Biz life 09-10; april 2014.

745 views
621 views

Published on

BIZLife - Magazin za uspešan biznis i dobar život

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
745
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
64
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Biz life 09-10; april 2014.

  1. 1. Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! BROJ 9-10 // MAR/APR 2014. // WWW.BIZLIFE.RS // CENA 149 RSD / 5KMBusiness magazine BIZNIS DIJALOG NEVENVRANKOVIĆ//POTPREDSEDNIKATLANTICGRUPEZAKORPORATIVNEAKTIVNOSTI//dubokoubiznisuivanpolitike Na poslovnom ručku // Aja Jung, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre Poslednji voz za Srbiju fokus srbije - strukturne reforme Elektronskatrgovina je budućnost Život kao igra Intervju broja Matteo Patrone direktor EBRD u Srbiji Intervju Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija TEMA BROJA Michael Kirby, ambasador SAD u Srbiji // Obučite mlade ljude za biznisIntervju Perspektive IT i telekomunikacija u Srbiji +specijalno izdanje BIZLife Okrugli sto
  2. 2. BIZLIFE XXX2
  3. 3. 3BIZLIFE UVODNIK UVODNIK D a su se privrednici pitali Vlada ne bi bila ni uskršnja, ni prvomajska, nego martovska. Još bolje da je bila za Mladence 22. marta, jer su naprednjaci 16. marta odneli ubedljivu pobedu i danas bi se bar nešto radilo. Ovako još uvek sve stoji. Čeka se nova Vlada. Zašto se čeka, niko baš nije siguran, sve je u sferi nagađanja. Ko će u vladu? Ni to se ne zna, samo se špekuliše. Početkom aprila, zna se zasigurno, da Aleksandar Vučić, predsednik SNS, uveliko piše program ekonom- skog oporavka Srbije, i taj program će biti i sastavni deo njegovog premijerskog ekspozea. Pitanje je istina, zašto toliko dugo piše program, zar to nije nešto što je već postojalo. Mislim, Srbija je više godina u ovoj situaciji, istina nikad težoj nego danas. Takav program je za ove nepune dve godine, koliko su naprednjaci u vlasti, već morao biti napisan. Sem toga rekonstrukcija vlade je izvršena pre nešto više od šest mecesi upravo sa ciljem da se sprovedu neophodne reforme. I dobro, ukoliko je potrebno da se napiše novi program ili možda stari revidira, ali stavi u novo ruho, zašto se čeka sa razgovorima o Vladi, tačnije zašto se uopšte govori o pozivanju pojedinih stranaka u Vladu? Ukoliko me pamćenje služi na izbore se išlo kako bi se proverila kredibilnost SNS i kako bi se u reforme išlo brže i bolje. SNS je na izborima dobila tu potvrdu, ostaje pitanje da li bi kao stranka koja samostalno formira vladu išla u reforme brže i bolje ili ne? Tačnije, da li joj za preduzimanje određenih reformi treba saglasnost i ostalih ili većine stranaka, kako se sutra nakon bolnih rezova ne bi suočila sa 'dešavanjem naroda'? Ono što praksa drugih zemalja pokazuje to je da su stranke koje su preduzele bolne rezove u pojedinim zemljama, izgubile na narednim izborima. Ako je vero- vati Vučićevim rečima, on se takvog ishoda ne plaši, jer kako je rekao, bitno je da Srbiji bude bolje, a SNS može da bude i nešto lošije. U tom slučaju mu veorvatno treba, za predstojeće reforme, podrška većeg broja partija, a samim tim i većeg biračkog tela. A sutra, i ako bude trebalo, ipak je lakše podeliti odgovornost nego sve svaliti na svoja leđa, zar ne?! Kako trenutno stvari stoje izgleda da niti će na me- niju za Uskrs biti jagnjetina, niti roštilj za Prvi maj. Sve ukazuje na to da ćemo jesti Leskovačku mućkalicu, i to začinjenu. Ko su začini znaćemo o praznicima. Sve ukazuje na to da ćemo o praznicima, jesti Leskovačku mućkalicu, i to začinjenu Praznični meni Uskršnja ili prvomajska Vlada Srbije, pitanje je sad? Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
  4. 4. 4 BIZLIFE SADRŽAJ Sadržaj 08 Poslednji voz za Srbiju Ekonomski prioriteti nove vlade 12 Duboko u biznisu i van politike NEVEN VRANKOVIĆ, potpredsednik Atlantic Grupe za korporativne aktivnostI 16 Fokus Srbije – strukturne reforme MATTEO PATRONE, direktor EBRD u Srbiji 19 Perspektive IT i telekomunikacija u Srbiji BIZLife ConferencesEvents 36 Obučite mlade ljude za biznis MICHAEL KIRBY, ambasador SAD u Srbiji 37 Reforma mentaliteta DARKO RADIČANIN, Dostignuća mladih u Srbiji 38 Posao kao deo života STANKA PEJANOVIĆ, direktor društva Mercator-S i član Uprave Grupe Mercator 41 Petogodišnjica uspešnog poslovanja TIJANA VUJOVIĆ, generalni direktor Confluence Property Management 45 Gradite po vašoj meri 40. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE 47 Maj u znaku tehnike 58. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća 50 Prečica za sve Gedžeti 52 Savremeni maloprodajni model Istraživanje 54 Radite dok ne uspete Poslovni savet 56 Ne držite govor, pričajte priču Poslovna komunikacija 58 Ostvarili su 'američki san' Biografije uspešnih 60 Cena Krima U fokusu stranih medija 60 Milionska odšteta U fokusu stranih medija 61 Povišica nakon 19 godina U fokusu stranih medija 63 Globalni standard znanja TONY O’BRIEN, direktor British Councila 66 To je samo moj život BRIAN RAŠIĆ, fotograf 70 Filmovi, igra i slike Hrana za dušu 71 Srbija se rastegla od 'Stradije' do'Estradije' VELJKO PAJOVIĆ, novinar, voditelj, urednik Beogradska razglednica' Studia B 72 Život kao igra AJA JUNG, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre 75 Čudo od Pet Tibetanaca Wellness 76 Španija - praznik za dušu i oči Putovanja 80 Kad je proleće, nek je u boji FashionBeauty 82 Samo mono nikad stereo GORAN PEKEZ, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JT International Strana 16 Strana 08 Poslednji voz za srbiju Fokus Srbije – strukturne reforme Ekonomski prioriteti nove vlade MATTEO PATRONE, direktor EBRD u Srbiji Impresum Business Magazine Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja. ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 09/10 // mart/april DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs UREDNIK LIFESTYLE Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Aleksandar Mijailović aleksandar.mijailovic@bizlife.rs Zorana Pajić zorana.pajic@bizlife.rs Srđan Popić srdjan.popic@bizlife.rs SARADNICI Mirjana Zec, Daniela Ilić, Ana Milanović, Iris Božić FOTO Marko Rupena, Đorđe Nenadić, foto servis Beta, Medija centar Beograd ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs EVENT ASISTENT Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs MARKETING MENADŽER Jelena Bezbradica Stefanović jelena.bezbradica@bizlife.rs SALES REPRESENTATIVE Ljudmila Pištević ljudmila.pistevic@bizlife.rs Jelena Nestorović jelena.nestorovic@bizlife.rs ŠTAMPA ROTOGRAFIKA Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija IZDAVAČ Digital Life KOSOVSKA 30, 11000 BEOGRAD +381 11 303 52 74 + 381 11 303 52 75 www.bizlife.rs
  5. 5. BIZLIFE XXX 5
  6. 6. 6 BIZLIFE BIZNIS PANORAMA BIZNIS PANORAMA ’SA VEROM U BOGA U NOVE POSLOVNE POBEDE’ - Miodrag Kostić, Miodrag Babić i Slobodan Petrović u ime kluba Privrednik posetili patrijarha Irineja. ’IDI BRE FRANJO, PA NIJE 1. APRIL?!’ - Prvi susret predsednika SAD Baracka Obame i pape Franja u Vatikanu. ’OVOLIKI STE SVI VI ZA MENE’ - Tomislav Karadžić i Ratomir Babić na sednici Skup- štine Fudbalskog saveza Srbije. ’PEACE, MAN’ - Darko Šarić prvi put u sudnici Specijalnog suda. ’TIM ZA REFORME’ - Aleksandar Vučić predsednik SNS nakon proglašenja izborne pobede
  7. 7. 7BIZLIFE BIZNIS PANORAMA ’OD SAD U NEKOM DRUGOM FILMU’ - Vojislav Koštunica pozdravlja novinare nakon objave da napušta Demokratsku stranku Srbije. ’I U DOBRU I U ZLU’ - Ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Ivan Mrkić i šeik Abdullah bin Zayed Al Nahyan, pozdravljaju se na beogradskom aerodromu Nikola Tesla. ’KRIM JE NA OVU STRANU’ - Predsednik ruske Unije industrijalaca i preduzetnika Alexander Shokhin sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. ’UTISAK’ - Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uručilo je nagradu ’Jug Grizelj’ za 2013. godinu novinarki Olji Bećković.
  8. 8. 8 BIZLIFE TEMA BROJA N akon izbora, a u iščeki- vanju nove Vlade, koja bi prema najnovijim napisima u medijima trebala da bude formirana do pravoslavnog Uskrsa ili najkasnije do 1. maja, BIZLife je odgovor na pitanje koji su ekonomski priori- teti novog Premijera potražio kod ekonomskih stručnjaka. Ekono- misti se mahom slažu oko prvih ekonomskih koraka, ističući ne- ophodnost rešavanja budžetskog deficita i obaveznost sprovođenja davno najavljenih reformi. EKONOMSKI PRIORITETI Mihajlo Crnobrnja, profesor FEFA univerziteta, naglašava da se svi slažu da je pred budućom Vladom izuzetno težak posao da se nađu odgovarajuća rešenja za veoma komplikovanu ekonomsku situaciju. „Kad kažem svi, mislim na poziciju i opoziciju, na među- narodne ekonomske institucije, na strane i domaće eksperte. Situa- cija mnogo lični na onu u Grčkoj i Španiji, jer nas istovremeno ’napadaju’ i velika nezaposlenost, i veliki deficiti, odnosno, dugovi. Do sada, buduća Vlada nije jasno definisala svoje prioritete, osim ako slogani ’svom snagom protiv korupcije’ i ’svom snagom za posao’ nisu prioriteti.“ Ekonomski stručnjaci se slažu oko prvih koraka Vlade, koji treba da uslede nakon formiranja, i ujedno naglašavaju ročnost primene pojedinih mera Poslednji voz za Srbiju EKONOMSKI PRIORITETI NOVE VLADETEMA BROJA TEKST: Tatjana Ostojić Ivana Mihajlović Foto: Beta i Medija centar Beograd
  9. 9. 9BIZLIFE TEMA BROJA Sa profesorom Crnobrnjom se slaže i Dejan Šoškić profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije, koji ističe da je ključni problem u ovom trenutku negativni trend u kretanju budžetskog deficita i ukupnog duga, koji mogu da dovedu do bankrot- stva zemlje. „Prioritet je odmah doneti jasan i konherentan plan ubrzanog svođenja budžetskog deficita na nizak nivo, kao i plan za dovođenje ukupnog duga zemlje u narednim godinama na nivo u skladu za Zakonom o budžetskom sistemu“, naglašava Šoškić. Ovo bi po mišljenju profesora Šoškića trebao da bude samo prvi korak, a zatim slede godinama odlagana reforma, penzijskog sistema, državne administracije na svim nivoima, javnih preduzeća, zdravstva, obrazovanja..... dakle reforma javnog sektora. „Ozbiljna reforma treba da obezbedi: prvo da uspostavi sposobnost pravnog sistema zemlje da u kratkom roku i kompetentno štiti svojinu i ugo- vor. Drugo, da uspostavi mehani- zam podsticanja malih i srednjih preduzeća u razmenljivom delu BDP-a, uglavnom poljoprivreda i industrija, odnosno, onih koja mogu da izvoze. Treće, da se iza- bere adekvatan režim monetarne politike za zemlju. Četvrto, da postavi jasnu strategiju i poveća investicije države u infrastruktu- ru i obrazovanje nacije. Peto, da pojednostavi zapošljavanje i fleksi- bilnost na tržištu rada“, ističe naš sagovornik. Kratkoročni prioritet, slaže se i Vladimir Vuč- ković, član Fiskalnog saveta, je očuvanje finansijske stabilno- sti zemlje. „Ovaj cilj pretpostavlja usvajanje plana fiskalne konsolidacije, kako bi strani i domaći kreditori bili uvereni da je otplata javnog duga Srbije u budućnosti zaga- rantovana. Uporedo s fiskalnom konsolidacijom Vlada mora da započne s kreiranjem ambijenta koji će rezultirati privrednim ra- stom. To podrazumeva smanjenje birokratskih prepreka poslovanju i institucionalnu podršku tržišnoj privredi“, objašnjava Vučković. „Rekonstrukcija Vlade i izbori su već potrošili dragoceno vreme, a socijalna izdržljivost je na iskuše- nju. Nadajmo se da će se imenova- nje Vlade dogoditi do početka maja. Onda je žuran rebalans budžeta za ovu godinu. Mora da se održi likvidnosti zemlje prema inostran- stvu i likvidnosti javnih finansija. Potrebne su nove krupne uštede na javnim rashodima, treba uskla- diti deficit budžeta sa mišljenjem Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim je novi aranžmana vrlo va- žan“, saglasan je i Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Nakon toga treba da uslede reforme u svim resorima Vlade, a pregovori sa Evropskom unijom će odrediti redosled usklađivanja privrednog sistema, mišljenja je Kovačević. Ekonomski problemi sa kojim se suočava Srbija su brojni, a njihovo rešavanje je urgentno, pa će nova Vlada morati da deluje istovremno u više oblasti, ističe Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. „Nova Vlada mora u kratkom roku da usvoji rebalans budžeta kojim bi se smanjio fiskalni deficit u dru- goj polovini godine za najmanje jedan odsto BDP, što je ekvivalen- tno uštedama od dva