HWMF Project's article in the Serbian press
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

HWMF Project's article in the Serbian press

on

  • 2,883 views

HWMF Team Leader Ewald Spitaler's article in the Belgrade "Green Magazine" - May 6, 2011 - page 26

HWMF Team Leader Ewald Spitaler's article in the Belgrade "Green Magazine" - May 6, 2011 - page 26

Statistics

Views

Total Views
2,883
Views on SlideShare
2,883
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
17
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    HWMF Project's article in the Serbian press HWMF Project's article in the Serbian press Document Transcript

    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 1 BROJ 3 APRIL 2011 BESPLATAN PRIMERAK ORGANSKA PROIZVODNJA BUDUĆNOST SRBIJE ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV ROMI PIONIRI RECIKLAŽE SLAVIMO DAN PLANETE ZEMLJE ISSN 2217-4214 NEOTKRIVENI NACIONALNI PARK ĐERDAP
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM Page 2 zelenevesti 2
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 3 uvodnik Povratak poljoprivredi V olim Srbiju. Sasvim dovoljno da je nikada ne zamenim nijednom drugom zemljom. Ma koliko ponekad bilo te{ko `iveti u njoj. Kada me nema neko vreme, pa pri|em granici ili sle}em na aero- drom uhvati me milina i sre}a jer dolazim ku}i. I ma koliko bilo lepo tamo daleko, ma koliko ostale zemlje imaju savr{eno ure|en sistem, volim tu neure|enost koja kod nas vlada. U raznim stvarima kaskamo za Evropom i svetom, ali ima i nekih do- brih strana tog zaostatka. ^ist nam je vazduh. Da nam je industrija ja~a, vazduh bi bio zaga|eniji. Problem prave automobili, ali se kao gra|ani sve vi{e osve{}ujemo i po~injemo da brinemo o gasovima koje ispu{taju na{i ~etvoroto~ka{i. Sadimo drve}e kako bi neutrali- zovali karbonski otisak. Po sistemu zagadio – posadio. A ponos ove na{e lepe zemlje oduvek je bio srpski seljak. Po{ten, ra- Glavni i odgovorni dan, vredan, ispucalih ruku. Sre}na sam {to se danas sve vi{e mladih urednik Ivana Filipović ljudi okre}e poljoprivredi, {to obradu zemlje ili uzgoj stoke vide kao svoju budu}nost i budu}nost svoje zemlje. I dr`ava malim koracima po~inje da brine o njima. A sankcije i kriza su nam opet ne{to dobro donele. Na{a zemlja nije natopljena pesticidima, na{a zemlja je zdra- va i idealna za proizvodnju organskog vo}a i povr}a, {to je velika iz- vozna {ansa. Ima Srbija sasvim dovoljno oranica i pa{njaka. Ima Srbija sasvim do- voljno dobrih i radnih ljudi koji ne}e iz sela u grad. Uz malu pomo} dr`ave, banaka i institucija, Srbija mo`e da poljoprivredni potencijal pretvori u nova radna mesta. Ono {to mora da se menja jeste svest i na{ mentalitet da odmah `elimo veliku zaradu uz malo rada. Toga nema, ima samo mnogo rada i postepene zarade. Tako bar ka`u ne- ki mladi ljudi koji su odlu~ili da kancelariju zamene njivom. I sasvim im dobro ide. Green Magazine se potrudio da u ovom broju po~ne da istra`uje da li je poljoprivreda budu}nost na{e dr`ave, kolika je veza izme|u nje i za{tite ~ovekove okoline, ima li organske proizvodnje kod nas i {ta treba da uradimo da bi se pozicionirali u svetu. Raspitali smo se i ko- ja grana ~iste energije je najve}i potencijal, kuda idu elektronski i elektri~ni ure|aji kada ih zamenimo novim i ko su zapravo pioniri re- cikla`e u Srbiji. Kako ~uvaju planetu Zemlju pitali smo poznate da- me, sakupili recepte za prirodne maske za lice, ali i za braunije od or- ganske crne ~okolade. Mi smo u`ivali dok smo pravili tre}i broj, nadam se da }ete vi u`ivati dok ga budete ~itali. Javite mi {ta bi jo{ mogli da istra`imo u nekom od narednih brojeva. PRIRODNO. I TAČKA. 3
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM Page 4 sadržaj 03 UVODNIK Povratak poljoprivredi 06 ZELENE VESTI 22 LJUDI Jedan dan u `ivotu romskog sakuplja~a FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANE: sekundarnih sirovina Jabuka budimka, selo Vrba, pored Kraljeva (Foto: Ivana Filipović) 24 POJMOVNIK Hrabri narod Japana 27 EKO AZBUČNIK 08 12 NA ADI HUJI ZASAĐENO ORGANSKA VIŠE OD 100 PROIZVODNJA ČEMPRESA BUDUĆNOST I JAVORA SRBIJE 12-20 TEMA BROJA POLJOPRIVREDA I ŽIVOTNA SREDINA Neophodan podsticaj dr`ave Organska proizvodnja kao budu}nost Srbije Intervju: prof. dr. Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mini intervju: Boško Blagojević, istraživač u oblasti melioracije 4
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 5 28 VAZDUH 44 GREEN FASHION 56 PAMETNO DOMAĆINSTVO Kada ka`emo vazduh na {ta Ekolo{ko modno {tivo Prozori – korak ka {tednji ta~no mislimo? 46 GREEN BEAUTY 58 ZELENA ARHITEKTURA 32 ČISTA ENERGIJA Prirodne maske za lice Rotiraju}e ku}e Biomasa, vodeni tokovi, Patrika Marsilija solarna energija... 48 GREEN LIFESTYLE Eko blog Dejana 60 YOUNG GREEN 36 EE OTPAD Stojiljkovi}a Sasvim neobi~an vrti} Prevencija pre recikla`e 50 GREEN GASTRO 64 U POKRETU 40 NAVIKE Organska ~okolada ECO friendly licenca Dan planete Zemlje 52 DESTINACIJA Nacionalni park erdap 28 ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV 50 ORGANSKA ČOKOLADA 32 BIOMASA NAJVEĆI POTENCIJAL 5
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 6 zelenevesti Pripremila: Ivana Filipović PRED ISTREBLJENJEM OKO 40 VRSTA RIBA U MEDITERANU KOŠ V i{e od 40 vrsta riba u Sredozemnom moru ko{tanim skeletom, na ivici je istrebljenja zbog preteranog sa mediteranskom i isto~no- atlantskom populacijom at- ZA ČIST moglo bi da i{~e`ne u slede}ih nekoliko godina, po- ribolova, zaga|enja i usled gubitka prirodnih stani{ta. lantske tune“, rekao je koor- dinator IUCN-a Kent Kar- GRAD kazala je danas objavljena Naro~ito su ugro`ene tuna, penter. Pribli`avanje „ko{arka{ke nacije“ studija Me|unarodne unije grge~, osli} i krinja, navodi se Na japanskim trpezama svetskom nivou i u „sportovima“ za o~uvanje prirode (IUCN). u istra`ivanju IUCN-a, konzumira se 80 odsto atlant- kao {to su recikliranje i za{tita `ivo- Prema navodima iz studije, mre`e sastavljene od oko ske i pacifi~ke tune koja bude tne sredine, recan Fond za gotovo polovina svih vrsta aj- 1.000 grupa za za{titu `ivotne ulovljne, i ove dve vrste su na- povra}aj i recikla`u limenki, pod- kula i ra`a u Mediteranu, kao sredine iz 160 zemalja. „Po- ro~ito popularne kod ljubite- sti~e tokom maja meseca i najmanje 12 vrsta riba sa sebno zabrinjava stanje u vezi lja su{ija. takmi~enjem „Ko{ za ~ist grad“ na centralnim trgovima {irom Srbije. Ovo simboli~ko ubacivanje isko- Energetska radionica ri{}enih limenki u ko{eve po~elo je krajem aprila u okviru beograd- skog Supernatural festivala u Bo- Globalni dogovor Ujednjenih energetskih resursa. „Energetska ra- nacija u Srbiji je uo~i Evropske dionica, povodom Evropske nedelje tani~koj ba{ti, organizovanog po- nedelje odr`ive energije, a u odr`ive energije, je samo jedna od vodom Dana planete Zemlje. okviru aktivnosti vezanih za inicijativa koju }e sprovesti Radna Tokom maja ove godine u uba- godinu energetske efikasno- grupa za `ivotnu sredinu pri Global- civanju limenki u d`inovske sti, organizovao „energetsku nom dogovoru u Srbiji. Kao potpi- ko{eve takmi~i}e se u~enici osno- radionicu“ za predstavnike snici deklaracije o progla{enju godi- vnih {kola u Kragujevcu, Pan~evu medija. Doma}ini su bili direk- ne energetske efikasnosti u Srbiji, i Jagodini. tor Agencije za energetsku efikas- za najmla|e organizujemo eduka- DULIĆ POZVAO nost Republike Srbije, predstavnici tivne radionice u ~etiri vrti}a u Beo- Globalnog dogovora za Srbiju i Ra- gradu. Na jesen planiramo veliku dne grupe za `ivotnu sredinu. konferenciju posve}enu pitanjima GRAĐANE DA NE Evropska nedelja odr`ive energije (EU Sustainable Energy Week – EU- `ivotne sredine i energetske efika- snosti na kojoj }e u~estvovati ZAGAĐUJU OKOLINU SEW) je jedan od klju~nih doga|aja me|unarodni eksperti“ – najavila je Ministar `ivotne sredine Srbije posve}enih budu}nosti u kojoj se Tijana Markovi}, Radna grupa za Oliver Duli} pozvao je gra|ane koristi vi{e odr`ivih i obnovljivih `ivotnu sredinu. da ne bacaju |ubre oko sebe i da o~iste svoju okolinu. „@elim da po{aljem poruku gra|anima da U nastojanju da unapredi sistem po- slovanja Ekostar Pak je na poziv Privre- EKOSTAR PAK DEO je jedno od merila ljubavi prema sopstvenoj zemlji i ~uvanje priro- TWINNING PROJEKTA dne komore Srbije, uzeo u~e{}e u stu- de“, rekao je Duli} povodom 22. dijskoj poseti Sloveniji koja je organi- aprila, Dana planete Zemlje. zovana u okviru privredne saradnje Duli} je gra|ane Srbije pozvao da dve republike, a koja je organizovana 4. juna u~estvuju u akciji Velikog u oblasti za{tite `ivotne sredine i zbri- spremanja Srbije. „Ako svako od njavanja opasnog otpada. Cilj posete sedam miliona stanovnika u~ini ja- je bio pro{irenje privredne saradnje i ko malo, zajedno }emo da u~inimo povezivanje srpskih i slovena~kih pri- mnogo. Bar tog dana da imamo Sr- vrednika u ovoj oblasti kao i razmena biju koja je mnogo ~istija nego {to informacija o novim regulativama EU, je ostalih dana“, istakao je on. Duli} njihovom prilago|avanju istim, kao i je rekao da Dan planete Zemlje na~inu poslovanja u oblasti upravlja- vi{e slu`i za upozoravanje svih ljudi nja otpadom i zna~aju ulaganja u si- o posledicama zaga|enja i kata- stem i njegovo osavremenjavanje. strofalnih stvari koje se de{avaju sa prirodom. 6
