede u krizu javnog duga. Isto preporučuje i Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu. „Smanjenje ili zamr- zavanje plata i penzija neće spasiti Srbiju, ali imajući u vidu da ti izdaci čine više od 50 odsto rashoda budžeta, ne vidi se kako bi se minus u kasi smanjio, ako se ta mera ne uzme u obzir. Ova mera je neop- hodna da bi se smanjio budžetski deficit koji konstantno raste. Srbi- ja ne može sebi da priušti deficit od osam odsto i mora hitno nešto da preduzme“, smatra Brefor. Vlada je inače za ovu godinu planirala deficit od 3,6 odsto BDP-a, Fiskalni savet je odmah po usvajanju budžeta rekao da je plan nerealan, a Mlađan Dinkić u martu priznao da su ’prihodi podbacili’. Istina je da su u samo prva tri me- seca prihodi budžeta bili manji od plana za čak 44 milijarde dinara, a da Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi do kraja godine jaz u državnoj kasi mogao stići do osam odsto, o čemu govori šef Svetske banke u Srbiji. Budžetska rupa u prva četiri meseca stigla je na nivou Republike do 78 milijardi dinara, a ukupan planirani deficit je 122 milijarde dinara. „Procena je da će do kraja go- dine prihodi biti manji za 80 mi- lijardi dinara nego što je predviđe- no a osnovni uzrok nije promena makroekonomskog okruženja već loše planiranje budžeta“, kaže Pavle Petrović, inače predsednik Fiskalnog saveta, koji je još u martu upozoravao na ove moguć- nosti. S tim u vezi, on dodaje da bi trenutnom politikom deficit do kraja godine mogao otići preko 5,5 odsto što predstavlja istinsku pretnju krizi javnog duga. „Javni dug je premašio 60 od- sto BDP-a iako računice Ministar- stva finansija pokazuju drugačije. Do kraja godine, premašiće 20 milijardi evra, a privid smanjenja javnog duga nastao je zbog jačanja dinara, ali i zbog neispravnih me- todoloških objašnjenja Ministar- stva. Jedini način da se on smanji i dugoročno stabilizuje je smanjivanje deficita, a čak i sa deficitom od tri odsto BDP-a u sle- dećoj godini, javni dug će nastaviti da raste“, upozorava Petrović. Na prvi pogled, čini se da budžet ima problem isključivo sa prihodima, ali… Pojedine intervencije koje nisu planirane poput onih za Železaru Smedere- vo, plaćanje nagomilanih docnji i intervencije u bankarskom sekto- ru, država je izvršila van budžeta, a podsetimo reč je o stotinama miliona evra. Procene govore da će rashodi budžeta biti veći od plana za oko 20 milijardi dinara (izgradnja Koridora 11 i mosta Zemun-Borča). U međuvremenu, nekadašnji čelnici Galenike su pod istragom, a tender koji je raspisan za strateš- kog partnera, praktično je propao nakon što je jedina zainteresovana kompanija koja je ispunjavala kva- lifikacione uslove (američki Valeant Pharmaceutical) odustao, zbog kako su naveli u saopštenju, ’nepri- jateljskog stava zaposlenih i sindi- kata’. Radi popunjavanja budžetske rupe, Srbiji ostaje na raspolaganju još prodaja Telekoma, koji je i Cvet- kovićeva vlada pokušala da proda, ali bezuspešno (za 51 odsto kapitala traženo je 1,4 milijarde evra, a jedini zainteresovani Telekom Au- strija nije bio spreman da je plati). O rasprodaji ’porodičnog srebra’ ovih dana je govorio i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i nesumnjivo najjača politička figura u Vladi, a njegov stav pozdravlja većina ekonomista. „Za Telekom Srbija možemo da dobijemo više novca nego što je prethodnoj vladi nuđeno, ali je pitanje šta sa tim novcem, da ga bacimo u bunar? Ako njime smiri- mo socijalne tenzije, šta ćemo da radimo za godinu dana, za dve? Ne prodaje se nešto samo radi proda- je. Problem je što nemamo projek- te u koje bismo te pare uložili. Ako bi otišle u plate u javnom sektoru, to bi bila prava katastrofa za Srbiju. Deficit bi dodatno skočio, a resurs poput Telekoma bio bi potrošen ni za šta“, rekao je Vučić učestvujući aktivno u sastavljanju mera protiv eskalacije u javnim finansijama o čemu su ministri u Vladi počeli da većaju odmah na- kon izveštaja Fiskalnog saveta. Prosečne plate u privredi 44.029 RSD javni sektor 37.373 RSD privatni sektor izdaci za plate i penzije u Srbiji najveći su u Evropi u odnosu na BDP-a i čine više od 50 odsto ukupnih godišnjih troškova državne kase Promenezakonao porezunadohodak -olakšiceposlodavcima? Obaveze Obračun po starom Obračun po novom Neto plata 35.000 35.000 Neoporezivi deo zarade 8.776 11.000 Porez (12 %) 4.758 (10 %) 3.705 Doprinosi za PIO (22%) 10.652 (24%) 11.530 Zdravstvo 5.956 5.910 Nezaposlenost 726 720 Trošak poslodavca 48.427 48.045 Do kraja godine prihodi će biti manji za 80 milijardi dinara
  10. 10. 10 BIZLIFE javne finansije Do zatvaranja ovog broja BIZLife bilo je poznato jedino to da smanjenja plata i penzija neće biti, a da država planira da uštedi do kraja godine dodatnih 40 milijardi dinara iako će prihodi biti manji za 80 milijardi nego što je planirano. Čak i da se ovim do- stigne postavljeni nivo deficita od 4,5 odsto u najboljem slučaju, ove godine, problem nije rešen. „Studija MMF-a sa podacima o tranzicionim zemljama od Drugog svetskog rata do sada, pokazala je da je veći broj ovih zemalja čiji su dugovi, kao sada u Srbiji, dostigli 60 odsto bruto domaćeg proizvoda bankrotirao na ovaj ili onaj način. Rizik od bankrota javnih finansija je veoma stvaran i realan. Srbija je od 2008. od najmanje zaduženih zemalja u regionu stigla na drugo mesto od- mah posle Mađarske i taj trend će pre ili kasnije postati neizdrživ“, upozorava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. Od 8,7 milijardi evra javnog duga, te 2008. godine, Srbija je stigla do trenutnih 19,3 milijardi evra. Nova vlada zadužuje se 11,6 miliona evra dnevno (134 evra u sekundi), a samo u odnosu na april prošle godine javni dug je povećan za 4,2 milijarde evra. Dakle, čak i kada bi se Telekom prodao za 2,5 milijarde evra za koliko bi se dr- žava odrekla nacionalnog teleko- munikacionog operatera, to nam ne bi bilo dovoljno ni za godinu dana ’mira’ u javnim finansijama. A mimo Telekoma, u Srbiji nije još mnogo toga ostalo za privatizaciju (Železaru Smederevo niko nije hteo, baš kao ni Jat i Galeniku). To, takođe znači da bismo istim tem- pom nastavili da se zadužujemo! „Neophodno je da se Vlada konačno okrene reformama javnog sektora i privrednog sistema, kojima bi se trajno postavili po- voljni uslovi za rast zaposlenosti i privredne aktivnosti umesto što se bavi kratkoročnim premošćava- njem problema i gašenjem požara“, uveren je Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Istog je mišljenja i ekonomista Stojan Stamenković koji javne fi- nansije Srbije posmatra na duži rok. „Popunjavanje deficita zadu- živanjem mora prestati, jer stvar puca. Kad se zadužujete napolju, pa to ide sutra na neke investicije koje odbacuju profit, to je jedna stvar, taj profit otplaćuje dug, ali ako se zadužujete da biste pokrili budžet- sku ’rupu’ i niste uložili u nešto, to je drugo“, navodi Stamenković ponavljajući da najveći problem tranzicione Srbije (veća potrošnja od prihoda) dolazi na naplatu. Ekonomisti se ne osvrću pre- više na višenedeljne pregovore u Vladi oko mera za smanjivanje deficita tretirajući ih kao kratko- ročna rešenja. „Privreda bazirana na uvozu, preglomaznom državnom aparatu, potrošnji bez realnih osnova i urušenoj industrijskoj proizvodnji, jednostavno nema budućnost. Mora se ući u planiranje sred- njoročnih mera, odnosno paket sveobuhvatne reforme javnog sek- tora, što bi obuhvatilo i reformu penzionog sistema, tržišta rada, korporativizaciju i privatizaciju velikih javnih preduzeća, reformu upravljanja gradskim i građevin- skim zemljištem“, poručuje ekono- mista Miladin Kovačević. Međutim, postavlja se pitanje da li je ova vlada spremna odno- sno sposobna da u interesu budu- „ Prihodi će biti manji za 80 milijardi dinara nego što je predviđeno.” Pavle Petrović predsednik Fiskalnog saveta „Istina je da su u samo prva tri meseca prihodi podbacili.” Mlađan Dinkić ministar privrede i finansija „Srbija ne može sebi da priušti deficit od osam odsto.” Lu Brefor šef kancelarije Svetske banke u Beogradu „Rizik od bankrota javnih finansija je veoma stvaran i realan.” Nikola Altiparmakov član Fiskalnog saveta Brojkenelažu-očekivani iostvareniprihodibudžeta Prihodi budžeta Planiran godišnji iznos Očekivani jan.-apr. Realizacija jan.-apr. Ukupni prihodi 965,7* 294 250 Porez na dohodak 55 17 13 Porez na dobit 70,4 31,5 18,3 PDV 434,4 138 128 Akcize 233,3 64 56,5 Carine 35,6 11 10,3 Ostali poreski prihodi 8,4 2,5 2,7 Neporeski prihodi i donacije 128,6 30 21,2 Od 8,7 milijardi evra javnog duga, te 2008. godine, Srbija je stigla do trenutnih 19,3 milijardi evra
  11. 11. www.sony.eu/braviapromotion Kupite novi Sony TV i dobićete najnoviji Sony smart telefon besplatno* * Ukoliko kupite Sony TV model KDL-55W900 ili KDL-46W900 dobijate Xperia™ Z Smart telefon besplatno. * Ukoliko kupite Sony TV model KDL-55W800 ili KDL-47W800 dobijate Xperia™ L smart telefon besplatno. Promocija traje od 29. maja do 14. jula 2013 - pogledajte uslove korišćenja u celini na www.sony.eu/braviapromotion ćih generacija, danas život učini lošijim makar delu stanovništva? Nije li priča o reformama stara koliko i ’demokratska Srbija’ i zašto 13 godina od pada Slobodana Miloševića slušamo iste priče? „Izborni sistem stvara vlade sa velikim brojem stranaka koje su uglavnom nespo- sobne da donose kru- pne odluke koje bi bile usmerene na dugoročni interes društva. Umesto toga, često se usvajaju od- luke koje donose kratkoročnu političku korist članicama vlade kao što je bio slučaj sa fiskalnom de- centralizacijom, uvođenjem raznih subvencija, realizacijom sumnjivih investicija. Još češći je slučaj da se odluke uopšte ne donose jer jedna stranka može da blokira penzijsku reformu, druga poresku, treća smanjenje subvencija, a četvrta racionalizaciju mreža škola. Blokada odlučivanja je uvek loša, ali su njeni efekti naročito pogubni u periodu krize“, zaključuje Arsić. Ostaje nada da će najuticajnija politička stranka (Srpska napredna stranka) i njen predstavnik u Vladi Aleksandar Vučić ipak načiniti korak napred budući da je jedan od retkih u poslednjih nekoliko godina koji ne beži od ’nepopularnih mera’ kao što je zamrzavanje plata i penzija ili otpu- štanje prekobrojnih u javnom sektoru (o tome se nekoliko puta javno izjasnio). Uz to, u septembru bi u Srbiju trebalo ponovo da dođe misija Međunarodnog monetarnog fonda, a ako bismo sklopili aran- žman sa ovom institucijom, kurs bi jednostavno morao da se promeni. Ako bi Srbija sa ovom institu- cijom potpisala aranžman, Vlada bi imala podršku za sprovođenje pomenutih reformi, a investitori kakvu-takvu garanciju da Srbiji ne preti bankrot. Pre toga, Srbiju oče- kuje rebalans budžeta već na leto, a kako će izgledati novoskrojena državna kasa, ostaje da se vidi. Stručnjaci su jednoglasni u oceni da bi prilikom donošenja ključnih odluka bilo dovoljno ako bi se prvi čovek javnih finansija, Mlađan Dinkić, podsetio negdašnje krilatice njegove stranke ’struč- nost iznad politike’. ● Iz godine u godinu Godina (31.decembar) Javni dug (u mlrd evra) Bruto domaći proizvod (u mlrd evra) Učešće javnog duga u BDP-u 2001. 13,4 12,8 105% 2002. 11,5 16 73% 2003. 11 17,3 70% 2004. 9,6 19 55% 2005. 10,2 20,3 52% 2006. 9,3 23,3 38% 2007. 8,8 28,4 31% 2008. 8,7 32,6 29% 2009. 9,8 28,9 35% 2010. 12,1 28 44,5% 2011. 14,8 31,4 48% 2012. 17,6 29,9 59% Mora se ući u planiranje sveobuhvatne reforme javnog sektora
