green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 1                BROJ 3          APRIL 2011                                      ...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 2               zelenevesti         2
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 3            uvodnik                                             Povratak poljopr...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 4               sadržaj         03 UVODNIK         Povratak poljoprivredi        ...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 5       28 VAZDUH                             44 GREEN FASHION         56 PAMETNO...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 6               zelenevesti                                    Pripremila: Ivana ...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 7       Mini hidroelektrane - velika {ansa Srbije       C     entralno-evropski f...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 8               zelenevesti                                                    NA...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 9                                                                                ...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 10               sekopak                                     SEKOPAK ISPUNIO NACI...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 11                                              11
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 12               temabroja                                ZNANJE, VEŠTINE, STANDA...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 13    I KONTROLA                                            Tekst: Jelena oki}   ...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 14               temabroja                                          prijateljska ...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 15       Dugoročno,                      lu, Akreditaciono telo proverava da li k...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 16               temabroja                                     Tekst: Jelena oki}...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 17       „Nisam sigurna            ljenih koli~ina |ubriva i sto~ne hrane sa drug...
green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 18               temabroja                            Mera              Ekolo{ki ...
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
HWMF Project's article in the Serbian press
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

HWMF Project's article in the Serbian press

2,902 views
2,839 views

Published on

HWMF Team Leader Ewald Spitaler's article in the Belgrade "Green Magazine" - May 6, 2011 - page 26

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
2,902
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
19
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

HWMF Project's article in the Serbian press

  1. 1. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 1 BROJ 3 APRIL 2011 BESPLATAN PRIMERAK ORGANSKA PROIZVODNJA BUDUĆNOST SRBIJE ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV ROMI PIONIRI RECIKLAŽE SLAVIMO DAN PLANETE ZEMLJE ISSN 2217-4214 NEOTKRIVENI NACIONALNI PARK ĐERDAP
  2. 2. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 2 zelenevesti 2
  3. 3. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 3 uvodnik Povratak poljoprivredi V olim Srbiju. Sasvim dovoljno da je nikada ne zamenim nijednom drugom zemljom. Ma koliko ponekad bilo te{ko `iveti u njoj. Kada me nema neko vreme, pa pri|em granici ili sle}em na aero- drom uhvati me milina i sre}a jer dolazim ku}i. I ma koliko bilo lepo tamo daleko, ma koliko ostale zemlje imaju savr{eno ure|en sistem, volim tu neure|enost koja kod nas vlada. U raznim stvarima kaskamo za Evropom i svetom, ali ima i nekih do- brih strana tog zaostatka. ^ist nam je vazduh. Da nam je industrija ja~a, vazduh bi bio zaga|eniji. Problem prave automobili, ali se kao gra|ani sve vi{e osve{}ujemo i po~injemo da brinemo o gasovima koje ispu{taju na{i ~etvoroto~ka{i. Sadimo drve}e kako bi neutrali- zovali karbonski otisak. Po sistemu zagadio – posadio. A ponos ove na{e lepe zemlje oduvek je bio srpski seljak. Po{ten, ra- Glavni i odgovorni dan, vredan, ispucalih ruku. Sre}na sam {to se danas sve vi{e mladih urednik Ivana Filipović ljudi okre}e poljoprivredi, {to obradu zemlje ili uzgoj stoke vide kao svoju budu}nost i budu}nost svoje zemlje. I dr`ava malim koracima po~inje da brine o njima. A sankcije i kriza su nam opet ne{to dobro donele. Na{a zemlja nije natopljena pesticidima, na{a zemlja je zdra- va i idealna za proizvodnju organskog vo}a i povr}a, {to je velika iz- vozna {ansa. Ima Srbija sasvim dovoljno oranica i pa{njaka. Ima Srbija sasvim do- voljno dobrih i radnih ljudi koji ne}e iz sela u grad. Uz malu pomo} dr`ave, banaka i institucija, Srbija mo`e da poljoprivredni potencijal pretvori u nova radna mesta. Ono {to mora da se menja jeste svest i na{ mentalitet da odmah `elimo veliku zaradu uz malo rada. Toga nema, ima samo mnogo rada i postepene zarade. Tako bar ka`u ne- ki mladi ljudi koji su odlu~ili da kancelariju zamene njivom. I sasvim im dobro ide. Green Magazine se potrudio da u ovom broju po~ne da istra`uje da li je poljoprivreda budu}nost na{e dr`ave, kolika je veza izme|u nje i za{tite ~ovekove okoline, ima li organske proizvodnje kod nas i {ta treba da uradimo da bi se pozicionirali u svetu. Raspitali smo se i ko- ja grana ~iste energije je najve}i potencijal, kuda idu elektronski i elektri~ni ure|aji kada ih zamenimo novim i ko su zapravo pioniri re- cikla`e u Srbiji. Kako ~uvaju planetu Zemlju pitali smo poznate da- me, sakupili recepte za prirodne maske za lice, ali i za braunije od or- ganske crne ~okolade. Mi smo u`ivali dok smo pravili tre}i broj, nadam se da }ete vi u`ivati dok ga budete ~itali. Javite mi {ta bi jo{ mogli da istra`imo u nekom od narednih brojeva. PRIRODNO. I TAČKA. 3
  4. 4. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 4 sadržaj 03 UVODNIK Povratak poljoprivredi 06 ZELENE VESTI 22 LJUDI Jedan dan u `ivotu romskog sakuplja~a FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANE: sekundarnih sirovina Jabuka budimka, selo Vrba, pored Kraljeva (Foto: Ivana Filipović) 24 POJMOVNIK Hrabri narod Japana 27 EKO AZBUČNIK 08 12 NA ADI HUJI ZASAĐENO ORGANSKA VIŠE OD 100 PROIZVODNJA ČEMPRESA BUDUĆNOST I JAVORA SRBIJE 12-20 TEMA BROJA POLJOPRIVREDA I ŽIVOTNA SREDINA Neophodan podsticaj dr`ave Organska proizvodnja kao budu}nost Srbije Intervju: prof. dr. Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mini intervju: Boško Blagojević, istraživač u oblasti melioracije 4
