Makroekonomski podaci i trendovi srbija avgust 2012 v9

2,984 views
2,816 views

Published on

0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,984
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Makroekonomski podaci i trendovi srbija avgust 2012 v9

  1. 1. MAKROEKONOMSKI PODACI I TRENDOVISRBIJA, AVGUST 2012. Nobody’s Unpredictable
  2. 2. SadrţajOSNOVNE METODOLOŠKE NAPOMENEPOPULACIONI PROFIL SRBIJEEKONOMSKI PROFIL SRBIJEŢIVOTNI STANDARDEVROATLANSKE INTEGRACIJEMEDIJSKA SLIKA SRBIJEKUPOVNE NAVIKE POTROŠAČA U SRBIJI 2
  3. 3. METODOLOGIJA IZVOR PODATAKA:  Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku  Statistički godišnjaci i druge zvanične publikacije  Podaci popisa 2002 , 2011 - prvi rezultati i procene Ipsos-SM  Anketa o ţivotnom standardu 2011. godine  Ekonomski institut: Makroekonomske analize i trendovi Pored zvaničnih statističkih podataka, vaţan izvor informacija su predstavljale publikacije sledećih internacionalnih organizacija:  Baza podataka – UNICEF: TransMONEE projekat, Firenca, Italija,  Baza podataka – WB: Indikatori razvoja,  Baza podataka – WB: Razvoj biznisa,  Baza podataka – UNDP: HDI.Zahvaljujući dobroj saradnji sa zavodima za statistiku, obezbedili smo sveţe podatkekoji su pripremani za najnovije verzije gore pomenutih baza podataka, koje će bitipublikovane sledeće godine. 3
  4. 4. METODOLOGIJAProcena podataka:Kako mnogi podaci nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, bilo jeneophodno koristiti ekspertsku procenu baziranu na postojećimpodacima ili njihovoj vezi sa podacima koje je trebalo proceniti.Na primer, procena podatka o broju stanovnika bazirana je napodacima vitalne statistike o natalitetu i mortalitetu.Projekcija podataka za period 2011 - 2014:Slično proceni, prilikom projekcije podataka za budući period korišćenisu različiti modeli ocenjivanja poznati u statističkoj teoriji. Najviše jekorišćen regresioni metod. Pored toga korišćene su poznate vezeizmeĎu odreĎenih indikatora, npr. prilikom računanja realnog GDP-ja, korišćen je nominalni i GDP deflator. 4
  5. 5. POPULACIONI PROFIL SRBIJE 5
  6. 6. Srbija ima 7,2 miliona stanovnika 2,5 miliona domaćinstava Prosečno domaćinstvo ima 2,9 članaPopisano 2011= 7.12 i nepopisano 0,08 miliona U 2011 manje stanovnika za 37,000 6 6 Izvor: Republički zavod za statistiku
  7. 7. Populacioni profil Srbije 2012.godinena osnovu popisa 2011.godine URBAN  59% stanovništva Srbije živi uSrbija stari brže nego što se povećava urbanim naseljimaočekivano trajanje života! Opada broj stanovnika, oko 35,000 OSTALO godišnje  41% stanovništva živi u seoskom tipu Opada broj članova naselja domadinstva  Ovakav odnos je posledica Opada % ruralnog preseljavanja ruralnog stanovništva u stanovništva gradove.  Trend je dugoročan i sigurno de se nastaviti u bududnosti 7
  8. 8. Indeks starenja stanovništva -Odnos starog (60 i više godina) i mladog (0-19 godina) stanovništva 145 Ukupno Muškarci Ţene 126 123 120 120 117 117 118 115 115 109 106 106 101 10399 100 100 101 92 89 85 85 85 87 84 84 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2012EGraĊani Srbije su u proseku najstariji u Evropi, indeks starenja je najviši u Evropi, ali…  oni su kupci … ima dosta stranih penzionera (unose par milijardi €)  oni su gledaoci  oni su glasaĉi  65+ je svaki 5 ili 6 graĊanin Srbije  65+ je svaki peti koji moţe i da glasa...  svaki treći koji uvek glasa 8  …i verovatno će se pojaviti još veći problem obezbeĊivanja penzija Izvor: Republički zavod za statistiku
  9. 9. Prosečna starost stanovništva Ukupno Muškarci Ţene 43 42.4 42.5 42.6 42.2 42 41.7 41.8 41.7 41.5 41.5 41.1 41.2 41.3 40.9 40.6 40.7 40.3 40.4 40.2 40.2 39.9 39.9 39.6 39.7 39.3 39.4 39 39 39.1 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2012E 2015E  Medju tri nastarije nacije u svetu * Za 2012 i 2015 procena IPSOS SMIzvor: Republički zavod za statistiku 9
  10. 10. Indeks rasta stanovistva 2012/2002 10