  12. 12. 12 BIZLIFE intervju INTERVJU Vreme je za nacionalni konsenzus Verujem da ćemo dobiti priliku da postanemo članica EU i da će proces pridruživanja Srbije Uniji ići jako brzo, ali naša preduzeća se moraju pripremiti za to jer je konkurencija tamo oštra N ovi predsednik Pri- vredne komore Srbije Željko Sertić tvrdi da od dolaska na mesto prvog čoveka komore radi na reformi- sanju komorskog sistema, kako bi se otklonile slabosti dosadašnjeg funkcionisanja komore i ona pri- premila za novu ulogu – servisa privredi, partnera Vladi i jedne od bitnih karika u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. ● Najavili ste reformu komor- skog sistema. Šta ona tačno podrazumeva? - Moj tim i ja, zajedno sa ljudima koji već rade u komori, ne šminka- mo komorski sistem, već radimo na sistemskoj promeni. Kapitalna promena je da taj razjedinjeni sistem objedinimo. U njemu je danas 18 regionalnih komora koje rade svaka za sebe, jedna drugoj predstavljaju konkurenciju, nemaju jedinstvenu upravljačku i poslovnu politiku, niti zajednički sistem vrednosti. Da bismo postali nacionalni predstavnik privrede, kvalitetan partner Vladi i našu zemlju predstavili na najbolji mogući način u inostranstvu, moramo da imamo jedinstven komorski sistem. On podrazumeva jedinstveno rukovođenje, upravlja- nje i iste vrednosti kojima ćemo se rukovoditi i u skladu sa njima donositi odluke. ● Krajem prošle godine bilo je mnogo polemike oko primene novog zakona o komorama koji je ukinuo obavezno članstvo pri- vrednih subjekata u PKS. Da li ste vi zagovornik takvog komorskog sistema i da li ste sa predstavni- cima vlasti razgovarali o vraćanju starog zakona na snagu? - U toku su konsultacije sa predstavnicima Vlade oko izrade predloga novog zakona koji bi omogućio neophodno reformi- sanje komorskog sistema, ali i razgovori o vraćanju obaveznog članstva privrede u PKS. Zagovor- nik sam obaveznog članstva, mada svakako drugačijeg od dosadaš- njeg. Ključna promena mora da bude jedinstven komorski sistem, jedan žiro-račun i uplata jedne članarine što će značiti značajno rasterećenje privrede. Komorski sistem je neophodan. Nije nam ideja da ukidamo regionalne komore, ali jeste da reformišemo sistem tako da one dobiju veća ovlašćenja i da mogu biti prava podrška privredi. Cilj nam je da privrednik iz unutrašnjosti ne mora da za svaki papir dolazi u Beograd, kao i da u regionalnim komorama postoje ljudi sposobni da svim privrednicima, ali i onima koji bi tek da počnu biznis pomo- gnu oko dokumenata, plasmana, tržišta, saveta... Jer ključno je šta mi nudimo privredi. ● Koliko je preduzeća od početka godine napustilo PKS? - Ne više od dva odsto, mada je taj procenat u regionalnim komo- ● Sa Vladom razgovarate i o zajedničkom predstavljanju Srbije u inostranstvu? - PKS ima deset predstavništava u inostranstvu, a država više od dvadesetak. Razgovaramo kako da prepakujemo sistem predstavljanja privrede u inostranstvu i nađemo zajednički model koji bi bio efikasniji i za komoru i za državu. Takvi modeli već postoje u EU i dobili smo savete kako to da regulišemo, ali je sada na državi da donese konačnu odluku o modelu. Privredna predstavništva Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije Piše: DANICA STEVIĆ
  13. 13. 13BIZLIFE intervju rama nešto veći. Svi su verovali da će se po početku primene novog zakona preko noći pojaviti desetine novih komora, ali se to ipak nije desilo. Osnivanje komore je skup proces, a uz to postojeća komora ima obrazovan kadar, istoriju dugu 156 godina i nikako ne bi bilo dobro srušiti takav sistem, već ga učiniti efikasnijim i boljim predstavnikom privrede. Mi danas radimo sve što je mo- guće da animiramo one koji su u međuvremenu otišli iz komore da se vrate. ● Uspeva li vam? - Verujem da ćemo uspeti. Uspo- stavićemo novi sistem vrednosti i centralizovani komorski sistem kako bismo postali efikasan servis privrede. Nedavno smo, na pri- mer, sa predstavnicima austrijske komore potpisali ugovor o sarad- nji njihovog Instituta – obrazov- nog centra i PKS, a ideja nam je i da u Srbiji osnujemo regionalnu poslovnu akademiju. Moramo biti svesni da u EU ne možete ni stan da krečite ako nemate licencu za obavljanje tog posla, a neko te licence mora i da izdaje. Potrebno je da, uočavajući sve slabosti na- šeg obrazovnog sistema, osposo- bimo učenike da dobro obavljaju svoj posao. Da im nadomestimo sva znanja i veštine koje nisu stekli u formalnom obrazovanju. PKS mora biti jedan od nosioca pregovora o privredi kada Srbija dobije datum i otpočne pregovore o članstvu. ● Verujete li da će se to uskoro i desiti? - Verujem da ćemo dobiti priliku da postanemo članica EU i da će naš proces pridruživanja EU ići jako brzo. Ali mi mo- ramo naša preduzeća da pripremimo i za to. Surova je istina da naša privreda nije ovog momenta spremna za EU. Tamo su oštri uslo- vi konkurencije, jer Evropa ima dugu tradiciju preduzetništva i privatnog kapitala. Imamo jednu vrstu uravnilovke, nesrazmeru u javnom i privatnom sektoru i po broju zaposlenih i po primanji- ma. Zato moramo da krenemo u proces reformi javnog sektora i prilagođavanje njihovog rada univerzalnim pravilima koja važe u razvijenom svetu. Nismo zemlja koja leži na prirodnim bogatstvi- ma i jedino što imamo su ljudi, koji takođe moraju da se menjaju, prilagode novim okolnostima, tr- žišnom razmišljanju i načinu rada. ● Na koji način? - Ubeđen sam da ćemo uskoro morati da napravimo nacionalni konsenzus. Tačno je da do nulte tačke dolazimo u najgorem mo- gućem trenutku. Cena koju ćemo platiti takva je kakva jeste i to svi moraju da shvate. Svi će morati da je plate, da se nečega odreknu: i vlast, i narod, i zaposleni u javnom sektoru, i poslovna zajednica. Turska je to uradila pre deset godina kada je bila pred raspadom sistema javnih finansija i uspela je da, za kratko vreme, utvrdi nacional- ne prioritete i podigne privredu. Ubeđen sam da je ovo trenutak da to i mi učinimo. ● U prošlosti je bilo dosta zamerki PKS-a Vladi da nema sluha za probleme privrede. Da li je to što dolazite iz najveće čla- nice koalicije na vlasti prednost ili mana? - Utoliko je moja obaveza veća. Svaka moja reč se drugačije meri i ima drugačije značenje nego što je to bilo ranije. Ovo je prilika da kroz bolju komunikaciju sa Vladom privreda efikasnije rešava svoje probleme i dobije bolji am- bijent za poslovanje. Mene su na čelo komore postavili privrednici, a sa njima nema igre. Oni traže or- ganizovanu, jasnu, preciznu komo- ru koja će biti efikasan sagovornik predstavnicima vlasti i na najbolji način našu privredu predstaviti u inostranstvu. Pri tome, naši zahte- vi prema Vladi moraju biti dosta izbalansirani. Na primer, ako je reč o kursu, mi smo predstavnici i jednih i drugih, i izvoznika i uvoznika, i trgovaca i proizvođača. Dakle, mi moramo štititi interes svih, a na državi je da odluči šta su nacionalni prioriteti. ● Svaka moja reč se drugačije meri i ima drugačije značenje nego što je to bilo ranije obavezno članstvo privrede u PKS Zagovornik sam obaveznog članstva, mada svakako drugačijeg od dosadašnjeg. Ključna promena mora da bude jedinstven komorski sistem, jedan žiro-račun i uplata jedne članarine što će značiti značajno rasterećenje privrede ● Hrvatska u julu postaje članicaEU.ŠtatodonosiSrbiji,pogotovou okviruCEFTA sporazuma? - Optimista sam i mislim da privredi Srbije to odgovara. Mnoge stvari će biti povoljnije proizvoditi u Srbiji i odatle ih plasirati nego proizvoditi u Sloveniji ili nekoj drugoj članici EU. Hrvatska pokušava da zadrži neke preferencijale, pre svega u oblastima duvanske i prerađivačke industrije i poljoprivrede, a sa druge strane naša obaveza je da štitimo naše privrednike. Ulaskom Hrvatske u EU Srbija postaje najznačajnija i najveća članica CEFTA i bez obzira na to koliko naša ekonomija bila slaba, mi imamo ozbiljan suficit u razmeni sa drugim članicama. U narednom periodu, u okviru CEFTA sporazuma moramo otvoriti i razgovore o necarinskim barijerama, o problemima transporta i drugim kočnicama bolje saradnje. Rešenje tih problema značajno će pomoći našoj privredi. CEFTA Tačno je da do nulte tačke dolazimo u najgorem mogućem trenutku. Cena koju ćemo platiti takva je kakva jeste i to svi moraju da shvate