  5. 5. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 5 28 VAZDUH 44 GREEN FASHION 56 PAMETNO DOMAĆINSTVO Kada ka`emo vazduh na {ta Ekolo{ko modno {tivo Prozori – korak ka {tednji ta~no mislimo? 46 GREEN BEAUTY 58 ZELENA ARHITEKTURA 32 ČISTA ENERGIJA Prirodne maske za lice Rotiraju}e ku}e Biomasa, vodeni tokovi, Patrika Marsilija solarna energija... 48 GREEN LIFESTYLE Eko blog Dejana 60 YOUNG GREEN 36 EE OTPAD Stojiljkovi}a Sasvim neobi~an vrti} Prevencija pre recikla`e 50 GREEN GASTRO 64 U POKRETU 40 NAVIKE Organska ~okolada ECO friendly licenca Dan planete Zemlje 52 DESTINACIJA Nacionalni park erdap 28 ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV 50 ORGANSKA ČOKOLADA 32 BIOMASA NAJVEĆI POTENCIJAL 5
  6. 6. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 6 zelenevesti Pripremila: Ivana Filipović PRED ISTREBLJENJEM OKO 40 VRSTA RIBA U MEDITERANU KOŠ V i{e od 40 vrsta riba u Sredozemnom moru ko{tanim skeletom, na ivici je istrebljenja zbog preteranog sa mediteranskom i isto~no- atlantskom populacijom at- ZA ČIST moglo bi da i{~e`ne u slede}ih nekoliko godina, po- ribolova, zaga|enja i usled gubitka prirodnih stani{ta. lantske tune“, rekao je koor- dinator IUCN-a Kent Kar- GRAD kazala je danas objavljena Naro~ito su ugro`ene tuna, penter. Pribli`avanje „ko{arka{ke nacije“ studija Me|unarodne unije grge~, osli} i krinja, navodi se Na japanskim trpezama svetskom nivou i u „sportovima“ za o~uvanje prirode (IUCN). u istra`ivanju IUCN-a, konzumira se 80 odsto atlant- kao {to su recikliranje i za{tita `ivo- Prema navodima iz studije, mre`e sastavljene od oko ske i pacifi~ke tune koja bude tne sredine, recan Fond za gotovo polovina svih vrsta aj- 1.000 grupa za za{titu `ivotne ulovljne, i ove dve vrste su na- povra}aj i recikla`u limenki, pod- kula i ra`a u Mediteranu, kao sredine iz 160 zemalja. „Po- ro~ito popularne kod ljubite- sti~e tokom maja meseca i najmanje 12 vrsta riba sa sebno zabrinjava stanje u vezi lja su{ija. takmi~enjem „Ko{ za ~ist grad“ na centralnim trgovima {irom Srbije. Ovo simboli~ko ubacivanje isko- Energetska radionica ri{}enih limenki u ko{eve po~elo je krajem aprila u okviru beograd- skog Supernatural festivala u Bo- Globalni dogovor Ujednjenih energetskih resursa. „Energetska ra- nacija u Srbiji je uo~i Evropske dionica, povodom Evropske nedelje tani~koj ba{ti, organizovanog po- nedelje odr`ive energije, a u odr`ive energije, je samo jedna od vodom Dana planete Zemlje. okviru aktivnosti vezanih za inicijativa koju }e sprovesti Radna Tokom maja ove godine u uba- godinu energetske efikasno- grupa za `ivotnu sredinu pri Global- civanju limenki u d`inovske sti, organizovao „energetsku nom dogovoru u Srbiji. Kao potpi- ko{eve takmi~i}e se u~enici osno- radionicu“ za predstavnike snici deklaracije o progla{enju godi- vnih {kola u Kragujevcu, Pan~evu medija. Doma}ini su bili direk- ne energetske efikasnosti u Srbiji, i Jagodini. tor Agencije za energetsku efikas- za najmla|e organizujemo eduka- DULIĆ POZVAO nost Republike Srbije, predstavnici tivne radionice u ~etiri vrti}a u Beo- Globalnog dogovora za Srbiju i Ra- gradu. Na jesen planiramo veliku dne grupe za `ivotnu sredinu. konferenciju posve}enu pitanjima GRAĐANE DA NE Evropska nedelja odr`ive energije (EU Sustainable Energy Week – EU- `ivotne sredine i energetske efika- snosti na kojoj }e u~estvovati ZAGAĐUJU OKOLINU SEW) je jedan od klju~nih doga|aja me|unarodni eksperti“ – najavila je Ministar `ivotne sredine Srbije posve}enih budu}nosti u kojoj se Tijana Markovi}, Radna grupa za Oliver Duli} pozvao je gra|ane koristi vi{e odr`ivih i obnovljivih `ivotnu sredinu. da ne bacaju |ubre oko sebe i da o~iste svoju okolinu. „@elim da po{aljem poruku gra|anima da U nastojanju da unapredi sistem po- slovanja Ekostar Pak je na poziv Privre- EKOSTAR PAK DEO je jedno od merila ljubavi prema sopstvenoj zemlji i ~uvanje priro- TWINNING PROJEKTA dne komore Srbije, uzeo u~e{}e u stu- de“, rekao je Duli} povodom 22. dijskoj poseti Sloveniji koja je organi- aprila, Dana planete Zemlje. zovana u okviru privredne saradnje Duli} je gra|ane Srbije pozvao da dve republike, a koja je organizovana 4. juna u~estvuju u akciji Velikog u oblasti za{tite `ivotne sredine i zbri- spremanja Srbije. „Ako svako od njavanja opasnog otpada. Cilj posete sedam miliona stanovnika u~ini ja- je bio pro{irenje privredne saradnje i ko malo, zajedno }emo da u~inimo povezivanje srpskih i slovena~kih pri- mnogo. Bar tog dana da imamo Sr- vrednika u ovoj oblasti kao i razmena biju koja je mnogo ~istija nego {to informacija o novim regulativama EU, je ostalih dana“, istakao je on. Duli} njihovom prilago|avanju istim, kao i je rekao da Dan planete Zemlje na~inu poslovanja u oblasti upravlja- vi{e slu`i za upozoravanje svih ljudi nja otpadom i zna~aju ulaganja u si- o posledicama zaga|enja i kata- stem i njegovo osavremenjavanje. strofalnih stvari koje se de{avaju sa prirodom. 6
  7. 7. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 7 Mini hidroelektrane - velika {ansa Srbije C entralno-evropski forum za razvoj CEDEF, u godini energetske efikasnosti i u okviru Srbije, uklju~uju}i i velike hi- droelektrane (procenjenog na 17 milijardi kilovat ~asova go- proizvedu oko 150 miliona kilo- vat ~asova. Da li je to dovoljno? Zemlje EU, Slovenija, na pri- DEF-a i dodala da }e CEDEF nastaviti da organizuje doga|aje iz oblasti energetske efikasnosti „EU Sustainable Energy di{nje), EPS je iskoristio 60 od- mer, ima vi{e od 400 malih elek- i obnovljivih izvora energije u ci- Week“, pod pokroviteljstvom JP sto. Poslednji katastar lokacija trana, Poljska preko 600, a lju podizanja svesti o zna~aju ra- „Elektroprivreda Srbije“, uz po- za male HE uradili su jo{ pre vi{e ^e{ka vi{e od 1.300. cionalne potro{nje energije i dr{ku Ministarstva infrastruktu- od 20 godina Institut za vodopri- „Op{tina Ivanjica ima najve}i zna~aja koji to ima za odr`ivi re i energetike i Agencije za ene- vredu „Jaroslav ^erni“ i „Ene- broj lokacija za izgradnju mini razvoj celog regiona. Doga|aju rgetsku efikasnost Republike rgoprojekt“ i po tim podacima hidroelektrana u Srbiji. Vodeni je prisustvovalo preko 200 Srbije, organizovao je sredinom mini hidroelektrane mogu da resurs kao obnovljivi izvor ene- eksperata kompanija, predsta- aprila konferenciju „Mini hi- budu izgra|ene na 856 lokacija. rgije, jedna je od veoma va`nih vnika ministarstava, agencija, lo- droelektrane – velika {ansa Srbi- Trenutno u Srbiji radi 31 mini hi- razvojnih {ansi ove Op{tine“, kalne samouprave, investitora, je“ u Ivanjici. droelektrana, ukupne snage podsetila je Jovanka Arsi} ambasada, komora, razvojnih Od ukupnog hidropotencijala 34,6 megavata, koje godi{nje Kari{ic, predsednik UO CE- organizacija i medija. CAREER DAYS U ZNAKU EKOLOGIJE ZNAČAJNO PRIZNANJE Studentska organizacija Aiesec je tradicio- gije, tako da pored standardnih ponuda, nalno po sedamnaesti put po~etkom kompanije koje su u~estvovale mogle su aprila organizovala Sajam edukacije, pra- da izaberu i {tand od biorazgradivih ma- ksi i poslova Career days.Na sajmu su terijala i da ponesu epitet ’’Zeleni part- u~estvovale 33 kompanije koje su pored ner’’.Celokupni promotivni materijal je poslova nudile i prakse. Ove godine su bio od recikliranog papira, a biografije svim zainteresovanima na