odsto BDP na nivou cele godine. Uporedo sa tim neophodno je da se usvoje zakoni za reformu javnog sektora i privrednog sistema. Takođe, mislim da bi bilo opravdano da Vlada, u okviru smanjenih rasho- da, obezbedi određena sredstva za primenu antirecesionih mera, poput ponovnog pokretanja Kratkoročni prioritet je očuvanje finansijske stabilnosti zemlje Dinamika reformi Bolne reforme po mišljenju Dejana Šoškića treba uraditi bez odlaganja, ali je problem da li postoji politička volja. Neophodna je pravilna dinamika reformskih poteza i vremenski rok reformskih promena. „Greška u koju možemo zapasti je da, posle dodatnih skoro dve godine odlaganja reformi u prethodnoj Vladi, dođemo u situaciju da je potrebno uraditi mnogo toga u kratkom roku i da započnemo mnogo, a ne uradimo ništa valjano”, ističe Šoškić. Stojan Stamenković,ekonomista je mišljenja da je fiskalna konsolidacija imperativna pretpostavka izbegavanja da se zapadne u ’grčki scenario’. „Ona ima dve ’dimenzije’: rebalans budžeta i smanjenje deficita za oko 40 milijardi dinara, jedan odsto BDP-a, kao hitna, kratkoročna mera, i – nakon toga – sistemsko sređivanje javnih finansija, odnosno, konsolidacija na duži rok koja obuhvata i reformu penzijskog sistema i to takvu koja će prevazići efekte parametarskih mera koje preporučuje MMF, na primer, formiranje PIO fonda kao ograničenog investicionog fonda, na bazi kapitala iz ’restitucije’ ulaganja penzijskih doprinosa u javne investicije u periodu kada je na jednog penzionera dolazilo pet do šest zaposlenih. Po mišljenju Hasana Hanića ekonomski prioriteti nove Vlade su: • Rebalans budžeta • Okončati proces restrukturiranja 153 društvenih preduzeća • Okončavanje privatizacije nekoliko stotina preduzeća, čiji se gubici pokrivaju iz budžeta. • Objediniti desetine fondova za subvencionisanje, kreditiranje, podsticanje... • Kreirati program mera i modele podsticanja, odnosno, finansiranja preduzetništva i privatnih malih preduzeća radi rešavanja gorućeg problema nezaposlenosti i stvaranje zdrave osnove za privredni rast i povećanje budžetskih prihoda. Fiskalnakonsolidacija imperativ Prve stavke Rešenja potražiti u 'kresanju' potrošnje, ličnih dohodaka zaposlenih, penzija i subvencija - Mihajlo Crnobrnja
  10. 10. 10 BIZLIFE TEMA BROJA programa subvencionisanja kama- ta za kredite“, kaže profesor Arsić. Reforme, po mišljenju Arsića treba da budu međusobno uskla- đene. „Dugoročni uspeh fiskalne konsolidacije nije moguć ako se ne sprovede penzijska reforma, ne reši status preduzeća u restruk- turiranju, ne eliminišu socijalne i kvazifiskalne funkcije iz javnih preduzeća i drugo. Fiskalna konso- lidacija treba da podrži privredni rast time što će se smanjiti nepro- duktivni rashodi, a ne investicije u infrastrukturu ili ulaganja u obrazovanje i nauku ili subvencije za poljoprivredu. Reforma javnog sektora kojom bi se obezbedile kvalitetnije pravosudne, admin- strativne, obrazovne i druge usluge je nužan uslov za fiskalnu konsoli- daciju, ali i za privredni i društveni napredak Srbije“, ističe Arsić. Ekonomista Stojan Stamenko- vić je mišljenja da su ekonomski prioriteti nove Vlade stvaranje pretpostavki za dugoročno održiv privredni rast, porast zaposle- nosti i standarda. „Ako se imaju vidu drastična kriza likvidnosti, odnosno kriza obrtnih fondova u privredi, privreda nema sopstvenu akumulaciju za reinvestiranje, a nema ni dovoljnu akumulaciju za otplatu duga, tako da se na tom polju javljaju četiri među- zavisna imperativa na makro planu u svakoj razvojnoj strategi- ji: prvo, održanje solventnosti prema kreditorima; drugo, podizanje likvidnosti u tekućem poslovanju; treće, pokretanje novog investicionog ciklusa i, četvrto, podizanje nivoa rentabilnosti. Strategija izlaska na kolosek održivog razvoja je stvaranje mogućnosti da se isto- vremeno deluje u smeru navedena četiri uslova. Ovi uslovi treba da proisteknu iz novih mera i politike razvoja“ kaže Stamenković. NEOPHODNE REFORME Pravno-institucionalne reforme i usvajanje si- stemskih zakona koji su u proceduri razmatra- nja, kao što su zakon o radu, zakon o stečaju, zakon o planiranju i izgradnji, zatim struktur- ne reforme javnog sektora, državne uprave, poreskog sistema i reforma sistema socijalne zaštite, uključujući pre svega redefinisa- nje subjekta socijalne zaštite – domaćinstva umesto pojedinca su neophodne reforme prema rečima Ne mogu da se izbegnu ni bolne uštede, koje otežavaju rast tražnje - Milan Kovačević Rok da se donesu odgovarajuće mere i rešenja je kraj ove godine Mihajlo Crnobrnja kaže da ključne reforme koje moraju da se sprovedu su iste one koje je prethodna Vlada započela, a zatim odustala i izabrala vanredne izbore kao nužan prethodni korak. „Reč je o reformama koje treba, konačno, da urede naš privredni prostor, uslove privređivanja domaćih i stranih investitora. Time se bavimo od 2001. godine a ostvareno je malo, daleko manje nego što je trebalo i moglo. I dalje smo jedno od najneuređenijih tržišta u regionu! Zgodno je to što ove reforme praktično ništa ne koštaju u materijalnom smislu, osim ’sukoba’ sa onima kojima aktuelni neuređeni privredni sistem odgovara.“ Da bi se postavili temelji zdrave konsolidacije na srednji rok potrebno je samo u drugoj polovini ove godine pronaći uštede u vrednosti od jedan odsto BDP-a ili oko 400 miliona evra, kaže Vladimir Vučković. „To je veoma težak zadatak i neophodni su oštri rezovi u javnoj potrošnji. Manji deo može doći sa strane javnih prihoda, ali ne usled povećanja poreza i drugih nameta, nego zahvaljujući borbi protiv sive ekonomije i boljoj naplati javnih prihoda. Znatno veći deo mora da proistekne iz smanjenja rashoda. Moguće je nešto uštedeti u javnim nabavkama i racionalnijem trošenju na svima nivoima države, ali će po svoj prilici morati da se redukuju i penzije i zarade u javnom sektoru. Najneuređenije tržište u regionu Težak zadatak Hasana Hanića, dekana Beograd- ske bankarske akademije. Za Vladimira Vučkovića na vrhu liste prioriteta je penzijska refor- ma. „Sledi uređenje ambijenta za poslovanje odgovarajućim zako- nima o radu, stečaju, planiranju i izgradnji, privatizaciji. Efikasniji rad javnih preduzeća i odvojiti ih od budžeta i državnih garancija. Pronalazak strateških investitora ili stečaj za preduzeća u restruk- turiranju. Rok da se donesu odgo- varajuće mere i rešenja je kraj ove godine“, naglašava Vučković. Reforme prema mišljenju Sto- jana Stamenkovića moraju da se koncipiraju kompleksno, a kada je reč o redosledu – najhitnije je do-
  11. 11. 11BIZLIFE TEMA BROJA Reforme i reindustrijalizacija jedan su od glavnih faktora na putu razvoja Srbije, saglasno su svega nekoliko dana pred održavanje vanrednih parlamentarnih izbora istakli učesnici BIZLife panel diskusije „Ekonomski pravac Srbije – Izbori 2014“. Na pitanje svim učesnicima diskusije šta nam se smeši – oporavak ili recesija, Dušan Bajatović je istakao da je osnovni uslov donošenje sistemskih zakona, jer investitori neće doći tamo gde vlada latentna politička nestabilnost. „Spasa nam nema, propasti nećemo“, rekao je Bajatović i dodao da nijedna politička garnitura nema šansu bez pokretanja privrede. Nikezić je odgavarajući na pitanje o budućnosti Srbije istakao da su za godinu dana iscrpljeni svi privredni resursi za rast. „Novih izvora rasta u narednom periodu nema, niti ima najava novih investicija, a država najavljuje smanjivanje svojih podsticaja, tako da ni ona neće podizati privredni rast.“ Radulović je istakao da Srbija neće daleko stići ukoliko plitko sprovede reforme: „Sve uspešne države liče jedna na drugu, a svaka neuspešna je neuspešna na svoj način“. Privreda kao imperativ Milojko Arsić se slaže sa svojim predhodnicima koje su reforme neophodne, ali ističe da iako zakoni mogu da se usvoje u kratkom roku za realizaciju reformi potreban je duži period. „Za uspostavljanje finansijske discipline potrebno je verovatno godinu, jer je osim unapređenja stečajne procedure potrebno je da se reši status preduzeća u restrukturiranju, prekine isporuka gasa, struje i komunalnih usluga korisnicima koji ih na plaćaju, primene mera za suzbijanje sive ekonomije… Sistematsko smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru trajaće nekoliko godina. Penzijske reforme će se sprovoditi duže od decenije, dok su reforme administracije, obrazovanja, zdravstva permanentan proces.“ Rokovi za reforme nošenje novog zakona o radu radi novog zapošljavanja i smanjivanje troškova rada, zatim zakona o stečaju i privatizaciji. BUDŽETSKI DEFICIT Smanjenje fiskalnog deficita moguće je primenom konkretnih mera štednja, ističe Milojko Arsić i dodaje da čarobnih rešenja nema. „Treba smanjiti izdatke za plate i penzije. Biće neophodna i štednje na rashodima za robe i usluge na svim nivoima države, od opština do republike, kao i uštede na sub- vencijama“, naglašava Arsić. Milan Kovačević ističe neophod- nost promene strukture rashoda i unapređenje poreza, podsticanje većeg priliva javnih prihoda, bez uvođenja novih opterećenja. „Ali ne mogu da se zbegnu ni bolne uštede, koje otežavaju rast tražnje. Najgore će biti ako se ponovo posegne za povećanjem poreskih tereta. Već smo iskusili da je porez na dodatu vrednost doprineo padu maloprodaje, a ona usporila rast i uvećala deficit. Neophodno je sačiniti i pouzdan popis državne imovine i izložiti na prodaju svu imovinu koja nema dovoljan pri- hod. Kako visoki javni dug stvara sve veći pritisak na rast deficita budžeta, a on preti da dalje po- skupi zaduživanje, potreban je uz budžet i bilans imovine i duga i toka novca“, objašnjava Kovačević. Hasan Hanić je mišljenja da je neophodno ograničavanje rasta zarada zaposlenih u javnom sekto- ru, subvencija i transfera organi- zacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja, smanjivanjem i/ili ukidanjem subvencija društvenim preduzećima u restrukturiranju i drugim neprivatizovanim pre- duzećima, porastom budžetskih prihoda po osnovu podsticanja privrednih aktivnosti i poveća- nja broja zaposlenih i porastom budžetskih prihoda po osnovu redukovanja sive ekonomije. Nova vlada, po najavama sa istim ministrom finansija, moraće vrlo brzo da obavi rebalans budže- ta, mišljenja je i Mihajlo Crnobrnja. „Jedan od verovatnih načina popunjavanja rupe biće novo za- duživanje što odlaže, ali ne rešava problem. Drugo rešenje će morati da se potraži u 'kresanju' potroš- nje, ličnih dohodaka zaposlenih, penzija i subvencija koje se daju bazično propalim preduzećima. Jedno je jasno: rešenja ne mogu da budu ni laka ni brza. Zato svi mo- ramo da budemo pripremljeni na težak period pred nama. Bitno je da rešenja vode ka izlazu iz sadaš- nje situacije, da doprinose produk- tivnom zapošljavanju, povećanju produktivnosti i efikasnosti, a time i našeg položaja na svetskom tržištu“, ističe Crnobrnja. ● Neophodne investicije Milan Kovačević naglašava značaj reformi kojima može da se popravi investiciona klima, unaprediti konkurentnost i podstakne izvoz. „Dovršavanje privatizacije i sprovođenje stečajeva i reforme zdravstva, obrazovanja i mnogih institucija države, biće važne a bolne reforme. Penzioni sistem se mora reformisati da ne bi srljao u neodrživost. „Slede racionalnije uređeni uslovi zapošljavanja, bolje funkcionisanje pravosuđa i efikasnije izvršavanje ugovora i sužavanje prostora za crno tržište i korupciju.“ Pravno-institucionalne reforme i usvajanje sistemskih zakona koji su u proceduri razmatranja - Hasan Hanić
  12. 12. 12 BIZLIFE BIZNIS DIJALOG U poređujući poslovnu klimu Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovenije, Makedonije i Nemačke, gde Atlantic Grupa ima pogone, kao i tržišta širom jugoi- stočne Evrope, Zapadne Evrope i Rusije, Neven Vranković, potpred- sednik Atlantic Grupe za korpora- tivne aktivnosti kaže da uspešno poslovanje danas nigde nije jednostavno. „Globalni ekonomski uslovi su otežani, što se još uvek bolno oseća u našem regionu, pa i ako se u zapadnim zemljama oseća postepen oporavak, posle- dice krize se, takođe, osećaju. Kod nas su izraženi problemi visoke „Investitore ne impresioniramo slovenskim šarmom, nego kvalitetom“ Duboko u biznisu i van politike NEVEN VRANKOVIĆ, POTPREDSEDNIK ATLANTIC GRUPE ZA KORPORATIVNE AKTIVNOSTI tekst: Tatjana Ostojić BIZNIS DIJALOG