  11. 11. Stanovništvo po polu i starosti, 2012, procena u ’000 % Ţene % Muškarci 0,9 mil preko 70 80+ 178 107 70-79 350 258 1,3mil 60-69 465 399 preko 65 1,7 mil preko 60 50-59 540 515 2,8 mil Najbrojnija preko 50 generacija 50-59, 40-49 485 472 koja u sledećih 10godina ide u penziju 30-39 499 507 – PIO!!!! 20-29 454 474 10-19 375 397 0-9 344 367  Proseĉna starost stanovništva iznosi 41 godinu – a oĉekivana stopa doţivljena 72 (EU- 80)  ...ali to ne znaĉi da graĊani Srbije doţivljavaju dublju starost od drugih ... Već da ih se manje raĊa. 11
  12. 12. Stanovništvo po tipu naselja i starosti, 2012, procena u ’000 Najstariji % Grad % Selo ţive u selu 80+ 132 153 70-79 308 300 1,7 mil 60-69 500 364 preko 60 50-59 628 427 Najbrojnija 40-49 568 389 generacija 50-59, koja sledećih 30-39 628 377godina ide u penziju – većinom iz grada 20-29 573 356 Ima kuće na selu 10-19 434 339 0-9 445 267  Skoro 60% stanovnika ţivi u gradu. A u dve najstarije grupe više je u selu.  Radno aktivno stanovništvo sa sela se seli u grad tako da se na selu mnogo manje raĊa dece 12
  13. 13. Plan otplate spoljnog javnog duga po kvartalima (milioni evra) Veliki skok prispelih rata u Q3 2012, umeren rast u Q4 i tokom cele 2013. godineIzvor: MAT jun 2012 13
  14. 14. Promet robe u trgovini na malo, 2001 – 2012. Stalne cene (porosek 2011=100) Izuzetno veliki pad od 16.5 % realno 2011/10, Blagi oporavak u decembru kao uticaj sezone, a zatim opet veliki pad u januaru - mart. Blagi oporavak tokom izbornih kapanja i verovatno opet blagi pad sa nastavkom ekonomske krize.Izvor: MAT jun 2012 14
  15. 15. Spoljni dug Srbije prema duţnicima (2000-2011, % BDP-a) Dug drzave stagnira, a dug privrede opada-privreda se razduzuje a drzava Odrzava nivo zaduzenosti u odnosu na BDP (GDP).Izvor podataka NBS i MAT januara 2012. 15
  16. 16. Dinamika valuta zemalja istočne Evrope prema evru (%, januar 2011 – februar 2012) Madjarska, Poljska, Turska i Ruska valuta posle velikog pada se oporavljaju.Izvor: Evropska centralna banka 16
  17. 17. Populacioni profil Srbije: Domaćinstva u Srbiji, 2011Proseĉno domaćinstvo u Srbiji ima 2,8 ĉlana a pri tom je brojĉlanova domaćinstva u stalnom opadanju. Broj % Total 2.521.190 100,0 1 504.775 20,0 44,8% 2 625.301 24,8 3 480.181 19,0 4 535.963 21,3 5 205.979 8,2 6+ 168.991 6,7 17
  18. 18. Stanovništvo Srbije po nacionalnosti, popis 2002.83% Ĉak i u Vojvodini je % Srba visok, i povećava se 65% Srbija Vojvodina 14% 17% 9% 4% 2% 1% 2% 0% 1% 1% Srbi MaĊari Bošnjaci Romi Jugosloveni Ostali 19
  19. 19. Procenat gradskog stanovništva po opštinama Нов и Кнежев ац Су ботица Ка њижа Чока Populacioni profil Srbije Сента Сомбор Бачка Топола Ада Кикинда Мали Иђ о ш Нов а Црња Апатин Ку ла Бече ј Нов и Бече ј О џаци Србобран Врбас Житиште 0 Бач Темерин Бачки Петров ац Жаба љ Сеча њ Do 35 Бачка Паланка Зре њанин Нов и Сад-град Тител Пландиште Беочин Сремски Карлов ци Ириг Инђ ија Ков ачицаАлибу нар 36 - 50 Шид Опов о Вршац Сремска Митров ица Ру ма Стара Пазов а Палилу ла Бела Цркв а 51 - 65 Зему н Панчев о Б огати ћ Стари Град Ков ин Пећи нци Нов и Београд Сав Врачар Шабац Су рчин ски ездара Зв Венац ЧуРаков ица карица Велико Градиште Preko 65 ВождовГроцка ац Пожарев ац Владимирци Обренов ац Голу бац Лозница Бара јев о Сопот Смедерев о Мало Црни ћ е Кладов о Nema podataka Коцељев а Уб Ку чев о Кру пањ Лазарев ац Младенов ац Жабари Смедерев ска Паланка Ма јданпек Мали Зв орник Осечина Ла јков ац Петров ац Аран ђ елов ац Велика Плана Ва љев о Неготин Љу бови ја Топола Рача Мионица Љиг Лапов о јнац Св ила Жагу бица Баточина Бор Деспотов ац Косј ери ћ Гор њи Миланов ацКрагу је в ац-град Ба јина Башта Ја година прија Ћу Пожега Кни ћ Зајечар Чачак Пара ћ ин Бо љев ац Ужице Реков ац Лу чани Ча је тина Варв арин Р ажањ Ари ље Кра љев о Трстеник С окоба ња Ћић ев ац Вр њачка Бања Књажев ац Прибо ј Нов а Варош Кру шев ац Алексинац Ив ањица Александров ац Св р љиг Палилу ла Медиана Пријепо ље