raspolaganju zainteresovanih se nisu donosile na sajam bile i radionice koje su trajale tri nedelje ve} je postojala prijava u formi CV koja se pre sajma kao i na samom sajmu, a po popunjavala i ostala zapam}ena u bazi prvi put ove godine sajam je odr`ivog ka- podataka na sajtu www.careerdays.rs raktera. koja je dostupna svim kompanijama u na- „Career Days 2011” je bio u znaku ekolo- rednih deset meseci. OBELEŽEN SVETSKI DAN ZDRAVLJA Zaposleni u kancelarijama u okviru najve}e gu tradiciju promovisanja zdravog `ivota i svetske komunikacione grupacije McCann ve} du`e vreme aktivno podr`ava zdrav na~in Worldwide, koja broji preko 21.000 ljudi, nji- hovi prijatelji, porodice i klijenti iz gradova `ivota, organizuju}i predavanja na temu pra- vilne ishrane i pru`aju}i prilike svojim zapo- P reduze}e za recikla`u plastike Greentech iz Novog Sada dobilo je nagradu „Kapetan Mi{a Anasta- {irom sveta {etnjom, tr~anjem i drugim obli- slenima da se bave fizi~kim aktivnostima, ini- cima fizi~kih aktivnosti u prirodi obele`ili su cijativa McCann Worldwide-a za obele`ava- sijevi}“ u kategoriji Za zdraviji i Svetski dan zdravlja i time podr`ali misiju nje Svetskog dana zdravlja prihva}ena je sa lep{i Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju. Svetske zdravstvene organizacije o va`nosti velikim zadovoljstvom i u kancelariji u Beo- Komisija ~iji predsednik je bio dr Ili- aktivnog na~ina `ivota za zdravlje pojedinca. gradu, a {etnja zaposlenih je organizovana ja ]osi}, dekan Fakulteta tehni~kih Sa obzirom na to da McCann Grupa ima du- na Adi Ciganliji. nauka u Novom Sadu, obrazlo`ila je svoju odluku ~injenicom da je an- ga`man Greentecha Novi Sad u re- cikla`i plastike zna~ajno doprineo zdravijoj i lep{oj `ivotnoj sredini, ne samo u Vojvodini ve} i u celoj Srbiji gde Greentech ima razvijenu mre`u svojih dobavlja~a. Nagrada Kapetan Mi{a Anastasijevi} dodeljuje se ve} 11 godina, a deo projekta „Put ka vr- hu“ koja, putem izdavanja istoimene monografije, afirmi{e privredno stvarala{tvo u Srbiji. 7
  8. 8. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 8 zelenevesti NA ADI HUJI ZASAĐENO VIŠE OD 100 ČEMPRESA I JAVORA Mladi istra`iva~i Srbije, predstavnici Ade Huje i nadamo se da }e posetioci Op{tine Palilula i zaposleni u revizor- zaista u`ivati u ambijentu koji stvara- skim ku}ama KPMG, Deloitte, Price- mo“, izjavila je Vesna [abanovi}, ~lan waterhouseCoopers i Ernst & Young Ve}a Gradske op{tine Palilula. Vo- organizovali su, drugu po redu, zaje- de}e revizorske ku}e, poznate u svetu dni~ku volontersku akciju ozelenjava- kao „Velika ~etvorka“, ve} drugu godi- nja Ade Huje. U ovoj jednodnevnoj ak- nu zaredom, organizuju akciju pod slo- ciji u~estvovalo je vi{e od 100 volontera ganom „Zelena ~etvorka“ u `elji da na koji su zasadili oko 100 sadnica ~em- jedinstven na~in daju svoj doprinos za- presa i javora. jednici u kojoj posluju. Timskim „Ada Huja postaje sve atraktivnije iz- ure|enjem i ozelenjavanjem Ade Hu- leti{te i njenom ure|enju pridajemo je, revizorske ku}e su pokazale da kon- veliki zna~aj. Volonterska akcija Mla- kurentski odnosi ne smeju biti prepre- dih istra`iva~a Srbije i vode}ih revizor- ka za{titi i unapre|enju `ivotne sredi- skih ku}a zna~ajno doprinosi ure|enju ne. OPERACIJA ZELENGRAD KOMPANIJE S vetska ekonomska kriza nije ukinula obavezu privatnog sektora da se pona{a odgovorno prema sredini u kojoj posluje, a Fond Ecotopia i kompanije part- neri uz podr{ku Sekretarijata za svi ~lanovi dru{tva, srazmerno svojim mo- za{titu `ivotne sredine grada Beograda pokre}u kampanju Operacija Zelengrad. U okviru ~uvaju `ivotnu gu}nostima i kapacitetima, moraju da se mobili{u i doprinesu da se dogode pozitivne promene, zaklju~ak je druge po redu kampanje, gra|ani i kompanije u Beogradu }e mo}i da usvoje svoje stablo i otkupe „dug prema pri- rodi“ koji svakodnevno proizvode tro{enjem energije i vo`njom au- SREDINU me|unarodne konferencije o dru{tveno od- govornom poslovanju „Globalni izazovi, lo- kalna re{enja“, koju su u beogradskom Be- lExpo centru organizovali Forum poslovnih tomobila. Svoje stablo gra|ani lidera i SMart Kolektiv. mogu da usvoje kupovinom spe- Na ovom najve}em CSR doga|aju u Srbiji cijalne tapije ~ija cena za fizi~ka okupilo se vi{e stotina predstavnika vode}ih lica je 2000, dok je za kompanije kompanija koje posluju u Srbiji, dr`avnih in- 3000 dinara. Cena tapija formira- stitucija, me|unarodnih organizacija i ne- na je na osnovu cene stabala u profitnog sektora, a glavna tema konferen- rasadnicima, njihove visine i sta- cije bila je doprinos privatnog sektora za{titi rosti i njom se potvr|uje da ste `ivotne sredine. usvojili stablo, obezbedili njego- vu sadnju i jednogodi{nje „Kao lideri odgovornog poslovanja po- odr`avanje. Cilj Fonda Ecotopia je sve}ujemo se smanjenju uticaja koji na{e da, do kraja 2011. godine, zasadi poslovanje ima na `ivotnu sredinu i obave- 5000 stabala i tako da svoj dopri- zujemo se da }emo inspirisati druge kom- nos ozelenjavanju Beograda. panije da nam se pridru`e u toj misiji“ – tek- Kampanja Operacija Zelengrad st je izjave koju su na sve~anom otvaranju po~inje u sredu, 4. maja 2011. konferencije potpisali direktori ~lanica Fo- Fond je odlu~io da pokrene Ope- ruma poslovnih lidera, me|u kojima i Metju raciju Zelengrad inspirisan pozi- Perkins, direktor U. S. Steel-a, Thanasis tivnim iskustvom projekta „[uma blista, {uma peva“ u Naciona- Katsiroumpas, direktor VIP mobile-a, Phi- lnom parku Tara. Zahvaljujuci do- lippos Karamanolis, direktor Eurobank prinosu stranih misija u Srbiji, EFG, Goran Piti}, predsednik upravnog kompanija i pojedinaca, na Tari odbora Societe Generale banke, Stephen su 2010. god. zasa|ene 8562 Fish, partner u Ernst&Young-u i James sadnice jele i smr~e. Thornley, partner u KPMG-u. 8
  9. 9. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 9 RECIKLAŽNA INDUSTRIJA, ŠANSA ZA BUDUĆNOST U zelenoj ekonomiji }e biti otvoreno 10.000 novih radnih mesta do kraja mandata ove vlade, a ve} je zaposleno 5.000 ljudi, rekao je Oliver Duli}, mini- star za `ivotnu sredinu, rudarstvo i prostorno pla- niranje na drugoj godi{njoj konferenciji „Zelena Srbija - recikla`na industrija, {ansa za budu}nost“ u organizaciji Business info group. Duli} je ocenio da je u Srbiji velika stopa nezaposlenosti i da bi 22 MILIONA DOLARA ZA bolja organizacija u za{titi `ivotne sredine dopri- nela otvaranju velikog broja radnih mesta. Samo polovina Srbije je, prema njegovim re~ima, pokri- NOVI EKOLOŠKI PROJEKAT vena organizovanim no{enjem sme}a. „Dobro je {to su svim operaterima, koji su dobili licence od dr`ave i koji otkupljuju, transportuju i prera|uju M etju Perkins, generalni direktor U. S. Steel Serbia, Oliver Duli}, ministar `ivotne sredine i prostornog za upravljanje industrijskim otpadom u Republici Srbiji. Perkins je rekao da je Postrojenje za elektronski otpad, gume i akumulatore, ispla}ene subvencije“, naveo je Duli} i dodao da su te sub- vencije pomogle da se investira u recikla`nu indu- planiranja Republike