  13. 13. 13BIZLIFE BIZNIS DIJALOG nezaposlenosti, slabe kupovne moći, potrošački strah izazvan krizom, dok su velika inostrana tržišta visoko kompetitivna i vrlo je zahtevno naći svoje mesto na polici i u potrošačkoj korpi“, ističe sagovornik BIZLife i dodaje, „Ipak, pokazali smo kako sa našim brendovima koji su regio- nalno vrlo prepoznatljivi, poput Grand kafe, Smokija, Najlepših želja, Cedevite ili Cockte uspešno brodimo kroz krizu, Štark ima rekordne rezultate u preko 90 godina postojanja, dok su naši brendovi, kao što su DonatMg i Argeta, s internacionalnim poten- cijalom, pokazali zavidan uspeh i na zapadu, i na istoku Evrope. Argeta danas drži četvrtinu trži- šta paštete u Austriji, a odlične rezultate imamo u Nemačkoj i Španiji. Kvalitet, dakle, dokaza- no prepoznaju najzahtev- niji potrošači.“ ● Koji su faktori primarno uticali na smanjenje investicija u ovom regionu? - Rekao bih da kriza u našem regionu nije primarno donela problem, nego je više potencirala postojeće strukturne probleme koji su u vreme ekonomskog rasta mogli lakše da se zanemare, a pod uticajem krize su eskalirali. Količina izazova s kojim smo se u takvoj situaciji suočili očigledno premašuje kapacitete da se ti izazovi uspešno adresiraju i reše. I to jeste jedan od elemenata koji su u fokusu investitora – stabilnost zakonodavnog okvira, fleksibil- nost administracije, nivo usluga i proaktivnost prema privredi, konkurentnost u odnosu na okruženje… Treba imati, u svakoj zemlji pojedinačno, nacional- nu strategiju, onda konkretne programe razvijene za privlačenje investitora, i konačno veštinu da se to sve, kad je pripremljeno, uspešno predstavi i proda. Mi u regionu uglavnom zapinjemo već na prvom koraku. ● Atlantic Grupa se ne obazire na teškoće poslovanja u regionu – politička nestabilnost, birokratija, korumpiranost, nizak nivo standarda stanovništva… - Itekako uzimamo u obzir sve okolnosti poslovanja, to je dobrim delom i deo našeg uspeha, ali to ne znači da smo spremni da dignemo ruke, nego se sa izazovima borimo. Uz sve otežavajuće okolnosti, uvek se primarno fokusiramo na posao. U svim zemljama regiona imamo jednako dobar odnos s lokalnim zajednicama u kojima poslujemo, od Slovenije, preko Hrvatske, BiH, Srbije, do Makedonije. Pro- stora za unapređenje administra- tivnih procedura sigurno ima, ali nismo se susretali s velikim poteškoćama. Trenutno je najveći problem upravo nezahvalno ekonomsko okruženje. ● U kojoj meri na poslovanje Atlantica utiču dnevni politički događaji, kao što su bili najnoviji izbori u Srbiji? - Politika nas nikad nije optereći- vala. Temelji našeg poslovanja, ra- zvoja i uspeha su duboko u biznisu i van politike. Nikad se, ne samo u Srbiji, nego u bilo kojoj od zemalja regiona, gde se ta sprega često podrazumeva, nismo oslanjali na bilo koje političke strukture za poslovni napredak. Kao kompanija poslujemo na zdravim temeljima i u poslu se oslanjamo na sopstvene kapacitete, koji su veliki, a čine ih naši ljudi, kompetentan i stručan menadžment i naši prepoznatljivi brendovi. Kada smo 2010. kupili Drogu Kolinsku, a time i Štark, Grand Kafu i Palanački kiseljak, mnogi su bili iznenađeni da je čitav proces bio u potpunosti izvan političke sfere, i to u vreme verovatno najzategnutijih odnosa između Slovenije i Hrvatske. Ni Treba imati, u svakoj zemlji pojedinačno, nacionalnu strategiju Ne mislim da postoji neki univerzalni recept. Važno je biti odgovoran, a istovremeno i znati iskoristiti priliku i preuzeti određen rizik koji će doneti rast. Radimo najbolje što možemo u uslovima kakvi jesu, nema puno smisla kukati nad prošlom konjukturom i čekati da se vrate neka dobra vremena koja možda neće nikad doći, možda je stanje trajno promenjeno. Atlanticov recept za uspešan biznis Ideju o udruživanju velikih kompanija regiona smo manje doživeli kao poziv na udruživanje, a više kao poziv na proaktivno razmišljanje i ispitivanje uobičajenih rezona
  14. 14. 14 BIZLIFE BIZNIS DIJALOG u jednom trenutku nismo kontak- tirali nijednog političara u Ljublja- ni, Zagrebu, Beogradu ili Briselu. Na konkurs se prijavilo deset kandidata, bili smo najbolji, a cela transakcija se za obe kompanije pokazala kao izvanredan potez. ● Krajem 2013. krenuli ste u greenfield investiciju vrednu 120 miliona kuna u Novoj Gradiški. Koji su vaši planovi za 2014, a koji za narednih pet godina? - Kroz pet godina ćemo sigurno biti veći po svim parametrima, uvek imate nekoliko različitih scenarija za jedan takav duži period, ali recimo da je plan, gledajući brojke, prihod od pro- daje povećati na milijardu evra, povećati učešće internacional- nih tržišta u ukupnom prihodu, zadržavajući usprkos veličini, fleksibilnost i brzinu reakcije, i jednu posebnu atmosferu, duh koji nas čini kompanijom kakva jesmo i zbog ko- jeg volimo da radimo baš u Atlantic Grupi. Kratkoročnije, u ovoj godini, planiramo rast prodaje od oko sedam odsto ukupno gledano, dalji razvoj brendova i snažniju inter- nacionalizaciju poslovanja. ● Da li postoji bojazan da bi se Atlantic Grupa mogla preinve- stirati? - Ne. Vrlo odgovorno planiramo naše poslovne poteze, isto tako i finansiranje i ulaganje, i nikada nismo ulazili u kombinacije koje bi ugrozile naše poslovanje. Uvek smo koristili prilike i napredne mehanizme finansiranja rasta, počevši od akvizicije Cedevite, do Droge Kolinske, i konačno do kompletnog refinansiranja krajem 2012. u aranžmanu s EBRD-om, IFC-om i četiri komercijalne ban- ke. Postojeće obaveze smo tada refinansirali po vrlo povoljnim uslovima zahvaljujući kojima smo značajno podigli profitabil- nost na nivou prošle godine. Naš nivo zaduženosti nikad nije bio zabrinjavajući. ● Koji je trenutni kreditni rejting Atlantic Grupe? - Atlantic Grupa na tržištu ka- pitala stoji izuzetno dobro, što potvrđuju finanansijski podaci. Temeljno promišljamo strategiju razvoja, odgovorno planiramo i isporučujemo ono na što smo se obavezali. Od izlaska na Berzu krajem 2007, već 26 kvartala ispostavljamo rezultate kakve smo najavili i to ulagačima signalizira da je reč o ozbiljnoj i pouzdanoj kompaniji. Imamo ekspertan i odgovoran menadžment, dobru strategiju i dobre rezultate, i to je ono što privlači investitore, posebno kad je reč o značajnim inostranim fondovima. EBRD, nemačka razvojna banka DEG ili veliki švedski investicioni fond EastCapital ne impresionira slovenski šarm, oni nas godinama prate, jer smo kvalitetni. Upravljanje kreditnim rizicima deo je našeg svakodnevnog finansijskog poslovanja i strateškog razmišljanja Uvek smo koristili prilike i napredne mehanizme finansiranja rasta, počevši od akvizicije Cedevite, do Droge Kolinske Već 26 kvartala ispostavljamo rezultate kakve smo najavili Danas kad razmišljam čini mi se da je moj karijerni put išao dobrim smerom i tu ne bih ništa bitno menjao. U diplomatiji sam profesionalno stasao, imao sam priliku da učim o upravljanju i načinu ophođenja iz jedne drugačije perspektive, kao i da učestvujem u procesima koji su bili vrlo zanimljivi. U biznisu je prisutna jedna druga dinamika, stvari se brže događaju i rezultate vidite na dnevnoj bazi. Svaki posao koji se odgovorno radi podrazumeva i veliki angažman, i umešnost, i neku žrtvu. Uopšteno, u diplomatiji bi možda ponekad bila korisna neposrednost biznisa, a u biznisu širina koju ima diplomatija. Diplomata u biznisu
  15. 15. BIZLIFE XXX 15 ● Atlantic je za svoje operacije u Srbiji dobio kredit EBRD od pet miliona evra. U kojoj meri je Atlantic je do sada koristio kredite? - Kredit je najrašireniji mehani- zam finansiranja rasta i u razli- čitim fazama razvoja smo uvek koristili različite kreditne linije i komercijalnih banaka i razvojnih finansijskih institucija. Uprav- ljanje kreditnim rizicima deo je našeg svakodnevnog finansijskog poslovanja i strateškog razmišlja- nja, kao što rekoh – odgovorno planiramo i svoje obaveze uredno vraćamo. Ukoliko nemate dovoljno sopstvenih sredstava, a za velike investicije nemaju ih uvek ni globalne korporacije, morate biti spremni na cenu koju željeni razvoj podrazumeva. ● Radeći u Atlanticu preuzeli ste 30-tak kompanija. Po vašoj oceni koji je momenat u preuzi- manju najteži? - Rekao bih da svaki deo ima svoju težinu. Dobro odabrati je neizmerno važno, to odredi čitav dalji tok, jer pogrešan izbor može potkopati uspeh uz najbolju volju, trud i rad. Bez stabilne finansijske konstrukci- je, s druge strane, i najbolja odluka i namera pada u vodu. Najdugotraj- niji posao, ipak, bez kojeg transakci- ja nije uspešno zaključena je posao konsolidacije i integracije nakon akvizicije. Utoliko možemo da kaže- mo, da je ovaj deo najzahtevniji. ● Nedavno su se čuli i predlozi predstavnika najvećih kom- panija iz regiona da je možda neophodan neki vid udruživanja najvećih kompanija. - Već se neko vreme u medijima povremeno diskutuje o tome. U Atlanticu smo takvu ideju doživeli manje kao poziv na udruživanje, a više kao poziv na proaktivno raz- mišljanje i ispitivanje uobičajenih rezona, kad se radi o upravlja- nju kompanijama i vlasničkim odnosima. Rekao bih da je i Miodrag Kostić, kao inicijator, više hteo da ukaže na to da bi većina preduzetnika u našem okruženju radije izabrala da bude stopostotni vlasnik i najmanjeg sistema, nego 20-postotni suvlasnik u jednoj velikoj kompaniji. Činjenica je da su kompanije na ovim prostori- ma, koliko god značajne i velike u regionalnim okvirima, još uvek mali subjekti na velikim trećim tržištima i za značajniji uspeh na velikom evropskom ili svetskom tržištu moraće, barem veći deo njih, da pronađu neku uspešnu formulu zajedničkog nastupa. To može, ali ne mora da bude vlasničko povezivanje, niti je to uvek moguće u kontekstu tržišne koncentracije. Uvek smo otvoreni za razgovor o svakoj inicijativi, a kad je reč o rastu i razvoju poslovanja ne delimo kompanije po geografskim oznakama, nego primarno kroz vizuru poslovne logike i obostranog interesa. ● Šta je dovelo do toga da Atlan- tic od distributera postane jedan od vodeći regionalnih igrača u sektoru robe široke potrošnje? - Više od dvadeset godina razvoja stoji iza naše današnje pozicije, to nije malo vremena, a imali smo viziju, strategiju, ljude, strpljenja za postupan rast, a ponekad i malo sreće, ni to ne treba zane- mariti. Atlantic se od 1991. prvih deset godina uspešno razvijao kao distributer, a 2001. pravimo prvi iskorak u proizvodnju sopstvenog brenda kupovinom Cedevite i u regionalno širenje pokretanjem poslovanja u Srbiji i Sloveniji. Ostalo je, kako se kaže, istorija. ● Imamo ekspertan i odgovoran menadžment, dobru strategiju i dobre rezultate, i to je ono što privlači investitore bez maloprodaje Relevantan smo proizvođač jakih i prepoznatljivih brendova i visoko kompetentan distributer. Ne planiramo da uđemo u maloprodajni biznis, to je posao naših kupaca. Stav i odnos prvog čoveka kompanije svakako daje jedan smer u kojem se kompanija razvija. U našem sistemu se izuzetno puno diskutuje, svako je pozvan da da mišljenje o onome što je na stolu i odluke se donose u konstruktivnoj raspravi uz uvažavanje argumenata i stručnosti. To je sigurno zahvalno okruženje, ne samo za lični i profesionalni razvoj, nego i za razvoj ideja, a to je sve temelj uspeha. Ključ uspeha
  16. 16. 16 BIZLIFE INTERVJU BROJA „Trenutno završavamo izradu Nove strategije za Srbiju o kojoj će Upravni odbor EBRD odlučiti početkom aprila. Glavni fokus Nove strategije je na jačanju uloge i konkurentnosti privatnog sektora, stabilizacija finansijskog sektora i razvoj samoodrživih i efikasnih javnih preduzeća“ Fokus Srbije – strukturnereformeTekst: Tatjana Ostojić FOTO: Đorđe Nenadić INTERVJU BROJA MATTEO PATRONE, DIREKTOR EBRD U SRBIJI