Рашка Бру с Мерошина ени јКрст ња Црв Нишка Ба Блаце П антеле Сје ница Проку пље Дољев ац Бела Паланка Пирот Нов и Пазар Зв ечан Ж иторађ а Гаџ ин Хан Ку ршу мли ја Бо јник Бабу шница Ту тин Власотинце Србица Лесков ац Димитров град Лепосав ићВу читрн Поду јев о Лебане Медв е ђ а Црна Трав а Косов ска Митров ица Исток Владичин Хан Зу бин Поток О били ћ Приштина-град Су рду лица Пећ Клина Глогов ац о Поље ска Каменица Косов Косов Гњи лане Ђ аков ица Вра ње Лип љан Босилеград Орахов ац Урошев ац Витина Бу јанов ац Дечани Су в а Река Штрпце Тргов иште Нов о Брдо Прешев о ШтимљеКачаник Призрен Гора 20
  20. 20. EKONOMSKI PROFIL SRBIJEPosle izuzetno brzog rasta privrede u intervalu od 2004. do 2007.godine krajem 2008. godine dolazi do stagnacije (globalna kriza), azatim u 2009. i do znaĉajnog pada.2010, 2011 godina predstavlja zaustavljanje pada ali ne i oporavka.2012 Ponovo pad od 0.5 %. (Industrija -3, Poljoprivreda -2) 21
  21. 21. Kvartalni bruto domaći proizvod u Republici Srbiji, stope realnog rasta, promene, prema istom periodu prethodne godine, % - Novi grafikon sa krajem 2011 i q1 i q2 2012 15 10 5 0 -5 Recesija Pad-10 I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012Izvor: Republički zavod za statistiku 22
  22. 22. Osnovni indikatori ekonomskog razvoja, Srbija % Promene u odnosu na prethodnu godinu 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E 2013E 2014E 2015EBruto društveni proizvod -3.5 1.0 1.6 -0.5 2 3.5 4Realni rast 3,6 5,4 3,8Industrijska proizvodnja 4.7 4.6 1.4 -12.1 3.0 2.1 -3 2 3 4Poljoprivredna proizvodnja -0.3 -8.1 9 2.5 -1.7 0.8 -2 3 2 2GraĊevinarstvo 10.9 19.1 4.9 -19.9 -13.6 17.7 3 2 5 10Trgovina na malo –stalne cene 7.7 22.8 6.5 -12.4 -0.4 -16.5 -1 2 3 5Izvoz u USD 43.4 38.1 28.2 -23.9 24.0 14.2 1 10 17 20Uvoz u USD 25.9 41.5 28.9 -29.8 9.7 14.5 6 15 20 25Ukupan broj zaposlenih -2.1 -1.2 -0.1 -5.5 -2.8 -2 1 2 2 -4.9Cene na malo – prosek na 12.7 6.5 11.7 6.4 6.6 11 9 6 5 4prosek godineCene na malo– decenbar nadecenbar prosle godine- 11.7 11 8.6 6.6 10.3 7 7 5 5 4inflacijaProsečne nominalne neto 24.4 27.9 17.5 8.8 7.6 11.2 10 8 8 7zarade (plate)Prosečne realne neto zarade 11.4 19.5 3.9 0.2 0.7 0.2 1 2 3 3(plate)Nominalne neto zarade 280 370 400 320 350 350 370 380 400 412Prosek. €Izvor: Zvanični podaci republičkog zavoda za statistiku, Nacionalne banke Srbije, Ministarstva finansija i MeĎunarodnogMonetarnog fonda, kao i Ipsos Strategic procena 23
  23. 23. Osnovni indikatori ekonomskog razvoja, Srbija Apsolutni Brojevi 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E 2013E 2014E 2015E Bruto društveni proizvod Mil. 23,305 28,785 32,668 89957 28,006 31,153 31,000 31,600 32,750 34,00 Eura Bruto društveni proizvod po 3,144 3,857 4,445 3,945 3,955 3.841 3,822 3,900 4,000 4,200 glavi stanovnika Eura Izvoz mil. eura 5.102 6.431 7.429 5.961 7.393 8.439 8,500 9,400 11,000 13,00 Uvoz mil. Eura 10.463 13.951 16.478 11.505 12.622 14,450 15,300 17,600 21,200 26,00 Zaposlenih hilj. 2,026 2,002 1,999 1,889 1,796 1,750 1,715 1,730 1,790 1,800 Prosecne plate hilj. Din. 21.7 27.8 32.7 31.7 34.1 37.9 42.0 45.0 48.6 52,0 Prosecne penzije hilj.din. 12.2 13.6 17.7 19.8 19.9 23.5 25.3 26.0 28,0 32 Stednja, mil Eura 3,414 5,029 4,881 6,132 7,323 7,600 8,182 9,000 10,080 11,000 Strane direktne investicije mil 3,323 1,821 1,824 1,372 860 1,826 450 1,500 1,800 1,500 Eura Platni bilans ukupno mil Eura 4,269 742 -1,687 2,364 -929 1,801 -3,500 Deficit deviznih transkcija -10.9 -18.3 -22.1 --7.9 --8.1 -10.2 -8.1 %BDP Kurs Eura prema dinaru- 84,10 79,96 81,44 93,95 103,04 102 115 130 140 150 Prosek Kur $ Prema Dinaru-Prosek 67,01 58,39 55,76 67,47 77,91 80,00 94 107 115 124Izvor: Zvanični podaci republičkog zavoda za statistiku, Nacionalne banke Srbije, Ministarstva finansija i MeĎunarodnogMonetarnog fonda, kao i Ipsos Strategic procena, od 2011 nova metodologija obracuna BDP 24