Srbije, Bojan upravljanje otpadom jedna od nekoliko striju. uri}, dr`avni sekretar u Ministarstvu va`nih investicija u U. S. Steel Serbia ko- U~esnici konferencije iz recikla`ne industrije istakli `ivotne sredine, Predrag Umi~evi}, gra- ja je usmerena na pobolj{anje za{tite su probleme koje imaju pre svega u sakupljanju dona~elnik Grada Smedereva i Ljubica `ivotne sredine u `elezari. On je jo{ na- otpada. Tako se pro{le godine sakupilo tek oko 3.000 tona od ukupno 80.000 tona elektronskog i Drejk, generalna menad`erka Za{tite glasio da je U. S. Steel, od kada je do{ao elektri~nog otpada, a recikleri PET ambala`e jedva `ivotne sredine u kompaniji, nedavno u Srbiju, ulo`io oko 80 miliona dolara u su uspeli da ispune kvotu da recikliraju pet odsto su zvani~no ozna~ili po~etak radova na projekte za za{titu `ivotne sredine i iz- ambala`e. Probleme sa prikupljanjem otpada ima- novom Postrojenju za upravljanje indu- javio da }e, sa ovim projektom, investi- ju i recikleri ulja i opasnih otpada. Oni svi prepo- strijskim otpadom. Ovom simboli~nom cije kompanije U. S. Steel Serbia u za{ti- ru~uju nadle`nima da subvencioni{e i sakuplja~e, ceremonijom postavljen je kamen te- tu `ivotne sredine prema{iti 100 miliona a ne samo recikla`nu industriju. meljac prvog sertifikovanog postrojenja dolara. Ameri~ka obave{tajna slu`ba - da time smanjuje deponovanje ot- Zemlje, 22. april, obele`ava se CIA CIA, pridru`ila se Bel Expo svet- pada za skoro 1.000 tona godi{nje. {irom sveta da bi se ukazalo na skom prazniku za{tite prirode, Uz to, osoblje u {tabu te agencije zna~aj o~uvanja prirode. Danu planete Zemlje, rekav{i da godi{nje reciklira vi{e od tri tone Tog dana 1970. godine jedan je na{la na~in da dokumenta s taj- plastike, stakla, kartona i drugih ameri~ki senator je odredio dan nama uni{tava - ekolo{ki. materijala. Agencija nije ponudila za obuku u SAD o vaznosti za{tite Obave{tajna agencije ka`e da se da poka`e novinarima kako radi prirode, nazvav{i ga „Dan Zem- SE PRIDRUŽILA DANU dokumenta koja sadr`e poverljive njen ure|aj za seckanje tajni. lje“. Dvadeset godina kasnije je- PLANETE ZEMLJE podatke seckaju i spaljuju u U organizaciji me|unarodne dan od organizatora te akcije je EKO-SPALJIVANJEM sedi{tu CIA kori{}enjem pe}i koja mre`e grupa i aktivista uspeo da taj dan bude obele`en u TAJNI zagreva vodu u zgradi. CIA ka`e (www.earthday.net), Dan planete 141 zemlji, a potom u sve vi{e. ODRŽIVI RAZVOJ PLANINA Organizacija „Ambasadori `ivotne sredine“ u mama. U~esnici Simpozijuma }e izlagati i dis- dobara. lokalna zajednica kao akter ruralnog partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije, kutovati o radovima na temu: poljoprivreda u razvoja; upravljanje osetljivim ekosistemima - po sedmi put realizuje Regionalnu konferen- tranziciji ka odr`ivom razvoju - ekonomija, odr`ivi razvoj planina, za{ti}ena prirodna do- ciju „@ivotna sredina ka Evropi - EnE11“ od 7 menad`ment i politika, izazovi i re{enja u bra u planinskim podru~jima - primeri dobre do 8. juna 2011. godine kao jedan od do- odr`ivoj poljoprivredi, in`enjerstvo za{tite prakse ruralnog razvoja u za{ti}enim prirod- ga|aja u okviru obele`avanja Svetskog dana `ivotne sredine - moderni izazovi, mogu}no- nim dobrima; koncept upravljanja i razvoja `ivotne sredine (UNEP). Tema ovogodi{nje sti i izazovi za poljoprivredu i ruralni razvoj, za{ti}enih planiskih prirodnih dobara,rezerva- Konferencije je „Ruralni i odr`ivi razvoj plani- ekolo{ki problemi u postoje}oj poljoprivred- ti biosfere kao model odr`ivog razvoja na“ i prilika je za obrazovne institucije, orga- noj praksi, za{tita prirode kao podsticaj za za{ti}enih planinskih prirodnih dobara; nizacije i pojedince da predstave svoja seoski turizam i ruralni razvoj, proizvodnja i odr`ivi razvoj {umarstva, adaptacija {uma i istra`ivanja i gledi{ta u vezi sa odabranim te- plasman zdrave hrane iz planinskih prirodnih {umarstva na globalne klimatske promene. 9
  10. 10. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 10 sekopak SEKOPAK ISPUNIO NACIONALNI CILJ ZA ČISTU BUDUĆNOST P rema procenama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom u Republici Srbiji doku- mentu koji je protekle godine revidiran, kao i drugih Kao Operater koji zastupa interese 180 odgovor- nih klijenata koji su ve} u prvoj godini veoma oz- biljno shvatili svoje zakonske obaveze i pokazali vi- neformalnih izvora i analiza, u Srbiji se u proseku soku dozu dru{tvene odgovornosti ulaskom u pro- Nakon prve generi{e izme|u 400.000 i 500.000 tona ambala`nog ces izgradnje sistema, mo`emo da garantujemo da otpada godi{nje sa tendencijom daljeg porasta uz smo u potpunosti sproveli svoje aktivnosti i ispunili godine rast BDP-a. Srbija se po ovim brojkama ubraja u svoju zakonsku obavezu ulaskom u sistem i ispu- sprovo|enja manje emitere otpada u odnosu na ostale zemlje njenjem nacionalnih ciljeva. Verujemo da su i dru- Evrope. U Evropi, minimalna granica za evropske gi operateri koji su imali svoje klijente, u~inili isto. zakonodavstva iz zemlje za sakupljanje i recikla`u ambala`nog otpa- Pravo je vreme da na kraju prvog tromese~ja 2011. oblasti da iznosi 55 odsto, dok se u Srbiji ove godine mora godine, u ime svojih dru{tveno odgovornih klije- upravljanja sakupiti i reciklirati najmanje 10 odsto ukupnog ot- nata upitamo dr`avu i javnost da li postoje oni pri- pada. vredni subjekti koji nisu ispunili svoje zakonske ambala`om i obaveze niti nacionalni cilj od 5 odsto u 2010. go- ambala`nim SRPSKI RECIKLAŽNI KAPACITETI dini. Verujem da govorim u ime svih privrednih otpadom u Srbiji, Preko 180 proizvo|a~a iz svih grana industrije u subjekata koji su u{li u sistem kada ka`em da Srbiji, prenelo je svoje zakonske obaveze na Seko- o~ekujemo sprovo|enje svih zakonskih odredbi sa stanovi{ta pak, ~ime su Sekopak zadu`ili za preko 170.000 tona bez oklevanja. Sekopaka, kao ambala`nog otpada koji su plasirali na tr`i{te, {to u PREMAŠEN CILJ OD 5 ODSTO praksi zna~i da je izme|u 35 i 40 odsto tr`i{ta amba- pionira u ovom la`nog otpada pokrio samo Sekopak. Za ra~un svo- Sekopak je za sredstva koja je od svojih klijenata poslu i najve}eg jih klijenata, Sekopak je ispunio nacionalni cilj za dobio, organizovao primarnu selekciju, baliranje, Operatera 2010. godinu u iznosu od 5 odsto, odnosno sakupio transport i recikla`u sa 23 svoja partnera me|u ko- je i reciklirao preko 9.000 tona svih vrsta jima su privatni sakuplja~i Lepenka, Intercord, sistema ambala`nog otpada (stakla, plastike, kartona, me- Apos, Pima, Greentech, Inos Papir servis i komu- upravljanja tala i drveta). Posebno smo ponosni na ~injenicu da nalna preduze}a iz gradova Novi Sad, Kragujevac, je preko 90 odsto sakupljenog ambala`nog otpada ^a~ak, Leskovac, Ni{, Gornji Milanovac, Sombor, ambala`nim reciklirano u srpskim recikla`nim kapacitetima, dok Subotica, Pan~evo i drugi. U ovim gradovima se si- otpadom u Srbiji, je jedan manji deo na{ao svoj put do prera|iva~a u stemom Sekokese i Sekontejnera sakupilo preko mo`e se re}i da je inostranstvu. Ovu