  17. 17. 17BIZLIFE INTERVJU BROJA S rbija ima potencijal rasta od četiri do pet odsto godišnje, dok sve oko dva odsto nije do- voljno da reši problem nezaposlenosti, koja je 25 odsto, rekao je krajem decembra prošle godine Matteo Patrone, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji. Na BIZLife panel dikusiji „Privreda Srbije na raskr- snici“, održanoj 18. decembra 2013. Patrone je naglasio da bi izmene četiri zakona: o privatizaciji, steča- ju, zakona o radu i o planiranju i izgradnji bile korisne, ali da je bitno da se primene što ranije, što će nova vlada, nadamo se i uraditi, sada nakon održanih izbora. ● Tom prilikom bili ste mišljenja da politički izbori ne šalju dobru poslovnu poruku o Srbiji. U kojoj meri su izbori usporili privredu Srbije i da li nakon ovih izbora Srbija dobija neophodnu političku stabilnost? - Nisam rekao da politički izbori u Srbiji ne šalju dobru poslovnu poru- ku: izbori su vrhunac demokratije i suštinski važan deo života svake nacije. To je bilo u od- govoru na vrlo konkretno pitanje postavljeno na konfe- renciji u decembru i odnosilo se na vremensko poklapanje izbora sa započetim zakonodavnim refor- mama u oblasti radnog prava, ste- čaja, privatizacije i građevinskih dozvola. Sada kada su izbori za nama, verujem da će nova Vlada krenuti sa rešavanjem započetih reformi u najkraćem roku. ● Koji su po vašem mišljenju ekonomski prioriteti Srbije nakon formiranja nove vlade? - Srbija treba da se fokusira na dalje strukturne reforme koje bi pomogle privatnom sektoru, od- nosno dovele do njegovog razvoja. Reforme su neophodne u oblasti radnog prava, privatizacije, stečaja i građevinskih dozvola. Sektori in- frastrukture i energetike, takođe, zahtevaju sveobuhvatne reforme, poput uvođenja cost-reflecting tarifa. Srbija mora da privuče više direktnih stranih investicija. To je moguće učiniti. A veliki korak ka ovom cilju bilo bi poboljšanje ukupne poslovne klime. ● Da li je preduzimanje neophod- nih reformi samo stvar izbora Sr- bije ili jedina opcija za ekonomski oporavak i izbegavanja grčkog scenarija? Ne mislim da Srbiji preti rizik grčkog scenarija. Napred navede- ne reforme su ono što je zapravo potrebno da se ubrza na putu ka Evropskoj uniji (EU). ● EBRD je do danas investirala 3,5 milijar- di evra u 175 projekta u Srbiji, i to u sektor industrije, trgovina, agrobiznis, energija, finansije i infrastruktura. U kojoj meri se fokus EBRD – gde investirati , tokom godina menjao? - Nadalje ćemo se u većoj meri usredsrediti na privatni sektor, a sudeći po brojnim projektima ovo je već neko vreme naš prioritet. Prethodna godina je za nas bila posebno uspešna, budući da smo uložili 424 miliona evra u 24 projekta od kojih je samo za jedan obezbeđena državna garancija. Trenutno završavamo izradu Nove strategije za Srbiju o kojoj će Upravni odbor EBRD odlučiti početkom aprila. Glavni fokus Nove strategije je jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora, stabilizacija finansijskog sektora i razvoj samoodrživih i efikasnih javnih preduzeća. ● U investiranih 175 projekata u Srbiji da li je bilo neuspešnih i Finansijski sektor je dobro prebrodio ekonomsku krizu, ali ostala su neka nerazrešena pitanja kao na primer: visok nivo nerealizovanih kredita, visoka eurizacija i nastavak procesa smanjenja zaduživanja Verujem da će nova Vlada krenuti sa rešavanjem započetih reformi nova strategija Trenutno završavamo izradu Nove strategije za Srbiju o kojoj će Upravni odbor EBRD odlučiti početkom aprila. → VIŠE INFORMACIJA NA WWW.BIZLIFE.RS
  18. 18. 18 BIZLIFE INTERVJU BROJA koji su razlozi da oni nisu zabele- žili rezultat? - Kao što to obično biva sa insti- tucijama poput naše, koje se bave projektima nešto višeg rizika od prosečnog, bilo je slučajeva kada smo se oslonili na pogrešne spon- zore. Ali generalno naš nivo ’loših’ ili nerealizovanih kredita je zna- čajno ispod proseka finansijskog sektora u zemlji. ● Evropska investiciona banka (EIB), Svetska banka i EBRD potpisali su krajem 2013. sa Ministarstvom finansija Republike Srbije tri ugovora o kreditu u ukupnom iznosu od 273,8 miliona evra koji ima za cilj podršku rehabilitaciji nacionalne putne mreže. Vrlo često čuju se oprečna mišljenja o obliku i nači- nu investiranja u infrastrukturu Srbije, da postoje zaintereso- vani investitori, ali se rešenja ne nalaze i posle više godina imamo situaciju da je infrastruktura u Srbiji u očajnom stanju. Po vašem mišljenju da li postoji jedinstven recept za rešenje ove situacije? - I dalje smo svedoci velikih infra- strukturnih razlika, dok je prostor za investicije veoma ograničen. Neophodne su opsežne reforme u sektoru infrastrukture i energetike, poput razdvajanja ova dva sektora i uvođenja cost reflecting tarifa. To je veoma zahtevan posao. U zemlji postoje značajni nedostaci u pogledu infrastrukture, dok je prostor za investicije ograničen ili uopšte ne postoji. Ovakvo stanje nije održivo budući da je razvoj infrastrukture od suštin- skog značaja za dostizanje punog poslovnog potencijala zemlje kroz bolju i dublju integraciju u sistem transporta, trgovine i prometa. U tom kontekstu, realizacija infrastruk- turnih projekata, za koja su već obezbeđena sredstva, zaostaje za planiranim. Naš rad ide u dva pravca: pomažemo državnim organima da naprave pomak u primeni projekata, ali i da uključe privatni sektor kroz inovativna i atraktivna rešenja, poput dobro osmišljenog javno privatnog partnerstva. ● Krajem decembra 2013. ste potpisali ugovor sa Sogelea- se u iznosu od 20 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća i to za nabavku ko- mercijalnih vozila. Poslednjih par godina lizing kompanije upozora- vaju na uslove poslovanja u Srbiji. Molim vas za vašu ocenu u kolikoj meri je finansijska kriza uticala na finansijski sektor Srbije i koje bi mere nova vlada trebalo da preduzme za ovaj sektor? - Finansijski sektor je dobro pre- brodio ekonomsku krizu, ali ostala su neka nerazrešena pitanja kao na primer: visok nivo nerealizo- vanih kredita, visoka eurizacija i nastavak procesa smanjenja zaduživanja. Takođe, tu je i po- treba za daljom konsolidacijom u bankarskom sektoru. ● Jedan od glavnih ciljeva EBRD u naredne četiri godine u Srbiji će biti agrobiznis i to kako proizvod- nja hrane, tako i poboljšanje kva- liteta hrane. Da li već imate pro- jekte na kojima ćete raditi i da li je dostupan podatak o kolikim finansijskim sredstvima se radi? - Mi smo institucija koja odgovara na trenutne potrebe i visina sredstava namenjenih određenom sektoru nije unapred ustanovlje- na. Radimo sa nekoliko kompanija iz ovog sektora, a kroz partnerske banke kreirali smo i agrobiznis kreditnu liniju za agrikulturu. ● EBRD je kreditirao srpske kompanije Carnex i Nectar. Kakva su vaša iskustva u kreditiranju ovih kompanija? - Sa kompanijom Nectar sarađuje- mo, a u kompaniji MK group smo akcionar i kreditor. Iskustva sa kompanijama Nectar i MK group su više nego pozitivna i smatramo ih dugoročnim i stabilnim partne- rima na srpskom tržištu. ● U zemlji postoje značajni nedostaci u pogledu infrastrukture, dok je prostor za investicije ograničen ili uopšte ne postoji U februaru ove godine Suma Chakrabarti, predsednik EBRD na forumu u Londonu rekao je da to što su se okupili svi šefovi vlada država Zapadnog Balkana šalje snažnu političku poruku o tek postignutoj stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana. Matteo Patrone, direktor EBRD u Srbiji mišljenja je da je čitav region bitno napredovao ka političkoj stabilnosti, a događaji poput ovog skupa u organizaciji EBRD govore u prilog tome. Politička stabilnost Bilo je slučajeva kada smo se oslonili na pogrešne sponzore
  19. 19. Perspektive IT i telekomunikacija u Srbiji S P E C I J A L N O I Z D A N J E
  20. 20. 20 Piše: Ivana Mihajlović Foto: Marko Rupena U Srbiji je od 1. aprila moguća promena operatora fiksne te- lefonije, čime se u potpunosti liberalizuje domaće trži- šte telekomunikacija, bar kako ističu iz nadležnog ministarstva i nezavisnog tela Republičke agencije za elektronske telekomunikacije (RATEL). Svega neko- liko dana pre liberalizacije pojedini uče- snici telekomunikacionog tržišta ista- kli su da oko milion korisnika ipak neće imati pravo na izbor novog operatora, kako zbog činjenice da će izgubiti jed- nu od usluga koje koriste, ADSL, tako i zbog tehničkih ograničenja. U okviru prvog panela BIZLife okruglog stola ’Perspektive IT i tele- komunikacija u Srbiji’ predstavnici dr- žavnih institucija i telekomunikacio- nih kompanija razgovarali su upravo o prenosu fiksnih brojeva, monopolu i konkurenciji. Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomuni- kacija, podsetio je na početku skupa da telekomunikacije imaju znatan uti- caj na razvoj privrede same države, na bruto društveni proizvod, kao i na mo- dernizaciju privrede, naglašavajući da je veliki broj najrazvijenijih država pre- poznalo ulaganje u telekomunikacije kao jedan od mehanizama za izlazak iz ekonomske krize. „Srbija je 2010. donela Zakon o elektronskim komunikacijama ko- ji je u potpunosti liberalizovao trži- šte i postavio jasne i predvidive uslo- ve za konkurentnost. Predviđeno je do- nošenje niza pravilnika koji su bitni za implementaciju regulatornog okvira.“ Prema Lazarevićevim rečima Zakon je imao pozitivan efekat na sektor teleko- munikacija, za koji je istakao da je je- dan od najzdravijih, a da problemi koji se eventualno javljaju dolaze iz drugih Nakon godinu dana odlaganja Srbija i u praksi otvara tržište telekomunikacija, ali da li će svi korisnici biti u istoj poziciji Dva pogleda na liberalizaciju B I Z L I F E OKRUGLI STO, Perspektive IT i telekomunikacija uSrbiji Oko 540.000 korisnika priključeno je na stare analogne i digitalne sisteme koji ne podržavaju neophodne uslove za portovanje
  21. 21. 21 „Državne institucije moraće da raspišu tender za fiksnu telefo- niju. Svim silama ćemo se truditi da dobijemo taj tender u Vladi Sr- bije. Da li će Telekom kompletnoj vladi Srbije da isključi ADSL?“ IVANA BOJOVIĆ direktor operacija ORION Telekom „Osnova konkurentnosti na trži- štu je aktraktivnost usluga koje se nude, kvalitet servisa i cena. Za- nimljivo je da je na određen način raspored tačno ovakav i da po pitanju odabira operatora cena više nije toliko dominantna.“ ANDRIJA BEDNARIK predsednik Upravnog odbora PUKOS sektora i zakona. Jedna od poslednjih aktivnosti liberali- zacije tržišta sektora telekomunikacija od- nosila se na fiksnu telefoniju. „Prethodni zakon je predviđao da se za fiksnu telefo- niju izdaju licence koju je u tom periodu imao Telekom Srbije, a Telenoru i Orion Telekomu izdate su licence za fiksni bežični pristup. Novi zakon o elektronskim komu- nikacijama je predvideo da operatori treba samo da se upišu u registar i tu je određe- ni broj njih dobio mogućnost da pruža jav- nu govornu uslugu. To se pre svega odnosi na Investinžinjering, Ikom, SBB, KDS Novi SAD, Jet TV i Beogrid, tako da sada po- stoji veći broj operatora“, istakao je Milan Janković, direktor RATEL-a. Da je došlo do liberalizacije i ostvariva- nja osnova konkurentnosti na tržištu složio se i Andrija Bednarik, predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja kablovskih operatera Srbije (PUKOS). „Sada je konač- no tržište otvoreno, monopol je skinut. Praktično svi učesnici nemaju nijedan skri- veni element koji onemogućava brzi razvoj koji sada zavisi od sposobnosti i finansijske moći svakog od učesnika.“ Bednarik je ipak iskazao nezadovoljstvo saradnjom sa državnom upravom, načinom komunikacije i zbog činjenice da ovaj sek- tor nema svoje ministarstvo koje će kom- petentno da razmatra situaciju na tržištu, adekvatno donosi strategije ne samo sa sta- novišta primene evropskih propisa, već i sa stanovišta interesa domaćeg sektora. Da tržište od 1. aprila neće biti liberalizo- vano ukazala je Ivana Bojović, direktor ope- racija Orion Telekoma i istakla tri suštin- ska problema. Prvi se odnosi na činjenicu da će oko 700.000 korisnika ukoliko odluči da promeni operatora fiksne telefonije bi- ti suočeno sa gubitkom ADSL usluge. „To znači da ukoliko želite na slobodnom trži- štu da donesete komercijalnu odluku zbog ponude, kvaliteta usluge, dobićete odgovor da ne možete. To nije prava liberalizacija. Imamo promenjene okolnosti i bilo bi dobro da konstatujemo da to jeste i može da bude ozbiljan problem na tržištu“. Razlog zbog kog Orion nije potpisao Protokol o implementaciji Pravilnika o pre- nosivosti broja u javnim telefonskim mreža- ma na fiksnoj lokaciji je tačka 26 koja pred- viđa da operator primalac treba da obavesti korisnika prilikom podnošenja zahteva da može ostati bez ADSL-a što treba dodatno prilagoditi Zakonu o zaštiti potrošača gde se ulazi u paralelni problem u smislu oba- veštavanja korisnika, objasnila je Bojović i rekla da nisu želeli da stave potpis na nešto što može biti mnogo bolje. Obaveštavanje korisnika je upravo je- dan od suštinskih problema prema mi- šljenju Oriona, a kako je direktor operaci- ja ove kompanije naglasila korisnici se nala- ze u konfuziji, jer nisu dovoljno obavešteni o tome šta sve sa sobom može da nosi izbor drugog operatora i zamerila je izostanak me- dijske kampanje, naročito što se radi o jed- nom istorijskom trenutku otvaranja tržišta. Kao odgovor na ovu konstataciju Janković Pravilnik se odnosi na prenos fiksne telefonije u javnoj i govornoj usluzi, bez dodatnih usluga „Korisnik samo treba da bude obavešten da mu određene usluge neće biti na raspolaganju, kao i da li njegov broj iz tehničkih razloga može biti portovan. To je ono što je bitno jer Pravilnik se ne odnosi na druge usluge.“ MILAN JANKOVIĆ direktor RATEL-a