  24. 24. KVARTALNI BRUTO DOMAĆI PROIZVOD U REPUBLICI SRBIJI - DRUGI KVARTAL 2012. GODINE  Realni pad BDP u drugom kvartalu 2012. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je -0.6%. U trećem kvartalu se očekuje nešto manji pad, ali još uvek u minusu, dok bi četvrti kavrtal trebao da se završi sa rastom oko 1%. To praktično znači da će se 2012. godina završiti sa realnim padom BDP od oko -0.5%.  Ukupni rast BDP (GDP) je 1.6% u 2011. godini.  Projekcije za 2012. se kreću od -0.5% (NBS) do 1% Vlada Srbije.  Naša projekcija je -0.5% zbog pokretanja Fiata i usporavanja, a moţda i zaustavljanja Smedereva.  Na ovakav pad BDP najviše će uticati pad industrijske proizvodnje od - 3% i lošiji rod kasnih poljoprivrednih useva zbog suše.Izvor: Republički zavod za statistiku 25
  25. 25. Zapadni Balkan: PPP GDP per capita region prekinutog rasta i krize koja (još) traje 40,000 Srbija 35,000 Crna Gora Hrvatska Slovenija 30,000 BiH Makedonija Kosovo (*) 25,000 Albanija 20,000 15,000 10,000 5,000 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 26Izvor: ISM procena
  26. 26. PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO U SRBIJI, Jun 2012 Jun 2012. Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, u junu 2012. godine u odnosu na jun 2011. godine, veći je u tekućim cenama za 6,6%, a u stalnim cenama manji za 0,3%. Period januar - jun 2012. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar - jun 2012. godine, u odnosu na isti period 2011. godine, veći je u tekućim cenama za 5,1%, a u stalnim cenama manji za 0,9%. Procena do kraja 2012. godine Kako su plate skočile u maju zbog izbora, za očekivati je do kraja godine da će plate stagnirati i nominalno, tako da će doći do realnog pada prometa robe za minimalno 1%.Izvor: Republički zavod za statistiku 27
  27. 27. Bruto društveni proizvod Bruto društveni proizvod u milionima € , republika Srbija bez Kosova i Metohije60000 Siva ekonomija50000 Zvaniĉni podaci40000300002000010000 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E• Siva ekonomija učestvuje sa oko 30%.• Na osnovu projekcije do 2012 učešće sive ekonomije će pasti na nivo oko 25%.• Beogradski region učestvuje sa 40% u ukupnom bruto društvenom proizvodu, region Vojvodine 26%,region Šumadije i Zapadne Srbije 20%, a region Juţne i Istočne Srbije sa 14% 28
  28. 28. Ekonomska snaga opštine: Vrednost GDP po stanovnikuza 2012. u eurima – PROCENA IPSOS Нов и Кнежев ац Су ботица Ка њижа Чока € Сента Сомбор Бачка Топола Ада Кикинда Ку ла Мали Иђ о ш Нов а Црња Do 1.400 Апатин Бече ј Нов и Бече ј Србобран Житиште О џаци Врбас Темерин 1.401- 2.000 Бач Бачки Петров ац Жаба љ Бачка Паланка Зре њанин Сеча њ Нов и Сад-град Тител Пландиште 2.001 – 3.000 Беочин Сремски Карлов ци Ириг Инђ ија Ков ачицаАлибу нар Вршац Опов о Шид Сремска Митров ица Стара Пазов а Preko 3.000 Ру ма Палилу ла Бела Цркв а Зему н Панчев о Б огати ћ Стари Град Пећинци Нов и Београд Врачар Су рчин ски ездара Сав Зв Венац Ков ин Nema podataka Шабац ЧуРаков ица карица Велико Градиште ВождовГроцка ац Пожарев ац Владимирци Обренов ац Голу бац Бара јев о Смедерев о Кладов о Лозница Мало Црни ћ е Коцељев а Уб Сопот Ку чев о Кру пањ Лазарев ац Младенов ац Жабари Смедерев ска Паланка Ма јданпек Мали Зв орник Осечина Ла јков ац Велика Плана Петров ац Аран ђ елов ац Ва љев о Неготин Љу бови ја Топола Рача Св илајнац Мионица Љиг Лапов о Жагу бица Баточина Бор Деспотов ац Косј ери ћ Гор њи Миланов ацКрагу јев ац-град Ба јина Башта Јагодина Ћу прија Пожега Кни ћ Зајечар Чачак Пара ћ ин Бо љев ац Ужице Реков ац Лу чани Ча јетина Варв арин Ражањ Ари ље Краљев о Трстеник Ћић ев ац С окоба ња Вр њачка Бања Књажев ац Прибо ј Нов а Варош Кру шев ац Алексинац Ив ањица Александров ац Св р љиг Палилу ла Медиана Пријепо ље Рашка Бру с Мерошина ени јКрст ња Црв Нишка Ба Блаце П антеле Сјеница Бела Паланка Проку пље Дољев ац ин Хан Ж итора ђ а Гаџ Пирот Нов и Пазар Зв ечан Ку ршу мли ја Ту тин Бо јник Србица Власотинце шницаДимитров град Лесков ац Бабу Лепосав ићВу читрн Поду јев о Лебане Медв е ђ а Црна Трав а Косов ска Митров ица Исток Зу бин Поток Владичин Хан Обилић Приштина-град Су рду лица Пећ Клина Глогов ац о Поље ска Каменица Косов Косов Гњилане Ђ аков ица Вра ње Лип љан Босилеград Орахов ац Урошев ац Витина Бу јанов ац Дечани Су в а Река Штрпце Тргов иште Нов о Брдо Прешев о ШтимљеКачаник Призрен Гора 29