tendenciju razvijanja doma}e in- 9.000 tona svih vrsta ambala`nog otpada ~ime je i dustrije recikla`e }emo se potruditi da pratimo i u prema{en cilj od 5 odsto. ona protekla budu}nosti sa jo{ ve}im koli~inama sakupljenog am- Misija Sekopaka le`i u izgradnji odr`ivog sistema veoma uspe{no bala`nog otpada. za upravljanje svim vrstama ambala`nog otpada unapre|enjem komunalnih i drugih kapaciteta upravljanja otpadom uz najmanji mogu}i tro{ak za svoje klijente. U okviru ove misije posebnu pa`nju poklanjamo svakom gra|aninu ponaosob bez ~ijeg direktnog u~e{}a u razvrstavanju ne mo`e ni biti si- stema. Kako je rok za implementaciju zakona istekao krajem maja 2010. godine dok obaveze po naciona- lnim ciljevima va`e od 1.januara 2010. godine i za svaku narednu godinu imaju sve vi{u vrednost, na{a misija }e tek u narednim godinama dobijati svoj pu- ni smisao i dalje se samo potvr|ivati. @elim da iskoristim ovu priliku da se preko Green Magazina zahvalim svim privrednicima koji su nam u prethodnom periodu dali svoje poverenje i da im poru~im da }emo se u ovoj godini i na dalje zalagati za ~istu budu}nost na dugoro~no odr`iv na~in po{tuju}i visoke standarde koji va`e u zemljama EU. Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka 10
  11. 11. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 11 11
  12. 12. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 12 temabroja ZNANJE, VEŠTINE, STANDARDI I K ORGANSKA PROIZVODNJA budu}nost Srbije Organska poljoprivreda se {irom sveta ubrzano razvija, a u EU imaju plan da 2020. ovaj vid proizvodnje ~ini 20 procenata poljoprivrednih povr{ina na teritoriji Evropske unije. U Srbiji se razvija poslednjih dvadesetak godina, a najintenzivniji rast zabele`en je poslednjih pet-{est godina 12
  13. 13. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 13 I KONTROLA Tekst: Jelena oki} milijardi evra) u 2002. do 33 milijarde US dolara (25.5 milijardi evra) u 2005. Prema procenenama P o~etak razvoja organske proizvodnje u na{oj zemlji je specifi~an jer je bio iniciran od strane nevladinih organizacija, pre svega udru`enja „Ter- iz 2007, o~ekuje se dalji porast na 40 milijardi US dolara (30.9 milijardi evra). ras“ iz Subotice koji je osniva~ pravca bio-{kole PONUDA I POTRAŽNJA Terras, pravca organske poljoprivrede. Ministar- Iako je organska poljoprivreda danas prisutna stvo poljoprivrede je u poslednje dve godine mno- svuda u svetu, najve}a potra`nja je u Evropi i SAD. go uradilo po pitanju organske poljoprivrede. For- Ova dva regiona imaju neprekidan manjak tra`ene Osnovni princip mirano je Nacionalno udru`enje za razvoj organ- ske prozvodnje „Serbia Organica“, na ~ijem ~elu robe, jer proizvodnja ne dosti`e potra`nju. Organ- ska proizvodnja se trentuno praktikuje u vi{e od 120 je Nada Mi{kovi}, a postoji i podr{ka inostranih zemalja sveta. Glavni razlozi za ovaj vid proizvodnje GLASI: fondova koji daju sredstva za edukaciju i razvoj ove su: zdravstveni, ekolo{ki, ekonomski i politi~ki. Or-e proizvodnje. Osnovan je i „Fond Organska Srbija“, ganska hrana ne sadr`i aditive dopu{tene u neor- ~iji je predsednik Branko ^i~i}. Vode}i stru~njaci ganskoj hrani kao {to su hidrogenizirane masno}e, iz ove oblasti su saglasni da su se stekli uslovi, ali da aspartam ili ve{ta~ke boje i ukusi. Ona tako|e ne – zdravo zemljište u narednom periodu treba i}i korak dalje i osnivati organsku proizvodnju. Posedovanje znanja i ve{ti- sadr`i pesticide i herbicide – uzro~nike brojnih obo- ljenja, kao ni GM jedinjenja. Po svom sastavu, or- – zdrava biljka i na za bavljenje organskom proizvodnjom je od pre- ganska hrana ima zna~ajno vi{e nivoe vitamina i mi- sudnog zna~aja, ali i primena prili~no strogih stan- nerala. Istra`ivanja su pokazala da organska hrana životinja darda i kontrola, kao i dobre organizovanosti i po- sadr`i, na primer, u proseku 63 odsto vi{e kalijuma, vezanosti u okviru nacionalnih i me|unarodnih or- 73 odsto vi{e gvo`|a i 125 odsto kalcijuma nego – zdravi ljudi ganizacija. proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivre- Globalna prodaja organske hrane i pi}a porasla dom, a udeo sadr`aja suve materije u organskim je za 43 procenta – od 23 milijarde US dolara (17.8 proizvodima ve}i je i do 30 odsto. Pored toga, 13
  14. 14. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 14 temabroja prijateljska je po `ivotnu sredinu. Valja znati da se Organski proizvodi su bezbedni, dobijeni iz stro- u organsku proizvodnju ne ulazi da bi se zaradilo, go kontrolisnog na~ina proizvodnje, koji je zakon- a oni kojima je to glavni motiv brzo odustanu od ski regulisan i zove se organska proizvodnja. Oni ovog posla. Pravi organski proizvo|a~ mora da ima ne zaga|uju `ivotnu sredinu (vodu, vazduh i zem- svest da je odgovoran prema zemlji koju obra|uje, lji{te), po{tuju prirodnu ekolo{ku ravnote`u, kori- na~inu na koji to ~ini, kao i prema onima koji ku- ste odr`ive izvore energije. puju proizvod sa oznakom „organski“. Mnogi proizvo|a~i su u neku ruku pravi zanesenjaci, ba{ ŠTA JE GARANCIJA? kao i oni koji osnivaju razna udru`enja i fondove Obzirom da u Srbiji jo{ uvek ne postoje specija- za edukaciju u oblasti ogranske proizvodnje. U lizovana prodajna mesta samo za organske proiz- na{oj zemlji se proizvode organski med, organska vode, savetuje se da bez obzira da li kupujete u ve- {argarepa, organsko jabukovo sir}e, organska helj- likim supermarketima ili prodavnicama zdrave da i mnogi drugi proizvodi. hrane, obratite pa`nju na to da li na ambala`i po- Dugoro~no, organska poljoprivreda bi mogla do- stoji znak „organski proizvod“ i znak tj. logo serti- prineti smanjivanju razlika izme|u bogatih i siro- fikacione ku}e koja je odgovorna da prati ceo pro- U Srbiji se ma{nih regiona, kao i ostvarivanju stabilnosti ces proizvodnje. U na{oj zemlji, Ministarstvo po- organska hrana proizvodnje. Time bi se stekli uslovi za strane in- ljoprivrede je garant da svaki proizvod koji nosi po- vesticije i pove}anje izvoza organskih proizvoda. seban znak je proizveden po principima organske proizvodi na Ujedno, pove}ala bi se i svest potro{a~a o potrebi poljoprivrede. 