  22. 22. 22 je istakao da je pre donošenja Pravilnik šest meseci bio na javnoj raspravi i da su svi operatori tačno znali na šta se od- nosi – prenos fiksne telefonije u javnoj i govornoj usluzi, bez dodatnih usluga. Bojović je istakla da rešenje posto- ji u vidu samostalnog ADSL-a koje po- drazumeva izmenu standardne ponude Telekoma i da je u tom smislu neop- hodna saradnja sa RATEL-om. „Ako se primeti da će ovo biti veliki problem svi ćemo razgovarati i pred- ložiti izmenu standardne ponude“, od- govorio je Janković. Direktor RATEL-a takođe je naglasio da pitanje ADSL-a u godinu dana rada radne grupe niko ni- je pomenuo kao ni predlog da se izme- ni standardna ponuda. „Zahtev Oriona upućen je tek nedavno“. Slobodan Terzić, direktor sektora za regulatorno-pravni okvir Telekoma Srbija, rekao je da su tvrdnje da oko 700.000 korisnika ADSL neće moći da portuje svoj broj tek delimično tačne i to iz ugla Oriona. „Svaki korisnik koji prenese broj kod nekog kablovskog operatora on će mu putem svoje pristupne mreže obezbe- diti i telefonski, kao i sve dodatne ser- vise od televizije do interneta, kao što je slučaj sa svakim operatorom koji ima svoju pristupnu mrežu.“ Kada je u pitanju mogućnost samo- stalnog ADSL-a Terzić je istakao da ta- kva obaveza ove kompanije ne posto- ji. „Sve svoje obaveze koje proističu iz obaveze širokopojasnog pristupa in- ternet smo ispunili. Postoji jedna mo- gućnost koju operatori imaju po stan- dardnoj ponudi – iznajmljivanje lo- kalne petlje. Svaki operator može od Telekoma da iznajmi bilo koju paricu do pretplatnika i da preko nje ponudi širo- ku lepezu servisa. Ova mogućnost rela- tivizuje tvrdnju da 700.000 korisnika ne može preneti broj“, rekao je Terzić. Stefan Lazarević konstatovao je da problem postoji ističući činjenicu da se korisnici ADSL-a koji žele da promene operatora suočavaju sa jednostranim raskidom ugovora što sa sobom nosi određene posledice, ali nije doveo u pi- tanje postojanje mogućnosti promene operatora: „Možda postoji bojazan da će odustati od prenošenja broja, ali to ne znači da prenos broja nije moguć“. Kao jedan od suštinskih problema Ivana Bojović istakla je da se „za odre- đeni broj korisnika 1. april neće desiti“ jer pojedini opsezi ne mogu biti por- tovani. „Ne zna se koji su to korisni- ci, gde se nalaze, kao ni da li je defini- san rok kada će biti uvedeni u režim da mogu da budu portovani.“ Slobodan Terzić je razjasnio da se ra- di o 540.000 korisnika koji su priklju- čeni na stare analogne i digitalne siste- me koji ne podržavaju neophodne uslo- ve za portovanje i da se za to znalo od samog početka procesa. „Bili bismo vrlo srećni kad bi neki od operatora ušao u neko mesto gde ima- mo analogni sistem i investirao u pri- stupnu mrežu i komutacione sisteme i barem na neki način učestvovao u rav- nomernom razvoju države. Telekom Srbija svake godine investira i pokuša- va da smanji broj tih sistema, ali to ima svoj neki tempo i vezan je za obim in- vesticija koji je ograničen.“ Kada je reč o identitetu tih nešto vi- še od pola miliona korisnika i gde se oni nalaze Terzić je naglasio da se radi o osetljivom komercijalnom pitanju za Telekom i da zbog toga smatraju da dru- gim operatorima ovi podaci ne bi tre- balo da budu dostupni, osim u slučaju provere da li se broj može portovati ili ne, a mogu se dobiti nakon što korisnik podnese zahtev za promenu operatora. • „Bilo koja parica može da se iznajmi. Zahteva se samo da operator ima svoju opremu na toj lokaciji, a to je komercijalno pitanje operatora. U bilo koji objekat Tele- koma operator može da stavi svoju opre- mu i iznajmi paricu bilo kog pretplatnika.“ SLOBODAN TERZIĆ direktor sektora za regulatorno-pravni okvir, Telekom Srbija „Novi Zakon o elektronskim komunikacija- ma , koji će u potpunosti biti usaglašen sa regulativom EU i kojim će se do kraja de- finisati manjkavosti koje sada eventualno postoje, može se očekivati 2016.“ STEFAN LAZAREVIĆ državni sekretar, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Možda postoji bojazan da će odsutati od prenošenja broja, ali to ne znači da prenos broja nije moguć
  23. 23. 23 Piše: Milovan Miličković V ažna prednost elektronskog poslovanja je to što pruža podjednake šanse za poslo- vanje svima. To je jedna od retkih oblasti koja ne favorizuje ’veli- ke igrače’, već omogućava ravnoprav- ne uslove i šansu za razvoj poslova- nja u elektronskom okruženju, kaže za BIZLife Stefan Lazarević, državni se- kretar u Ministarstvu spoljne i unu- trašnje trgovine i telekomunikacija. „Za dalji razvoj elektronskog po- slovanja i elektronske trgovine, pored preduzimanja mera u oblasti unapre- đenja regulative, potrebno je raditi i na razvoju širokopojasnog interneta, edu- kacije korisnika i podsticaja za razvoj internet - ekonomije.“ • Koliko je zakonodavstvo Srbije prilago- đeno propisima EU, posebno u imple- mentaciji garancija konkurentnosti? - Naš regulatroni okvir u oblasti tele- komnuikacija, a samim tim i u domenu konkurentnosti u ovoj oblasti, usklađen je sa regulatornim okvirom EU iz 2002. Plan je da se do 2016. izvrši usklađiva- nje propisa sa regulatornim paketom Unije iz 2009. koji donosi dodatne me- re u pogledu zaštite konkurencije. Bitno je naglasiti da je, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikaci- jama, RATEL 2011. izvršio prvu anali- zu tržišta i odredio operatore sa zna- čajnom tržišnom snagom, zajedno sa njihovim obavezama u skladu sa tim. Naknadna analiza sprovedena je 2012. za maloprodajno tržište distribucije medijskih sadržaja i veleprodajno trži- šte širokopojasnog pristupa. RATEL se obavezao da analizu spro- vodi najmanje jednom u tri godine uz primenu odgovarajućih preporuka EU o analizi tržišta i utvrđivanju pojedinač- ne, odnosno zajedničke značajne tržiš- ne snage. Stoga, uskoro očekujemo novu analizu, na osnovu koje ćemo jasno vi- deti kakve efekte su propisane mere za operatore imale u prethodnim godinama. • Kako ocenjujete razvoj elektronske trgovine u Srbiji? -Svetski trendovi ukazuju da će internet ekonomija rasti tempom od osam od- sto godišnje u razvijenim zemljama, kao i dvostruko više na tržištima u razvoju. Regulatorni okvir u našoj državi nije u potpunosti prilagođen razvoju online tr- govine, ali s druge strane veliku ulogu u razvoju ovog vida trgovine imaju i navike potrošača, kao i nedovoljna računarska pismenost naših građana. Razvoj elek- tronske trgovine ima veliku budućnost u Srbiji, ali za to je neophodan odgovara- jući regulatorni okvir. Ukoliko želimo da idemo u korak sa razvijenim državama i ukoliko želimo da se naša ekonomija br- zo razvija, moramo istovrememo da ra- dimo na nekoliko frontova. Nadam se da će nova Vlada doneti niz zakona koji će unaprediti elektronsko poslovanje. • Da li možemo da očekujemo ulazak još nekog telekomunikacionog operatora u bankarski sektor Srbije? - U ovom trenutku ne raspolažemo in- formacijama o tome. To je svakako pi- tanje poslovnih strategija. Ipak važno je naglasiti da kupovina banke u Srbiji od strane telekomunikacionih operato- ra nije presedan na globalnom tržištu. Aktuelni regulatorni okvir ne spre- čava i ostale operatore da kupovinom ili udruživanjem sa nekom od bana- ka ojačaju svoju ponudu m-payment i m-banking usluga. Takođe, u ovom tre- nutku od velike važnosti za ovu oblast je usvajanje Zakona o platnim usluga- ma, kako bi se u potpunosti regulisala i podržala oblast pružanja i korišćenja elektronskih usluga putem mobilnih telefona. Nadam se da će nova Vlada staviti ovaj zakon na listu prioriteta. • U prethodnim godinama, primetan je konstantan rast broja građana i preduzeća u Srbiji koji koriste nove tehnologije i mogućnosti koje one nude Elektronska trgovina je budućnost Od velike važnosti je usvajanje Zakona o platnim uslugama kako bi se u potpunosti regulisala oblast pružanja elektronskih usluga putem mobilnih telefona STEFAN LAZAREVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacijaI N T E R V J U
  24. 24. 24 Tekst: Ivana Mihajlović Foto: Marko Rupena U Srbiji postoji gotovo blizu tri miliona korisnika fiksne te- lefonije, a prema podacima Republičke agencije za elek- tronske komunikacije (RATEL) ukupan prihod samo od usluga fiksne telefoni- je bio je oko 370 miliona evra u 2012. U ovom trenutku izuzetno je teško pro- ceniti koliko njih će podneti zahtev za promenu operatora nakon 1. aprila, ka- že za BIZLife Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske ko- munikacije (RATEL). „Shodno iskustvu prenosa brojeva u mobilnoj telefoniji u periodu od goto- vo tri godine nešto manje od 205.000 korisnika je promenilo operatora, a po- stoji skoro deset miliona korisnika mo- bilne telefonije. Videćemo kakva će si- tuacija biti. Ono što je najvažnije je da građani imaju mogućnost da bira- ju operatora koji mogu da im ponude nove pakete“, ističe Janković i dodaje: „U Ratelu imamo centralnu bazu, koju smo instalirali, kao i za mobilnu mrežu, a operatori su međusobno svoje infor- macione sisteme prilagodili i omogući- li prenos za rad preko centralne baze.“ • Da li su svi korisnici fiksne telefonije u mogućnosti da promene operatora? - Potpisivanjem protokola o implemen- taciji Pravilnika o prenosivosti broja u javnim telefonskim mrežama na fiksnoj lokaciji tržište je potpuno liberalizova- no. Imamo devet operatora koji pružaju javnu govornu uslugu i između tih ope- ratora promena je moguća. Protokol na jednostavniji način objašnjava postu- pak prenošenja broja, između svih ope- ratora koji pružaju javnu govornu uslu- gu, a s obzirom na iskustva koja smo imali u mobilnoj mreži, objašnjene su dodatne procedure koje se mogu sresti u samom prenosu. •Dalićeonikorisnicikojiseodlučenapro- menuoperatoraostatibezADSLusluge? - Ovde govorimo o prenosu broja u jav- noj govornoj usluzi. Pravilnik koji je donet putem javne rasprave 2011. de- finisao je način kao i šta će se preneti. Dodatne usluge nisu predviđene ovim prenosom, već samo prenos broja u jav- noj govornoj usluzi. U međuvremenu smo izvršili analizu tržišta, operatori su doneli standardne ponude, tako da svi koji žele da pruže tu mogućnost svojim korisnicima to mogu – lokalna petlja je otvorena. Znaju se uslovi za standardnu ponudu za pristup lokalnoj petlji i ta pi- tanja se ne rešavaju prenosom broja. • Potpisivanjem protokola o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja u javnim telefonskim mrežama na fiksnoj lokaciji tržište je potpuno liberalizovano MILAN JANKOVIĆ, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije I N T E R V J U U ovom trenutku jako je teško proceniti koliko korisnika će podneti zahtev za promenu operatora Prenos broja omogućen Zakonski rok za završetak procesa digitalizacije televizijskog signala, shodno obavezama koje je Srbija preuzela 2006, je 17. juni 2015. Prema strategiji koju smo imali iz 2008/09. kao krajnji rok bio je predviđen april 2012. Izvršene su izmene te strategije i kao krajnji rok sada imamo sredinu 2015. S obzirom da je pušteno 35 predajnika krajem prošle godine mi očekujemo da će se ceo proces završiti do kraja ove godine. Digitalizacija televizije se vrši pre svega da bi korisn- ici imali nove mogućnosti, bolji kvalitet slike, zvuka i dodatne usluge. S druge strane oslobađa se deo spek- tra, takozvana digitalna dividenda jedan, koju će država ponuditi operatorima. Strategijom je predviđeno da se to koristi za širokopojasni mobilni pristup i stoga će operatori putem javnog nadmetanja moći da dođu do korišćenja tog korisničkog opsega. Tu se očekuje oko 100 miliona evra prihoda. Digitalizacija