  14. 14. 14 BIZLIFE BIZNIS I POLITIKA BIZNIS I POLITIKA Da li je Srbija zaista izašla iz recesije i kako se dogodilo da smo u prva tri kvartala posle Paragvaja imali najveći rast izvoza na svetu? Da li je došao trenutak da ekonomski posrnuloj Evropi kažemo zbogom ili je pravac kojim se makar deklarativno krećemo ipak ispravan? E vrozona je najslabija karika globalne privrede, smatraju analitičari Lon- donske berze. Ovo se čulo odmah nakon objavljivanja, čini se, fatalističkih podataka o stanju u privredi EU koja je i zvanično u najdužoj recesiji od osnivanja mo- netarne unije 1999. Bruto domaći proizvod pao je za 0,2 odsto u prva tri meseca, ekonomije devet od 17 članica evrozone najmanje dva kvartala ne beleže nikakav privredni rast, pri čemu je Grčka čitavih 19 u recesiji. Sastavu ozbilj- no posrnulih privreda monetarne unije nedavno se priključila i Fran- cuska, druga najjača ekonomija evrozone, dok je Nemačka to za dlaku izbegla, zabeleživši od janu- ara minorni rast od 0,1 odsto. Na balkanskom poluostrvu po- znatijem kao ’bure baruta’, stanje naizgled ružičasto. Privreda Srbije porasla je u prva tri meseca za skoro dva odsto u odnosu na isti period lani, izvoz za čak 22 odsto, a industrijska proizvodnja veća je za pet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zvanično objavljeno - izašli smo iz recesije! I crnogorski zvaničnici proglašavaju pobedu nad recesijom, baš kao i mađarski čija privreda raste u prvom kvartalu 0,7 odsto, a susedne Rumunije 0,5 odsto. O Turskoj da ne govorimo. Uz podatke iz Nemačke, ’eko- nomske sile Evrope’ i Francuske, druge po snazi evropske privrede, prilično zapanjujuće deluju podaci o rastu balkanskih privreda, a za- ključak koji se nameće jeste da bi možda trebalo potegnuti ručnu na putu ka EU. Ovo pitanje je naroči- to zanimljivo u slučaju Srbije koja je, bar prema statističkim podaci- ma, čvrstvo oslonjena na ekono- miju EU - zemlje članice glavni su spoljnotrgovinski partner Srbije, najviše investicija u našu zemlju uložili su upravo ulagači iz EU, a opšti političko-ekonomski kurs ima evropski prizvuk već više od decenije. Stoga je posebno zani- mljivo kako se uopšte dogodilo da suprotno partnerima koji se bore s krizom na domaćem terenu, Srbija ostvari rast BDP-a? „Jednostavno. Prošle godine smo doživeli privredni kolaps zbog snega i zaleđenog Dunava, pa svaki rast izgleda kao skok. U zbiru, ne znači mnogo, baš kao ni rast izvoza. Naš ceo izvoz je osam milijardi, pa kad se izveze robe u donošenje odluka Za razliku od Amerike, koja nije imala problema sa konsenzusom, a odmah nakon toga i zatvaranjem stotine loših banaka, Uniji donošenje odluka predstavlja problem. Samim tim i rešavanje problema se odlaže. Privreda Evrope tone, Srbija isplivala? tekst: Marija Damjanović Ne važe svi aršini za sve Šta smo uvozili? A šta i kome izvozili? Rusija nafta, gas, gorivo, helikopteri Nemačka drumska vozila, medicinski proizvodi Kina gotovi proizvodi, odeća, obuća SAD avioni, kompjuteri, oprema za telekomunikacije Rusija jabuke, gume, akumulatori, lekovi Nemačka električne mašine, obojeni metali, voće i povrće Kina mašine, mineralne rude i otpaci metala, povrće i voće SAD sirovine i repromaterijali, kompjuteri, oprema za telekomunikacije Podaci za 2012. godinu
  15. 15. 15BIZLIFE BIZNIS I POLITIKA vrednosti od 300 miliona evra, to se oseti. U poređenju sa zemljama o kojima govorimo, jednostavno je neuporedivo. Njihova kriza je višestruko bolji ambijent za život od našeg rasta”, kaže na početku razgovora za BIZLif, Zlatko Šćepa- nović, profesionalni menadžer. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, Srbija je zabeležila impresivan rast izvoza - druga je na svetu po rastu izvoza, odmah iza Paragvaja sa rastom od 36,8 odsto. Rast izvoza ’pogurao’ je Fiat, baš kao i u aprilu kada je za 30 odsto bio veći nego u istom mesecu prošle godine dostigav- ši ’rekordnu vrednost’ od 950 miliona evra. No, o kolikom je zapravo izvozu reč vidi se iz sledećih podataka: Srbija je u 1990. godini učestvovala sa 0,173 odsto u svetskom izvozu, a u prvom tromesečju 2013. godine udeo Srbije u svetskom izvozu iznosio je 0,0664 odsto, što je duplo manje. Što se tiče udela Srbije u svetskom BDP-u prema najnovijoj bazi podataka MMF-a, udeo Srbije je u 2012. godini bio 0,095 odsto, dok se u 2013. očekuje da će on biti 0,094 odsto, što je identično udelu u svetskoj ekonomiji u 1993. U 2018. očekuje se dalji pad udela na 0,086 odsto. Ne čudi što sagovornici BIZLife tvrde da je Srbija ’minijatura’ u odnosu na EU (sedam milio- na potrošača u odnosu na 503 miliona) i da se ne može govoriti o ekonomskom nazadovanju koje bi nam moglo uslediti ako se krećemo istim putem kojim i Unija. Istina, niko ne govori ni da će nam ulaskom u EU „poteći med i mleko“, najpre zbog krize s kojom se bori evrozona, a onda i zbog strukturnih reformi koje se na domaćem terenu godinama odlažu. Čak i evroskeptici apeluju na domaće vlasti da se ugledaju na Evropu kada rešavaju najvažnija ekonomska pitanja, kao što su izgradnja infrastrukture, pravnog i poslovnog ambijenta, te borba protiv korupcije. „Oni su to odavno rešili i nema- ju strukturnih problema sa kojima se suočava Srbija. Oni ne moraju da grade puteve, a železnice im ne idu 40 na sat. Ipak, tačno je da nisu najbolje reagovali na krizu“, kaže nam Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Objašnjava da za razliku od Amerike, koja nije imala problema sa kon- senzusom, a odmah nakon toga i zatvaranjem stotine loših banaka, Uniji donošenje odluka predstavlja problem. Samim tim i rešavanje problema se odlaže. „Evropska komisija zato razli- čito reaguje od zemlje do zemlje, pa su Kipru i Grčkoj usledile radi- kalne mere koje se neće primeniti na Francusku ili Italiju. Onda kada se postigne konsenzus o istinskoj štednji i vraćanju korenima kapitalizma i tržišne ekonomije, Evropa će isplivati. Uostalom, to je poslovna logika koja ju je i pretvorila u ekonomskog džina“, smatra Stevanović. Podvlači da se Srbija čak i sa rekordnim izvozom ne može porediti sa zemljama EU, jer je recimo u Francuskoj, koja izaziva glavobolje evropskim zvanični- cima, zabeležena rekordna neza- poslenost od 11 odsto. U Srbiji je nezaposlenost čak 30 odsto, povrh sve priče o rastu ekonomije. To podstiče našeg sagovornika Miro- slava Zdravkovića na zaključak da nema smisla govoriti o ulasku ili izlasku iz recesije „dok opada broj zaposlenih u zemlji“. Što se tiče EU, nezaposlenost u 17 zemalja evrozone je 12,2 odsto i nikada nije bila veća. Analitičari su jednoglasni u stavu da je glavni problem i manjak radnih U Srbiji je nezaposlenost čak 30% povrh sve priče o rastu ekonomije Gigantski rast turske privrede Često se zaboravlja da su Hrvatska i Turska započele proces pregovora za pristupanje EU u isto vreme. Hrvatska broji poslednje dane izvan EU-a, dok su pregovori s Turskom skoro pa prestali. Za to ima mnogo razloga, od kojih je sigurno najveći kriza evra, koja je dovela u pitanje dugoročnu stabilnost Unije, pa time i njeno proširenje na istok. Istovremeno, položaj Turske je postao mnogo snažniji te joj mnogo manje treba EU nego pre desetak godina. Danas Turska provodi neoosmansku spoljnu politiku koja ju je pretvorila u važnog političkog igrača na Mediteranu, čemu pomaže i impresivan privredni rast koji je, takođe, uspeh konzervativnog i sve autoritarnijeg premijera Tayyipa Erdogana. Nije nova ideja o ’posebnom statusu’ Turske unutar EU, između ostalog i zbog neslaganja oko Kipra. Turska ekonomija je ostvarila spektakularan rast u 2010. i 2011, od 8,9 odnosno 8,5 odsto, i u datom periodu je bila jedna od najbrže rastućih svetskih privreda. Rast je, međutim, oštro usporio krajem 2011, na 5,2 odsto, što je predstavljeno kao zdravo usporavanje poslovne aktivnosti. U ovoj godini očekuje se rast od četiri odsto. EU 60%Rusija 10% Cefta 16% SAD 1%Ostali 8% Turska 2%Kina 3% Trgovina Srbija-svet rast izvoza Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, Srbija je zabeležila impresivan rast izvoza - druga je na svetu po rastu izvoza, odmah iza Paragvaja sa rastom od 36,8 odsto.
  16. 16. 16 BIZLIFE BIZNIS I POLITIKA mesta i pada životnog standarda, ali i sve suzdržanijih investicija, odsustvo jasnog i obuhvatnog pla- na za rešavanje dužničke krize, uz istovremeno oživljavanje privrede. “Javni dug u mnogim zemljama je daleko iznad BDP-a, kao što je u Italiji, Irskoj, Španiji, Portugaliji i to je jedan od glavnih razloga krize. Stepen opterećanja privrede fisklanim nametima postaje prevelik, ne ostaje sredstava za investiranje i otvaranje novih radnih mesta. Međutim, još jedan od problema na koji se zaboravlja jeste preveliko zaduženje privat- nog sektora kako privrede tako i stanovništva“, objašnjava za BIZLi- fe Dragovan Milićević, ekonomista. Ekonomisti skloniji ’rusofilskoj saradnji Srbije sa svetom’ često postavljaju pitanja baš u tom kon- tekstu - kako Evropa koja ima pro- blema sa javnim dugovima, lošim bankama i previsokim deficitima u pojedinim državama deli lekcije Srbiji upravo o smanjenju pome- nutih fiskalnih parametara? „Ono što važi za Jupitera ne važi za vola. Drugim rečima, inve- stitori su nedavno platili Nemač- koj da izda obveznice, kamata im nije ni pala na pamet, a srpski dug niko neće da kupi danas“, podseća Stevanović. Veruje, a njegovo mišljenje deli i Milićević, da i u ekonomski oslabljenoj Evropi za proizvode iz Srbije ima mesta čak i ako recesija u evrozoni potraje. Argumentacija je sledeća: Uku- pan srpski izvoz na tržište Unije čini samo 0,11 odsto uvoza zemalja EU. Izuzetak čine žitarice gde Srbija učestvuje u ukupnom uvozu EU sa preko dva odsto u 2012. „Tu leži ogroman potencijal dalje saradnje pod uslovom prila- gođavanja ponude srpske privrede tražnji EU. Tržište EU je od esenci- jalnog značaja za privredu Srbije, sa rastućom tendencijom učešća u ukupnom izvozu, sa značajnim po- tencijalima, jer je učešće srpskog izvoza na ukupnu uvoznu tražnju zemalja EU na nivou statističke greške. Pritom je uočljiv rast uvo- za ovih zemalja, koji je u poslednje dve godine skočio za skoro 17 odsto“, navodi Milićević. Stevanović u tom kontekstu ve- ruje da ako bi srpski preduzetnici promenili logiku i prilagodili se ozbiljnim standardima kvaliteta, mogli bi plasirati mnogo više robe na tržište EU nego do sada. „Mi smo toliko mali da ne osećamo njihovu krizu. Oni ne vide naše proizvode, ali mi nemamo ideje, niti želje da nešto promenimo, da pronađemo nove partnere... O novim tržištima da i ne govorimo. Bilo bi najbolje da mi plasiramo svoju robu na sve kon- tinente, ali za to postoje ozbiljna ograničenja kao što je transport ili recimo za izvoz u Rusiju, ispunja- vanje izvoznih kvota. Sve u svemu, ostaje nam Evropa od koje mnogo toga možemo da naučimo čak i sada“, tvrdi Stevanović. Srbija u ovom trenutku ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Turskom, Kazahstanom, zemljama ako bi srpski preduzetnici promenili logiku i prilagodili se ozbiljnim standardima kvaliteta, mogli bi plasirati mnogo više robe na tržište EU nego do sada Ne samo po broju,već i po visini ulaganja investitori iz zapadne Evrope najjači su ulagači u Srbiju u poslednjoj deceniji. Najviše ulagača stiglo je iz Nemačke (30), Austrije (23), Italije (18), Slovenije (16) i Francuske (12). Kada se u obzir uzme visina ulaganja, na prvom mestu je Italija (1,99 milijardi evra), slede Austrija (1,96 milijardi), Norveška (1,6 milijardi), Belgija (1,48 milijardi) i Grčka (1,23), dok su iza SAD, Rusija i Nemačka (svi iznad 1,1 milijarde evra). Ko je najviše uložio? „Javni dug u mnogim zemljama je iznad BDP-a, kao što je u Italiji, Irskoj, Španiji... i to je jedan od glavnih razloga krize.” Dragovan Milićević ekonomista „Prošle godine smo doživeli privredni kolaps zbog snega i zaleđenog Dunava, pa svaki rast izgleda kao skok.” Zlatko Šćepanović profesionalni menadžer