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM Page 7 Mini hidroelektrane - velika {ansa Srbije C entralno-evropski forum za razvoj CEDEF, u godini energetske efikasnosti i u okviru Srbije, uklju~uju}i i velike hi- droelektrane (procenjenog na 17 milijardi kilovat ~asova go- proizvedu oko 150 miliona kilo- vat ~asova. Da li je to dovoljno? Zemlje EU, Slovenija, na pri- DEF-a i dodala da }e CEDEF nastaviti da organizuje doga|aje iz oblasti energetske efikasnosti „EU Sustainable Energy di{nje), EPS je iskoristio 60 od- mer, ima vi{e od 400 malih elek- i obnovljivih izvora energije u ci- Week“, pod pokroviteljstvom JP sto. Poslednji katastar lokacija trana, Poljska preko 600, a lju podizanja svesti o zna~aju ra- „Elektroprivreda Srbije“, uz po- za male HE uradili su jo{ pre vi{e ^e{ka vi{e od 1.300. cionalne potro{nje energije i dr{ku Ministarstva infrastruktu- od 20 godina Institut za vodopri- „Op{tina Ivanjica ima najve}i zna~aja koji to ima za odr`ivi re i energetike i Agencije za ene- vredu „Jaroslav ^erni“ i „Ene- broj lokacija za izgradnju mini razvoj celog regiona. Doga|aju rgetsku efikasnost Republike rgoprojekt“ i po tim podacima hidroelektrana u Srbiji. Vodeni je prisustvovalo preko 200 Srbije, organizovao je sredinom mini hidroelektrane mogu da resurs kao obnovljivi izvor ene- eksperata kompanija, predsta- aprila konferenciju „Mini hi- budu izgra|ene na 856 lokacija. rgije, jedna je od veoma va`nih vnika ministarstava, agencija, lo- droelektrane – velika {ansa Srbi- Trenutno u Srbiji radi 31 mini hi- razvojnih {ansi ove Op{tine“, kalne samouprave, investitora, je“ u Ivanjici. droelektrana, ukupne snage podsetila je Jovanka Arsi} ambasada, komora, razvojnih Od ukupnog hidropotencijala 34,6 megavata, koje godi{nje Kari{ic, predsednik UO CE- organizacija i medija. CAREER DAYS U ZNAKU EKOLOGIJE ZNAČAJNO PRIZNANJE Studentska organizacija Aiesec je tradicio- gije, tako da pored standardnih ponuda, nalno po sedamnaesti put po~etkom kompanije koje su u~estvovale mogle su aprila organizovala Sajam edukacije, pra- da izaberu i {tand od biorazgradivih ma- ksi i poslova Career days.Na sajmu su terijala i da ponesu epitet ’’Zeleni part- u~estvovale 33 kompanije koje su pored ner’’.Celokupni promotivni materijal je poslova nudile i prakse. Ove godine su bio od recikliranog papira, a biografije svim zainteresovanima na raspolaganju zainteresovanih se nisu donosile na sajam bile i radionice koje su trajale tri nedelje ve} je postojala prijava u formi CV koja se pre sajma kao i na samom sajmu, a po popunjavala i ostala zapam}ena u bazi prvi put ove godine sajam je odr`ivog ka- podataka na sajtu www.careerdays.rs raktera. koja je dostupna svim kompanijama u na- „Career Days 2011” je bio u znaku ekolo- rednih deset meseci. OBELEŽEN SVETSKI DAN ZDRAVLJA Zaposleni u kancelarijama u okviru najve}e gu tradiciju promovisanja zdravog `ivota i svetske komunikacione grupacije McCann ve} du`e vreme aktivno podr`ava zdrav na~in Worldwide, koja broji preko 21.000 ljudi, nji- hovi prijatelji, porodice i klijenti iz gradova `ivota, organizuju}i predavanja na temu pra- vilne ishrane i pru`aju}i prilike svojim zapo- P reduze}e za recikla`u plastike Greentech iz Novog Sada dobilo je nagradu „Kapetan Mi{a Anasta- {irom sveta {etnjom, tr~anjem i drugim obli- slenima da se bave fizi~kim aktivnostima, ini- cima fizi~kih aktivnosti u prirodi obele`ili su cijativa McCann Worldwide-a za obele`ava- sijevi}“ u kategoriji Za zdraviji i Svetski dan zdravlja i time podr`ali misiju nje Svetskog dana zdravlja prihva}ena je sa lep{i Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju. Svetske zdravstvene organizacije o va`nosti velikim zadovoljstvom i u kancelariji u Beo- Komisija ~iji predsednik je bio dr Ili- aktivnog na~ina `ivota za zdravlje pojedinca. gradu, a {etnja zaposlenih je organizovana ja ]osi}, dekan Fakulteta tehni~kih Sa obzirom na to da McCann Grupa ima du- na Adi Ciganliji. nauka u Novom Sadu, obrazlo`ila je svoju odluku ~injenicom da je an- ga`man Greentecha Novi Sad u re- cikla`i plastike zna~ajno doprineo zdravijoj i lep{oj `ivotnoj sredini, ne samo u Vojvodini ve} i u celoj Srbiji gde Greentech ima razvijenu mre`u svojih dobavlja~a. Nagrada Kapetan Mi{a Anastasijevi} dodeljuje se ve} 11 godina, a deo projekta „Put ka vr- hu“ koja, putem izdavanja istoimene monografije, afirmi{e privredno stvarala{tvo u Srbiji. 7
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 8 zelenevesti NA ADI HUJI ZASAĐENO VIŠE OD 100 ČEMPRESA I JAVORA Mladi istra`iva~i Srbije, predstavnici Ade Huje i nadamo se da }e posetioci Op{tine Palilula i zaposleni u revizor- zaista u`ivati u ambijentu koji stvara- skim ku}ama KPMG, Deloitte, Price- mo“, izjavila je Vesna [abanovi}, ~lan waterhouseCoopers i Ernst & Young Ve}a Gradske op{tine Palilula. Vo- organizovali su, drugu po redu, zaje- de}e revizorske ku}e, poznate u svetu dni~ku volontersku akciju ozelenjava- kao „Velika ~etvorka“, ve} drugu godi- nja Ade Huje. U ovoj jednodnevnoj ak- nu zaredom, organizuju akciju pod slo- ciji u~estvovalo je vi{e od 100 volontera ganom „Zelena ~etvorka“ u `elji da na koji su zasadili oko 100 sadnica ~em- jedinstven na~in daju svoj doprinos za- presa i javora. jednici u kojoj posluju. Timskim „Ada Huja postaje sve atraktivnije iz- ure|enjem i ozelenjavanjem Ade Hu- leti{te i njenom ure|enju pridajemo je, revizorske ku}e su pokazale da kon- veliki zna~aj. Volonterska akcija Mla- kurentski odnosi ne smeju biti prepre- dih istra`iva~a Srbije i vode}ih revizor- ka za{titi i unapre|enju `ivotne sredi- skih ku}a zna~ajno doprinosi ure|enju ne. OPERACIJA ZELENGRAD KOMPANIJE S vetska ekonomska kriza nije ukinula obavezu privatnog sektora da se pona{a odgovorno prema sredini u kojoj posluje, a Fond Ecotopia i kompanije part- neri uz podr{ku Sekretarijata za svi ~lanovi dru{tva, srazmerno svojim mo- za{titu `ivotne sredine grada Beograda pokre}u kampanju Operacija Zelengrad. U okviru ~uvaju `ivotnu gu}nostima i kapacitetima, moraju da se mobili{u i doprinesu da se dogode pozitivne promene, zaklju~ak je druge po redu kampanje, gra|ani i kompanije u Beogradu }e mo}i da usvoje svoje stablo i otkupe „dug prema pri- rodi“ koji svakodnevno proizvode tro{enjem energije i vo`njom au- SREDINU me|unarodne konferencije o dru{tveno od- govornom poslovanju „Globalni izazovi, lo- kalna re{enja“, koju su u beogradskom Be- lExpo centru organizovali Forum poslovnih tomobila. Svoje stablo gra|ani lidera i SMart Kolektiv. mogu da usvoje kupovinom spe- Na ovom najve}em CSR doga|aju u Srbiji cijalne tapije ~ija cena za fizi~ka okupilo se vi{e stotina predstavnika vode}ih lica je 2000, dok je za kompanije kompanija koje posluju u Srbiji, dr`avnih in- 3000 dinara. Cena tapija formira- stitucija, me|unarodnih organizacija i ne- na je na osnovu cene stabala u profitnog sektora, a glavna tema konferen- rasadnicima, njihove visine i sta- cije bila je doprinos privatnog sektora za{titi rosti i njom se potvr|uje da ste `ivotne sredine. usvojili stablo, obezbedili njego- vu sadnju i jednogodi{nje „Kao lideri odgovornog poslovanja po- odr`avanje. Cilj Fonda Ecotopia je sve}ujemo se smanjenju uticaja koji na{e da, do kraja 2011. godine, zasadi poslovanje ima na `ivotnu sredinu i obave- 5000 stabala i tako da svoj dopri- zujemo se da }emo inspirisati druge kom- nos ozelenjavanju Beograda. panije da nam se pridru`e u toj misiji“ – tek- Kampanja Operacija Zelengrad st je izjave koju su na sve~anom otvaranju po~inje u sredu, 4. maja 2011. konferencije potpisali direktori ~lanica Fo- Fond je odlu~io da pokrene Ope- ruma poslovnih lidera, me|u kojima i Metju raciju Zelengrad inspirisan pozi- Perkins, direktor U. S. Steel-a, Thanasis tivnim iskustvom projekta „[uma blista, {uma peva“ u Naciona- Katsiroumpas, direktor VIP mobile-a, Phi- lnom parku Tara. Zahvaljujuci do- lippos Karamanolis, direktor Eurobank prinosu stranih misija u Srbiji, EFG, Goran Piti}, predsednik upravnog kompanija i pojedinaca, na Tari odbora Societe Generale banke, Stephen su 2010. god. zasa|ene 8562 Fish, partner u Ernst&Young-u i James sadnice jele i smr~e. Thornley, partner u KPMG-u. 8