  25. 25. 25 Tekst: Tatjana Ostojić Foto: Marko Rupena O rion Telekom je potpuno spreman za prenos fiksnog broja iz mreže u mrežu. Prema rečima Slobodana Đinovića, generalnog direktora Oriona Protokol o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja u javnim telefon- skim mrežama na fiksnoj lokaciji ni- su potpisali, jer u članu 26. Protokola, koji se ne spominje ni u jednom dru- gom dokumentu, stoji da će korisnik koji svoj broj želi da prenese iz mreže Telekoma Srbija, a uz taj broj ima ve- zan ADSL, dobiti obaveštenje da će mu ADSL biti isključen. „To je sporno. Ni u jednoj zemlji to nije rešeno na taj način, da kada uvodi- te portabilnost fiksnog broja degradi- rate uslugu broadbanda. A do toga do- lazi, jer RATEL nije obavezao sve uče- snike u procesu da prilagode proces portabilnosti ugovorima koji postoje u samom mehanizmu prodaje ADSL-a, i nije obavezao da ono što postoji u standardnoj ponudi Telekoma, tačni- je pristup lokalnoj petlji da se iznajmi. Orion je podneo zahtev za pristup lo- kalnoj petlji još 6. marta 2013. i do da- nas nismo dobili odgovor. Drugi pro- blem je što svuda u svetu usluga ADSL je nezavisna u odnosu na telefonsku li- niju, i to je najlakše implementirati. U Srbiji ima oko 650 do 700 hiljada ko- risnika ADSL-a. Na to treba dodati još 540 hiljada korisnika koji su na centra- lama na kojima portabilnost nije omo- gućena. Time dolazimo do cifre od 50 odsto korisnika koji neće imati nikakav benefit od portabilnosti. • O kom tačnom broju korisnika fiksne telefonije govorimo? - Priča se o nekih tri miliona, ali mislim da ima 2,8 miliona korisnika. Razumem potrebu države da u susret evropskim integracijama kaže, ispunili smo jedan od uslova, uveli portabilnost i time li- beralizovali tržište. Fiksna telefonija će doživeti mnogo veći procenat portova- nih brojeva nego što je to bio sa mobil- nom. Taj broj će preći u nekih šest do osam godina preko 60 odsto ukupnog broja fiksnih brojeva. To su iskustva Hrvatske, Slovenije. Sem toga, država je u obavezi da tenderiše uslugu fiksne telefonije za celokupnu državnu upra- vu, i taj tender je u Srbiji počeo, počele su predkvalifikacije. Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko Orion Telekom pobedi na tenderu, da li će Telekom Srbija isključiti sve ADSL-ove državi? • Jedan od razloga odlaganja prenosa fiksnog broja bio je tehnička nespre- mnost Telekoma? - Telekom je u zvaničnoj prepisci od- govorio da je tehnički spreman. Podaci o brojevima koji zbog centrala neće moći da se prenesu nisu dostupni, ne- go se podnosi zahtev RATEL-u, koji taj broj proverava u centralnoj bazi i oba- veštava operatora. Ideja je da se proces pojednostavi, a kasnije će možda neko od operatora imati i motiv da investira u infrastrukturu. Orion je od 2009. do sada investirao preko 60 miliona evra u infrastrukturu i pored Telekoma, smo jedina dva operatora koji svojim kori- snicima pružaju usluge u bilo kom delu teritorije Srbije. • Orion je još 2009. kupio licencu za be- žičnu mrežu? - Dokumenta i strategija države su predviđali potpunu liberalizaciju trži- šta do 2010. Međutim, ona nastupa i to delimično tek 2014. godine. Zašto tek sad? Upravo zato što je neko mislio da će zaštitom Telekoma omogućiti bolje uslove prodaje, ili da će im omogućiti poziciju koju imaju. Lično mislim da to nije interes ni Telekoma Srbije. • Benefit od portabilnosti samo za 50 odsto korisnika Delimična liberalizacija Fiksna telefonija će doživeti mnogo veći procenat portovanih brojeva nego što je to bio sa mobilnom SLOBODAN ĐINOVIĆ, generalni direktor Orion TelekomaK O R P O R A T I V N I I N T E R V J U Rekao bih da je ovo je početak portabilnosti fiksne telefonije za oko 50 odsto korisnika. I početak kraja ADSL operatora osim Telekoma Srbije, zato što svi ADSL operatori koji imaju ADSL priključke, a nemaju fiksnu telefoniju, a takvih je stotinak hiljada, izgubiće te korisnike u doglednom periodu, jer će kroz portabilnost ili preći na nekog drugog ili će prosto migrirati na svog kablovskog operatora, a samom tim će ugasiti ADSL. Početak kraja ADSL?
  26. 26. 26 Piše: Ivana Mihajlović Foto: Marko Rupena K ada je u pitanju IT industrija Srbija pokušava da se pribli- ži standardima Evrope i ujed- no reši određene specifične probleme, stoga je drugi panel BIZLife okruglog stola ’Perspektive IT i teleko- munikacija u Srbiji’ bio posvećen elek- tronskoj trgovini i poslovanju. Nebojša Vasiljević, pomoćnik mini- stra trgovine i telekomunikacija, ista- kao je da je u Srbiji primetan poziti- van trend razvoja IT industrije, kao i da je vidljiv i napredak u razvoju e-upra- ve. Najviše administrativnih prepre- ka, prema njegovoj oceni, ima u obla- sti prekograničnog elektronskog poslo- vanja, usled drugačije dinamike komu- nikacije, prenosa novca i oporezivanja. Dušan Stojanović, direktor Uprave za Digitalnu agendu rekao je da Upravu u naredna tri meseca čekaju razgovori sa Ministarvom finansija kako bi se re- šila još uvek otvorena pitanja elektron- skog plaćanja na portalu eUprave, koje je u tehničkom smislu završeno. Kako je ocenio e-servis nije potpun ako gra- đanin mora bilo gde da ode nešto da plati, a ne može se očekivati ni da svi koriste mobilno bankarstvo. Uložena su značajna sredstva i tehnički je omo- gućeno, doduše u probnoj fazi, plaća- nje sa tri kartičarska brenda na porta- lu eUprave. „U dogovoru sa ova tri kartičarska brenda sveli smo provizije na mini- mum, ispod jedan odsto, i sa njima do- govorili jedinstvenu strategiju naplate tih provizija“, naveo je Stojanović. Kao problem koji trenutno posto- ji naveo je to što trenutno ne može da se izabere banka prihvatilac uslu- ge. Neophodno je sprovesti tender i ni- je jednostavno da se postigne dogovor koja će ga institucija u okvru državne Srbija generalno ima vrlo pozitivan trend u razvoju dela IT industrije, a računarske i informatičke usluge imaju značajan udeo u izvozu Neiskorišćen potencijal B I Z L I F E OKRUGLI STO, Perspektive IT i telekomunikacija u Srbiji U Srbiji je primetan pozitivan trend razvoja IT industrije kao i vidljiv i napredak u razvoju e-uprave
  27. 27. 27 „Pored pravca ’banke u džepu’ drugi vid bankarskih usluga je telefon kao sredstvo plaćanja. Taj deo tehnologije nije toliko zaživeo u Srbiji, ali se definitivno ide u tom pravcu.“ „Kada bi svi organi državne uprave sve klasifikacije za koje su nadležni stavili u elektron- skom obliku na svoje portale to bi samo veledrogerijama uštedelo više od 4,5 miliona evra na godišnjem novu.“ MILOŠ PAVLOVIĆ direktor IT sektora Eurobanke JELENA JOVANOVIĆ sekretar Udruženja informatičke delatnosti, PKS „Kada sagledamo privredu vidimo da je spremna da razvija sektor elektronskog poslovanja. Podizanjem nivoa IT usluga po- dižemo nivo i svih ostalih grana naše privrede.“ IVAN LACKOVIĆ direktor Halcom Niža stopa PDV-a je bila mera podsticaja i imala je jasne pozitivne efekte, ali nije bilo dovoljno sredstava da ta mera opstane, istakao je Vasiljević. Jelena Jovanović, sekretar Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije ukazala je na činjenicu da struktura cene ne čini samo PDV, već kada je u pitanju oprema vezana je i ekološka taksa koja se povećala zajedno sa porezom na dodatu vrednost. „Dražava i pored gubljenja podsticaja može da uradi nešto, a to je Information Technology Agreement Svetske trgovinske organizacije - sektorska inicijativa koju možete potpisati kao država iako niste članica STO. To je mera koja može da se donese bez novca i koja može doneti dobrobit“, naglasila je Jovanović. Povećanje PDV uprave sprovesti i izabrati banku prihvati- oca usluge, istakao je Stojanović. Kao jed- na od banaka koja je spremna da se prija- vi na ovakav tender je i Eurobank potvr- dio je Miloš Pavlović, direktor IT sekto- ra ove banke. Kada se govori konretno o elektronskom poslovanju, pre svega o bankarskim usluga- ma Pavlović je ocenio da banke ne smatra- ju informacione tehnologije svojim core bi- znisom, ali da je poslednjih nekoliko godi- na situacija u stvari drugačija, jer ove teh- nologije omogućavaju poslovanje bankama. Svaka banka, takođe, izdvaja značaj- na sredstva i za elektronsko bankarstvo. „Prepoznale su uticaj informacionih tehno- logija u bankarstvu, a neke IT žele da pred- stave i kao nosilac svoje ponude.To se mo- že videti i po ponudi aplikacija. Eurobank je inače sama razvila mobilnu aplikaciju za sve tri mobilne platforme, ali u Srbiji još uvek nije dovoljno zaživeo taj deo tehnolo- gije“, objasnio je Pavlović. I sama država prepoznaje ulogu i neop- hodnost regulisanja ovog sektora, pa je Pavlović podsetio da je od 1. januara ove godine stupila na snagu odluka NBS o mi- nimalnim standardima za upravljanje in- formacionim tehnologijama koje se ba- vi upravljanjem rizicima u IT sektorima. Izuzetno veliki značaj se pridaje outsorcin- gu i regulišu se odnosi između banke kao korsnika usluga i raznih vendora. Ivan Lacković, direktor kompanije Halcom, ukazao je da do sada nisu bili su- očeni sa pokušajima prevare kada se govori o rizicima elektronskog poslovanja. „Nivoi sigurnosti su različiti, a za privredu su po- sebno tvrdi“, rekao je Lacković. Ovakav stav potvrdio je i Pavlović naglasivši i da Ako pričamo o elektrnoskom plaćanju znatne su uštede u odnosu na šaltersko poslovanje
  28. 28. 28 same banke ulažu značajna sredstva i vreme kako bi korisnicima obezbedile sigurnost. Kada se govori o elektronskom poslova- nju u Srbiji, ono što je neophodno i izuzet- no bitno je edukacija sektora malih predu- zeća, istakao je Lacković. „Ako pričamo o elektrnoskom plaća- nju znatne su uštede u odnosu na šalter- sko poslovanje. Postoje i drugi kanali ali se pokazuje da je najniži trošak onih transak- cija koje koriste ekektronsko bankastvo. Ako se gleda drugi vid poslovanja kao što je razmena elektronskih faktura uštede su znatne, jer se ne dobija samo na uštedi elektrosnke transkacije nego se štedi i na određenim procesima, kao i dodatnom sa- obraćajnom kanalu pošte.“ Stojanović je dodao da je prema određe- nim analizama na nivou Evrope pre pet go- dina bankarska transakcija koštala između 1,2 i 1,3 dolara ukoliko se obavi na šalteru, a elektronski oko dva centa. •„Razvijamo i uslugu dostave proizvoda, dokumenata u ovom slučaju, na kućnu adresu. Tu ima određenih zakonskih prerpeka, jer za neke prozivode zakonom je definisano da se stranka u postupku mora pojaviti pred organom kod koga je aplicirala za određeni proizvod.“ DUŠAN STOJANOVIĆ direktor, Uprava za Digitalnu agendu „Trebamo da se fokusiramo na rešavanje mnogih stvari kako bi stvorili okruženje koje će omogu- ćitidaljineometanrast,aizuzetno važno je obrazovanje, jer u ovoj industriji ključni resurs su ljudi.“ NEBOJŠA VASILJEVIĆ pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija „Procenjena vrednost IT usluga u prethodnoj godini je preko 200 miliona evra. To je izuzetno veliko tržište, a da bi obezbedili to trži- šte treba edukovati ljude.“ MARIJANA DESPOTOVIĆ ZRAKIĆ šef Katedre za elektronsko poslovanje, FON U razgovorima sa preduzećima, prema rečima Nebojše Vasiljevića, jedna od glavnih tema je i ta da ponestaje kvalitetnog IT kadra i da država mora da pronađe način da reprodukuje kvalitetne ljude iz ove oblasti. Na značaj obrazovanja kadrova ukazala je i Marijana Despotović Zrakić, šef Katedre za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka (FON). Kako je naglasila razvojna šansa za privredu Srbije je ulaganje u prioritetne tehnologije koje ne zahtevaju značajna infrastrukturna ulaganja, već samo ulaganja u obrazovanje. Prema studiji IDC-a očekuje se da će zaposlenost u IT oblasti u svetu u naredne četiri godine rasti za 5,8 miliona poslova, a 51 odsto od svih zaposlenih u ovom sektoru biće orijentisani na razvoj softvera, ukazala je Despotović-Zrakić. U Srbiji se zapošljavanje IT stručnjaka u oblasti razvoja softvera povećava za oko hiljadu radnih mesta godišnje, ali kako navodi šef Katedre za elektronsko poslovanje FON-a, uz primetan nedostatak stručnjaka u oblasti projektovanja i razvoja softvera u Internet okruženju, kao i u oblasti IT menadžmenta. „Stoga u nastavne planove i programe u većoj meri treba uključiti zahteve savremene IT industrije. Brz razvoj informacionih tehnologija i česte promene na IT tržištu treba posmatrati kao polaznu osnovu za kreiranje novih izbornih predmeta na osnovnim studijama iz ove oblasti, kao i novih studijskih pro- grama na master i doktroskim studijama.“ Usklađivanje potreba na IT tržištu, prilagođavanjem postojećih i kreiranjem novih nastavnih planova i programa u skladu sa zahtevima savremene IT industrije može se povećati broj studenata koji studiraju IT i ojačati veza između obrazovanja, nauke i privrede, navodi Marijana Despotović Zrakić i kaže da uko- liko se ovi predlozi implementiraju, obim srpskog izvoza računarskih usluga i softvera do 2020. mogao bi da dostigne nivo od oko pet odsto BDP-a. Kvalitetan kadar