  17. 17. 17BIZLIFE BIZNIS I POLITIKA EFTA, a još od 2006. Srbija je članica CEFTA. Sa zemljama CEFTA tradicionalno u razmeni ostvaruje- mo suficit, dok se izvozne kvote za Rusiju ne koriste, jer jednostavno nema dovoljnih količina robe za izvoz. I jednu od retko iskorišćenih šansi, nedavno smo upropastili. Statistika pokazuje da je od jula do marta ove godine u Rusiju (u koju se plasira 95 odsto izvoza jabuka) izvezeno 31.000 tona jabuka, dok je godinu dana ranije Srbija prodala ovom tržištu čak 80.000 tona. O čemu je reč? U Rusiju su posla- ne jabuke se previsokom količinom pesticida, a ovim povodom oglasio se i Dmitrij Medve- dev, premijer Rusije, rekavši: „Neke isporuke su jednostavno opasne po zdravlje zbog visoke količine pesticida i nitrata. Poslednji primer su bile jabuke iz Poljske i Srbije.“ Isti gaf Srbija bi mogla da napravi i prema drugim izvoznim partnerima, ali je za razliku od tr- žišta Rusije ili Kine, plasman robe u Evropu znatno jeftiniji. Samim tim, moguće je raditi na konku- rentnosti proizvoda, ali nikako ne zapostavljati i sva druga tržišta na kojima bi Srbija mogla da plasira svoju robu. Važno je, zaključuju, da se nastavi trend rasta izvoza, ma u koju se zemlju izvozilo. Na konačne rezultate moraćemo da čekamo: za sada se zna da bi privreda, prema projekcijama nadležnih, trebalo da poraste do kraja godine za oko dva odsto, dok procene za evrozone ostaju prilično sumorne. Što se Evrope tiče, kriza čije su posledice osetile zemlje u zapad- nom i centralnom delu polako se seli na istok. Bruto domaći proizvod Poljske, dosadašnjeg motora privrednog rasta u regionu, u prvom kvartalu ove godine porastao je za samo 0,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje. Poljska, sa 38 miliona stanovnika, postala je ubedljivo najveća ekonomija među nekadašnjim komuni- stičkim zemljama koje su sada članice EU. Tokom krize, koja je počela 2008. godine, jedino poljski privredni rast nije bio usporen. Češka privreda, visoko zavisna od auto-industrije, zapala je u najdužu recesiju u novijoj istoriji te zemlje, s padom BDP-a u prvom kvartalu ove godine od 0,8 odsto, što je šesto tromesečje zaredom sa smanjenjem privrednog rasta... Privreda susedne Slovačke, koja se oslanja na elekrto i auto-indu- striju, takođe, usporava sa rastom od svega 0,3 odsto u prvom kvartalu ove godine. Estonija, koja se poslednja priključila evrozoni i koja je imala rekordni privredni rast od 8,1 odsto u 2011, takođe se suočava sa velikim ekonom- skim usporavanjem. U susednoj Letoniji, koja bi trebalo da se pridruži evrozoni početkom 2014, privredni rast u prva tri meseca ove godine bio je tek 1,2 odsto, po- sle rekordnog lanjskog rezultata na nivou EU od 5,6 odsto. ● u ekonomski oslabljenoj Evropi za proizvode iz Srbije ima mesta čak i ako recesija u evrozoni potraje Poljska je postala najveća ekonomija među nekadašnjim komunističkim zemljama blagi porast Na konačne rezultate moraćemo da čekamo: za sada se zna da bi privreda, prema projekcijama nadležnih, trebalo da poraste do kraja godine za oko dva odsto, dok procene za evrozone ostaju prilično sumorne. Pet najvećih investicija (2000-2012) Telenor (Holandija) 1,602 milijardi evra Gaspromnjeft (Rusija) 947 miliona evra Fijat (Italija) 940 miliona evra Delez (Belgija) 933 miliona Agrokor (Hrvatska) 614 miliona evra „Nema smisla govoriti o ulasku ili izlasku iz recesije dok opada broj zaposlenih u zemlji.” Miroslav Zdravković ekonomista „Kada se postigne konsenzus o istinskoj štednji i vraćanju korenima kapitalizma i tržišne ekonomije, Evropa će isplivati.” Aleksandar Stevanović Centra za slobodno tržište Foto:Mediacentarbeograd Foto:Mediacentarbeograd
  18. 18. 18 BIZLIFE intervju - dijalog Intervju – dijalog Budućnostagrara organska hrana Š ta su to genetski modifi- kovani organizmi? Da li je reč o „pretećem mu- tantu“ ili o tehnologiji proizvodnje hrane koja bi mogla spasiti čovečanstvo? Da li je uop- šte potrebno i argumentovano o GM tehnologiji govoriti u fatali- stičkim kategorijama i nije li nam na jelovniku, već dugi niz godina? Zašto se u Srbiji sve češće debatu- je na ovu temu a gradovi usvajaju posebne deklaracije braneći teri- torije svojih lokalnih zajednica od GMO (Čačak, Beograd) kada je u celoj Srbiji Zakonom zabranjena proizvodnja, uvoz i izvoz GMO? Konačno, u iščekivanju odgovora nadležnih da li će ova praksa biti menjana i šta se od Srbije zaista očekuje kako bi postala članica Svetske trgovinske organizacije a u vezi GMO, pokušali smo da rešimo i gorenavedene dileme. Kako bismo čitaocima pružili što objektivnija saznanja, uradili smo intervju-dijalog sa dva stručnjaka koja o ovoj proble- matici imaju često dijametralno suprotna mišljenja. Na ista pita- nja odgovarali su nam Jovanka Miljuš Đukić, viša naučna sarad- nica u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Miladin M. Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede i tržište na Poljoprivrednom fakul- tetu u Beogradu. Razgovor počinjemo bazičnim pitanjem na koje većina javnosti želi odgovor: ● Ima li dokaza da je GMO hrana štetna za ljude, odnosno životinje i koji su? - Miljuš Đukić: Stav Evropske agencije za bezbednost hrane, Svetske zdravstvene organizacije i Evropske komisije je da genetski modifikovane biljke koje su prošle stroge kontrole procene rizika, koje traju i po deset i više godina, nisu štetne za ljudsko i zdravlje životinja i mogu da se koriste za njihovu ishranu i za industrijsku upotrebu. Procene rizika uključuju ispitivanje potencijalne toksično- sti, alergenosti, kancerogenosti, ’Za i protiv GMO’ tekst: Marija Damjanović Ševarlić: Zakon o GMO iz 2009. je jedan od najboljih zakona i celokupne ostavštine od prethodnog ministra poljoprivrede, Vlade i Skupštine Srbije Iako se sagovornici BIZLifeovog intervju- dijaloga u mnogo čemu ne slažu u jednom su saglasni: više brige i novca država bi trebalo da posveti organskoj proizvodnji. Na dobar deo ostalih pitanja poput onih da li su GMO štetni po zdravlje ljudi i šta je zapravo GM tehnologija, suprotstavljaju potpuno različite stavove
  19. 19. 19BIZLIFE intervju - dijalog kao i potencijalne rizike koji bi mogli proizaći iz prelaska stranih gena na druge biljke i mikroorga- nizme. U pojedinim slučajevima dolazilo je do pojave alergija, slučaj 'star link' kukuruza. Radi se o GMO kukuruzu u koji je bio unesen gen iz soje, ali upravo protein koji je poznati alergen. Ovaj kukuruz je povučen sa tržišta, tako da proizvodi koji su sada na tržištu su potpuno bezbedni. Treba istaći da pojava alergija nije vezana za proces modifikacije, jer bilo koja vrsta hrane može kod određenog broja ljudi da izazove alergiju ili netoleranciju, ali zbog toga neće biti proglašena za štetnu. - Ševarlić: Sve što zadesi biljke i životinje – zadesiće vrlo brzo i ljude koji su na vrhu ’piramide’ u lancu ishrane! Paradoksalno je da sve GM kompanije dobijaju ’upo- trebnu dozvolu’ da su proizvodi od GMO ’bezbedni’ za potrošače samo na osnovu tromesečnih i javno nedostupnih rezultata istraživanja uticaja te hrane na eksperimentalne životinje!? A te iste GM kompanije i njihovi lobisti osporavaju dvogodišnje rezultate ishrane četiri generacije pacova sa GM kukuruzom, koje je sproveo francuski profesor Seralini i doka- zao brojne štetne posledice – od povećanja alergija u prvoj, preko promena na unutrašnjim organi- ma u drugoj i povećanja obolelih od tumora u trećoj, do izrazite besplodnosti u četvrtoj generaciji pacova! Projektovano na ljude, to znači da će čovečanstvo pravu razmeru posledica korišćenja GMO u ishrani saznati za 75 do 120 godina! - Miljuš Đukić: Ekspe- riment o kome je reč je naišao na neodobra- vanje naučne javnosti, kao prvo zato što je korišćena laboratorijska linija pacova kod koje se spontano pojavljuju tumori, pa se oni i koriste za proučavanje tumora. Pored toga, kontrolni uzorak pacova je mnogo manji nego tretirani, i nije ni objašnje- no zašto je dolazilo do pojave tumora u kontroli. Zatim, pojava tumora u tretiranom uzorku nije proporcionalna količini unesene hrane koja sadrži GMO, što bi trebalo da bude, ako se tvrdi da je unos takve hrane glavni uzročnik pojave tumora. ● Šta su osnovne karakteristike GMO proizvodnje i kakve bismo rezultate, odnosno posledice mogli da očekujemo od gajenja ove vrste hrane na našim prosto- rima? - Miljuš Đukić: Osnovne karak- teristike su povećan prinos uz ma- nje korišćenje hemijskih sredstava, za koje je pouzdano utvrđeno da imaju veliki štetni uticaj na zdrav- lje ljudi. Proizvodnja GMO semena i gajenje GMO biljaka zahteva ozbiljne resurse i za istraživanja, a onda i za ispitivanja potencijalnih rizika po zdravlje ljudi i okoline, tako da to mogu da rade zemlje sa razvijenom ekonomijom. Potreban je i prostor za eksperimente u po- lju, koji se izvode prema strogim pravilima, tampon-zone prema ne GMO biljkama. Mislim da naša po- ljoprivredna proizvodnja trenutno ne može da zadovolji sve zahteve koje iziskuje GMO, pa na tome ne treba ni insistirati. Inače, treba shvatiti da čovek od kad se bavi poljoprivredom menja biodiver- zitet i da je svojim delovanjem doveo do nestanka velikog 'star link' kukuruz U pojedinim slučajevima dolazilo je do pojave alergija, slučaj „star link” kukuruza. Radi se o GMO kukuruzu u koji je bio unesen gen iz soje, ali upravo protein koji je poznati alergen. Ovaj kukuruz je povučen sa tržišta, tako da proizvodi koji su sada na tržištu su potpuno bezbedni „Srbija nema nijedan razlog ’za’, a ima brojne razloge ’protiv’.” Miladin M. Ševarlić šef katedre za ekonomiku poljoprivrede i tržište na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu „U okviru EU svaka država može sama da odlučuje o stavu prema GMO.” Jovanka Miljuš Đukić viša naučna saradnica u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Ševarlić: Paradoksalno je da sve GM kompanije dobijaju ’upotrebnu dozvolu’ da su proizvodi od GMO ’bezbedni’ za potrošače samo na osnovu tromesečnih i javno nedostupnih rezultata istraživanja uticaja te hrane na eksperimentalne životinje!? čovečanstvo će posledicu korišćenja GMO u ishrani saznati za 75 do 120 godina → više informacija na www.bizlife.rs