4.500 kori{}enja organske hrane i pobolj{anje zdravstve- Srbija je u decembru pro{le godine podnela zah- ne ispravnosti hrane. tev za stavljanje na listu zemalja ~iji se organski proizvodi mogu prodavati u EU, a Ministarstvo po- ORGANSKO U SRBIJI ljoprivrede je za 2011. izdalo 8 odobrenja za serti- hektara, a u Na teritoriji Srbije osnovana su ~etiri centra za organsku proizvodnju: u Selen~i, Svilajncu, Le- fikaciju organskih proizvoda. Ti sertifikati su, me|utim, dovoljni samo za srpsko tr`i{te, dok je za registru skovcu i Valjevu. U Vojvodini postoji nekoliko re- izvoz u EU potrebno da sertifikat izda ku}a koja je Ministarstva vitalizovanih sala{a koji imaju sertifikovanu organ- priznata u EU, {to pove}ava tro{kove poljoprivred- sku proizvodnju hrane i turisti~ku ponudu. Jedan nicima koji `ele da izvoze. Srpska predstavni{tva poljoprivrede, od najve}ih proizvo|a~a heljde nalazi se u selu Ra- inostranih kompanija tako|e ne mogu da izdaju napravljenom na dijevi}i blizu Nove Varo{i, a ovu zdravu `itaricu gaji sertifikat za izvoz u EU u Srbiji, ve} to moraju da na 24 ha koje poseduje u podno`ju planina Zlatar urade njihove mati~ne ku}e. Dva srpska preduze}a osnovu podataka i Javor. Pirotski kraj tako|e ima veliki potencijal za - „OCS“ i „Evrocert“ - pro{la su obuku za sertifika- sertifikacionih organsku proizvodnju. U Subotici se {estu godinu ciju u okviru projekta Slovak Ejd (SlovakAid) i tre- kuća, nalazi se za redom organizuje Me|unarodni festival organ- skih proizvoda „Biofest“, pod patronatom nevla- balo bi da izdaju sertifikate u saradnji sa jednom slova~kom sertifikacionom ku}om, re~eno je Eu- 77 dine organizacije „Terras“. U Svilajncu jedan do- rAktivu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije. ma}in proizvodi jabukovo sir}e od divljih jabuka: ko`ara, budimki i kola~ara, koje su neprskane. Ni- KO MOŽE DA IZVOZI? kakvu hemiju ne dodaje u njih, ve} koristi stari, na- Na listi tre}ih zemalja koje mogu da izvoze neke proizvođača rodni metod „{u{ki“. Radi se o podlozi na kojoj se organske proizvode u EU nalaze se Argentina, Au- razvijaju odre|ene bakterije koje pospe{uju vrenje. stralija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, [vajcarska, U Ba~kom Petrovcu se formirao prvi „pilot inku- Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija na{la na listi bator“ za obuku za organsku proizvodnju na 30 tre}ih zemalja, {to }e joj omogu}iti izvoz u EU, po- hektara zemlji{ta. trebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvo Ministarstvo poljoprivrede je pro{le godine iz- uskla|eno sa standardima EU, ~iji osnov je evrop- dvojilo 10 miliona dinara za subvencionisanje or- ska direktiva o organskoj hrani. ganske proizvodnje. Subvencije se po hektaru U Srbiji se, prema podacima tog ministarstva, or- kre}u od 25.000 dinara za ratarsku proizvodnju, ganska hrana proizvodi na 4.500 hektara. U regi- 35.000 dinara za povrtarsku proizvodnju, do 45.000 stru Ministarstva poljoprivrede, napravljenom na dinara za vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. osnovu podataka sertifikacionih ku}a, nalazi se 77 Za stoku koja se gaji uz primene metoda organske proizvo|a~a. proizvodnje dobija se 15.000 dinara po grlu krupne Organizacije koje izdaju sertifikate proizvo- stoke, 5.000 dinara po grlu sitne stoke i 500 dinara |a~ima organske hrane u skladu sa standardom po jedinki `ivine, kao i 2.000 dinara po ko{nici. Za- SRPS EN 45011:2004 od 2012. godine }e morati jedno sa Ministarstvom ekonomije, Ministarstvo da budu registrovane u Akreditacionom telu Srbi- poljoprivrede subvencioni{e sa 50 procenata je, dok je za sada dovoljno odobrenje Ministarstva tro{kove sertifikacije organske proizvodnje. poljoprivrede. Kako navode u Akreditacionom te- 14
  15. 15. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 15 Dugoročno, lu, Akreditaciono telo proverava da li ku}e koje sertifikuju organske proizvode imaju kapacitet za organska kontrolu proizvodnje, {to je garancija da se po{tuju poljoprivreda bi svi standardi propisani zakonom, koji va`e i u EU. U Akreditacionom telu Srbije ocenjivanje mogla doprineti o~ekuju ove godine. Ukoliko ishod ocenjivanja bu- smanjivanju de pozitivan, to bi bila zvani~na potvrda da je si- razlika između stem sertifikacije u Srbiji isti kao u EU. To nije do- voljno za stavljanje Srbije na listu tre}ih zemalja, bogatih i ali jeste dodatan dokaz koji bi trebalo da stru~njake siromašnih Komisije ubede da je kontrola kvaliteta u Srbiji uskla|ena sa EU. regiona, kao i ostvarivanju ŠTA SU SRPSKE SLABOSTI? Analiza Nema~ke agencije za tehni~ku saradnju stabilnosti GTZ pokazala je da organska poljoprivreda u Sr- proizvodnje. biji mo`e da postane osnovni stub poljoprivrednog Time bi se stekli bruto doma}eg proizvoda i da postane zna~ajan snabdeva~ EU u nekim segmentima tr`i{ta organ- ganskim zasadima, a preko 2.500 hektara ~eka uslovi za strane ske hrane u EU, poput bobi~astog vo}a i proizvoda sertfikaciju. Tako|e u Srbiji postoji ~ak 600.000 investicije i od soje. Potencijal je i lak{e uklju~ivanje Srbije u hektara koji mogu da u kratkom vremenskom ro- evropsku poljoprivrednu politiku preko organske ku pre|u u sistem organske proizvodnje. Kada je povećanje izvoza proizvodnje. Isti~e se da se zakonski okvir u Srbiji re~ o sto~arskoj proizvodnji, u 2009. prema zva- organskih pobolj{ava. ni~nim podacima organska proizvodnja gotovo proizvoda. Me|utim, slabosti su malo doma}e tr`i{te i mala iskori{}enost mogu}unosti na evropskom tr`i{tu, da nije postojala - gajeni su samo organski konji - 60 grla i bilo je 130 organskih ko{nica. U fazi pri- Ujedno, povećala nedovoljno obrazovanje u poljoprivredi uop{te i u preme bilo je 131 grlo goveda, 42 svinje, 50 ko- bi se i svest organskom sektoru, kao i dalje netransparentni si- ko{aka i 51 ko{nica. Podsticaji za poljoprivrednu stemi za sertifikaciju. Me|u opasnostima za sektor proizvodnju u 2011. osta}e isti kao i za pro{lu u potrošača o navedeno je da imanja ne mogu da se razviju do- biljnoj proizvodnji - u ratarstvu 25.000 dinara po potrebi korišćenja voljno da bi bile me|unarodno konkurentne i da hektaru, do 45.000 u vo}arstvu. Za uzgoj stoke se ne prepoznaje dovoljno zna~aj organske poljo- koja je u sistemu organske proizvodnje, subven- organske hrane i privrede u evropskim integracijama. cije }e biti do 5.000 dinara po grlu, a ove godine poboljšanje }e se davati i do 400.000 dinara pomo}i po poje- A ŠTA TRAŽI EVROPA? zdravstvene Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, u dina~nom zahtevu za uvo|enje sertifikata organ- ske proizvodnje. ispravnosti 2009. je pod organskom proizvodnjom bilo 1.823 Ministarstvo poljoprivrede 3. februara je pred- hrane hektara, od ~ega najvi{e pa{njaka i livada - stavilo plan obuke poljoprivrednika u Srbiji za or- 1.621,6 hektara, dok je jo{ 665 hektara bilo u fazi gansku proizvodnju. Plan je da dr`ava dodeli po pripreme za organsku proizvodnju. Prema poda- 100 hektara u svakoj op{tini za obuku poljoprivred- cima ministrastva, do po~etka 2011. godine taj nika, a da se iz tih centara zdrava hrana deli obda- broj je pove}an na vi{e od 4.500 hektara pod or- ni{tima. Cilj programa je unapre|enje organske proizvodnje i preno{enje najboljih iskustava poljo- privrednicima, kao i obezbe|ivanje najkvalitetnije hrane za decu u obdani{tima. Ministarstvo poljo- privrede }e odrediti pravila koja }e garantovati na~in rada i neprofitnu proizvodnju na tim eduka- tivnim dobrima. Dr`avna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Mirijana Milo{evi} rekla je da je „prose~an posed u Srbiji 3,7 hektara“ i ocenila da je zbog toga jedino profitabilno baviti se organ- skom proizvodnjom koja, kako je navela, donosi 30 odsto ve}u zaradu od konvencionalne poljopri- vredne proizvodnje. Ona je kazala da se prvi „pilot inkubator“ za obuku za organsku proizvodnju ve} formira u Ba~kom Petrovcu, na 30 hektara zemlji{ta. 15