  29. 29. 29 Piše: Milovan Miličković Foto: Marko Rupena P rema zvaničnim podacima NBS-a, u našim bankama je re- gistrovano preko milion kori- snika elektronskog bankarstva i taj broj raste za oko 10.000 mesečno, kaže za BIZLife Miloš Pavlović, direk- tor IT sektora Eurobanke i ističe da je oko 40 odsto transakcija platnog pro- meta u ovoj finansijskoj ustanovi pri- mljeno kroz e-Banking. Ipak, najveći broj transakcija generišu firme, dok fi- zička lica uglavnom koriste ovaj kanal za plaćanje mesečnih računa. „Postoje banke u svetu koje posluju isključivo kroz elektronske kanale i nemaju ni- jednu ekspozituru. U poređenju sa nji- ma mi smo samo zagrebali površinu, ali nisam siguran da želimo da se poredi- mo sa takvim bankama.“ • Gde smo mi, a gde je svet kada su u pi- tanju IT rešenja u bankarstvu? - Generalno, ne vidim velike razlike u tehnologijama, ali na polju usluga sva- kako ima značajnih razlika koje su pre svega uzrokovane lokalnim zakonodav- stvom. Na primer, koliko god napredan IT sistem imali, novi klijent mora da dođe u ekspozituru i lično potpiše do- kumentaciju ukoliko želi da otvori ra- čun, što nije slučaj u svetu. Što se tiče core banking rešenja, Eurobank koristi jedan od najboljih svetskih sistema, te bih rekao da na tom polju ni malo ne zaostajemo. Prema sa- vremenim istraživanjima, čitava IT in- dustrija će se u budućnosti fokusira- ti na četiri ključna koncepta: mobile, cloud, social i big-data-management. Uveliko se bavimo svim tim stvarima. Sa druge strane, u svetu postoje ban- ke koje se baziraju na ’alternativnim’ kanalima prodaje i plaćanja, očekivano je da njihova rešenja budu moćnija od tradicionalnih banaka, kako kod nas ta- ko i u svetu. Popularizacija m-Bankinga značajno će povećati broj korisnika ’al- ternativnih’ metoda plaćanja. • Koliko Eurobank radi na edukaciji mla- đe populacije kada je u pitanju e-ban- king? - Eurobank tradicionalno jako dobro sarađuje sa fakultetima, tačnije stu- dentima, koji uzimaju aktivno učešće u kreiranju modernih rešenja, pa i elek- tronskog bankarstva. Prva verzija naše mBanking aplikacije urađena je od stra- ne studenata koji su još uvek bili na fa- kultetu. Ako govorimo o klijentima Eurobanke koje želimo da usmerimo u vode elek- tronskog bankarstva, čini mi se da smo u prošlosti više pažnje posvetili kor- porativnim korisnicima, koji trenutno mogu da biraju između tri eBanking re- šenja. Od prošle godine smo se okre- nuli mlađoj populaciji nudeći mBan- king aplikaciju koja je za kratko vreme postala veoma popularna. • Koliko je kupovina licence KBC banke od strane Telenora promenila stvari na tržistu? - Za sada još uvek ne vidimo veliki uti- caj ulaska Telenora na bankarsko tr- žište Srbije. Imajući u vidu da su oni okrenuti isključivo fizičkim licima i pre svega mlađoj populaciji koja prati nove tehnologije, smatram da će u narednom periodu Telenor doneti puno inovacija i modernih bankarskih usluga na naše prostore. Mobilni operateri, pored jav- nih preduzeća, imaju najširu bazu klije- nata, te nije neočekivana njihova ideja da pored mobilnih usluga ponude i ne- ke druge, bankarske, usluge. Ne bi me začudilo da se ponovi sličan scenario, mada ne vidim da trenutno neko od po- stojećih operatera ide u ovom pravcu. • Postoje banke u svetu koje posluju isključivo kroz elektronske kanale. U poređenju sa njima mi smo samo zagrebali površinu Srbija prihvatila e-Banking Popularizacija m-Bankinga značajno će povećati broj korisnika ’alternativnih’ metoda plaćanja MILOŠ PAVLOVIĆ, direktor IT sektora, EurobankK O R P O R A T I V N I I N T E R V J U Najveći deo našeg razvojnog tima čine svršeni studenti tehničkih fakulteta koji- ma je posao u Eurobanci prvo radno isk- ustvo. Verujem da je jako važno omogućiti mladima da pokažu svoje ideje i uposle svoju energiju na pravi način. Mi ćemo ovu strategiju dosledno pratiti i u budućnosti. Mlade snage
  30. 30. 30 Piše: Ivana Mihajlović Foto: Marko Rupena G lavni benefit razvoja e-uprave je efikasnija ad- ministracija koja pruža bo- lje usluge građanima i pri- vredi. Sama činjenica da se usluga pruža elektronskim putem je samo normalan način efikasnog pružanja usluge, kaže za BIZLife Nebojša Vasiljević, pomoć- nik ministra u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. • Do sada je dosta urađeno u vezi e-uprave, ali predstoji još dosta posla. Šta je još neophodno uraditi? - Poslovi koji nam predstoje se grubo mogu podeliti u dve grupe: da svaka institucija modernizuje usluge iz svoje nadležnosti i da razvijamo i unapređu- jemo sistemska rešenja. Trenutno imamo Poresku upra- vu i MUP kao nosioce ključnih usluga za preduzeća i za građane, koji su ra- zvili značajne e-usluge i nastaviće da ih razvijaju i unapređuju. Za uspešnu e-uslugu potreban je efikasan infor- macioni sistem unutar organa, ažur- ne evidencije i modernizovane zavisne usluge. Sama elektronska komunikaci- ja sa strankom dolazi na kraju i često je najmanje kritična stvar. Usluge koje iza sebe imaju puno povezanih usluga i Srbija je od 2013. uključena u jedinstveno ocenjivanje razvijenosti e-uprave zajedno sa svim članicama EU. Mogućnost da se uporedimo sa drugima na osnovu objektivnih kriterijuma doprineće jasnijem planiranju daljeg razvoja NEBOJŠA VASILJEVIĆ, pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija I N T E R V J U Povećanjem PDV-a sa osam na na 20 odsto za računare i računarsku opremu prestala je da postoji jedna izuzetno značajna podsticajna mera Na pragu digitalizacije Problem korišćenja servisa PayPal je već rešen na strani plaćanja, takozvane ’send’ opcije, i naši građani u velikoj meri koriste PayPal za kupovinu preko Interneta. Međutim još nije aktivna ’re- ceive’ opcija koja omogućava naplatu kod prodaje roba i usluga. Naše ministarstvo sarađuje sa drugim državnim organima u nastojanju da se razjasne sve okolnosti u domaćem pravnom sis- temu koje su od značaja za usluge poput PayPala. S tim u vezi je Narodna Banka Srbije nedavno izdala saopštenje u kom se ističe da ne postoje zakonske prepreke za poslovanje PayPal servisa u Srbiji i gde su dodatno razjašnjeni detalji u slučaju kupoprodaje između rezidenata Srbije. Takođe, uobičajena je praksa PayPala da u određenoj zemlji prvo otvori ’send’, a nešto kasnije i ’receive’ opciju. Mi se upravo nalazimo u tom periodu kada je otvorena samo opcija plaćanja. Pri tome mislim da smo na dobrom putu da uskoro bude aktivirana i mogućnost naplate, a kada će to tačno biti, zavisi od poslovne odluke kompanije PayPal. Prepreke za PayPal u Srbiji
  31. 31. 31 evidencija, kao što je izdavanje građe- vinskih dozvola, su najbolji primer za to. Tu je neophodno korak po korak unapređivati stvari sa svih strana. Na polju sistemskih rešenja imamo portal eUprava sa sistemom elektron- skog plaćanja i generičkim tehničkim rešenjem za e-usluge. Kao ključni sle- deći projekat u oblasti sistemskih re- šenja je modernizacija Centralne pi- sarnice republičkih organa. Tu dola- zimo do pitanja finansiranja projekata koji su kritično važni za ukupan razvoj e-uprave, a u nadležnosti su raznih in- stitucija, gde je potrebno naći sistem- sko rešenje u finansijskom smislu. Srbija je od 2013. uključena u jedin- stveno ocenjivanje razvijenosti e-upra- ve zajedno sa svim članicama EU, a izveštaj za prethodnu godinu očekuje se u maju ili junu. Mogućnost da se upo- redimo sa drugima na osnovu objek- tivnih kriterijuma će, takođe, doprineti jasnijem planiranju daljeg razvoja. •KolikajeuovommomentuITpotrošnjau Srbiji,akolikijeprosekuzemljamauEU? - IT potrošnja u Srbiji je u svakom slu- čaju izrazito niska u odnosu na zemlje EU, ali to pre svega treba gledati kao jedan od indikatora ukupnog nivoa modernizovanosti privrede, države i društva u celini. Zbog toga bih radije koristio termin ’ulaganje u IT’, jer je poenta u tome da se više ulaže u modernizaciju. Takođe, treba razumeti da je domaća IT industri- ja jednim delom orijenti- sana na domaće tržište, a jednim delom na globalno tržište. Upravo ovaj dru- gi deo izvozno orijentisane IT industrije beleži značajan rast, ali nikako ne sme- mo zanemariti razvijenost domaćeg tr- žišta, kako zbog onih koji na tom trži- štu nude robu i usluge, tako i zbog onih kojima su IT proizvodi i usluge potreb- ni za uspešno poslovanje. • Kako se u paket podsticajnih mera pomoći za razvoj softverske industrije, koji je država pripremila, uklapa odluka o povećanju PDV za IT opremu? - Povećanjem PDV-a sa osam na 20 odsto za računare i računarsku opre- mu prestala je da postoji jedna izuzet- no značajna podsticajna mera, ali koja je u postojećim finansijskim okolnosti- ma teško mogla da se održi. U uslovima ograničenih finansijskih sredstava biće neophodno da se usredsredimo na me- re koje ne zahtevaju previše sredstava, kao što je bolja regulativa i sistem koji tu regulativu prati, odnosno da državna administracija manje opterećuje, a više pomaže. Zatim na mere koje su ekono- mične - kao što je povećavanje ulaganja u IT od strane države što će se kao inve- sticija vratiti kroz efikasniji i racional- niji rad državnih organa, ali i mere koje su direktno usmerene ka glavnim dugo- ročnim strateškim prioritetima kao što je razvoj infrastrukture i obrazovanje. • Još uvek govorimo o legalnim sof- tverima, ali kad bi se zašlo po firmama piraterije bi bilo u izobilju. Šta država čini da se to suzbije? - Već nekoliko godina inspektori Po- reske uprave su ovlašćeni za kontrolu legalnosti softvera, tako da ima ko da ’zađe po firmama’ i mnogi su to na svojoj koži osetili. U proteklom peri- odu i sama država je značajno uložila u softverske licence. Sve u svemu stanje po ovom pitanju se iz godine u godinu popravlja. Potrebno je da se podiže svest o tome da intelektualna svojina ima vrednost i da ne treba da se neovlašćeno kori- sti. Ponosni smo na činjenicu da nam je dobro krenulo sa izvozom softvera, pa ne treba da zaboravima da i ta zarada potiče od intelektualne svojine. • Za uspešnu e-uslugu je potreban efikasan informacioni sistem unutar organa Ponosni smo na činjenicu da nam je dobro krenulo sa izvozom softvera, pa ne treba da zaboravima da i ta zarada potiče od intelektualne svojine U svakom poslovanju postoje prevare, pa kako se razvija elektronsko poslovanje, tako su i prevare u tom delu poslovanja značajnije. Država je uspostavila institucije za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru MUP-a, tužilaštva i u sudskom sistemu. Mod- ernizacijom pravnog okvira takođe se sve detaljnije regulišu aspekti informacione bezbednosti. Naravno, prevara će uvek biti i vrlo je važno da svi učesnici u elektronskom poslovanju vode računa o tome. Opasnost od prevara
  32. 32. 32 Tekst: Zorana Pajić Foto: Marko Rupena U potreba savremenih tehno- logija u radu javnih služ- bi u poslednje vreme sve vi- še dobija na značaju. Portal eUprava svakako je predvodnik ova- kvog trenda, a od 2006. godine ka- da je kao pilot verzija pušten u rad nu- deći samo ključne informacije o nekim uslugama, do danas je prešao dug put. Taj put se nastavlja, a kako će komuni- kacija sa organima uprave u budućno- sti izgledati, u intervjuu za BIZLife go- vori Dušan Stojanović, direktor Uprave za Digitalnu agendu. • Koje su prednosti upotrebe usluga eUprave? - Suština eUprave je u dostupno- sti tačnih informacija, a zatim i samih usluga, na jednom mestu. Ovo je sada začetak jednog sistema gde će građa- ni, u perspektivi, završavati poslove pred upravnim organima za koje bi ra- nije morali da obiđu nekoliko šaltera. Ideja je, dakle, da se na jednom mestu završi sve. • Statistike pokazuju da portal koriste uglavnom pripadnici mlađe populacije. Na koji način planirate da ove usluge pri- bližite starijim generacijama? - Uprava za Digitalnu agendu je nedavno kandidovala jedan projekat u Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji. Ideja projekta je da u 50 pošta u svih 25 re- giona u Srbiji postavimo personalizova- ni info-kiosk preko kog bi građani mogli da pristupe eUpravi. U prvih šest mese- ci bi pored kioska bili obučeni ljudi za- duženi da pomognu prvenstveno sta- rijim osobama da se uloguju, podnesu zahtev. Tu u pošti bi odmah mogli da uplate iznos usluge i završe čitav po- sao. Potrudili smo se da portal približi- mo i osobama sa invaliditetom, pa tako postoje različite veličine slova za slabo- vide i mogućnost da se dokumenti i in- formacije preslušavaju. Postoji i perso- nalizovana stranica za strance, na en- gleskom jeziku, sa uslugama koje su za njih atraktivne. Pored srpskog i engle- skog, portal je dostupan i na jezicima nacionalnih manjina. Cilj nam je da por- tal bude dostupan svim građanima. Veliki broj usluga je nemoguće razviti jer fali mnogo preduslova,zakonska regulativa ne postoji ili nije ispraćena, podzakonski akti nisu validni DUŠAN STOJANOVIĆ, direktor Uprave za Digitalnu agendu I N T E R V J U Da bi eUprava zaživela i omasovila se, neophodno je da postoji mogućnost elektronskog plaćanja na portalu Budućnost je u eUpravi •Kolikosu,premapodacimakojimaraspolažete,građa- ni upućeni i koliko koriste portal eUprava? - Svakako ne dovoljno. Jasno je da atraktivne usluge, odnosno usluge koje širokoj populaciji trebaju, poput recimo usluge elektronske zamene vozačkih dozvola, doprinose boljoj vidljiv- osti i većem korišćenju portala. Dovoljno je pomenuti da je za prva četiri dana kako je usluga elektronske zamene vozačkih dozvola postala dostupna, naš portal posetilo preko 170.000 ljudi. Dobili smo 10.000 novih korisnika i to u prva dva dana, a od 2.500 podnetih prijava u prvih deset dana u istom periodu je polovina rešena Neupućeni građani