  20. 20. 20 BIZLIFE intervju - dijalog broja vrsta i biljaka i životinja. Broj ljudi na planeti raste i potre- ba za hranom je ogromna, a nove tehnologije su tu da pomognu da nam olakšaju život na mnogim poljima. - Ševarlić: Žalosno je što mnogi genetičari kao lobisti GM kom- panija neodgovorno obmanjuju javnost da je genetička modifi- kacija u laboratorijama isto što i prirodna selekcija ili proces dobijanja hibridnog semena! Od brojnih propagandnih prednosti koje su GM kompanije navodile za GMO do sada i ekonomskim posledicama, ove firme su uspele pre svega da ubace gen bakterije u GM kukuruz koji sada sam proizvodi insekticid i direktno uništava sve insekte – ne samo štetne, već i korisne i za razvoj poljoprivrede nezamenljive. Dru- go, uspele su da proizvedu GM seme soje i drugih biljaka koje su kao GM usevi otporni na totalni herbicid, round-up, koji uništava, skoro, sve korove, ali ne i GM soju ili drugi GM usev!? Konačno, štetne posledice GM tehnologije sa ’Bt toksina’ i ’round-upom’ sve su očiglednije i sa katastrofalnijim razmerama – od pojave korova otpornih na ’round-up’, preko pomora pčela, uništavanja korisne flore i faune u površinskom sloju zemljišta, prenošenja polena sa GM biljaka na biljke koje nisu modifikovane i to na razdaljina- ma daleko većim od onih koji su uobičajeni. Druge prednosti koje su GM kompanije isticale u korist GMO i korišćenja njihove prateće ’otrovne hemije’ nisu uopšte ostvarene, jer prinosi GM useva nisu veći niti su GM usevi otpor- niji na sušu. Moglo bi se zaključiti: „Ko preživi pričaće!“ ili, ne dao Gospod Bog - „Živi će pozavideti mrtvima!“ I samo je jedno potpu- no tačno: GM kompanije ostvarile su enormno bogatstvo, a poljopri- vrednici su od ’slobodnih farmera’ postali njihovi trajno zavisni ’robovi’! Takođe, javno postavljam pitanje Ministarstvu nauke, kako u Srbiji ima para za ’proizvodnju GM krompira’ u Institutu za bio- loška istraživanja u Beogradu, a nema para za održivost Zavoda za krompir u Guči i očuvanje ’jelice’, ’dragačevke’ i drugih naših sorti krompira ili za održivost Instituta za strna žita u Kragujevcu i naših sorti pšenice? - Miljuš Đukić: Što se tiče Bt kukuruza, pre pojave genetič- kog inženjeringa koristili su se insekticidi u spreju koji su sadržali Bt spore. Inače, poznato je da svi insekticidi uništavaju i korisne insekte, pa to nigde u svetu nije argument protiv korišćenja istih, prema tome GMO kukuruz ni u kom slučaju nije u tom pogledu štetniji. Zbog masovnog korišćenje insekticida u svetu je smanjen broj korisnih insekata, a time i ptica koje se njima hrane, a to zaista nema nikakve veze sa GMO. ● Vaši argumenti za i protiv uz- goja, uvoza i izvoza GMO hrane? - Miljuš Đukić: U okviru EU svaka država može sama da odlu- čuje o stavu prema GMO. Takođe, neke od članica, kao što su Bugar- Miljuš Đukić: U okviru EU svaka država može sama da odlučuje o stavu prema GMO. Ševarlić: Srbija nema nijedan razlog ’za’, a ima brojne razloge ’protiv’ Neophodna edukacija stanovništva ● Da li će Srbija i u kom trenutku biti primorana da menja odnos prema GMO? - Miljuš Đukić: Šta će biti u budućnosti videćemo, jer upotreba GMO nije ograničena samo na biljke i hranu, već i na medicinu: lekovi i vakcine, farmaciju, prehrambenu industriju: aditivi i probiotici, kozmetiku i drugo. Tako da je neophodno edukovati stanovništvo o koristima koje donose nove tehnologije, uz kontrolu svih procesa i uz pristup ’slučaj po slučaj’. - Ševarlić: Zašto bi Srbija bila primorana da menja svoj Zakon o GMO ako je zabranu uzgoja GM kukuruza i krompira već donelo i osam članica EU: Mađarska, Poljska, ... Osim ukoliko naši (ne)narodni predstavnici sami nametnu ’omču oko vrata’ sadašnjoj i svim budućim generacijama Srbije. Svima u Evropi i svetu je jasno da promet GM proizvoda nije naš ’slobodan izbor’ već diktat najjače sile na svetu koja stoji iza profiterskih interesa njihovih GM kompanija i nameće ga preko STO! Sa porastom narodnog otpora protiv GMO u Evropi i Srbiji, lobisti GM kompanija sada podlo predlažu da ne moramo da uzgajamo GM useve već samo da dozvolimo uvoz i promet proizvoda od GMO – čime traže da ’samo poklonimo’ naše tržište hrane GM kompanijama! Takođe, nemoralno je izjednačavati GM hranu za bebe i GM lekove za bolesne ljude, jer bolesni se ’i za slamku spasa hvataju!’, a bebe i drugi potrošači u Srbiji imaju širok asortiman hrane koja nije od GMO.
  21. 21. 21BIZLIFE intervju - dijalog ska, Kipar, Malta su se izjasnile da ne mogu na svojoj teritoriji da gaje GMO biljke, jer za to nemaju uslove. Mislim da i Srbija ima prava da se tako izjasni, ako je stav poljoprivrednih i drugih relevantnih stručnjaka da bi uvoz GMO semena ugrozio semensku proizvodnju u Srbiji. - Ševarlić: Srbija nema nijedan razlog ’za’, a ima brojne ra- zloge ’protiv’. Srbija ima neiskorišćene resurse za organsku i inte- gralno kontrolisanu proizvodnju poljopri- vredno-prehrambenih proizvoda sa kojom može da obezbedi prehrambenu sigurnost za višestruko veći broj stanovnika od sadašnjih sedam miliona. Drugo, Srbija bi svake godine samo za uvoz GM semena kukuruza na 1.200.000 hektara, soje na160.000, uljane repice na 15.000, krompira na 80.000 i paradajza na 20.000 hektara i po osnovu razlike u ceni između komercijalnih GM i istih kon- vencionalnih proizvoda koji nisu modifikovani imala štetu od preko 500 miliona evra, što je 12 odsto vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. Konačno, zašto bi Srbija uništavala svoju semensku industriju kao najprofitabilniji deo našeg agrobiznis sektora privrede i da bez sredstava za život ostavi oko 150.000 radnika i njihovih čla- nova porodica, pored već 800.000 nezaposlenih? ● Kako posle svega rečenog gledate na trenutnu regulativu u Srbiji koja zabranjuje uvoz, izvoz i proizvodnju i promet GM hrane odnosno biljaka? - Miljuš Đukić: Pravo je svake države da uređuje pitanja oko GMO prema svojim potrebama, pa prema tome i Srbija. Neke odredbe će morati da se menjaju i usklade sa evropskim zakonom. Na primer, u evropskim zakonima stoji da ako neki proizvod u svom sastavu ima do 0,9 odsto DNK poreklom od GMO, smatra se nemodifikovanim. Veoma je važno pomenuti da je zakon EU veoma striktan i podrazumeva obavezno obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO, a plasiraju se na tržište. Pretpostavljam da će se u našem zakonu menjati odredbe koje nisu u skladu sa zakonom EU, ali o tome će odlučiti nadležno ministarstvo poljoprivrede. - Ševarlić: Zakon o GMO iz 2009. je jedan od najboljih zakona i celokupne ostavšti- ne od prethodnog ministra poljoprivrede, Vlade i Skupštine Srbije. To je, ujedno, i jedan od retkih zakona kojima se štite nacionalni interesi poljoprivrede i države Srbije koji je donet u mnoštvu zakona, često međusobno kotra- diktornih i neustavnih. Sadašnjem zakonu o GMO nedostaju samo odgovarajuća podzakonska akta za njegovu doslednu primenu i potpuniju zaštitu poljoprivrede i nacionalnih interesa Srbije, kao i odgovornije poštovanje od strane poljoprivrednika koji ilegalno gaje GM soju i od strane nadležnih inspekcijskih službi rigoroznija kontrola i primena kaznenih mera protiv onih koji gaje GM soju ili eventualno uvoze GM proizvode u kojima je iznad 0,9 odsto GMO. ● Kako gledate na stavove da bi Srbija umesto GMO biljaka trebalo da se okrene proizvodnji organske hrane? - Miljuš Đukić: Na organskoj proizvodnji treba insistirati, jer mi kao mala i siromašna zemlja ima- mo uslove za takvu proizvodnju, naravno, uz dodatnu edukaciju proizvođača. Ove mogućnosti tre- ba iskoristiti i povećati proizvod- nju organske hrane, imajući u vidu sve veću potražnju za takvom hranom u svetu. - Ševarlić: Ne samo da Sr- bija treba da forsira organsku proizvodnju koja je namenjena platežno sposobnijim potrošačima kod nas i posebno u inostran- stvu, već pre svega treba da poveća ulaganja u poljoprivredu: navodnjavanje, uređenje zemljišta, tehnologija proizvodnje, skladište- nja i prerade..., radi znatno većeg korišćenja raspoloživih genetskih potencijala za povećanje prinosa naših semena i sadnica u kon- vencionalnoj i da što veći deo te proizvodnje uvede u sistem inte- gralno kontrolisane poljoprivred- ne proizvodnje sa standardima dobre proizvodne prakse i većim angažovanjem nauke, poljopri- vredne službe i udruživanjem proizvođača. ● Miljuš Đukić: Mislim da naša poljoprivredna proizvodnja trenutno ne može da zadovolji sve zahteve koje iziskuje GMO, pa na tome ne treba ni insistirati EU zakoni U evropskim zakonima stoji da ako neki proizvod u svom sastavu ima do 0,9 odsto DNK poreklom od GMO, smatra se nemodifikovanim. I samo je jedno potpuno tačno: GMkompanije ostvarile su enormno bogatstvo
  22. 22. 22 BIZLIFE intervju intervju Duvanska industrija na raskršću Da li revizija CEFTA sporazuma zatvara fabrike cigareta u Srbiji? U poslednjih šest meseci vode se intenzivni pregovori između Evropske komisije (EK) i Vlade Srbije o reviziji prelaznog trgovinskog sporazuma. Glavni kamen spoticanja u dosadaš- njim pregovorima je u oblasti cigareta gde Evropska komisija traži od Srbije posebne povlastice, odnosno uvođenje kvote u iznosu od 1.625 tona godišnje, 25 tona bez ikakve carine i 1.600 tona po carini od 15 odsto, kao rezultat hrvatskog punopravnog članstva u EU. Time bi se, kako EU tvrdi, omogućilo nesmetano funkcioni- sanje 'tradicionalnih trgovinskih tokova' između Hrvatske i Srbije u oblasti cigareta nakon ulaska Hrvatske u EU. Regularna carinska stopa prilikom izvoza cigareta iz EU u Srbiju je, inače, 57,6 odsto, dakle daleko veća od predloga EK koji je na stolu. O eventualnim posledicama uvođenja ove kvote razgovarali smo sa Srđanom Lazo- vićem, direktorom za korporativ- ne i regulatorne poslove za CEFTA region i članom borda direktora kompanije British American Toba- cco SEE d.o.o. (BAT). ● Kakav je stav BAT-a o eventu- alnom uvođenju kvote za EU, kao posledicom hrvatskog pristupa- nja EU 1. jula 2013. godine? - Postojeći carinski režim sa EU je usvojen tokom pregovora o pot- pisivanju CEFTA sporazuma 2006. godine. Tada je sama EU bila najve- ći zagovornik uvođenja postojećeg nivoa carine od 57,6 odsto bez ikakvih izuzetaka upravo sa ciljem da bi se zaštitila domaća proizvod- nja cigareta do ulaska Srbije u EU. Ulaskom Srbije u EU bi onda ta sto- pa nastavila da se primenjuje, jer je to, i dan-danas, važeća stopa EU prema trećim zemljama. Ne vidimo apsolutno nijedan opravdan razlog zašto bi se, ulaskom Hrvatske ili bilo koje druge zemlje u EU, ta ustanovljena pravila igre menjala. Postojeći spoljnotrgovinski režim u oblasti duvanskih proizvoda je jedini preostali mehanizam koji garantuje održivost domaće proizvodnje cigareta. Eventualnim uvođenjem kvote ili davanjem bilo kakve druge koncesije bi se flagrantno narušio ustanov- ljeni regulatorni okvir što bi, za rezultat, imalo ogromne negativne posledice po domaću duvansku industriju, koja je, podsetiću, jedan od najstabilnijih sektora srpske ekonomije. Kao jedan od prvih velikih investitora, i do današnjeg dana vodeći britanski investitor u Srbiji, uvek naglašavamo da je predvidljivost regulatornog okru- ženja, uz političku i makroeko- nomsku stabilnost zemlje, ključni preduslov zadržavanja postojećih i privlačenje novih investitora. Dakle, eventualno uvođenje pred- ložene kvote za EU, ili bilo kakva druga modifikacija ustanovljenog spoljnotrgovinskog režima sa Uni- jom bi dovela do ozbiljnog naru- šavanja te predvidljivosti i poslala izrazito loš signal o nestabilnosti SRĐAN LAZOVIĆ, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region BRITISH AMERICAN TOBACCO South-East Europe d.o.o. Postojeći spoljnotrgovinski režim u oblasti duvanskih proizvoda je jedini preostali mehanizam koji garantuje održivost domaće proizvodnje cigareta tekst: ana petrović