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 9 RECIKLAŽNA INDUSTRIJA, ŠANSA ZA BUDUĆNOST U zelenoj ekonomiji }e biti otvoreno 10.000 novih radnih mesta do kraja mandata ove vlade, a ve} je zaposleno 5.000 ljudi, rekao je Oliver Duli}, mini- star za `ivotnu sredinu, rudarstvo i prostorno pla- niranje na drugoj godi{njoj konferenciji „Zelena Srbija - recikla`na industrija, {ansa za budu}nost“ u organizaciji Business info group. Duli} je ocenio da je u Srbiji velika stopa nezaposlenosti i da bi 22 MILIONA DOLARA ZA bolja organizacija u za{titi `ivotne sredine dopri- nela otvaranju velikog broja radnih mesta. Samo polovina Srbije je, prema njegovim re~ima, pokri- NOVI EKOLOŠKI PROJEKAT vena organizovanim no{enjem sme}a. „Dobro je {to su svim operaterima, koji su dobili licence od dr`ave i koji otkupljuju, transportuju i prera|uju M etju Perkins, generalni direktor U. S. Steel Serbia, Oliver Duli}, ministar `ivotne sredine i prostornog za upravljanje industrijskim otpadom u Republici Srbiji. Perkins je rekao da je Postrojenje za elektronski otpad, gume i akumulatore, ispla}ene subvencije“, naveo je Duli} i dodao da su te sub- vencije pomogle da se investira u recikla`nu indu- planiranja Republike Srbije, Bojan upravljanje otpadom jedna od nekoliko striju. uri}, dr`avni sekretar u Ministarstvu va`nih investicija u U. S. Steel Serbia ko- U~esnici konferencije iz recikla`ne industrije istakli `ivotne sredine, Predrag Umi~evi}, gra- ja je usmerena na pobolj{anje za{tite su probleme koje imaju pre svega u sakupljanju dona~elnik Grada Smedereva i Ljubica `ivotne sredine u `elezari. On je jo{ na- otpada. Tako se pro{le godine sakupilo tek oko 3.000 tona od ukupno 80.000 tona elektronskog i Drejk, generalna menad`erka Za{tite glasio da je U. S. Steel, od kada je do{ao elektri~nog otpada, a recikleri PET ambala`e jedva `ivotne sredine u kompaniji, nedavno u Srbiju, ulo`io oko 80 miliona dolara u su uspeli da ispune kvotu da recikliraju pet odsto su zvani~no ozna~ili po~etak radova na projekte za za{titu `ivotne sredine i iz- ambala`e. Probleme sa prikupljanjem otpada ima- novom Postrojenju za upravljanje indu- javio da }e, sa ovim projektom, investi- ju i recikleri ulja i opasnih otpada. Oni svi prepo- strijskim otpadom. Ovom simboli~nom cije kompanije U. S. Steel Serbia u za{ti- ru~uju nadle`nima da subvencioni{e i sakuplja~e, ceremonijom postavljen je kamen te- tu `ivotne sredine prema{iti 100 miliona a ne samo recikla`nu industriju. meljac prvog sertifikovanog postrojenja dolara. Ameri~ka obave{tajna slu`ba - da time smanjuje deponovanje ot- Zemlje, 22. april, obele`ava se CIA CIA, pridru`ila se Bel Expo svet- pada za skoro 1.000 tona godi{nje. {irom sveta da bi se ukazalo na skom prazniku za{tite prirode, Uz to, osoblje u {tabu te agencije zna~aj o~uvanja prirode. Danu planete Zemlje, rekav{i da godi{nje reciklira vi{e od tri tone Tog dana 1970. godine jedan je na{la na~in da dokumenta s taj- plastike, stakla, kartona i drugih ameri~ki senator je odredio dan nama uni{tava - ekolo{ki. materijala. Agencija nije ponudila za obuku u SAD o vaznosti za{tite Obave{tajna agencije ka`e da se da poka`e novinarima kako radi prirode, nazvav{i ga „Dan Zem- SE PRIDRUŽILA DANU dokumenta koja sadr`e poverljive njen ure|aj za seckanje tajni. lje“. Dvadeset godina kasnije je- PLANETE ZEMLJE podatke seckaju i spaljuju u U organizaciji me|unarodne dan od organizatora te akcije je EKO-SPALJIVANJEM sedi{tu CIA kori{}enjem pe}i koja mre`e grupa i aktivista uspeo da taj dan bude obele`en u TAJNI zagreva vodu u zgradi. CIA ka`e (www.earthday.net), Dan planete 141 zemlji, a potom u sve vi{e. ODRŽIVI RAZVOJ PLANINA Organizacija „Ambasadori `ivotne sredine“ u mama. U~esnici Simpozijuma }e izlagati i dis- dobara. lokalna zajednica kao akter ruralnog partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije, kutovati o radovima na temu: poljoprivreda u razvoja; upravljanje osetljivim ekosistemima - po sedmi put realizuje Regionalnu konferen- tranziciji ka odr`ivom razvoju - ekonomija, odr`ivi razvoj planina, za{ti}ena prirodna do- ciju „@ivotna sredina ka Evropi - EnE11“ od 7 menad`ment i politika, izazovi i re{enja u bra u planinskim podru~jima - primeri dobre do 8. juna 2011. godine kao jedan od do- odr`ivoj poljoprivredi, in`enjerstvo za{tite prakse ruralnog razvoja u za{ti}enim prirod- ga|aja u okviru obele`avanja Svetskog dana `ivotne sredine - moderni izazovi, mogu}no- nim dobrima; koncept upravljanja i razvoja `ivotne sredine (UNEP). Tema ovogodi{nje sti i izazovi za poljoprivredu i ruralni razvoj, za{ti}enih planiskih prirodnih dobara,rezerva- Konferencije je „Ruralni i odr`ivi razvoj plani- ekolo{ki problemi u postoje}oj poljoprivred- ti biosfere kao model odr`ivog razvoja na“ i prilika je za obrazovne institucije, orga- noj praksi, za{tita prirode kao podsticaj za za{ti}enih planinskih prirodnih dobara; nizacije i pojedince da predstave svoja seoski turizam i ruralni razvoj, proizvodnja i odr`ivi razvoj {umarstva, adaptacija {uma i istra`ivanja i gledi{ta u vezi sa odabranim te- plasman zdrave hrane iz planinskih prirodnih {umarstva na globalne klimatske promene. 9
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 10 sekopak SEKOPAK ISPUNIO NACIONALNI CILJ ZA ČISTU BUDUĆNOST P rema procenama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom u Republici Srbiji doku- mentu koji je protekle godine revidiran, kao i drugih Kao Operater koji zastupa interese 180 odgovor- nih klijenata koji su ve} u prvoj godini veoma oz- biljno shvatili svoje zakonske obaveze i pokazali vi- neformalnih izvora i analiza, u Srbiji se u proseku soku dozu dru{tvene odgovornosti ulaskom u pro- Nakon prve generi{e izme|u 400.000 i 500.000 tona ambala`nog ces izgradnje sistema, mo`emo da garantujemo da otpada godi{nje sa tendencijom daljeg porasta uz smo u potpunosti sproveli svoje aktivnosti i ispunili godine rast BDP-a. Srbija se po ovim brojkama ubraja u svoju zakonsku obavezu ulaskom u sistem i ispu- sprovo|enja manje emitere otpada u odnosu na ostale zemlje njenjem nacionalnih ciljeva. Verujemo da su i dru- Evrope. U Evropi, minimalna granica za evropske gi operateri koji su imali svoje klijente, u~inili isto. zakonodavstva iz zemlje za sakupljanje i recikla`u ambala`nog otpa- Pravo je vreme da na kraju prvog tromese~ja 2011. oblasti da iznosi 55 odsto, dok se u Srbiji ove godine mora godine, u ime svojih dru{tveno odgovornih klije- upravljanja sakupiti i reciklirati najmanje 10 odsto ukupnog ot- nata upitamo dr`avu i javnost da li postoje oni pri- pada. vredni subjekti koji nisu ispunili svoje zakonske ambala`om i obaveze niti nacionalni cilj od 5 odsto u 2010. go- ambala`nim SRPSKI RECIKLAŽNI KAPACITETI dini. Verujem da govorim u ime svih privrednih otpadom u Srbiji, Preko 180 proizvo|a~a iz svih grana industrije u subjekata koji su u{li u sistem kada ka`em da Srbiji, prenelo je svoje zakonske obaveze na Seko- o~ekujemo sprovo|enje svih zakonskih odredbi sa stanovi{ta pak, ~ime su Sekopak zadu`ili za preko 170.000 tona bez oklevanja. Sekopaka, kao ambala`nog otpada koji su plasirali na tr`i{te, {to u PREMAŠEN CILJ OD 5 ODSTO praksi zna~i da je izme|u 35 i 40 odsto tr`i{ta amba- pionira u ovom la`nog otpada pokrio samo Sekopak. Za ra~un svo- Sekopak je za sredstva koja je od svojih klijenata poslu i najve}eg jih klijenata, Sekopak je ispunio nacionalni cilj za dobio, organizovao primarnu selekciju, baliranje, Operatera 2010. godinu u iznosu od 5 odsto, odnosno sakupio transport i recikla`u sa 23 svoja partnera me|u ko- je i reciklirao preko 9.000 tona svih vrsta jima su privatni sakuplja~i Lepenka, Intercord, sistema ambala`nog otpada (stakla, plastike, kartona, me- Apos, Pima, Greentech, Inos Papir servis i komu- upravljanja tala i drveta). Posebno smo ponosni na ~injenicu da nalna preduze}a iz gradova Novi Sad, Kragujevac, je preko 90 odsto sakupljenog ambala`nog otpada ^a~ak, Leskovac, Ni{, Gornji Milanovac, Sombor, ambala`nim reciklirano u srpskim recikla`nim kapacitetima, dok Subotica, Pan~evo i drugi. U ovim gradovima se si- otpadom u Srbiji, je jedan manji deo na{ao svoj put do prera|iva~a u stemom Sekokese i Sekontejnera sakupilo preko mo`e se re}i da je inostranstvu. Ovu tendenciju razvijanja doma}e in- 9.000 tona svih vrsta ambala`nog otpada ~ime je i dustrije recikla`e }emo se potruditi da pratimo i u prema{en cilj od 5 odsto. ona protekla budu}nosti sa jo{ ve}im koli~inama sakupljenog am- Misija Sekopaka le`i u izgradnji odr`ivog sistema veoma uspe{no bala`nog otpada. za upravljanje svim vrstama ambala`nog otpada unapre|enjem komunalnih i drugih kapaciteta upravljanja otpadom uz najmanji mogu}i tro{ak za svoje klijente. U okviru ove misije posebnu pa`nju poklanjamo svakom gra|aninu ponaosob bez ~ijeg direktnog u~e{}a u razvrstavanju ne mo`e ni biti si- stema. Kako je rok za implementaciju zakona istekao krajem maja 2010. godine dok obaveze po naciona- lnim ciljevima va`e od 1.januara 2010. godine i za svaku narednu godinu imaju sve vi{u vrednost, na{a misija }e tek u narednim godinama dobijati svoj pu- ni smisao i dalje se samo potvr|ivati. @elim da iskoristim ovu priliku da se preko Green Magazina zahvalim svim privrednicima koji su nam u prethodnom periodu dali svoje poverenje i da im poru~im da }emo se u ovoj godini i na dalje zalagati za ~istu budu}nost na dugoro~no odr`iv na~in po{tuju}i visoke standarde koji va`e u zemljama EU. Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka 10
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM Page 11 11