  29. 29. Spoljno-trgovinska razmena: smanjenje deficita Spoljno-trgovinska razmena Srbije, 2006 – 2012. (milioni evra) Tendencija uvoza moţe se u ovom trenutku oceniti kao blago rastuća. Skok desezoniranog indeksa u julu, u odnosu na junski indeks sadrţi i kompenzaciju incidentnog pada u junu, ali je ipak – ako se izuzme ovogodišnji januar – najveći desezonirani indeks nakon oktobra 2008.Indeksi za nekoliko poslednjih meseci pokazuju mogući godišnji priraštaj od 3% do 5%,ukoliko ne doĎe do dalje osetne redukcije izvoza i unutrašnje traţnje (posebno investicija), štobi smanjilo traţnju za uvoznim proizvodima a i oteţalo njegovo finansiranje. 30
  30. 30. SPOLJNO-TRGOVINSKA RAZMENA, 08.2011.  Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-decembar 2011. godine iznosi: - Izvoz 8.439 miliona eura - porast od 14,2% u odnosu na isti period prethodne godine; - Uvoz 14.450 miliona evra - porast od 14.5% u odnosu na isti period prethodne godine. - Deficit 6.010 miliona evra porast od 14.9%.  Godišnji rast izvoza ostvaren je ponajviše zahvaljujući metalima, poljoprivrednim proizvodima i električnim ureĎajima.  U decembru prošle godine izvoz beleţi meĎugodišnji pad, prvi put od 2009. Najvećim delom zbog smanjenja rada Smederevske ţelezare. Najvažniji partneri Nemačka,Italija i Rusija. Odmah zatim bivše Jugoslovenske republike. Brže raste trgovinska razmena sa vodeće tri zemlje nego sa bivšim Jugoslovenskim republikama.Izvor: Republički zavod za statistiku 31
  31. 31. Spoljno trgovinska robna razmena u EUR, Republika Srbija, 1999.-2012. Najviše se uvozi iz Ruske Federacije i Nemačke, a najviše se izvozi u Bosnu i Hercegovinu. EXPORT IMPORT 1999 1283 2700 2000 1698 3641 2001 1921 4757 2002 2870 5957 2003 2441 6589 2004 2832 8623 2005 3608 8439 2006 5102 10463 2007 6432 13507 2008 7428 16478 2009 6834 11505 2010 7517 12195 2011 -8439 14450 2012 -8900 15300 32Izvor: Republički Zavod za statistiku Srbije 1999-2009, a za 2010. procena ISM
  32. 32. ŢIVOTNI STANDARD 33
  33. 33. Ţivotni standard stanovnika Srbije Ţivotni standard stanovništva je prilično neujednačen i po teritoriji i po tipu naselja. Posmatrano po gradovima, najbolji ţivotni standard imaju stanovnici Beograda, a zatim sledi Novi Sad i ostali gradovi u VojvodinI. Najlošije se ţivi na jugoistoku Srbije i selima. Prosečna neto plata za period I –XII 2010 iznosila je 340 €. U ovom trenutku, siva Proseĉna neto plata za ekonomija obezbeĊuje Ţivotni standard period I –XII 2011 iznosila znaĉajno veliki iznos stanovništva je priliĉno je 340 €. Najveće gotovinskog novca (okoneujednaĉen i po teritoriji proseĉne plate u 100 miliona USD i po tipu naselja. Republici Srbiji su na meseĉno). Ovo, iako Posmatrano po teritoriji grada Beograda i pozitivno utiĉe nagradovima, najbolji ţivotni iznose 480 €. Najniţe plate standard graĊana , ima istandard imaju stanovnici su u Jugoistoĉnoj Srbiji – niz mana, izmedĊu Beograda, a zatim sledi 290 €, što je za oko 25% ostalog i zbog negativnogNovi Sad i ostali gradovi u manje od republiĉkog uticaja na brojVojvodinI. Najlošije se ţivi proseka. Vojvodina 360 €. potencijalnih kredita na jugoistoku Srbije i Zapadna Srbija 310 usled nedostatka ĉvrstih €, Šumadija 330 €, Istocna selima. u Jugo-istočnoj Srbiji – 270 €, što je za oko 25% manje od republičkog Najniţe plate su dokaza o ekonomskoj Srbija 320 € proseka. Vojvodina 334 €. Zapadna Srbija 290 €, Šumadija 300 €, Istocna Srbija 320snazi domaćinstva € U ovom trenutku, siva ekonomija obezbeĎuje značajno veliki iznos gotovinskog novca (oko 100 miliona USD mesečno). Ovo, iako pozitivno utiče na standard graĎana , ima i niz mana, izmedju ostalog i zbog negativnog uticaja na broj potencijalnih kredita usled nedostatka čvrstih dokaza o ekonomskoj snazi domaćinstva 34