  23. 23. 23BIZLIFE intervju regulatornog ambijenta bilo kom potencijalnom investitoru u Srbiju. Ako se to dešava industriji koja je uložila preko milijardu i dvesta miliona evra u Srbiji, šta onda drugi, uslovno rečeno 'manji' inve- stitori, mogu da očekuju. Na kraju, ovo nije samo pitanje kvote već je i pitanje principa, odnosno kre- dibiliteta države prema industriji koja je, do današnjeg dana, jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. To je nešto što bi i sama EU trebalo da razume. ● Šta bi to konkretno značilo? - Prvo, ta kvota bi važila za EU, a ne isključivo za Hrvatsku. Dakle, svi mi, koji imamo fabrike u Srbiji, mogli bismo da koristimo tu kvotu. To bi konkretno značilo da će deo već lokalizovane proizvodnje u, recimo našoj fabrici u Vranju, biti eventualno supstituisan proizvod- njom u našim fabrikama u EU. I to za BAT, kao najinternacional- niju duvansku grupaciju na svetu apsolutno ne predstavlja problem, jer imamo više fabrika u samoj EU koje imaju višak neiskorišćenih kapaciteta. Najbliže su u našem ne- posrednom okruženju, Mađarskoj i Rumuniji. Međutim, ono što pred- stavlja problem, odnosno, pitanje jeste zašto bismo kao država, deset godina nakon privatizacije domaće duvanske industrije i ogromnih in- vesticija koje su načinjene sa ciljem lokalizacije proizvodnje u Srbiji, bili 'prinuđeni' da, zbog jedne biro- kratske floskule, sada eventualno gasimo bilo koje radno mesto u Srbiji zarad očuvanja postojećih ili otvaranja novih radnih mesta u jednoj Hrvatskoj, Rumuniji, Mađar- skoj ili Poljskoj? ● Kakva je, po vama, uopšte perspektiva domaće duvanske industrije? - Srbija mora da bude svesna da, bez obzira na kontro- verznu prirodu našeg proizvoda, u oblasti duvanske industrije ima nešto što retko koja evropska zemlja danas poseduje. Tri vodeće globalne duvanske kompanije, uz jednog lokalnog proizvođača, predstavljaju ogroman ali, nažalost, i nedovoljno iskorišćen ekonomski potencijal za državu. I taj potencijal će se ili iskoristiti i vremenom uvećavati ili će, prirodno, nestajati. Uz dužno poštovanje prema svim drugim značajnim investitorima za ovu zemlju, zaista su retke industrije u kojima vodeći svetski proizvođači imaju proizvodne ka- pacitete u Srbiji, i to sa ogromnim viškovima istih. Ovo je šansa za Srbiju da, uz adekvatnu državnu politiku prema našoj industriji u narednih pet ili deset godina, od ove zemlje napravi, recimo, novu Poljsku kada je duvanska indu- strija u pitanju. Danas se 90 odsto cigareta proizvedenih u Poljskoj izvozi. Naša fabrika u Poljskoj, primera radi, izvozi cigarete u 44 države u svetu - možete onda da zamislite pozitivan efekat na trgovinski bilans zemlje, zaposle- nost u svim povezanim granama iz kojih dolaze lokalni dobavljači, ukupnu ekonomiju zemlje. Dakle, Srbija danas ima sve predispozici- je da to isto bude za pet ili deset godina. Sa pravom danas pričamo o neophodnoj reindustrijalizaciji zemlje. Ovde želim da istaknem da upravo duvanska industrija, za- hvaljujući ogromnim investicijama koje su multinacionalne kompanije napravile u poslednjih deset godina u Srbiji, može da bude jedan od lidera tih promena. Ali ono što je neophodno jeste kontinuirano po- dizanje konkurentnosti naše indu- strije i njenih kapaciteta upravo u periodu pre pristupanja EU, danas, sutra, u narednih nekoliko godina. A za to je neophodno razumevanje i podrška same države. I da bude- mo potpuno jasni, mi ne tražimo bilo kakvu protekciju već samo isti pristup kao za bilo koju drugu in- dustriju. Ali isto tako, ukoliko, pri- mera radi, Srbija, iz ne znam kog razloga, ipak eventualno pristane na ovaj birokratski 'predlog' EU, onda radimo stvari u dijametralno suprotnom smeru. Pristajanje na kvotu za EU automatski umanjuje i konkurentnost domaće duvanske industrije, ne samo eksternu već i internu, odnosno u familiji naših sopstvenih fabrika u Evropi. Sve to, na kraju dana, nažalost vodi nemi- novno smanjenju broja zaposlenih. A to složićemo se, niko ne želi, po- gotovu u vreme ovakve krize kada se sve zemlje bore za investicije, dodatne proizvodne volumene i dodatna radna mesta. ● Pristajanje na kvotu za EU automatski umanjuje i konkurentnost domaćeduvanske industrije lokalni proizvod Zašto bi Srbija uvozila cigarete kada ih danas, kao i dugi niz godina, proizvodi lokalno? Zašto bi se povećavao spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je danas već prisutan, u industriji koja je investirala preko milijardu i dvesta miliona evra u Srbiji i direktno zapošljava 1.700 ljudi, indirektno nekoliko desetina hiljada? ● Postoje određena mišljenja da domaća industrija zapravo želi, na ovaj način, da oteža prisustvo hrvatskog proizvođača na srpskom tržištu. Kakav je Vaš stav? - To je apsolutna zamena teza. Mi se zalažemo za transparentnost i iste uslove za sve učesnike na tržištu. Dakle, na isti način na koji smo mi došli na ovo tržište, uposlili domaću radnu snagu, investirali kao kompanija preko 200 miliona evra u Srbiju, to svako može da učini - dakle, ko god želi da investira, uposli domaću radnu snagu, razvija domaću ekonomiju je više nego dobro došao i mi ćemo prvi pozdraviti takav potez. Ali verujem da niko nema pravo da gasi domaća radna mesta zarad očuvanja ili kreiranja radnih mesta u EU ili da, još gore, koristi sve benefite koje dobija punopravnim članstvom u EU u vidu neograničenog pristupa, bez ikakvih ograničenja, jedinstvenom evropskom tržištu od 500 miliona stanovnika, a da pri tome zadrži i sve koristi koje je imao u trgovinskom sporazumu iz koga je upravo izašao. Zamena teza
  24. 24. 24 BIZLIFE poslovni trendovi POSLOVNI TRENDOVI Mobilne aplikacije – šansa našeg razvoja Iako Srbija u poslovnoj primeni aplikacija još uvek pokušava da uhvati korak sa svetom, kada je u pitanju razvoj aplikacija tu se nalazi u samom vrhu. Ovo je velika šansa za razvoj, jer je reč o tržištu koje će do 2015. godine biti vredno više od 25 milijardi dolara Z a pet godina, od kada je Apple otvorio svoj servis za distribuciju, a prva aplikacija skinuta na telefon, mobilne aplikacije postale su nezaobilazan deo sva- kodnevnih komunikacija. Samo u prvoj godini od puštanja u promet prve aplikacije, korisnici pametnih (smart) telefona preuzeli su više od devet milijardi aplikacija, dok je u naredne dve godine preuzeto tri puta više aplikacija, odnosno više od 29 milijardi. Procene su da će do 2016. godine broj preuzetih aplikacija da dostigne čak nevero- vatnih 300 milijardi. Pogrešno je, međutim, misliti da se ovde radi samo o zabavi, igri- cama, kao što je ’Angry Birds’, ili aplikacijama za lako pronalaženje restorana ili obradu fotografija. Brojna preduzeća i javne institu- cije su, takođe, pronašli način da putem aplikacija povećaju svoju produktivnost i efikasnost. Istraži- vanja pokazuju da će se ovaj trend nastaviti, i da će do kraja 2013. go- dine čak devet od deset preduzeća u SAD imati svoje personalizovane aplikacije za mobilne telefone. Iako Srbija u poslovnoj primeni aplikacija još uvek pokušava da uhvati korak sa svetom, uprkos tome, kada je u pitanju razvoj aplikacija, nalazi se u samom vrhu. Ovo je velika šansa za razvoj, jer je reč o tržištu koje će do 2015. godine biti vredno više od 25 mili- jardi dolara. Glavni repromaterijal u ovoj industriji je kreativnost sa kojom, čini se, nikada nismo imali problema. Sa visokim nivoom stručnosti naših programera koji kreativnost pretaču u realnu aplikaciju, srpska privreda baš ovde gleda u jednu od svojih većih razvojnih šansi. Ohrabrujuće deluju stoga i na- jave Vlade Srbije da bi posebnim podsticajnim merama mogla da osnaži domaću IT industriju čiji se prihodi danas procenjuju na oko 200 miliona dolara godišnje, uz dvocifrenu stopu rasta, što je svr- stava u jednu od retkih privrednih grana koje mogu da se pohvale rastom zarade i proizvodnje. tekst: Dejan German IT Konsultant KPMG Srbija Kristofer Aman Rajan Berns KPMG USA Samo u prvoj godini od puštanja u promet prve aplikacije, korisnici pametnih (smart) telefona preuzeli su više od devet milijardi aplikacija, dok je u naredne dve godine preuzeto tri puta više aplikacija, odnosno više od 29 milijardi