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 12 temabroja ZNANJE, VEŠTINE, STANDARDI I K ORGANSKA PROIZVODNJA budu}nost Srbije Organska poljoprivreda se {irom sveta ubrzano razvija, a u EU imaju plan da 2020. ovaj vid proizvodnje ~ini 20 procenata poljoprivrednih povr{ina na teritoriji Evropske unije. U Srbiji se razvija poslednjih dvadesetak godina, a najintenzivniji rast zabele`en je poslednjih pet-{est godina 12
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 13 I KONTROLA Tekst: Jelena oki} milijardi evra) u 2002. do 33 milijarde US dolara (25.5 milijardi evra) u 2005. Prema procenenama P o~etak razvoja organske proizvodnje u na{oj zemlji je specifi~an jer je bio iniciran od strane nevladinih organizacija, pre svega udru`enja „Ter- iz 2007, o~ekuje se dalji porast na 40 milijardi US dolara (30.9 milijardi evra). ras“ iz Subotice koji je osniva~ pravca bio-{kole PONUDA I POTRAŽNJA Terras, pravca organske poljoprivrede. Ministar- Iako je organska poljoprivreda danas prisutna stvo poljoprivrede je u poslednje dve godine mno- svuda u svetu, najve}a potra`nja je u Evropi i SAD. go uradilo po pitanju organske poljoprivrede. For- Ova dva regiona imaju neprekidan manjak tra`ene Osnovni princip mirano je Nacionalno udru`enje za razvoj organ- ske prozvodnje „Serbia Organica“, na ~ijem ~elu robe, jer proizvodnja ne dosti`e potra`nju. Organ- ska proizvodnja se trentuno praktikuje u vi{e od 120 je Nada Mi{kovi}, a postoji i podr{ka inostranih zemalja sveta. Glavni razlozi za ovaj vid proizvodnje GLASI: fondova koji daju sredstva za edukaciju i razvoj ove su: zdravstveni, ekolo{ki, ekonomski i politi~ki. Or-e proizvodnje. Osnovan je i „Fond Organska Srbija“, ganska hrana ne sadr`i aditive dopu{tene u neor- ~iji je predsednik Branko ^i~i}. Vode}i stru~njaci ganskoj hrani kao {to su hidrogenizirane masno}e, iz ove oblasti su saglasni da su se stekli uslovi, ali da aspartam ili ve{ta~ke boje i ukusi. Ona tako|e ne – zdravo zemljište u narednom periodu treba i}i korak dalje i osnivati organsku proizvodnju. Posedovanje znanja i ve{ti- sadr`i pesticide i herbicide – uzro~nike brojnih obo- ljenja, kao ni GM jedinjenja. Po svom sastavu, or- – zdrava biljka i na za bavljenje organskom proizvodnjom je od pre- ganska hrana ima zna~ajno vi{e nivoe vitamina i mi- sudnog zna~aja, ali i primena prili~no strogih stan- nerala. Istra`ivanja su pokazala da organska hrana životinja darda i kontrola, kao i dobre organizovanosti i po- sadr`i, na primer, u proseku 63 odsto vi{e kalijuma, vezanosti u okviru nacionalnih i me|unarodnih or- 73 odsto vi{e gvo`|a i 125 odsto kalcijuma nego – zdravi ljudi ganizacija. proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivre- Globalna prodaja organske hrane i pi}a porasla dom, a udeo sadr`aja suve materije u organskim je za 43 procenta – od 23 milijarde US dolara (17.8 proizvodima ve}i je i do 30 odsto. Pored toga, 13
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM Page 14 temabroja prijateljska je po `ivotnu sredinu. Valja znati da se Organski proizvodi su bezbedni, dobijeni iz stro- u organsku proizvodnju ne ulazi da bi se zaradilo, go kontrolisnog na~ina proizvodnje, koji je zakon- a oni kojima je to glavni motiv brzo odustanu od ski regulisan i zove se organska proizvodnja. Oni ovog posla. Pravi organski proizvo|a~ mora da ima ne zaga|uju `ivotnu sredinu (vodu, vazduh i zem- svest da je odgovoran prema zemlji koju obra|uje, lji{te), po{tuju prirodnu ekolo{ku ravnote`u, kori- na~inu na koji to ~ini, kao i prema onima koji ku- ste odr`ive izvore energije. puju proizvod sa oznakom „organski“. Mnogi proizvo|a~i su u neku ruku pravi zanesenjaci, ba{ ŠTA JE GARANCIJA? kao i oni koji osnivaju razna udru`enja i fondove Obzirom da u Srbiji jo{ uvek ne postoje specija- za edukaciju u oblasti ogranske proizvodnje. U lizovana prodajna mesta samo za organske proiz- na{oj zemlji se proizvode organski med, organska vode, savetuje se da bez obzira da li kupujete u ve- {argarepa, organsko jabukovo sir}e, organska helj- likim supermarketima ili prodavnicama zdrave da i mnogi drugi proizvodi. hrane, obratite pa`nju na to da li na ambala`i po- Dugoro~no, organska poljoprivreda bi mogla do- stoji znak „organski proizvod“ i znak tj. logo serti- prineti smanjivanju razlika izme|u bogatih i siro- fikacione ku}e koja je odgovorna da prati ceo pro- U Srbiji se ma{nih regiona, kao i ostvarivanju stabilnosti ces proizvodnje. U na{oj zemlji, Ministarstvo po- organska hrana proizvodnje. Time bi se stekli uslovi za strane in- ljoprivrede je garant da svaki proizvod koji nosi po- vesticije i pove}anje izvoza organskih proizvoda. seban znak je proizveden po principima organske proizvodi na Ujedno, pove}ala bi se i svest potro{a~a o potrebi poljoprivrede. 4.500 kori{}enja organske hrane i pobolj{anje zdravstve- Srbija je u decembru pro{le godine podnela zah- ne ispravnosti hrane. tev za stavljanje na listu zemalja ~iji se organski proizvodi mogu prodavati u EU, a Ministarstvo po- ORGANSKO U SRBIJI ljoprivrede je za 2011. izdalo 8 odobrenja za serti- hektara, a u Na teritoriji Srbije osnovana su ~etiri centra za organsku proizvodnju: u Selen~i, Svilajncu, Le- fikaciju organskih proizvoda. Ti sertifikati su, me|utim, dovoljni samo za srpsko tr`i{te, dok je za registru skovcu i Valjevu. U Vojvodini postoji nekoliko re- izvoz u EU potrebno da sertifikat izda ku}a koja je Ministarstva vitalizovanih sala{a koji imaju sertifikovanu organ- priznata u EU, {to pove}ava tro{kove poljoprivred- sku proizvodnju hrane i turisti~ku ponudu. Jedan nicima koji `ele da izvoze. Srpska predstavni{tva poljoprivrede, od najve}ih proizvo|a~a heljde nalazi se u selu Ra- inostranih kompanija tako|e ne mogu da izdaju napravljenom na dijevi}i blizu Nove Varo{i, a ovu zdravu `itaricu gaji sertifikat za izvoz u EU u Srbiji, ve} to moraju da na 24 ha koje poseduje u podno`ju planina Zlatar urade njihove mati~ne ku}e. Dva srpska preduze}a osnovu podataka i Javor. Pirotski kraj tako|e ima veliki potencijal za - „OCS“ i „Evrocert“ - pro{la su obuku za sertifika- sertifikacionih organsku proizvodnju. U Subotici se {estu godinu ciju u okviru projekta Slovak Ejd (SlovakAid) i tre- kuća, nalazi se za redom organizuje Me|unarodni festival organ- skih proizvoda „Biofest“, pod patronatom nevla- balo bi da izdaju sertifikate u saradnji sa jednom slova~kom sertifikacionom ku}om, re~eno je Eu- 77 dine organizacije „Terras“. U Svilajncu jedan do- rAktivu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije. ma}in proizvodi jabukovo sir}e od divljih jabuka: ko`ara, budimki i kola~ara, koje su neprskane. Ni- KO MOŽE DA IZVOZI? kakvu hemiju ne dodaje u njih, ve} koristi stari, na- Na listi tre}ih zemalja koje mogu da izvoze neke proizvođača rodni metod „{u{ki“. Radi se o podlozi na kojoj se organske proizvode u EU nalaze se Argentina, Au- razvijaju odre|ene bakterije koje pospe{uju vrenje. stralija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, [vajcarska, U Ba~kom Petrovcu se formirao prvi „pilot inku- Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija na{la na listi bator“ za obuku za organsku proizvodnju na 30 tre}ih zemalja, {to }e joj omogu}iti izvoz u EU, po- hektara zemlji{ta. trebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvo Ministarstvo poljoprivrede je pro{le godine iz- uskla|eno sa standardima EU, ~iji osnov je evrop- dvojilo 10 miliona dinara za subvencionisanje or- ska direktiva o organskoj hrani. ganske proizvodnje. Subvencije se po hektaru U Srbiji se, prema podacima tog ministarstva, or- kre}u od 25.000 dinara za ratarsku proizvodnju, ganska hrana proizvodi na 4.500 hektara. U regi- 35.000 dinara za povrtarsku proizvodnju, do 45.000 stru Ministarstva poljoprivrede, napravljenom na dinara za vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. osnovu podataka sertifikacionih ku}a, nalazi se 77 Za stoku koja se gaji uz primene metoda organske proizvo|a~a. proizvodnje dobija se 15.000 dinara po grlu krupne Organizacije koje izdaju sertifikate proizvo- stoke, 5.000 dinara po grlu sitne stoke i 500 dinara |a~ima organske hrane u skladu sa standardom po jedinki `ivine, kao i 2.000 dinara po ko{nici. Za- SRPS EN 45011:2004 od 2012. godine }e morati jedno sa Ministarstvom ekonomije, Ministarstvo da budu registrovane u Akreditacionom telu Srbi- poljoprivrede subvencioni{e sa 50 procenata je, dok je za sada dovoljno odobrenje Ministarstva tro{kove sertifikacije organske proizvodnje. poljoprivrede. Kako navode u Akreditacionom te- 14