  34. 34. Prosečne mesečne zarade po zaposlenom,Republika Srbija, 2012  Prosečna plata (bez poreza i doprinosa) za period I-06 2012. iznosila je 370 €. 360  Najveće prosečne plate u Republici Srbiji su na teritoriji grada Beograda i iznose 480 480 € što je iznad republičkog proseka. 320  Najniţe plate su u jugo- 310 istočnoj Srbiji – 290 €, što je za oko 25% manje od 330 republičkog proseka.  Vojvodina 380 €. Zapadna Srbija 310, Šumadija 290 3300, Istočna Srbija 320 35
  35. 35. Fond bruto plata po stanovniku po opštinama 2011 RSD Najbogatiji: Do 4.000 RSD Beograd, Novi Sad, 4.001- 6.000 Kolubara, Kostolac 6.001 – 8.000 8.001 – 11.000 Preko 11.000 RSD Nema podataka Nasiromašniji:Jug, granica sa Kosovom 36
  36. 36. PROSEČNE NETO ZARADE PO GRADOVIMA, jun 2012• Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto zaradu u junu 2012. godine, statistika je registrovala u Novom Beogradu 63000 dinara Lazarevcu 62000, Lajkovac 59000, Smederevo 53000, Vršac 50000 i Pančevo 48000• Prosečna mesečna zarada ispod proseka Republike, u Junu 2012. godine, zabeleţena je u Šapcu (36000 dinara), Zrenjaninu (37000 dinara), Uţicu (40000 dinara), Valjevu (35000 dinara), S. Mitrovici (41000 dinara), Subotici (37000 dinara), Zaječaru (38000 dinara), Nišu (36000 dinara), Kraljevu (39000 dinara), i Leskovcu (32000 dinara).• Ako se izuzme Beograd kao najveći urbani centar, natprosečne plate imali su gradovi u kojima su smešteni veliki rudnici ili veliki industrijski kopleksi koji dobro posluju. IznenaĎuju veoma visoke plate u Smederevu, mada fabrika na radi. 37
  37. 37. Stopa nezaposlenosti, Republika Srbija bez KiM, 1999-2012.35 32 2930 26 28 28 27 27 26 26 27 26 26 25 24 2425 21 21 26 19 19 25.5 1920 16 22.2 15 1415 13 13 12 1210 Registrovana stopa nezaposlenosti (na osnovu evidencije) , % u odnosu na aktivno stanovništvo5 Stopa nezaposlenosti, Anketa o radnoj snazi, % u odnosu na aktivno stanovništvo0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E 2014E Na osnovu Ankete o Radnoj snazi stvaran broj nezaposlenih je oko 730 000; niţi od broja formalnih tj. registrovanih nezaposlenih. Mnoga lica koja su prijavljena na Birou rade u sivoj ekonomiji (a sebe smatraju nezaposlenima) Rast nezaposlenosti posebno je veliki u 2011 i 2012. godini. 38
  38. 38. 0 10 20 30 40 50 60 70 80 Januar 2009 Februar 2009 Mart 2009 April 2009 Maj 2009 Kosovo Jun 2009 Jul 2009 Avgust 2009Septembar 2009 Oktobar 2009 Novembar 2009 Decembar 2009 Januar 2010 Februar 2010 Mart 2010 Ekonomija April 2010 Maj 2010 Jun-10 Jul 2010. Aug-10 Sep-10 Okt-10 Nov-10 Dec-10 Januar 2011 Korupcija Februar 2011 Najznačajniji problemi, svi odgovori Mart 2011 Apr-11 Maj 2011 Jun-11 Jul-11 Avgust 2011Septembar 2011 Kriminal Nezaposlenost Oktobar 11 Novembar 11 Decembar 11 Januar 12 Višestruki odgovori; Februar 2012 Nizak standard, siromaštvo Mart 2012 April 2012 ovom trenutku suočava, problemi zbog kojih ste Vi lično najviše zabrinuti? Koji su po Vašem mišljenju najznačajniji problemi sa kojima se Srbija u Maj 2012 Baza: Ukupna ciljna populacija 12-Jun 12-Jul39
  39. 39. STRUKTURA POTROŠNJE U SRBIJIŢivotni standard stanovnika svakako uslovljavanavike u korišćenju svih proizvoda. Udeo hranei pića u potrošačkoj korpi je oko 40.3%, što jedaleko niţe od udela tih proizvoda u periodu odpre 10 godina. Tadašnji udeo hrane i pića upotrošačkoj korpi je bio oko 53%.U pogledu strukture lične potrošnjedomaćinstva, na hranu i bezalkoholna pićaodlazi oko 40.3%, od čega oko 2,3% odlazisamo na bezalkoholna pića.Troškovi stanovanja su oko 18% sto jeznačajan rast u odnosu na prošlu godinu.Procentualno je u Vojvodini u odnosu naBeograd i Centralnu Srbiju najmanji udeo ličnepotrošnje na hranu i bezalkoholna pića. Razlogtome su najveća primanja i viši standard ipotrošnja iz sopstvene proizvodnje. Što jeţivotni standard veći, udeo hrane i pića sesmanjuje u korist većeg udelaobrazovanja, zdravstva, restorana, kafića, putovanja....U apsolutnim brojevima je to ipakdaleko veća suma novca u odnosu na oba 40