  33. 33. 33 U Srbiji se svake godine raz- mene milioni faktura, me- đutim velika većina njih je u papirnom obliku. Ovakva situacija dovodi do neefikasnosti, ko- ja već danas može da se reši upotre- bom informacionih rešenja, kao što su e-fakture, odnosno računi koji se iz- daju, primaju i obrađuju isključivo elektronskim putem. Na ovaj način se podiže efikasnost u radu, kako na strani izdavaoca, ta- ko i na strani primaoca faktura, a troškovi su niži do 75 odsto, objašnjava Aleksandar Spremić, zamenik direktora Halcoma. „Halcomovo rešenje za distribuciju e-faktura upotrebljava sigurne i bezbedne e-banking kanale. U razmeni elektronskih faktura učestvuju izdavaoci, primaoci i banke. Iz tog razloga, za uspostavljanje razmene e-faktura nije potrebno ulagati u skupa i nestandardna rešenja, jer elek- tronska banka nudi jednostav- no izdavanje, prijem i arhiviranje elektronskih računa. Ukoliko je sigurno za novac, sigurno je i za račune“, ističe naš sagovornik. • Koje su prednosti upotrebe ovakvog sistema? - Prednosti sistema su razne u zavisnosti na kojoj strani se na- lazite. Za izdavaoce računa to su niži troškovi izdavanja, inte- grisan je kvalifikovani elektronski potpis, tačni podaci i lakše zatvaranje izdatih računa, povećana kontrola i upravljanje go- tovinom, izveštaji o isporuci, smanjenje broja žalbi za isprav- nost računa. Za primaoce računa prednosti mogu da budu kako na strani preduzeća, tako i na strani fizičkog lica. Za preduze- će najbitniji su da je unos podataka u sistem automatski, mno- go je manje grešaka, pregled e-faktura neposredno iz informa- cionog sistema je lakši, proces odobravanja plaćanja faktura je pregledniji. Za fizička lica elektronska faktura znači moguć- nost direktnog plaćanja putem elektronske banke ili mobilnog telefona čime se smanjuju troškovi provizije u odnosu na pla- ćanja koja danas uglavnom rade na šalterima banaka. Dodatno korisnik u svakom trenutku, na jednom mestu, može da pogle- da sve svoje račune koje je dobio od izdavaoca računa kao što su računi za struju, vodu, komunalije, internet… • Elektronskoposlovanje Ukoliko je sigurno za novac sigurno je i za račune ALEKSANDAR SPREMIĆ, zamenik direktora Halcoma K O R P O R A T I V N I I N T E R V J U Cenu formira svaka banka za sebe,ali troškovi su svakako manji od cene jedne poštanske markice za izdavaoce dok primaoci nemaju nikakav trošak. Cena izdavanja e-fakture • Zbog čega na portalu nisu dostupne usluge svih organa državne uprave? - Veliki broj usluga je nemoguće razviti jer ne postoji ili nije ispraćena zakonska regulativa, podzakonski akti nisu validni, dakle mnogo preduslova fali. Portal je ma- šina koja je spremna da primi bilo kakav vid usluge, bi- lo kog organa, jer naš sistem je takav da segmentiramo uslugu na određene korake i u svakom koraku isprati- mo sve što je potrebno. Sa MUP-om, recimo, imamo odličnu saradnju, jer oni prepoznaju snagu ovog por- tala. Dok sa druge strane ima organa sa kojima jedno- stavno ne možemo da pregovaramo o saradnji, mahom zbog tih nedostataka u zakonskoj regulativi. Da bi se eUprava snažnije razvila, to mora da bude interes ce- lokupne vlade. •Ukompravcućetećirazvojportala,odnosno,kojenovi- ne možemo očekivati u ovoj godini? - U naredna tri meseca, dakle čim se Vlada konstituiše, planiramo da sednemo sa kolegama iz Ministarstva fi- nansija i privedemo kraju razgovore o pokretanju elek- tronskog plaćanja na portalu eUprava, koje je u tehnič- kom smislu završeno, dakle spremno je za upotrebu. Da bi eUprava zaživela i omasovila se, neophodno je da postoji ta mogućnost. U planu je i da uvedemo dostavu na kućnu adresu svega što možemo, a što treba fizički da se dostavi građanima. Razvili smo uslugu SMS noti- fikacije, jer razumemo da u današnje vreme informacije treba da dolaze kroz razne kanale. Radimo i na razvoju novih usluga. Jedna je lokacijska dozvola, zatim servis koji se razvija sa Poreskom upravom, preko kog bi gra- đani imali uvid u svoja poreska zaduženja u svim opšti- nama u Srbiji. Početkom septembra očekujemo i pilot verziju ovog servisa. • Ima organa sa kojima ne možemo da pregovaramo o saradnji zbog tih nedostataka u zakonskoj regulativi
  34. 34. 34 detalji: Imeiprezime:....................................................................................................... Adresa: ................................................................................................................... Telefon:................................................................................................................... E-mail: .................................................................................................................... Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail redakcija@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu. Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate pretplaćujem se na: 5 brojeva = 10€ 10 brojeva = 18€ Novi pogled na poslovni život. Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs Čitajte prviintervjui, komentari, istraživanja i stavovi. Najaktuelnije ekonomske i poslovne teme ...
  35. 35. 35BIZLIFE CONFERENCESEVENTS Conferences Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti... Moj poslovni stav // Posao kao deo života Stanka Pejanović, direktor društva Mercator-S i član Uprave Grupe Mercator Intervju // Obučite mlade ljude za biznis Michael Kirby Američki ambasador u Srbiji Korporativni intervju // Petogodišnjica uspešnog poslovanja Tijana Vujović,generalni direktor Confluence Property Management Gedžeti // Prečica za sve Jedan naizgled običan prsten sprema se da promeni svet S38S36 S41 S50
  36. 36. 36 BIZLIFE INTERVJU N ajčešća tema panela na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu bila je kako se izvući iz situacije u kojoj se nalazimo. Malo se gledalo unapred, a više kako da se na kratak rok reši teška ekonomska situacija. Međutim, na jednom od panela gledalo se dalje. Gledalo se prema najmlađim predstavnicima našeg društva i kako njih spremiti i obučiti za ono što ih u životu očekuje. Posebno kada je preduzetništvo u pitanju. Uvodni govor na panelu koji je priredila organiza- cija Dostignuća mladih u Srbiji ’Mladi/obrazovanje/ preduzetništvo’, držao je američki ambasador u Srbiji Michael Kirby, koji dolazi iz zemlje gde je preduzet- ništvo od suštinskog značaja za celu državu i koje generiše pola BDP-a SAD. Na naše pitanje da li su građani Srbije dovoljno preduzetnički nastrojeni, Kirby nam je odgovorio da je situacija ’takva, kakva je’. „Ideja je, prema mom mišljenju, da se prihvati startna pozicija i da će odatle biti sve bolji. Mislim da to važi za svakoga. Ako mislimo da smo dobri, to nije do- voljno. Ali ima u Srbiji dobrih ideja“, kaže Kirby i navodi primere srpske kompanije Limundo i američke Clover koja posluje u Srbiji. Braća Nikolić koja su osnovala Limundo 2006, iako bez preduzetničkog iskustva, ušla su u sektor e-trgovine, znajući da na srpskom tržištu postoji potreba za njim, kaže Kirby i dodaje kako, na primer, američki Clover, osnovan pre 18 godina i za kratak period postao najveći svetski recikler mobilnih telefona i kertridža, upošljava pet stotina stručnjaka u Novom Sadu. „Progres je prisutan“, ističe Kirby, „Građani Srbije u primerima koje sam naveo mogu da nađu snagu u talentu i obrazovanju i počnu da osnivaju svoje kompanije. A preduzetnički duh može da se kreira, kao prvo kroz promociju uspešnih priča, a zatim i kroz preduzetničko obrazovanje koji mlade ljude obučava ne samo o osnovama biznisa, već i vešti- nama koje su neophodne da se postane uspešan preduzetnik. To je na primer, mogućnost da se propozna šansa, jako kritičko mišljenje i analitičke veštine.“ Kirby kaže da postoje jasne razlike u mlađim generacijama u SAD i Srbiji kada je u pitanju preduzetništvo. „Mislim da je to kombinacija stvari kao što su obrazovanje, vaspitanje i nešto što se zove reforma mentaliteta koja mislim da je Srbiji potrebna. Možda je razlika u tome što smo mi u SAD najčešće ostavljali sve iza sebe i išli na neko novo mesto. Na A PREDUZETNIČKI DUH MOŽE DA SE KREIRA, KAO PRVO KROZ PROMOCIJU USPEŠNIH PRIČA, A ZATIM I KROZ PREDUZETNIČKO OBRAZOVANJE Obučite mlade ljude za biznisNa nedavno održanom Kopaonik biznis forumu imali smo priliku da razgovaramo sa američkim ambasadorom u Srbiji Michaelom Kirby-jem o značaju preduzetništva i preduzetničkog obrazovanja INTERVJU Kada je u pitanju preduzetništvo, postoje razlike u mlađim generacijama u SAD i Srbiji tekst: Milovan Miličković
  37. 37. 37BIZLIFE MINI KOMENTAR tom novom mestu nismo nikoga znali, nismo imali nikakve prednosti, pa smo morali sami da se snađemo“, objašnjava američki ambasador i navodi da za razliku od toga, u Srbiji, a i u Evropi, su prilike takve da „uvek neko nekog poznaje ko može da pomogne“. „Ono što je najvažnije, Amerikanci u generalnom smislu nikad nisu voleli da rade za državnu administraciju. U SAD je takav osećaj kod stanovništva da je časno raditi sam za sebe. Napraviti samostalnu kompaniju i pokušati. To je po mom mišljenju, neevropski mentalitet“, naglašava Kirby. Pitanje mentaliteta Kirby je dotakao i na jednom od panela na Kopaoniku, gde je bio u društvu svojih kolega, ambasado- ra evropskih zemalja. Tom prilikom je rekao da su zemlje kao što su Španija, Grčka, Irska i Portugal specifične same na svoj način i da se nisu odrekle svojih karakteristika kada su ušle u Evropsku uniju. Kirby je rekao da zato ni Srbija ne treba da se odrekne svojih, a da bude u EU. Pitali smo ga na šta je tačno mislio. „Kao prvo, možete da nastavite da pijete i jedete sve što ste i do sada pili i jeli“, šaljivo kaže američki ambasador. „Možete slobodno da nastavite da govorite srpski jezik i generalno nema mnogo stvari kojih biste trebali da se odreknete. Možda biste mogli da neke stvari dodate. Živeo sam u Poljskoj jedan deo moje karijere od 1988. do 1991, u procesu tranzicije iz komunizma u drugi sistem, a već 2004. ta zemlja je ušla u Evropsku uniju. Oni su i dalje Poljaci, mogu da kažem da su daleko bogatiji sada nego 1988, govore isti jezik i imaju svoju kulturu. Ali promene su u onim segmentima gde im je trebala promena. Imaju ekonomiju koja mnogo bolje funkcioniše, bolju vladavinu zakona, bolje puteve. Zato treba imati na umu da nemate fiksiran broj stvari koje možete da imate, u smislu ’ako imam jednu stvar, onda moram da se odreknem druge’. Tako da Srbija može ’dodati EU’ na sve stvari koje sada ima.“ ● ONO ŠTO JE NAJVAŽNIJE, AMERIKANCI U GENERALNOM SMISLU NIKAD NISU VOLELI DA RADE ZA DRŽAVNU ADMINISTRACIJU Buditenajbolji što možete „Moj otac je uvek vredno radio. Moj deda je imao svoju malu firmu. Gledajući njih uvek sam znao da ako vam radno vreme počinje u 8.15, onda na poslu morate biti u osam časova. Ako vam se radno vreme završava u pet popodne, ne morate u tom momentu ’krenuti prema vratima’. Ideja je u tome da budete najbolji što moŀ

×