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 15 Dugoročno, lu, Akreditaciono telo proverava da li ku}e koje sertifikuju organske proizvode imaju kapacitet za organska kontrolu proizvodnje, {to je garancija da se po{tuju poljoprivreda bi svi standardi propisani zakonom, koji va`e i u EU. U Akreditacionom telu Srbije ocenjivanje mogla doprineti o~ekuju ove godine. Ukoliko ishod ocenjivanja bu- smanjivanju de pozitivan, to bi bila zvani~na potvrda da je si- razlika između stem sertifikacije u Srbiji isti kao u EU. To nije do- voljno za stavljanje Srbije na listu tre}ih zemalja, bogatih i ali jeste dodatan dokaz koji bi trebalo da stru~njake siromašnih Komisije ubede da je kontrola kvaliteta u Srbiji uskla|ena sa EU. regiona, kao i ostvarivanju ŠTA SU SRPSKE SLABOSTI? Analiza Nema~ke agencije za tehni~ku saradnju stabilnosti GTZ pokazala je da organska poljoprivreda u Sr- proizvodnje. biji mo`e da postane osnovni stub poljoprivrednog Time bi se stekli bruto doma}eg proizvoda i da postane zna~ajan snabdeva~ EU u nekim segmentima tr`i{ta organ- ganskim zasadima, a preko 2.500 hektara ~eka uslovi za strane ske hrane u EU, poput bobi~astog vo}a i proizvoda sertfikaciju. Tako|e u Srbiji postoji ~ak 600.000 investicije i od soje. Potencijal je i lak{e uklju~ivanje Srbije u hektara koji mogu da u kratkom vremenskom ro- evropsku poljoprivrednu politiku preko organske ku pre|u u sistem organske proizvodnje. Kada je povećanje izvoza proizvodnje. Isti~e se da se zakonski okvir u Srbiji re~ o sto~arskoj proizvodnji, u 2009. prema zva- organskih pobolj{ava. ni~nim podacima organska proizvodnja gotovo proizvoda. Me|utim, slabosti su malo doma}e tr`i{te i mala iskori{}enost mogu}unosti na evropskom tr`i{tu, da nije postojala - gajeni su samo organski konji - 60 grla i bilo je 130 organskih ko{nica. U fazi pri- Ujedno, povećala nedovoljno obrazovanje u poljoprivredi uop{te i u preme bilo je 131 grlo goveda, 42 svinje, 50 ko- bi se i svest organskom sektoru, kao i dalje netransparentni si- ko{aka i 51 ko{nica. Podsticaji za poljoprivrednu stemi za sertifikaciju. Me|u opasnostima za sektor proizvodnju u 2011. osta}e isti kao i za pro{lu u potrošača o navedeno je da imanja ne mogu da se razviju do- biljnoj proizvodnji - u ratarstvu 25.000 dinara po potrebi korišćenja voljno da bi bile me|unarodno konkurentne i da hektaru, do 45.000 u vo}arstvu. Za uzgoj stoke se ne prepoznaje dovoljno zna~aj organske poljo- koja je u sistemu organske proizvodnje, subven- organske hrane i privrede u evropskim integracijama. cije }e biti do 5.000 dinara po grlu, a ove godine poboljšanje }e se davati i do 400.000 dinara pomo}i po poje- A ŠTA TRAŽI EVROPA? zdravstvene Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, u dina~nom zahtevu za uvo|enje sertifikata organ- ske proizvodnje. ispravnosti 2009. je pod organskom proizvodnjom bilo 1.823 Ministarstvo poljoprivrede 3. februara je pred- hrane hektara, od ~ega najvi{e pa{njaka i livada - stavilo plan obuke poljoprivrednika u Srbiji za or- 1.621,6 hektara, dok je jo{ 665 hektara bilo u fazi gansku proizvodnju. Plan je da dr`ava dodeli po pripreme za organsku proizvodnju. Prema poda- 100 hektara u svakoj op{tini za obuku poljoprivred- cima ministrastva, do po~etka 2011. godine taj nika, a da se iz tih centara zdrava hrana deli obda- broj je pove}an na vi{e od 4.500 hektara pod or- ni{tima. Cilj programa je unapre|enje organske proizvodnje i preno{enje najboljih iskustava poljo- privrednicima, kao i obezbe|ivanje najkvalitetnije hrane za decu u obdani{tima. Ministarstvo poljo- privrede }e odrediti pravila koja }e garantovati na~in rada i neprofitnu proizvodnju na tim eduka- tivnim dobrima. Dr`avna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Mirijana Milo{evi} rekla je da je „prose~an posed u Srbiji 3,7 hektara“ i ocenila da je zbog toga jedino profitabilno baviti se organ- skom proizvodnjom koja, kako je navela, donosi 30 odsto ve}u zaradu od konvencionalne poljopri- vredne proizvodnje. Ona je kazala da se prvi „pilot inkubator“ za obuku za organsku proizvodnju ve} formira u Ba~kom Petrovcu, na 30 hektara zemlji{ta. 15
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 16 temabroja Tekst: Jelena oki} poljoprivredna praksa, inputi ili upravlja~ke odluke odr`ivi i da bi se obezbedile osnove za funkcionisanje I ako u Srbiji postoje potencijali da se poljoprivredna proizvodnja podigne na vi{i nivo, zainteresovanih da se njome bave je sve manje, zbog kratkoro~nih ciljeva i odabir strategije upravljanja agroekosistemima u du`em vremenskom periodu. koje zemljoradnici sebi postavljaju. Jo{ manje su upoz- GM: Kad se ka`e agroekologija na {ta se konkretno nati sa time kako se o~uvanje `ivotne sredine prepli}e misli? sa bavljenjem poljoprivredom. Oni malobrojni, koji se - Agroekologija je oblast primenjene ekologije, koja godinama unazad bave organskom proizvodnjom, ko- je povezana sa fundamentalnom ekologijom. Agroe- liko-toliko su upoznati sa osnovnim principima za{tite kolo{ka nauka je definisana kao primena ekolo{kih Prof. dr. Snežana Oljača `ivotne sredine, ali svi ti ljudi deluju kao Don Kihoti u principa i koncepta u formiranju i upravljanju borbi protiv vetrenja~a. Ima li Srbija potencijala da se odr`ivim agroekosistemima. Ideja agroekologije je da edukuje na temu za{tite `ivotne sredine kada je u pi- koristi alternativne pravce u razvoju agroekosistema, tanju bavljenje poljoprivredom? Znaju li poljoprivred- koji }e malo zavisiti od unosa agrohemikalija i energi- nici {ta zna~i ~uvati `ivotnu sredinu? Postoje li zemlji{ta je, nagla{avaju}i kompleksnost agrikulturnih sistema. koja su zabranjena za poljoprivrednu proizvodnju u Sr- Ekolo{ki odnosi i sinergizam izme|u biolo{kih kom- biji? Prof.dr. Sne`ana Olja~a sa Poljoprivrednog fakul- ponenti omogu}avaju mehanizme, koji tim sistemima teta u Beogradu poku{ala je da pojasni obezbe|uju plodnost zemlji{ta, produktivnost i za{titu Prihodi od u ~emu je simbioza ekologije i poljopri- vrede, i ima li je u Srbiji. useva. U potrazi za ponovnim uspostavljanjem eko- lo{kih principa u poljoprivrednoj proizvodnji proiz- vo|a~i su zanemarili klju~nu ta~ku u razvoju odr`ive poljoprivrede GM: [ta biste mogli da ka`ete, iz va{eg bogatog iskustva, da li Srbi poljo- poljoprivrede: duboko razumevanje prirode agroeko- sistema i principa na kojima oni funkcioni{u. Agroe- zavise pre privredu posmatraju kao ne{to {to je teret ili kao ne{to u ~emu kologija je izrasla u disciplinu koja obezbe|uje osno- vne ekolo{ke principe u tome kako prou~avati, obra- svega od le`i budu}nost na{e zemlje? - Svako ko se ne bavi poljoprivredom u Srbiji, misli da je ona razvojna {ansa i zovati i upravljati agroekosistemima koji }e biti pro- duktivni, omogu}iti o~uvanje prirodnih resursa, ali ta- ko|e biti kulturolo{ki prihvatljivi i ekonomski oprav- znanja budu}nost. Me|utim, kad pitate proiz- vo|a~e, svako od njih }e re}i da je to ve- dani. Ona po{tuje i vrednuje lokalna empirijska znanja farmera i koristi ih u cilju postizanja odr`ivosti u po- lika muka i te`ak posao. Oni imaju velike probleme sa ljoprivredi. plasmanom proizvoda, nisu dovoljno edukovani, niti dobro organizovani ni udru`eni. Ali mislim da se neke GM: Organska proizvodnja je u na{oj zemlji jo{ u po- Poljoprivreda i stvari pomeraju u dobrom pravcu. voju, iako se pojedinci poslednjih dvadeset go- ekologija ne mogu dina njome bave. Vi predajete, izme|u ostalog jedna bez druge. GM: Da li je i dalje u na{em narodu bavljenje poljo- predmet „Principi organske biljne proizvo- Ekologija u privredom sinonim za te`ak rad i muku koje do- dnje“. [ta je klju~no za tu oblast, a da se u Srbiji nosi minimalne prihode? nedovoljno zna na tu temu? Mo`e li se `iveti od poljoprivredi - Sve je manje mladih koji ostaju na selu i to pokazuje bavljenja organskom proizvodnjom? obezbe|uje znanje i da je to te`ak i zahtevan posao. Prihodi od poljoprivre- - Na{i proizvo|a~i su navikli da proizvode za tr`i{te metodologiju koji su de zavise pre svega od znanja. Oni koji se odlu~e da i to one proizvode koji su trenutno na ceni. Na ve}ini potrebni za njen razvoj, ula`u u sebe i koriste nova znanja i tehnologije, mogu gazdinstava ne postoji jasan dugoro~an plan {ta }e se koji treba da bude, sa da zarade i da pristojno `ive od poljoprivrede. proizvoditi u du`em vremenskom periodu. To je i ra- zumljivo jer su oni, uglavnom prepu{teni sami sebi i ni- jedne strane, prihvatljiv GM: Gde se prepli}u poljoprivreda i ekologija? Mogu su dovoljno organizovani. Jedno od najva`nijih za `ivotnu sredinu, a sa li jedna bez druge? Da li je na{ ~ovek svestan tog obele`ja organske proizvodnje je na~elo jedin- druge, da obezbedi odnosa i svih pozitivnih aspekata? Kako funk- stva biljne i sto~arske proizvodnje. Organsko dovoljno hrane i cioni{u ekologija i agrosistemi? gazdinstvo je me{ovitog karaktera, koje se sirovina za naraslo - Poljoprivreda i ekologija ne mogu jedna bez druge. sastoji od vi{e elemenata: oranica, travnja- Ekologija u poljoprivredi obezbe|uje znanje i meto- ka, {uma, `ivice, stoke. Pri organizaciji ova- stanovni{tvo, ka`e dologiju koji su potrebni za njen razvoj, koji treba da kvog gazdinstva, sve ima svoj smisao i na prof. dr. Sne`ana bude, sa jedne strane, prihvatljiv za `ivotnu sredinu, a skladan na~in se pro`ima i dopunjuje. Tako Olja~a sa sa druge, da obezbedi dovoljno hrane i sirovina za na- gazdinstvo postaje harmoni~na zatvorena ce- Poljoprivrednog raslo stanovni{tvo. Ona otvara vrata novoj paradigmi lina, {to doprinosi njegovoj stabilnosti, otpor- fakulteta u Beogradu u poljoprivredi, koja smanjuje distancu izme|u sticanja nosti na spolja{nje uticaje, kako prirodne tako i znanja i njihove primene u praksi. Ekolo{ke metode i ekonomske. Prema na{im, a i svetskim propisima, doz- principi su potrebni da bi se odredilo da li su specifi~na voljeno je uno{enje 10-25 odsto od ukupno upotreb- 16