  40. 40. Struktura potrošnje domaćinstva, Republika Srbija bez KiM, 2012., Prvi kvartal Region Region Južne Beogradski Region Šumadije i Total i Istočne region Vojvodine Zapadne Srbije Srbije Lična potrošnja - ukupno 100% 100% 100% 100% 100% Hrana i bezalkoholna pića 40,3 41,1 36,2 40,2 46,4 Alkoholna pića, duvan i 4,1 3,1 3,8 5,2 4,7 narkotici Odeća i obuća 5,0 3,5 6,2 4,9 5,4 Stanovanje, voda, el.energija, 17,7 18,9 18,3 18,5 13,9 gas i ostala goriva Oprema za stan i tekuće 4.6 3,3 4,9 4,7 5,8 održavanje Zdravlje 4,5 5,6 4,2 4,1 3,9 Transport 8,4 7,1 9,9 8,4 7,7 Komunikacije 4,2 4,4 4,1 4,3 3,9 Rekreacija i kultura 3,5 3,7 4,4 2,8 2,5 Obrazovanje 0,6 0,6 0,7 0,8 0,1 Restorani i hoteli 2.0 2,4 1,9 2,2 1,7 Ostali lični predmeti i ostale 5,1 6,3 5,4 4,0 4,1 uslugeSa porastom ţivotnog standarda, udeo potrošnje na hranu u ukupnoj potrošnji domaćinstva će opadati 41Izvor: Republički zavod za statistiku 41
  41. 41. Prihodi domaćinstva i lična potrošnja domaćinstva (struktura) Prihodi domaćinstava u novcu (struktura) u Lična potrošnja domaćinstava (struktura) u Republici Srbiji u prvom kvartalu 2012. Republici Srbiji u prvom kvartalu 2012. 3.5 2.0 1.0 1.0 3.3 0.6 5.1 1.6 1.2 4.8 4.2 40.3 8.4 1.9 43.9 4.5 4.633.4 17.7 5.0 4.1 2.4 Prihodi iz redovnog radnog odnosa Hrana i bezalkoholna pića Prihodi van redovnog radnog odnosa Alkoholna pića, duvan i narkotici Penzije (starosne, porodiĉne, invalidske i ostale) Odeća i obuća Stanovanje, voda, el. energija, gas i ostala goriva Ostala primanja od socijalnog osiguranja Oprema za stan i tekuće odrţavanje Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova Zdravlje Primanja iz inostranstva Transport Prihodi od imovine Komunikacije Pokloni i dobici Rekreacija i kultura Obrazovanje Potrošaĉki i investicioni krediti Restorani i hoteli Ostala primanja Ostali liĉni predmeti i ostale usluge 42Izvor: Republički zavod za statistiku
  42. 42. PRIHODI DOMAĆINSTVA I LIĈNA POTROŠNJA DOMAĆINSTVAU prvom kvartalu 2012. godine proseĉna meseĉna raspoloţivasredstva po domaćinstvu u Republici Srbiji iznosila su 52050 dinara.Od ukupno raspoloţivih sredstava 94,3% ĉine prihodi u novcu, a 5,7%prihodi u naturi.Najveći udeo u novĉanim prihodima imaju prihodi iz redovnog radnogodnosa – 43,9%, i penzije – 33,4%.Izdaci za liĉnu potrošnju domaćinstava u Republici Srbiji iznose 49421dinara, od ĉega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholnapića, 40,3% i izdaci za stanovanje 17.7% sto ukupno ĉini 58%potrošnje. 43
  43. 43. KRETANjE KUPOVNE MOĆI U REPUBLICI SRBIJI Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i Nove Prosečne, odnosno Nove Minimalne potrošačke korpe u maju 2012. godine je nepromenjena u odnosu na isti period prošle godine. To znači da su prilično izjednačeni prihodi i rashodi u poslednjih 12 meseci. Nova Prosečna potrošačka korpa za mesec maju 2012. godine iznosila je 57.790 dinara i veća je preko 2200 dinara, u odnosu na Novu Prosečnu potrošačku korpu iz jula meseca 2011. godine. Nova Minimalna potrošačka korpa za maj 2012. godine iznosila je 30.580 dinara i veća je za 1500 dinara, u odnosu na Novu Minimalnu potrošačku korpu iz jula meseca 2011. godine. Plate su imale sličan tempo rasta, što je uslovilo stagnaciji standarda stanovništva. 44
  44. 44. ODNOS PROSEĈNIH ZARADA I POTREBNIH TROŠKOVA ZA POKRIĆE NOVE PROSEĈNE POTROŠAĈKE KORPE Za pokriće Prosečne potrošačke korpe u maju mesecu 2012. godine bilo je potrebno 1,43 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,76 prosečne zarade. U januaru 2011. godine za pokriće Prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,56 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,83 prosečne zarade. U julu 2010. godine za pokriće Nove Prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,44 prosečnih zarada, a za pokriće Nove Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,76 prosečne zarade. Ovo ukazuje da se standard nije značajno promenio u poslednje dve godine. 45