  16. 16. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 16 temabroja Tekst: Jelena oki} poljoprivredna praksa, inputi ili upravlja~ke odluke odr`ivi i da bi se obezbedile osnove za funkcionisanje I ako u Srbiji postoje potencijali da se poljoprivredna proizvodnja podigne na vi{i nivo, zainteresovanih da se njome bave je sve manje, zbog kratkoro~nih ciljeva i odabir strategije upravljanja agroekosistemima u du`em vremenskom periodu. koje zemljoradnici sebi postavljaju. Jo{ manje su upoz- GM: Kad se ka`e agroekologija na {ta se konkretno nati sa time kako se o~uvanje `ivotne sredine prepli}e misli? sa bavljenjem poljoprivredom. Oni malobrojni, koji se - Agroekologija je oblast primenjene ekologije, koja godinama unazad bave organskom proizvodnjom, ko- je povezana sa fundamentalnom ekologijom. Agroe- liko-toliko su upoznati sa osnovnim principima za{tite kolo{ka nauka je definisana kao primena ekolo{kih Prof. dr. Snežana Oljača `ivotne sredine, ali svi ti ljudi deluju kao Don Kihoti u principa i koncepta u formiranju i upravljanju borbi protiv vetrenja~a. Ima li Srbija potencijala da se odr`ivim agroekosistemima. Ideja agroekologije je da edukuje na temu za{tite `ivotne sredine kada je u pi- koristi alternativne pravce u razvoju agroekosistema, tanju bavljenje poljoprivredom? Znaju li poljoprivred- koji }e malo zavisiti od unosa agrohemikalija i energi- nici {ta zna~i ~uvati `ivotnu sredinu? Postoje li zemlji{ta je, nagla{avaju}i kompleksnost agrikulturnih sistema. koja su zabranjena za poljoprivrednu proizvodnju u Sr- Ekolo{ki odnosi i sinergizam izme|u biolo{kih kom- biji? Prof.dr. Sne`ana Olja~a sa Poljoprivrednog fakul- ponenti omogu}avaju mehanizme, koji tim sistemima teta u Beogradu poku{ala je da pojasni obezbe|uju plodnost zemlji{ta, produktivnost i za{titu Prihodi od u ~emu je simbioza ekologije i poljopri- vrede, i ima li je u Srbiji. useva. U potrazi za ponovnim uspostavljanjem eko- lo{kih principa u poljoprivrednoj proizvodnji proiz- vo|a~i su zanemarili klju~nu ta~ku u razvoju odr`ive poljoprivrede GM: [ta biste mogli da ka`ete, iz va{eg bogatog iskustva, da li Srbi poljo- poljoprivrede: duboko razumevanje prirode agroeko- sistema i principa na kojima oni funkcioni{u. Agroe- zavise pre privredu posmatraju kao ne{to {to je teret ili kao ne{to u ~emu kologija je izrasla u disciplinu koja obezbe|uje osno- vne ekolo{ke principe u tome kako prou~avati, obra- svega od le`i budu}nost na{e zemlje? - Svako ko se ne bavi poljoprivredom u Srbiji, misli da je ona razvojna {ansa i zovati i upravljati agroekosistemima koji }e biti pro- duktivni, omogu}iti o~uvanje prirodnih resursa, ali ta- ko|e biti kulturolo{ki prihvatljivi i ekonomski oprav- znanja budu}nost. Me|utim, kad pitate proiz- vo|a~e, svako od njih }e re}i da je to ve- dani. Ona po{tuje i vrednuje lokalna empirijska znanja farmera i koristi ih u cilju postizanja odr`ivosti u po- lika muka i te`ak posao. Oni imaju velike probleme sa ljoprivredi. plasmanom proizvoda, nisu dovoljno edukovani, niti dobro organizovani ni udru`eni. Ali mislim da se neke GM: Organska proizvodnja je u na{oj zemlji jo{ u po- Poljoprivreda i stvari pomeraju u dobrom pravcu. voju, iako se pojedinci poslednjih dvadeset go- ekologija ne mogu dina njome bave. Vi predajete, izme|u ostalog jedna bez druge. GM: Da li je i dalje u na{em narodu bavljenje poljo- predmet „Principi organske biljne proizvo- Ekologija u privredom sinonim za te`ak rad i muku koje do- dnje“. [ta je klju~no za tu oblast, a da se u Srbiji nosi minimalne prihode? nedovoljno zna na tu temu? Mo`e li se `iveti od poljoprivredi - Sve je manje mladih koji ostaju na selu i to pokazuje bavljenja organskom proizvodnjom? obezbe|uje znanje i da je to te`ak i zahtevan posao. Prihodi od poljoprivre- - Na{i proizvo|a~i su navikli da proizvode za tr`i{te metodologiju koji su de zavise pre svega od znanja. Oni koji se odlu~e da i to one proizvode koji su trenutno na ceni. Na ve}ini potrebni za njen razvoj, ula`u u sebe i koriste nova znanja i tehnologije, mogu gazdinstava ne postoji jasan dugoro~an plan {ta }e se koji treba da bude, sa da zarade i da pristojno `ive od poljoprivrede. proizvoditi u du`em vremenskom periodu. To je i ra- zumljivo jer su oni, uglavnom prepu{teni sami sebi i ni- jedne strane, prihvatljiv GM: Gde se prepli}u poljoprivreda i ekologija? Mogu su dovoljno organizovani. Jedno od najva`nijih za `ivotnu sredinu, a sa li jedna bez druge? Da li je na{ ~ovek svestan tog obele`ja organske proizvodnje je na~elo jedin- druge, da obezbedi odnosa i svih pozitivnih aspekata? Kako funk- stva biljne i sto~arske proizvodnje. Organsko dovoljno hrane i cioni{u ekologija i agrosistemi? gazdinstvo je me{ovitog karaktera, koje se sirovina za naraslo - Poljoprivreda i ekologija ne mogu jedna bez druge. sastoji od vi{e elemenata: oranica, travnja- Ekologija u poljoprivredi obezbe|uje znanje i meto- ka, {uma, `ivice, stoke. Pri organizaciji ova- stanovni{tvo, ka`e dologiju koji su potrebni za njen razvoj, koji treba da kvog gazdinstva, sve ima svoj smisao i na prof. dr. Sne`ana bude, sa jedne strane, prihvatljiv za `ivotnu sredinu, a skladan na~in se pro`ima i dopunjuje. Tako Olja~a sa sa druge, da obezbedi dovoljno hrane i sirovina za na- gazdinstvo postaje harmoni~na zatvorena ce- Poljoprivrednog raslo stanovni{tvo. Ona otvara vrata novoj paradigmi lina, {to doprinosi njegovoj stabilnosti, otpor- fakulteta u Beogradu u poljoprivredi, koja smanjuje distancu izme|u sticanja nosti na spolja{nje uticaje, kako prirodne tako i znanja i njihove primene u praksi. Ekolo{ke metode i ekonomske. Prema na{im, a i svetskim propisima, doz- principi su potrebni da bi se odredilo da li su specifi~na voljeno je uno{enje 10-25 odsto od ukupno upotreb- 16
  17. 17. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 17 „Nisam sigurna ljenih koli~ina |ubriva i sto~ne hrane sa drugih gazdin- planinskog podru~ja Srbije za organsku ratar- stava u zavisnosti od vrste `ivotinja koje se gaje. Prelaz sku proizvodnju“ iz oblasti Tehnolo{kog razvo- da naši od konvencionalne ka organskoj farmi traje od 2-3 go- ja, koji finansira Ministarstvo za nauku i teh- poljoprivrednici dine u zavisnosti od toga da li su jednogodi{nji usevi ili nolo{ki razvoj Republike Srbije. [ta je misija vi{egodi{nji zasadi. Taj period je najte`i u ovom na~inu ovog projekta? (ali ne samo poljoprivredne proizvodnje. Potrebne su godine da bi - Kako je Srbija prete`no brdsko-planinska dr`ava, oni) imaju se savladali problemi i aktivirali zapostavljeni biolo{ki sigurno je prihvatljivo da se koncept organske poljo- procesi. Najva`niji uslov za prelaz na organsku proiz- privrede u doglednoj budu}nosti u znatnoj meri i kod razvijenu vodnju je promena u na~inu razmi{ljanja, vrednostima, nas ra{iri. Zato je ideja ovog projekta da se zapo~ne ekološku svest. odnosu prema prirodi i ljudskom zdravlju. Zahteva sa aktivnostima (istra`ivanjima) koje }e inicirati or- Dokazi za to se promenu u odgovornosti prema budu}im generacija- gansku poljoprivredu u na{im