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 17 „Nisam sigurna ljenih koli~ina |ubriva i sto~ne hrane sa drugih gazdin- planinskog podru~ja Srbije za organsku ratar- stava u zavisnosti od vrste `ivotinja koje se gaje. Prelaz sku proizvodnju“ iz oblasti Tehnolo{kog razvo- da naši od konvencionalne ka organskoj farmi traje od 2-3 go- ja, koji finansira Ministarstvo za nauku i teh- poljoprivrednici dine u zavisnosti od toga da li su jednogodi{nji usevi ili nolo{ki razvoj Republike Srbije. [ta je misija vi{egodi{nji zasadi. Taj period je najte`i u ovom na~inu ovog projekta? (ali ne samo poljoprivredne proizvodnje. Potrebne su godine da bi - Kako je Srbija prete`no brdsko-planinska dr`ava, oni) imaju se savladali problemi i aktivirali zapostavljeni biolo{ki sigurno je prihvatljivo da se koncept organske poljo- procesi. Najva`niji uslov za prelaz na organsku proiz- privrede u doglednoj budu}nosti u znatnoj meri i kod razvijenu vodnju je promena u na~inu razmi{ljanja, vrednostima, nas ra{iri. Zato je ideja ovog projekta da se zapo~ne ekološku svest. odnosu prema prirodi i ljudskom zdravlju. Zahteva sa aktivnostima (istra`ivanjima) koje }e inicirati or- Dokazi za to se promenu u odgovornosti prema budu}im generacija- gansku poljoprivredu u na{im okvirima. Ciljevi pro- jekta su da se u multidisciplinarnom i ekolo{kom pri- ma (osnovni postulat odr`ivog razvoja). Organski nalaze pored proizvo|a~ mora biti spreman da trpi pritiske svoje stupu organskoj ratarskoj proizvodnji primene savre- puteva u vidu okoline, podsmevanja i omalova`avanja. Da li se mo`e mene tehnologije i metode za: uvo|enje u proizvodnju `iveti od organske proizvodnje, svakako treba da pitate alternativnih vrsta `ita (je~am, spelta p{enica, tritikale, niza divljih proizvo|a~e (porodica Vozar iz Kisa~a, Mamu`i} iz heljda) i povr}a (kupus, crni luk, {argarepa) na prin- deponija, kako Ljutova i dr.). cipima organske poljoprivrede, dobijanje zna~ajnih koli~ina organskih ratarskih proizvoda, kao veoma u urbanim tako GM: Jedna od oblasti va{eg istra`iva~kog rada je i tra`ene robe na doma}em i svetskom tr`i{tu, i u ruralnim za{tita `ivotne sredine u poljoprivredi. Kako po- pove}avanje privrednih aktivnosti u brdsko-planin- sredinama. To ljoprivrednik mo`e da za{titi `ivotnu sredinu? skim rejonima, ~ija je privreda slabo razvijena, pove}anje konkurentnosti na{e poljoprivrede, - Tako {to }e pre}i na neki oblik ekolo{ke poljopri- je velika vrede, bilo da je to low-input, integralna ili organska pove}anje izvoza i smanjenje spoljno-trgovinskog de- sramota i mrlja proizvodnja. Drugi va`an cilj (pored proizvodnje hra- ficita, obezbe|enje profitabilnog transfera sa kvanti- ne), koji ispunjavaju organska gazdinstva je o~uvanje teta na kvalitet proizvoda. Veoma je va`no i potpunije na obrazu prirode i `ivotne sredine, koji se mo`e iskoristiti u svrhe iskori{}avanje prirodnih resursa (klime i zemlji{ta), Srbije“ rekreacije i turizma. Izgra|ena infrastruktura za te na- koji su u ovim podu~jima veoma pogodni za organsku mene na farmi omogu}ava i stimuli{e ekolo{ki obra- ratarsku proizvodnju, o~uvanje `ivotne sredine, bio- zovnog kupca da ~e{}e dolazi i kupuje proizvode sa ta- diverziteta, neobnovljivih prirodnih resursa i izvora kvih farmi. Infrastruktura za takve potrebe se projek- energije u Srbiji. Misija projekta je aktiviranje tuje kao mre`a puteva, `ivica i drugih vrsta ukrasne ve- nau~nog i stru~nog potencijala radi {irenja i usavr{ava- getacije, malih vodenih basena, potoka i sli~no koji nja organske ratarske proizvodnje u na{oj zemlji, kao odre|uju vizuelnu atraktivnost organskih farmi. Eko i i {kolovanje stru~njaka za organsku proizvodnju, kojih ruralni turizam veoma doprinose razvoju ovakvih obli- sada gotovo i nema. Cilj je i da se rezultati projekta ka proizvodnje hrane, kao i {irenju ekolo{ke svesti i predstave zainteresovanim korisnicima, koji su dobili znanja. sve informacije o novim tehnologijama u formi pre- zentacija, demonstracija na polju i priru~nika. GM: Rukovodilac ste nau~no-istra`iva~kog projekta TR-20069 „Mogu}nosti iskori{}avanja brdsko- GM: Da li poljoprivrednici imaju svest o o~uvanju `ivotne sredine? I na koji na~in vode ra~una o planeti? - Nisam sigurna da na{i poljoprivrednici, (ali ne samo oni) imaju razvijenu ekolo{ku svest. Dokazi za to se na- laze pored puteva u vidu niza divljih deponija, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. To je velika sra- mota i mrlja na obrazu Srbije. Tako|e postoje i proiz- vo|a~i koji na jedan na~in proizvode za sebe, a na dru- gi, za pijacu. To je tako|e nedopustivo. GM: Kako vi li~no ~uvate planetu Zemlju? Da li ste aktivni u nekim organizacijama za ekologiju i o~uvanje za{tite `ivotne sredine? - Pona{am se, koliko mogu, u skladu sa ekolo{kim principima. Aktivna sam u udru`enju za organsku po- ljoprivredu “Serbia Organica” i predsednica sam Stru~nog saveta za organsku proizvodnju pri Ministar- stvu poljoprivrede. 17
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 18 temabroja Mera Ekolo{ki problemi vezani za visokoprinosnu zemljoradnju moraju se sagledati i naspram ne- se svetska proizvodnja `itarica utrostru~ila iz- me|u 1950. i 2000. godine, ali povr{ina tla na Zelene vidljivih koristi za `ivotnu sredinu koje ona do- nosi, u obliku {tete koja bi se ina~e nanela eko- kome se gaje `itarice porasla je za samo deset procenata. Bez tehnologija zelene revolucije, revolucije sistemima zarad pove}anja proizvodnje hrane. Visokoprinosne sorte omogu}ile su mnogo- kako se isti~e, ili bi do{lo do masovnog umira- nja od gladi, ili bi ogromne povr{ine netaknu- struko pove}anje proizvodnje hrane uz nezna- tog tla, kao sto su povr{ine pod {umama, mo- tno pove}anje povr{ine tla koje se obra|uje. rale da po~nu da se obra|uju. Mnogi protivnici Zagovornici Zelene revolucije nude podatak da Zelene revolucije zala`u se za povratak na tradi- Tekst: Dragan Kolarov Poljoprivreda i životna sredina ne predstavlja pravi eldorado. G lavni uticaji kao {to su pro- mena klime, stalno una- Recimo, u SAD ~ak 30 odsto proizvodnje kukuruza odlazi na NEOPHODAN pre|enje intenzivne poljoprivre- proizvodnju biodizela, {to je ure- de razvojem tzv. „zelene revolu- dno substituisano od strane cije“ koja je promenila ovu granu dr`ave, {to zna~i da jo{ nema privrede stalnim razvijanjem tr`i{nu vrednost, ali se ra~una na mehanizacije, hemijskih sredsta- to da }e padom proizvodnje na- PODSTICAJ va za pospe{ivanje rasta biljaka kao {to su mineralna |ubriva, pe- sticidi i herbicidi, navodnjavanje i odvodnjavanje i genetski in- `enjering biljaka, uz ionako fte i zahtevima za ~istiju planetu sigurno imati. Me|utim ne sla`u se svi oko ovog „projekta“. Uje- dinjene nacije i nekoliko nevla- dinih organizacija nedavno su DRŽAVE ogromne razlike u bogatstvu re- upozorile da je kukuruz pre sve- giona sveta, donose nove proti- ga hrana, i da se pojedinci bogate vre~nosti, kako po pitanju poljo- dok zna~ajni deo planete doslo- privredne politike tako i u kul- vno gladuje. Iako u ovom pitanju turno-socijalnim razlikama u re- ne postoji nikakva spekulacija, gionima sveta i savremenog ru- ve} jednostavna matematika I pored ogromnih potencijala srpske poljoprivrede, ralnog razvoja. Poljoprivreda ne vo|ena op{teljudskim vrednosti- proizvodi samo hranu, ve} i ene- ma, ni{ta se konkretno nije ura- sa ~ak 70 odsto visokokvalitenog zemlji{ta rgiju. Alternativni izvori energije dilo po tom pitanju. neugro`enog tretiranjem mineralnim |ubrivima i kao {to su etanol i biodizel, bio- pesticidima, sa velikim melioracionim gas i energija iz biomase donose MI I KONKURENCIJA proizvo|a~ima nove podsticaje i Srbija ima veoma dobre karak- mogu}nostima, srpska poljoprivreda je ipak ja~aju konkurentnost. Ideja da je teristike za zemljoradnju. Nalazi siroma{na. Nedostaje {irina gledanja na problem, ipak mogu}e supstituisati ne- se na povr{ini od ukupno savremeni razvojni program i svakako subvencije umitno smanjenje rezervi nafte i 8.840.000 hektara od kojih usput smanjiti emisiju {tetnih povr{ina poljoprivrednog zem- koje su me|u najni`ima u Evropi CO2 gasova, za mnoge biznisme- lji{ta obuhvata 5.734.000 hekta- ra. Od toga oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije ~ini poljoprivre- dno zemlji{te, dok je 30 odsto 18