  25. 25. 25BIZLIFE poslovni trendovi Imperativ rigoroznog testiranja Najveći izazov u razvoju apli- kacija za preduzeća je bezbed- nost podataka koje prikupljaju i stabilnost aplikacija u radnom okruženju. Aplikacije danas čuvaju sve više i više naših ličnih i poslov- nih podataka, pa je testiranje bez- bednosti aplikacija danas postao problem ne samo timova koji stoje iza razvoja softvera, već i odeljenja za upravljanje rizikom. Postoji šest glavnih oblasti u kojima je neophodno testirati aplikaciju kako bi se omo- gućila njena maksimalna bezbednost i stabilnost, bilo da su one name- njene potrošačima ili poslovnom okruženju. Ključne oblasti za testiranje • Interoperabilnost – Današnji smart telefoni imaju moguć- nost da u isto vreme imaju i po nekoliko aktivnih aplikacija. Zbog toga mora da se utvrdi kako se aplikacija ponaša kada su druge aplikacije uključene. • Ponovno uspostavljanje funkcija – Kvalitetano testiranje aplikacije mora da predvidi i predupredi što veći broj potencijalnih proble- ma do kojih može da dođe tokom rada. Dva najčešća problem su – uspostavljanje funkcionalnosti aplikacije nakon gašenja telefona, i uticaj softverskih grešaka unutuar operativnih sistema u samim mobilnim aparatima i mobilnim platformama na rad aplikacije. • Efikasnost – U moderne mobilne uređaje ugrađeno je mnogo komponenti koje troše bateriju, kao što su GPS, radio-stanica, video-kamera i slično. Zato je energetska efikasnost jedan od ključnih oblasti koje moraju da budu testirane kako vaša aplika- cija ne bi dodatno otežavala život korisnicima telefona. • Bezbednost – Suviše smo često svedoci da mobilnim aplikacijama pristupamo sa otvorenih mreža koje nemaju zavidan sistem zaštite, da aplikacije podatke čuvaju nekodirane ili da dozvoljavaju direktan pristup podacima preko neobezbeđenog interfejsa. Uspešno testiranje aplikacije moralo bi da ukaže na ove probleme i pomogne u njihovom otklanjanju. • Rad u nestabilnim uslovima – Mobilni uređaji su, kako im ime već sugeriše, pokretni i kao takvi podložni nizu situacija kao što su prekid signala mobilne mreže, različita snaga signala, gubitak GPS signala, prelazak sa WiFi na 3G mreže. Testiranjem aplikacija mora da se otkloni negativni uti- caj ovih i sličnih situacija na rad aplikacije i njenu stabilnost. • Ujednačena funkcionalnost – Imajući u vidu da se iskustvo u radu koje korisnici imaju sa apli- kacijama razlikuje u zavisnosti od uređaja na koji je ona instalirana, te da se u poslovnom svetu sve više korisnika ohrabruje da na posao donose sopstvene uređaje, testiranje aplikacije mora da uzme u obzir i činjenicu da će ona biti korišćena na više različitih mobil- nih uređaja te da njena funkcio- nalnost mora da bude slična. ● Brojna preduzeća i javne institucije su, takođe, pronašli način da putem aplikacija povećaju svoju produktivnost i efikasnost. Istraživanja pokazuju da će do kraja 2013. godine čak devet od deset preduzeća u SAD imati svoje personalizovane aplikacije za mobilne telefone. Popularnost korišćenja aplikacija je delom posledica toga što one omogućavaju jednostavan i efikasan način pružanja različitih usluga ili drugih vidova podrške. Do sada su, naime, kompanije trošile značajna finansijska sredstva i u proseku oko dve godine na razvoj softvera, dok se pojavom aplikacija ovo vreme znatno smanjilo i to bez uticaja na kvalitet. Njihova jedinstvena arhitektura omogućila je i da se dopune njihovih funkcija i druga usavršavanja vrše takoreći u hodu, bez ometanja osnovnih funkcija ili usporavanja procesa u preduzeću. Aplikacije su se pokazale dakle ne samo jeftinijim nego i fleksibilnijim rešenjem od klasičnog softvera. Jednostavnost i fleksibilnost aplikacija ima svoje prednosti i mane. Odlično je što, na primer, nedostaci i takozvani bagovi mogu da se ispravljaju u hodu. Međutim, mnogo je primera gde je aplikacija koja je u žurbi izbačena na tržište bila upropašćena negativnim kritikama. Čak i pored najbolje ideje na svetu, loša tehnička realizacija može potpuno da upropasti aplikaciju. Akcenat na testiranju Procene su da će do 2016. broj preuzetih aplikacija da dostigne čak neverovatnih 300 milijardiMobilnim aplikacijama pristupamo sa otvorenih mreža koje nemaju zavidan sistem zaštite personalizovane aplikacije
  26. 26. 26 BIZLIFE biznis komentar biznis komentar R aspolažemo izvanrednom geostrateškom pozicijom, izuzetnim prirodnim bogatstvima, divnom, raznolikom prirodom i izuzetno sna- lažljivim ljudima, i upravo zbog toga moramo da postavimo fundamentalno pitanje - zašto se baš naš region, ipak jedan od retkih u tranziciji, i nadalje suočava sa padom GDP-a. Koji su razlozi za to, ko za to snosi odgovornost i ko pre svega treba nešto da uradi da se to stanje brzo i ozbiljno promeni? Posle svega što smo preživeli na ovim našim prosto- rima, zajedno, u prošlih sto godina, trebalo bi da nam bude jasno da niko ne može toliko da nam našteti ko- liko to mi možemo sami sebi (imamo bezbroj žalosnih primera), a da nam istovremeno ne može niko toliko pomoći koliko možemo pomoći jedni drugima, a u cilju zajedničkog blagostanja (i za to imamo primere). Upravo zbog toga moramo što pre da počnemo da obaramo granice, u svojim glavama, ali i u realnosti, koje smo, nažalost, među nama postavili u prethod- nim godinama. Moramo ponovo da otvorimo region za sve nas, da omogućimo našim firmama da se okrepe na tom većem, otvorenom tržištu i ojačaju za nastup na globalnim tržištima, a time da ih otvorimo ka ostatku sveta, kojem će tako otvoren,veliki region biti mnogo interesantniji. Slovenija i Hrvatska imaju mogućnost i zadatak da, kao članice EU, obezbede brz ulazak svih ostalih naših zemalja u EU, i to u okviru ’Evropa pre Evrope’, koju treba i koju možemo sami da stvorimo na našem prostoru bez daljeg odlaganja, za koje ni nemamo vremena. Krajnje je vreme da naše vlade i ministri, uz naš podsticaj i zahtev, brzo počnu da razrađuju zajedničku viziju i strategiju razvoja čitavog regiona, za početak u oblasti infrastrukture, energetike, turizma, prehrane, ICT..., jer evidentno postoji sinergija i kompatibilni smo, umesto da dalje tražimo svako svoj mali optimum, koji zbog velikog gubljenja resursa prouzrokuje našu zajed- ničku nekonkurentnost. Svako za sebe je suviše mali i beznačajan, a zajedničkim nastupom mnogo smo jači. Ima nas danas mnogo u regionu, koji, svako za sebe i svi zajedno, možemo i moramo bez čekanja na druge, odmah da uradimo nešto konkretno, zbog čega će se nešto promeniti. Na Samitu 100 Business Leadera i u Feniksu, koji udružuje preko 50 firmi i preko 35.000 kolega sa više od pet milijardi evra godišnje realizacije u građevinskom sektoru, mi smo živi primer koji dokazuje jačinu zajedničkog nastupa sa prednostima za sve uključene. Zato ćemo i dalje raditi, razumom i srcem, na obaranju svih neproduktivnih granica između nas i na produktivnom udruživanju svih naših kapaciteta i sposobnosti, zbog kojih će nam svima biti bolje. Da, na osnovu interesa, kao što kaže premijer Srbije Ivica Dačić, u Bečićima na Samitu 100, ali uz to ne treba da zaboravimo i pozitivnu energiju srca i emocije, i međusobno poznavanje, koje može da nas odvede još dalje iznad interesa. Budimo svesni toga da imamo privilegiju da živimo u periodu nove renesanse, na samom početku nove grane energetike iz obnovljivih izvora energije, na počecima decentralizovane proizvodnje energije, probojem novih tehnologija, i sahranjivanjem stare, na početku električne mobilnosti i u kamenom dobu interneta, gde sledi eksplozija u narednim godinama i decenijama, i koja će ga razviti u nervni sistem nove besfosilne ekonomije. Umesto ratova za naftu i nagoveštenih za vodu i vazduh, i naših sopstvenih stalnih ratova ko zna za šta, jugoistočna Evropa kao najinovativniji i najpo- kretniji region u Evropi, sa kreativnim odgovorima na sva ta pitanja, može da bude globalni pozitivni primer do 2020, što je dostižan cilj, i možemo i hoćemo da ga zajedno ostvarimo! ● Dosta više luzerstva, sposobni smo lideri! Zajedno živimo u regionu, koji je šire, teoretski gledano, sastavljen od država u tranziciji i za koje bi trebalo da važi, kao i za druge takve države, da su najbrže rastuće ekonomije sveta Iztok Seljak predsednik poslovodnog odbora Hidrie*, potpredsednik Samita 100 Business Leadera i supredsednik Feniksa…, inače na čelu najinovativnije firme u Europi Krajnije je vreme da naše vlade i ministri, uz naš podsticaj i zahtev, brzo počnu da razrađuju zajedničku viziju i strategiju razvoja čitavog regiona *Hidria je slovenačka kompanija koja je u Instanbulu početkom juna proglašena za najinovativniju kompaniju Evrope, a to priznanje se dodeljuje u okviru Evropske poslovne nagrade. Inače, 15.000 kompanija je bilo nominovano u deset kategorija, a ova nagrada se dodeljuje od 2007
  27. 27. 27BIZLIFE conferencesevents Conferences Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti... Pregled // cefta - šansa za srbiju BIZLife ConferencesEvents Najava // Neizvesna budućnost srpskog zdravstva BIZLife ConferencesEvents Moj poslovni stav // Imperativ za Srbiju - poslovna etika Miloš Đurković, direktor kompanije Hewlett-Packard u Srbiji i predsednik AmChama S34S28 S37
  28. 28. 28 BIZLIFE conferencesevents „M a samo da smo zdravi, pusti sve drugo”, savršeno je logičan pozdrav među prijateljima i poznanicima u Srbiji kada se zna u kakvom poražavajućem stanju je srpsko zdravstvo već decenijama. Menjale su se reforme zdravstvenih sistema, smenjivali ministri zdravlja, pravile strategije razvoja i nacionalni programi borbe protiv ove i one boljke, prvo do 2000. godine, pa do 2010, a tako stigosmo u 2013. godinu i sa državom i sa zdravstvom pred bankrotom. Najveća kasa u zdravstvu, Republički fond zdravstvenog osiguranja, iz meseca u mesec sve se teže puni, jer sve veći broj poslodavaca ili ne plaća svojim zaposlenima doprinose za zdravstveno osiguranje, ili ih plaća na ’minimalac’ ili ljudi ostaju bez posla, pa i onda, logično, i bez osiguranja. izgovor za sve - 260 evra Iako na papiru, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i raznim pravilnicima, osiguranici imaju velika prava, u stvarnosti nije tako. Oboleli od malignih bolesti u bolnicama će dobiti većinu potrebnih citostatika, ali će na zračenje često čekati i duže od četiri meseca, što nije u skladu sa medicinskim protokolima. Takođe, pregledi ultrazvukom zakazuju se i do tri meseca unapred, a na skeneru i magnetnoj rezonanci i do šest meseci, pa se mnogi odlučuju da to plate kod privatnika, iz svog džepa. Dugo se čeka i na operacije katarakte, na ortopedske intervencije ugradnje proteze kuka ili kolena, na kardiohirurške operacije... U Srbiji se po stanovniku godišnje izdvaja 260 evra za sve potrebe u zdravstvu – od lekova koji se dobijaju na recept, pregleda lekara, do najsloženi- jih operacija. Za ovaj novac ne može da se očekuje vrhunska medicina. Neko to mora da kaže građani- ma, a političari to ne mogu. Iz tih para valja pokriti i plate za 104.000 uposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama. Onda se ova famozna cifra izvlači već prema trenutnim potrebama, kao savršeni izgovor ili alibi zašto je nešto moguće ili nemoguće pružiti pacijentu. Na primer, kada treba poručiti kritičarima lošeg stanja u zdravstvu da imamo odlično zdravstvo s obzirom na to sa koliko malo para raspolažemo. Postoje dve stvari koje do sada nije uradila nijedna reforma zdravstva, proklamovana strategija, a ni vlada. Prva, da se jasno definiše šta sadrži osnovni paket zdravstvenih usluga koji se dobija za novac koji sva- koga meseca građani izdvajaju za zdravstvo iz svojih plata i da se to garantuje – taman i da sekire padaju! Makar to bilo po dve kutije antibiotika i antidepre- siva, jedan pregled na skeneru, jedan kod urologa i oftalmologa i jedna kompletna krvna slika na godiš- njem nivou, ali da se zna šta za svoj novac građani mogu da dobiju. Taj paket je sada definisan, tako da svako može da ga tumači kako želi. Druga stvar, da se konačno uvedu dodatni vidovi U Srbiji je problem što se ne poštuje red nego caruje sistem veza i protekcija da se brže stigne i do operacije i do skenera Neizvesna budućnost srpskog zdravstva Kao da decenijama nijednoj vladi nije bilo važno što se u bolnice ne ulaže, što reforme ništa ne popravljaju, zašto su pacijenti nezadovoljni jer dugo čekaju na preglede, a nestašice lekove su česte. Vreme je za suštinske promene BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS tekst: Olivera Popović