okvirima. Ciljevi pro- jekta su da se u multidisciplinarnom i ekolo{kom pri- ma (osnovni postulat odr`ivog razvoja). Organski nalaze pored proizvo|a~ mora biti spreman da trpi pritiske svoje stupu organskoj ratarskoj proizvodnji primene savre- puteva u vidu okoline, podsmevanja i omalova`avanja. Da li se mo`e mene tehnologije i metode za: uvo|enje u proizvodnju `iveti od organske proizvodnje, svakako treba da pitate alternativnih vrsta `ita (je~am, spelta p{enica, tritikale, niza divljih proizvo|a~e (porodica Vozar iz Kisa~a, Mamu`i} iz heljda) i povr}a (kupus, crni luk, {argarepa) na prin- deponija, kako Ljutova i dr.). cipima organske poljoprivrede, dobijanje zna~ajnih koli~ina organskih ratarskih proizvoda, kao veoma u urbanim tako GM: Jedna od oblasti va{eg istra`iva~kog rada je i tra`ene robe na doma}em i svetskom tr`i{tu, i u ruralnim za{tita `ivotne sredine u poljoprivredi. Kako po- pove}avanje privrednih aktivnosti u brdsko-planin- sredinama. To ljoprivrednik mo`e da za{titi `ivotnu sredinu? skim rejonima, ~ija je privreda slabo razvijena, pove}anje konkurentnosti na{e poljoprivrede, - Tako {to }e pre}i na neki oblik ekolo{ke poljopri- je velika vrede, bilo da je to low-input, integralna ili organska pove}anje izvoza i smanjenje spoljno-trgovinskog de- sramota i mrlja proizvodnja. Drugi va`an cilj (pored proizvodnje hra- ficita, obezbe|enje profitabilnog transfera sa kvanti- ne), koji ispunjavaju organska gazdinstva je o~uvanje teta na kvalitet proizvoda. Veoma je va`no i potpunije na obrazu prirode i `ivotne sredine, koji se mo`e iskoristiti u svrhe iskori{}avanje prirodnih resursa (klime i zemlji{ta), Srbije“ rekreacije i turizma. Izgra|ena infrastruktura za te na- koji su u ovim podu~jima veoma pogodni za organsku mene na farmi omogu}ava i stimuli{e ekolo{ki obra- ratarsku proizvodnju, o~uvanje `ivotne sredine, bio- zovnog kupca da ~e{}e dolazi i kupuje proizvode sa ta- diverziteta, neobnovljivih prirodnih resursa i izvora kvih farmi. Infrastruktura za takve potrebe se projek- energije u Srbiji. Misija projekta je aktiviranje tuje kao mre`a puteva, `ivica i drugih vrsta ukrasne ve- nau~nog i stru~nog potencijala radi {irenja i usavr{ava- getacije, malih vodenih basena, potoka i sli~no koji nja organske ratarske proizvodnje u na{oj zemlji, kao odre|uju vizuelnu atraktivnost organskih farmi. Eko i i {kolovanje stru~njaka za organsku proizvodnju, kojih ruralni turizam veoma doprinose razvoju ovakvih obli- sada gotovo i nema. Cilj je i da se rezultati projekta ka proizvodnje hrane, kao i {irenju ekolo{ke svesti i predstave zainteresovanim korisnicima, koji su dobili znanja. sve informacije o novim tehnologijama u formi pre- zentacija, demonstracija na polju i priru~nika. GM: Rukovodilac ste nau~no-istra`iva~kog projekta TR-20069 „Mogu}nosti iskori{}avanja brdsko- GM: Da li poljoprivrednici imaju svest o o~uvanju `ivotne sredine? I na koji na~in vode ra~una o planeti? - Nisam sigurna da na{i poljoprivrednici, (ali ne samo oni) imaju razvijenu ekolo{ku svest. Dokazi za to se na- laze pored puteva u vidu niza divljih deponija, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. To je velika sra- mota i mrlja na obrazu Srbije. Tako|e postoje i proiz- vo|a~i koji na jedan na~in proizvode za sebe, a na dru- gi, za pijacu. To je tako|e nedopustivo. GM: Kako vi li~no ~uvate planetu Zemlju? Da li ste aktivni u nekim organizacijama za ekologiju i o~uvanje za{tite `ivotne sredine? - Pona{am se, koliko mogu, u skladu sa ekolo{kim principima. Aktivna sam u udru`enju za organsku po- ljoprivredu “Serbia Organica” i predsednica sam Stru~nog saveta za organsku proizvodnju pri Ministar- stvu poljoprivrede. 17
  18. 18. green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 18 temabroja Mera Ekolo{ki problemi vezani za visokoprinosnu zemljoradnju moraju se sagledati i naspram ne- se svetska proizvodnja `itarica utrostru~ila iz- me|u 1950. i 2000. godine, ali povr{ina tla na Zelene vidljivih koristi za `ivotnu sredinu koje ona do- nosi, u obliku {tete koja bi se ina~e nanela eko- kome se gaje `itarice porasla je za samo deset procenata. Bez tehnologija zelene revolucije, revolucije sistemima zarad pove}anja proizvodnje hrane. Visokoprinosne sorte omogu}ile su mnogo- kako se isti~e, ili bi do{lo do masovnog umira- nja od gladi, ili bi ogromne povr{ine netaknu- struko pove}anje proizvodnje hrane uz nezna- tog tla, kao sto su povr{ine pod {umama, mo- tno pove}anje povr{ine tla koje se obra|uje. rale da po~nu da se obra|uju. Mnogi protivnici Zagovornici Zelene revolucije nude podatak da Zelene revolucije zala`u se za povratak na tradi- Tekst: Dragan Kolarov Poljoprivreda i životna sredina ne predstavlja pravi eldorado. G lavni uticaji kao {to su pro- mena klime, stalno una- Recimo, u SAD ~ak 30 odsto proizvodnje kukuruza odlazi na NEOPHODAN pre|enje intenzivne poljoprivre- proizvodnju biodizela, {to je ure- de razvojem tzv. „zelene revolu- dno substituisano od strane cije“ koja je promenila ovu granu dr`ave, {to zna~i da jo{ nema privrede stalnim razvijanjem tr`i{nu vrednost, ali se ra~una na mehanizacije, hemijskih sredsta- to da }e padom proizvodnje na- PODSTICAJ va za pospe{ivanje rasta biljaka kao {to su mineralna |ubriva, pe- sticidi i herbicidi, navodnjavanje i odvodnjavanje i genetski in- `enjering biljaka, uz ionako fte i zahtevima za ~istiju planetu sigurno imati. Me|utim ne sla`u se svi oko ovog „projekta“. Uje- dinjene nacije i nekoliko nevla- dinih organizacija nedavno su DRŽAVE ogromne razlike u bogatstvu re- upozorile da je kukuruz pre sve- giona sveta, donose nove proti- ga hrana, i da se pojedinci bogate vre~nosti, kako po pitanju poljo- dok zna~ajni deo planete doslo- privredne politike tako i u kul- vno gladuje. Iako u ovom pitanju turno-socijalnim razlikama u re- ne postoji nikakva spekulacija, gionima sveta i savremenog ru- ve} jednostavna matematika I pored ogromnih potencijala srpske poljoprivrede, ralnog razvoja. Poljoprivreda ne vo|ena op{teljudskim vrednosti- proizvodi samo hranu, ve} i ene- ma, ni{ta se konkretno nije ura- sa ~ak 70 odsto visokokvalitenog zemlji{ta rgiju. Alternativni izvori energije dilo po tom pitanju. neugro`enog tretiranjem mineralnim |ubrivima i kao {to su etanol i biodizel, bio- pesticidima, sa velikim melioracionim gas i energija iz biomase donose MI I KONKURENCIJA proizvo|a~ima nove podsticaje i Srbija ima veoma dobre karak- mogu}nostima, srpska poljoprivreda je ipak ja~aju konkurentnost. Ideja da je teristike za zemljoradnju. Nalazi siroma{na. Nedostaje {irina gledanja na problem, ipak mogu}e supstituisati ne- se na povr{ini od ukupno savremeni razvojni program i svakako subvencije umitno smanjenje rezervi nafte i 8.840.000 hektara od kojih usput smanjiti emisiju {tetnih povr{ina poljoprivrednog zem- koje su me|u najni`ima u Evropi CO2 gasova, za mnoge biznisme- lji{ta obuhvata 5.734.000 hekta- ra. Od toga oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije ~ini poljoprivre- dno zemlji{te, dok je 30 odsto 18

×