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 19 cionalne, ili organske poljoprivredne tehnike |ubriva daje manji prinos, tako da je potre- tara (2.1 milijardi jutara). Prema Vaclavu Smi- koje se ne oslanjaju na hemijska |ubriva i pe- bno vi{e zemlje za istu koli~inu hrane. tu sa Univerziteta u Manitobi, stru~njaka za sticide. To bi smanjilo i direktni uticaj poljopri- Istra`ivanja su pokazala da organska proizvo- azotni ciklus, zemljoradnja uz upotrebu vrede na `ivotnu sredinu u obliku odliva azota dnja p{enice, kukuruza i krompira, na primer, bez|ubrivnih, organskih, metoda na i upotrebe pesticida i njen indirektni uticaj; zahteva dva ili tri puta vi{e zemlje nego kon- dana{njih hiljadu i petsto miliona hektara (3,7 po{to je proizvodnja hemijskog |ubriva pro- vencionalna proizvodnja. Svetska poljoprivre- milijardi jutara) mogla bi da hrani svega 3,2 ces kome treba mnogo energije i koji tro{i pri- da je 1900. godine, gotovo bez imalo hemij- milijarde ljudi i to uglavnom vegetarijanskom rodni gas, te dovodi do emisije {tetnih gaso- skog |ubriva hranila oko 1.6 milijardi ljudi na hranom, procenjuje on, ili polovinu dana{nje va. Ali zemljoradnja bez upotrebe hemijskog povr{ini od oko osamsto pedeset miliona hek- svetske populacije. RAZVOJNI PROGRAM pod {umama. Samo oranice Voj- „Da bi Srbija mogla da iskoristi svoje potencijale potrebne su ozbilj- Jankovi}. Da bi se poljoprivreda vodine imaju povr{inu koliko za- ne reforme“, ka`e za Green magazine Aleksandar Jankovi}. „To je vidljivo reformisala, kako dalje jedno poljoprivredno zemlji{te mogu}e ostvariti ako agrar proglasimo strate{kom granom kao {to ka`e na{ sagovornik, potrebne su Belgije, Holandije i Luksembur- je ura|eno u Holandiji i u jo{ nekim evropskim zemljama. U 2009. ve}e subvencije. „Subvencije tre- ga. Pored toga, ispresecana je sa agrarni bud`et u Srbiji bio je 2,75 procenata, {to je najni`e od kada ba da budu prisutne u svim poljo- nekoliko hiljada kolometara ka- postoji. Bud`et agrara u Srbiji je na nivou od 300 miliona dolara u privrednim granama, najvi{e bi nala, od ~ega je oko 1200 kilome- odnosu na postoje}ih 4,1 milion hektara povr{ina.”, ka`e on. „Pri- trebalo da budu izra`ene u vo}ar- tara plovno. Samo ~uveni kanal mera radi, bud`et Hrvatske je 750 do 800 miliona dolara za dva mi- stvu i povrtarstvu. One su za sada Dunav-Tisa-Dunav, du`ine je liona hektara. Duplo ve}i bud`et za upola manje povr{ina. Agrarni veoma mala, isti~e on. oko 700 kilometara. Me|utim, u bud`et Ma|arske, koja ima za 10 odsto vi{e obradive zemlje, ili 4,5 Kao osnovne probleme u sr- poslednjih petnaestak godina miliona hektara je neverovatnih 2,5 milijardi dolara! Ove brojke do- pskoj poljoprivredi, Ratko Karo- me|u poslednjim zemljama smo voljno govore i nije potreban komentar. Strategije nema, ni kratko- li}, analiti~ar portala Poljoprivre- po povr{inama koje se navodnja- ro~ne ni dugoro~ne. Mere koje se donose su neefikasne, selektivne, da.info navodi pre svega niske vaju. Dakle, daleko smo zaostali socijalne, a ne razvojne. To su mere koje „gase po`are” i re{avaju dr`avne podsticaje za poljopri- za drugim zemljama sa kojima nastale situacije, a ne nude re{enja na du`e staze“. vrednu proizvodnju u odnosu na smo se ravnopravno razvijali. nivo podsticaja u razvijenim Me|utim, upravo ta stvar, kako zemljama - koje na taj na~in mo- za Green magazine ka`e Miro- gu da diktiraju svetske cene po- slav Miladinovi}, stru~ni sarad- ljoprivrednih proizvoda koje su nik Instituta za za{titu zemlji{ta dnju organske hrane, {to je redak da proizvodimo pa shodno tome ni`e od stvarnih tro{kova proiz- u Beogradu, mo`e biti na{a slu~aj u Evropi, gde prvo mora i da radimo na sistemu navodnja- vodnje. Tu je i slaba obave{te- prednost. Naime, za poslednjih da pro|e niz godina da se zemlja vanja,“ ka`e on. „Srbija bi trebalo nost ve}ine doma}ih stru~njaka 15 godina, usled nedostatka pro~isti da bi uop{te dobili doz- da se preorijenti{e na proizvo- o trendovima u evropskoj poljo- sredstava, zemljoradnici su malo volu da takvu hranu proizvodi- dnju vo}a i povr}a jer sa tom privredi i novim prioritetima sa ili gotovo nimalo koristili ve{ta- te”, ka`e na{ sagovornik. proizvodnjom bi mogla da hrani kojima se suo~ava poljoprivreda ~ka |ubriva. „Redovno vr{imo Sli~ne impresije o kvalitetu 80 miliona ljudi, a ratarstvom i u svetu. „Ve}i deo poljoprivred- istra`ivanja koja pokazuju da zemlji{ta ima i Aleksandar Jan- povrtarstvom bi trebalo da se ba- nih stru~njaka u Srbiji jo{ uvek je na{e zemlji{te nije zaga|eno mi- kovi}, preduzetnik i poljoprivre- vi isklju~ivo za svoje tr`iste i za ro- vezan za prioritete i principe in- neralnim |ubrivima“, ka`e Mila- dni proizvo|a~. „Ekolo{ki kvali- bne rezerve. U Srbiji je zna~ajan dustrijske poljoprivrede iz dinovi}. „To je nesumnjivo po- tet zemlji{ta je izuzetno visok, problem usitnjenih poseda, ali i pro{log veka - koja na prvo me- sledica decenijskog siroma{tva, na{a zemlja mo`e da dâ dobre to ne mora biti toliki problem ko- sto stavlja pove}anje prinosa i zemljoradnici su jednostavno prinose uz edukovanje proiz- liko nas ko~i neefikasnost na sa- profita kori{}enjem mineralnih {tedeli na mineralnim |ubrivima vo|a~a i podsticaje dr`ave, a da mom polju, to zna~i da sa 1 ha |ubriva i ostalih agrohemikalija, i supstituisali ga organskim gde bismo zadr`ali kvalitet, upotrebu imamo jako malu koli~inu prino- ukrupnjavanjem zemlji{nih po- je bilo uslova. To zna~i da je na pesticida mo`emo smanjiti njiho- sa i da to moramo promeniti. seda i specijalizacijom proizvo- na{im obradivim povr{inama sa- vom kontrolom prodaje. U svim Deo proizvodnje se mo`e preo- dnje, uz smanjivanje broja far- dr`aj fosfora, kalijuma, azota i zeljama EU prodaja pesticida je rijentisti na organsku proizvo- mera. Treba re}i da se te`iste u mikroelemanata kao {to su cink, strogo kontrolisana i zna se svaki dnju. Ali tu postoje stroga pravila poljoprivrednoj proizvodnji kadmijum, `iva i arsen u malim gram gde je utro{en u koje svrhe i tu nema igre, a pogotovu ne sa ovog veka pomera ka uvo|enju ili nevidljivim koli~inama. Ono i za koje kulture. Tako|e mora- pesticidima.Trenutno potro{a~i principa ekolo{ke poljoprivrede, {to je posebno zanimljivo - tako mo razvijati siteme navodnjava- u Evropskoj uniji konzumiraju za{titi plodnog zemlji{ta, vode i je na 70 odsto obradive povr{ine, nja. Ovaj sistem je izuzetno skup, oko 25 odsto organske proizvo- vazduha, smanjivanju uticaja na a zemlji{te je u nivou kvaliteta ali daje zna~ajne rezultate, mi pr- dnje, dok Srbija u ovom procentu promenu klime i prilago|avanju propisanih standarda za proizvo- vo moramo da znamo {ta `elimo gotovo da nije zastupljena“, isti~e na ove promene”, isti~e on. 19
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 20 temabroja Tekst: Dragan Kolarov Boško Blagojević, pogledu njihove tehni~ke opremljenosti niti po stepenu istraživač u oblasti njihovog kori{}enja. Prema procenama vodoprivrednih GM: U kojoj meri je promena klime uticala na poljo- melioracije, sa organizacija sada se intenzivno navodnjava oko 30.000 privrednu proizvodnju u Srbiji i koje su general- Poljoprivrednog ha, mada ovaj podatak treba uzeti sa rezervom zbog ne- ne mere za prilago|avanje ? fakulteta u Novom azurnosti podataka. Na{i prostori su klimatsko podru~je u kom su vremen- Sadu Generalno gledano, naj~e{}i razlozi na nizak stepen ski uslovi promenljivi, nestabilni i nepredvidivi, to se pr- navodnjavanja su: 1)nepovoljni ekonomski polo`aj po- venstveno odnosi na padavine, kako po koli~ini tako i ljoprivrede, a time i poljoprivredne proizvodnje u uslo- po rasporedu. Su{a je redovna ili povremena pojava, Dve vima navodnjavanja; 2) nedovoljna sredstva gazdinstva javlja se skoro svake godine, traje du`i ili kra}i period i i uop{te poljoprivrednih proizvo|a~a za dodatna sred- ostavlja ozbiljne posledice na umanjenje prinosa. Ona `etve stva za proizvodnju; 3)op{ti nedostatak finansijskih ugro`ava stabilnu i ograni~ava visoku proizvodnju. Re- sredstava za odr`avanje sistema i njhov pogon. Mogu}i tke su godine sa dovoljno padavina i povoljnim raspo- godi{nje pravac je razvoj novih ure|aja za navodnjavanje za do- redom. U poslednjih 39 godina koli~ine i raspored pa- ma}u industriju usagla{enih sa specifi~nostima poljo- davina su zna~ajno varirale. U letnjem periodu je prev- Problemom privredne proizvodnje na na{im navodnjavanim ladavala su{a, jedna godina je bila aridna i dvadeset se- melioracije bave se povr{inama kao {to su veli~ina poseda, struktura proiz- miaridnih, tj. bile su ekstremno su{ne i su{ne. Njima tre- stru~njaci na vodnje, polo`aj vodozahvata, zatim obrazovanje vla- ba dodati jo{ dvanaest semihumidnih - umereno su{nih snika i korisnika zemlji{ta i sistema za navodnjavanje godina, dok je svega {est godina bilo bez deficita pada- Poljoprivrednom (kursevi) i intenzivno kori{}enje zemlji{ta pod sisiste- vina. Povremeno je bilo i ekstremo visokih padavina ko- fakultetu u Novom mima za navodnjavanje gde se mogu posti}i dve `etve. je su dovodile do prevla`ivanja. Globalno 80 odsto let- Sadu. Prema njeg perioda je sa manjim ili ve}im deficitom vode za podacima i GM: Koje bi po va{em mi{ljenju, bile konkretne mere uspe{nu biljnu proizvodnju i to 22 odsto je ekstremno resursima koje za razvoj meliorizacije? su{no - aridno, 32 odsto su{no - semiaridno