  29. 29. 29BIZLIFE conferencesevents zdravstvenog osiguranja, onako kako je to u celoj Evropi. Da se definiše šta je obavezno ili osnovno zdravstveno osiguranje, a šta je dopunsko, koje bi moglo da bude povereno osiguravajućim kompanija- ma ili društvima, ali pod garancijom države. I kod privatnika – sa knjižicom Da mnogi građani već uveliko plaćaju dopunsko osiguranje bez polise i knjižice jasno je svakome ko ostavlja novac u privatnoj apoteci, privatnoj labora- toriji ili ordinaciji. Prema podacima Nacionalnog in- stituta za javno zdravlje, iz ličnog džepa za zdravstvo građani Srbije plaćaju još oko 200 evra. Neminovno je i konačno uključivanje kapaciteta iz privatnog zdravstvenog sektora u jedinstveni sistem zdravstva, kakvo postoji u svim zemljama u okru- ženju i Evropi, kao i mogućnost da građani biraju lekara i odlučuju gde će da se leče. Bila je potrebna odluka Ustavnog suda Srbije i preganjanje duže od dve godine da se ukine nakaradna odluka da mora prvo da se izabere lekar da bi mogla da se overi knjižica, koja je zapravo potvrda da za građane neko uplaćuje novac za lečenje. Iako je Lekarska komora Srbije uradila studiju o izvodljivosti uključivanja privatne prakse u jedin- stveni sistem osiguranja, iako profesor dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, tvrdi da su privatnici već uklju- čeni u značajnoj meri i imaju ugovore sa RFZO, daleko su građani u Srbiji od prave mogućnosti da zaista izaberu da li će se lečiti kod privatnog ili državnog lekara. A, u Srbiji je 65 privatnih bolnica, 14 privatnih domova zdravlja i nekoliko hiljada privatnih ordinacija u kojima radi 2.800 lekara i više od 5.000 medicinskih sestara. Da pri- vatno i državno može sasavim dobro da funkcioni- še, najbolji je dokaz potez posle kojeg sa receptom iz državne ustanove građani mogu da biraju gde će podići lek. U uslovima teške ekonomske krize, kada velika većina jedva sastavlja kraj sa krajem, teško je očeki- vati da se odustane od principa solidarnosti, koji je osnova srpskog zdravstvenog osiguranja. Ministar zdravlja, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, zato je u pravu kada poručuje da kod „tako malih izdvajanja za zdravstvene potrebe svakog građanina, selektiv- nost utrošenog novca mora da bude jedino pravilo”, dok dr Babić, direktor RFZO, insistira na švajcarskoj omiljenoj izreci: „Poverenje je dobro, ali je kon- trola mnogo bolja.“ Tako stižemo do kontrole lekara koje lekove prepisuju i na koje dodatne ana- lize i preglede šalju građane, koji se na osnovu toga ocenjuju. U toku su izrade softvera za pravljenje novih listi čekanja za sve operacije, preglede, snimanja, analize i procedure na koje se čeka duže od mesec dana. Nadležni nas uveravaju da se na operacije čeka i u Engleskoj ili u Švajcarskoj, ali u Srbiji je problem to što se ne poštuje red, nego caruje sistem veza i pro- tekcija da se brže stigne i do operacije i do skenera, a nažalost, ovde je vreme da prvi put pomenemo i reč mito, koje i te kako ’reguliše i uređuje' srpski zdrav- stveni sistem. ● Nadležni nas uveravaju da se na operacije čeka i u Engleskoj ili Švajcarskoj Domaće fabrike lekova – posustaju Veliki i poseban problem srpskog zdravstva je domaća farmaceutska industrija. Suočene sa godinama neulaganja u proizvodnju i nova saznanja, i lošim privatizacijama, nekada moćne srpske domaće fabrike lekova izgubile su trku na tržištu, ali i u znanju. Srpske domaće fabrike uglavnom prepakuju, a ne proizvode lekove, a zbog cene kojom se više kupuje socijalni mir, a ne ostvaruje pravi tržišni efekat, farmaceutska industrija posustaje, mada još nije na kolenima, kako se često kaže. Srpske domaće fabrike lekova ne mogu da se probiju na inostrana tržišta, čak ni u komšiluk, u Hrvatsku ili Sloveniju, odakle nam stiže ogroman broj medikamenata , jer nemamo odgovarajuće sertifikate kojima se dokazuje dobra proizvođačka praksa lekova. Pomoć države i pravilna strategija ovde su od presudne važnosti za budućnost domaće farmaceutske industrije. Strane, moćne farmaceutske kompanije takođe nisu zadovoljne, jer stalno nešto čekaju. Na primer, da se odrede maksimalne cene lekova. Tako je prošle godine više od 400 lekova, iako uredno registrovano, čekalo cenu, koju određuje Vlada, da bi oni najzad stigli i do pacijenata. Ili, čekaju razne dozvole i završetak registracije kod nacionalne Agencije za lekove. Na listi lekova koje građani dobijaju na recept, znači uz knjižicu, ogromna većina lekova košta oko 200 dinara, dok za one skupe, naravno, najnovije i najsavremenije, nema mesta, što je protivno logici. Jeftine lekove i građani sa prosečnim primanjima mogli bi da plate sami, a skupi lekovi tako mnogima ostaju nedostupni. „Poverenje je dobro, ali je kontrola mnogo bolja.” prof. dr Momčilo Babić direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja „Selektivnost utrošenog novca mora da bude jedino pravilo.” prof. dr Slavica Đukić Dejanović Ministar zdravlja odluka suda Bila je potrebna odluka Ustavnog suda Srbije i preganjanje duže od dve godine da se ukine nakaradna odluka da mora prvo da se izabere lekar da bi mogla da se overi knjižica, koja je zapravo potvrda da za građane neko uplaćuje novac za lečenje.
  30. 30. 30 BIZLIFE portal / vesti srbija vesti srbijabizlife portal 1 // Milica Delević zamenik generalnog sekretara EBRD Milica Delević, članica Predsedništva Demokratske stranke podnela je ostavku na mesto poslanika u Skupštini Srbije, jer će preuzeti dužnost u sedištu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Na funkciji zamenika generalnog sekretara EBRD-a biće od 1. jula. Milica Delević jedan je od vodećih domaćih eksperata za EU, bila je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU i pomoćnik ministra spoljnih poslova zadužena za evrointegracije. 3 // Zlatan Peručić prvi čovek Srpske banke SavetnikdirektoraSrbijagasaDušana Bajatovićainekadašnjidirektor Beobankepostavljenjezaprvog čovekaSrpskebanke.ZlatanPeručićje naovojfunkcijizamenioIvanaMaričića kojićebitisavetnikpredsednikaIzvršnogodboraSrpske banke.Peručićjepravnikpostruci,aubankarstvujeod 1993.kadajebiojedinikandidatzamestogeneralnog direktoraBeobanke,nakojejekasnijeiimenovan.Biojei predsednikIzvršnogvećaBeogradaod1989.do1993. 2 // Zoran Lilić predsednik upravnog odbora JUBMES banke Na predlog Vlade Republike Srbije i nakon dobijanja saglasnosti NBS, Zoran Lilić imenovan je za predsednika Upravnog odbora JUBMES banke. Karijeru je počeo kao sekretar GK omladine Beograda, a radio je i kao generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća Jugoagent i potpredsednik spoljnotrgovinskog preduzeća Jugobrod. Početkom devedesetih predsedavao je Izvršnim savetom Skupštine grada Beograda. Nova Holcimova fabrika Italija glavni partner Srbije Profit Telekoma ide u investicije Parsons- Brinckerhoff u Srbiji Kompanija Holcim Srbija svečano je otvorila i pustila u rad novu fabriku betona u Doba- novcima, kraj Beograda. Nova Holcimova fabrika predstavlja investiciju od dva miliona evra, a namenjena je proizvodnji betona, ka- paciteta 100.000 tona godišnje. „Od 2002. u Srbiji smo investirali više od 131 milion evra. U Popovac, gde se nalazi fabrika cementa, i Paraćin ukupno je uloženo 4,3 miliona evra, u oblast bezbednosti i zdravlja na radu ulo- žili smo više od četiri miliona evra, u razvoj naših zaposlenih više od 4,5 miliona evra, a u zaštitu životne sredine preko deset miliona evra“, izjavio je Claudiu Soare, generalni direktor Holcim Srbija. Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije u prva četiri meseca ove godine bila je Italija u koju je izvezena roba vredna 688 miliona dolara, dok je uvoz iz te ze- mlje bio 709 miliona, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. U izvozu, glavni spoljnotrgovin- ski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 525,2 miliona dolara i Bosna i Hercegovina - 331,3 miliona, a slede Ruska Federacija sa 327,2 miliona i Rumunija -254,7 miliona. Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Italije, bile su Nemačka sa 697,6 miliona dolara i Ruska Federacija sa 654,4 miliona, a slede Kina - 466,7 miliona i Mađarska - 343,7 milio- na. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,2 odsto ukupne razmene. Drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 459,5 miliona dolara. Akcionari Telekoma Srbije najverovatnije ostaju bez dividendi, s obzirom na to da kompanija plani- ra da ove godine uloži čak 200 miliona evra u investicije. Telekom Srbija je, na nivou cele grupacije u koju ulazi još šest zavisnih preduzeća, ostvario godišnji profit od 12,29 milijardi dinara. Od toga se čak 11,25 milijardi odnosi na matično preduzeće, srpski Telekom. Odluka o raspodeli dividendi biće doneta 27. juna za kada je zakazana skupština akcio- nara. Matična i zavisna preduzeća u protekloj godini ostvarili su ukupne po- slovne prihode od 122,2 milijarde dinara, što je rast od 3,5 odsto u odnosu na proteklu godinu. U istom periodu rastu i rashodi, po stopi od 6,8 odsto. Neto dobit od 12,3 milijarde dinara gotovo upola je niža od profita u 2011. godini. Inženjerska konsultantska firma Parsons-Brincker- hoff (PB) zvanično je otvorila kancelariju u Srbiji. Profesionalci zaposleni u beogradskoj kancelariji kompanije PB biće angažovani u specijalističkim oblastima važnim za medunarodne projekte i klijente u energetskom i železničkom sektoru. PB će sarađivati sa domaćim univerzitetima, davati stipendije talentovanim mladim inženjerima, nuditi im mogućnost da stažiraju ili učestvuju u istraživačkim projektima. Parsons-Brinckerhoff u 150 kancelarija u Evropi, na Bliskom istoku, u Americi, Aziji i Australijsko-pacifičkom regionu zapošljava 14.000 ljudi. Ta firma ima značajnu ulogu u razvoju superbrzih pruga u Velikoj Britaniji i SAD, i rukovodi obimnim projektom razvoja železničke mreže u Kataru. Nove pozicije

×