  45. 45. Kupovna moć u Republici Srbiji, komparativno – potreban broj plata, 2000 – 2011Tabela prikazuje koliko je prosečnih neto zarada u Republici Srbijibilo potrebno izdvojiti za nabavku odreĎenih roba široke potrošnje. Sep. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. 2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Friţider 4,5 1,0 0,9 0,6 0,5 0,6 0,6 0,6 0,7 Elektriĉni 3,8 1,0 0,8 0,7 0,5 0,6 0,6 0,5 0,6 štednjak Mašina za 6,4 1,2 1,0 0,8 0,7 0,7 0,7 0,7 0,8 pranje rublja Kolor TV (56 4,5 0,8 0,6 0,4 0,7 0,5 0,3 0,3 0,5 cm) Škoda 223,8 48,8 36,0 45,5 31,5 26,2 24,5 23,3 24,8 Fabia 1,2 46
  46. 46. Pregled kretanja kupovne moći u Republici Srbiji, u periodu jul 2008. – jul 2011.Od januara 2011. godine počelo je objavljivanje Nove Prosečne i Nove Minimalnepotrošačke korpe, koje su izračunate od januara 2008. godine po novoj metodologiji. Odnos potrošaĉke korpe i Nova Potrošaĉka korpa Proseĉna meseĉna zarade neto zarada pogodina- zaposlenom (bez Proseĉna Minimalna (3:2) (4:2)mesec poreza i doprinosa) 1 2 3 4 5 6Jul 2008. 33,058 43,999 23,361 1.33 0.71Jul 2009. 32,553 47,835 25,297 1.47 0.78Jul 2010. 34,591 49,722 26,158 1.44 0.76Jul 2011. 39,127 55,876 29,823 1.43 0.76Maj 2012. 40,440 57,970 30,580 1.43 0.76 47
  47. 47. ODNOS PROSEĈNE MESEĈNE ZARADE, PROSEĈNE I MINIMALNE POTROŠAĈKE KORPE Neto zarada Proseĉna Potrošaĉka korpa Minimalna Potrošaĉka korpa 57970 55876 49722 47835 42300 39127 3459132553 29823 30580 25297 26158 jul 2009. jul 2010. jul 2011. Maj 2012. 48
  48. 48. Segmentacija potrošača po kupovnoj moći u Srbiji, 2012 Segment opopulacije koji može da kupuje i skuplje proivode Segment populacije koji ima probleme sa dnevnim preživljavanjem 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10decili - 10% populacije. Prvi decil najsiromašniji, 10 decil najbogatiji. Linija predstavlja proseĉna primanja 49
  49. 49. SIROMAŠTVO 2012: ispod linije apsolutnog siromaštva je 10% stanovništva Srbije 800.000 potrošača u Srbiji je siromašno po svim kriterijumima i nemaju dovoljno para ni za hranu. 2.000.000 u stanju je da kupuje hranu i ispunjava obavezu prema drţavi (komunalije porezi i lična higijena) 1.300.000 potrošača podmiruje osnovne potrebe i čak moţe nešto uštedeti i putovati na jefinije destinacije. 1.500.000 potrošača nema potrebe da preterano vodi računa o svakodnevnoj potrošnji, tako da mogu da zadovoljavaju svoje potrebe i sa brendiranim proizvodima. 1.300.000 potpuno lagodno ţivi, a samo oko pola miliona moţe da kupuje i najluksuzniju robu. Pad siromaštva je u jugoistočnoj Srbiji a najveći rast u Beogradu, gde je siromaštvo manje od 3% Ruralno stanovništvo je i dalje siromašnije od urbanog Siromaštvo je postalo ruralni fenomen, kao i u drugim zemljama u tranziciji Najveći problem predstavlja činjenica da je veliki broj stanovnika u zoni blizu siromaštva 50
  50. 50. PROCENA PROSEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U SRBIJI, (NETO ZARADA), U 2012 Projekcija prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (neto zarada), u 2012. godine iznosiće 43,000 dinara. U odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u 2011. godini, prosečna neto zarada nominalno će biti veća za 13%, a realno veća za 5%, odnosno ostaće na istom nivou. Ovakav visok rast realne zarade ne znači istovremeno i rast kupovne moći jer će broj zaposlenih biti manji za 2-3% tako da će masa isplaćenih plata porasti za oko 3%. Penzije će pratiti plate. Kako nema pokrića za ovakav rast plata u rastu BDP, to znači da će se budţetski deficit i u ovoj godini povećavati. 51
  51. 51. JAVNO MNJENE IEVROATLANSKE INTEGRACIJE 52

×