i 26 odsto - Intenziviranje navodnjavanja mo`e se kvalitetno umereno su{no - semihumidno i svega 20 odsto letnjeg Srbija poseduje, re{iti ukrupnjavanjem poseda, dovo|enjem vode do perioda je sa dovoljno padavina i povoljnim raspore- relativno malim svake parcele, davanje vode na „zahtev“ i davanje opre- dom. naporima dr`ave me u zakup. Me|utim, predlo`eni preduslovi za razvoj Prinosi ratarskih useva prole}ne setve kukuruza, za podsticaj navodnjavanja podrazumevaju zna~ajnije u~e{}e dr`ave {e}erne repe i soje su varirali shodno koli~inama i ra- u finansiranju. Nedovoljno razvijena prehrambena in- meliorizacije, sporedu padavina, dok je prinos suncokreta odstupao dustrija, sto~arstvo i druge infrastrukture nisu u stanju od te pravilnosti zbog njegovih specifi~nosti. Prinosi ku- mogli bi se posti}i da prihvate i preuzmu vi{kove proizvedene hrane u kuruza, {e}erne repe, soje i suncokreta su niski, daleko ozbiljni rezultati uslovima navodnjavanja. Razvojem korisnika - od potencijala rodnosti i vi{e od 50 odsto manji, nego potro{a~a - prera|iva~a vi{kova hrane javlja se potreba {to se mogu posti}i u uslovima navodnjavanja. za promenom strukture proizvodnje tj. prelazak na ga- Analize pokazuju da se u narednom periodu mogu jenje visokoakumulativnih kultura - (industrijske i kr- o~ekivati ekstremno su{ne, kao i ekstremno vla`ne go- mne biljke, povr}e) - koje zahtevaju ve}u koli~inu vo- dine pa i potperiodi u istoj godini sa manje i vi{e pada- de. vina, nego {to je zabele`eno u pro{losti. To se mo`e pri- pisati klimatskim promenama, koje se manifestuju i u GM: U kojoj meri maksimalna primena meliorativnih Vojvodini. U narednom periodu pa`nju treba posvetiti mera mo`e da dovede do pove}anja prinosa? ne samo navodnjavanju za re{avanje problema su{e, U velikoj meri. Navodnjavanje se mo`e definisati ve} i odvodnjavanju u cilju preduzimanja odgo- kao jedna od hidrotehni~kih mera kojom se varaju}ih mera za re{avanje problema ve{ta~ki dovodi potrebna voda u zemlji{te kada prevla`ivanja u periodima sa ekstremno viso- ona nedostaje u procesu rasta biljaka, kojom se kim padavinama, koji se sigurno mogu o~eki- obezbe|uje optimalan vodno-vazdu{ni i toplotni, vati na na{im prostorima. kao i mikrobiolo{ki i mineralni re`im zemlji{ta u cilju stvaranja dobrih uslova za rast i razvitak GM: Za{to je navodnjavanje toliko slabo poljoprivrednih biljaka za dobijanje visokih i razvijeno u Srbiji, i pored velikih stabilnih prinosa. Prinosi kukuruza, {e}erne re- vodnih resursa, i {ta treba u~initi pe, soje i suncokreta su u proseku 50 odsto ve}i da se razvije? u uslovima navodnjavanja. Proizvodnja povr}a Ako se govori o navodnjavanju prvo i proizvodnja u zatvorenim prostorima (stakle- treba re}i ~injenicu koja je pora`avaju}a nici i plastenici) se ne mo`e ni zamisliti bez na- za Srbiju. Povr{ine pod sistemima za navo- vodnjavanja. Pored toga navodnjavanje treba dnjavanje iznose 188.250 ha, ili u Vojvodini da omogu}i i uvo|enje druge `etve, ~ime se oko 100.000 ha. Osim {to je ovo nezadovolja- prakti~no pove}ava proizvodna poljoprivredna vaju}e po obimu nema mesta zadovoljstvu ni u povr{ina. 20
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM Page 21 parking servis GRADSKA UPRAVA I KOMUNALNA PREDUZEĆA ČUVAJU IZLAZE NA REKE PARKINZI KAO BEDEMI PRIOBALJA Ako Beogradu i njegovim Parking „Donji grad“ kod Beton hale stanovnicima na ne~emu P reko dana, pitome obale Dunava i Save predstavljaju uto~i{te svima koji su u mo- gu}nosti da pobegnu od gradske gu`ve, i tako pi postavljene su sa novobeogradske re~ne stra- ne od Bloka 45 do Gazele i dalje sve do Kara|or|evog trga. U starom delu gradu bilo je iskreno zavide svetske u`ivaju u {etnji, vo`nji bicikla, pecanju, svojim najva`nije da se obezbedi deo priobalja od SRC arhitekte i sve brojniji mislima, u lepom vremenu, ~ak i u sun~anju. “Milan Gale Mu{katirovi}“ do Beton hale, koji Uve~e, mnogobrojini splavovi, nanizani du` je posebno va`an za grad, jer je to prva stanica turisti onda je to beogradskog priobalja, pretvaraju ovaj deo gra- turista koji u Beograd dolaze brodom, pa je sa- jedinstveni polo`aj ovog da u naj`ivlji no}ni provod zbog kojeg se stranci mim tim i prvi utisak i slika komunalnog reda grada koji izlazi na dve rado ponovo vra}aju u na{ grad. Iako je pre par koji ostavlja na{ glavni grad. godina bilo re~i o smanjivanju broja splavova i reke i `ivi jedan tako ure|enju obale, kao i o ozbiljnim infrastuktur- NOVO RUHO duga~iji i primamljiviji nim planovima za rekonstrukciju prostorne ce- KARAĐORĐEVE ULICE line od Kosan~i}evog venca do Kara|or|eve U toku je i konkurs za arhitektonsko re{enje `ivot od svega onog ve} ulice, po svoj prilici kao posledica ekonomske koje treba da ima za cilj da se novootvoreni par- vi|enog krize, do danas se malo toga uradilo. Ipak, grad- king „Donji grad“ kod Beton hale pasarelom ska uprava i komunalna preduze}a uspeli su da pove`e sa kalemegdanskom tvr|avom i da se na IZLAZAK NA REKU odvoje priobalje od napada ~etvoroto~ka{a i taj na~in dodatno smanji broj vozila posetilaca Beograd mo`e da se pohvali da sa~uvaju ga samo za iskrene ljubitelje. tvr|ave koji tragaju za parkingom. Posebno bit- na najvitalnijim ta~kama prilazu nom smatra se rekonstrukcija Kara|or|eve uli- rekama ima parkinge koji pred- STOP BAHATOM PARKIRANJU ce, mo`da najlep{e ulice u gradu kojom sada stavljaju za{titu zelenih oaza i bi- I pored apela da se vozilima ne ulazi direktno prolazi te{ki kamionski i autobuski saobra}aj. ciklisti~kih staza pored reka. Na na re~ne nasipe i da se tako ne uni{tavju Plan rekonstrukcije predvi|a da ulicom prolaze potezu od marine na Dor}olu do pe{a~ko-biciklisti~ke staze i zelenilo, lo{e navike tramvajske {ine i ~etiri kolovozne trake, kao i iz- Ade Ciganlije nalaze se tri velika dana{njih voza~a i umi{lje- me{tanje postoje}e pru- parkinga: „Milan Gale Mu{kati- no pravo na komoditet, ni- Parking na Adi Ciganliji ge, formiranje re~nih pu- rovi}“ kod istoimenog sportsko- su mogli da se iskorene bez tni~kih pristani{ta za do- rekreativnog centra koji raspo- ozbiljnijih kazni i zabrana. ma}i i me|unarodni sao- la`e sa 315 mesta za automobile Pre dve godine na inicijati- bra}aj, izgradnju javnog i sa 9 mesta za autobuse, {to vu gradona~elnika Beo- parkinga za putni~ka vo- poseban zna~aj ima prilikom or- grada Dragana ilasa za- zila i turisti~ke autobuse, ganizacije sve popularnijeg „Ser- po~eta je kontinuirana ak- kao i stanicu za vozila la- bia Open“-a, „Donji grad“ kod cija Saobra}ajne policije, kog {inskog sistema. Ur- Beton hale sa vi{e od 400 par- Komunalne inspekcije banisti procenjuju da je king mesta i parking kod Ade Ci- Grada, Parking servisa, Kara|or|eva ulica naj- ganlije koji ima 1613 mesta. Na Zelenila Beograd, Beo- ve}i potencijal za bu- ovim mestima parkiranje je jefti- grad puta i Direkcije za gradsko-gra|evinsko du}u gradnju koja bi mogla da privu~e i inostra- nije nego na ostalim parkinzima zemlji{te koja je imala za cilj zabranu prolaska ne investitore, a ekolozi se nadaju da najvljene u gradu kako bi se Beogra|ani vozila na pe{a~kim stazama i obalo utvrdama promene ne}e promeniti samo izgled ulice ve} motivisali da silaze na reke u {to pored Dunava i Save. Fizi~ke prepreke u vidu i izmestiti kamionski tranzit kao posledicu za- ve}em broju. duplih ivi~njaka, stubi}a i ulazno – izlaznih ram- vr{etka izgradnje mostova i obilaznice. 21
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:10 AM Page 22 ljudi OD ZORE DO MRAKA – JEDAN DAN U ŽIVOTU ROMSKOG SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA PIONIR RECIKLAŽE U Prema podacima Sindikata sakuplja~a sekundarnih sirovina pro{le godine ovi radnici sakupili su otpadnog materijala u vrednosti od 50 miliona evra i ta sredstva su se slila u bud`et kroz poreze i doprinose. Uprkos zna~ajnoj podr{ci bud`etu Srbije nacionalne i lokalne vlasti nisu u~inile gotovo ni{ta kako bi nagradile njihov naporan rad Teksti fotografije: ljubazno{}u Instituta sekundarnih sirovina. Ovaj sindikat ustanovljen je za odr`ive zajednice (ISC) koji je ovu finansijskom pomo}i USAID-a preko Instituta za pri~u ustupio Green Magazinu odr`ive zajednice (ISC), a projekat osnivanja sin- N astoje}i da prehrani svoju deveto~lanu poro- dicu Rahim [erif provodi svakoga dana 11 sati na nogama, po ki{i i suncu obilaze}i kontejnere za dikata realizovala je doma}a organizacija YU- ROM. Ova organizacija je, uz podr{ku ISC-a, obu~avala romske aktiviste kako da se efikasnim sme}e sve u nadi da }e u njima prona}i ne{to od javnim zagovaranjem u deset op{tina najnaseljeni- materjala za recikla`u. Nekim danima obilazi jim Romima, izbore za formiranje nacionalnog si- |ubri{ta i divlje deponije, a potom menja lokaciju nidikata koji bi {titio njihova radna prava i nastojao pa traga po industrijskim otpadima. Nikada jedan da pobolj{a uslove za rad. dan ne li~i na prethodni, ali jedno je uvek isto – sva- U Srbiji, kao i u ostalim dr`avama na Balkanu, kodnevno je izlo`en mogu}nosti da se u sme}u za- postoji dugogodi{nja tradicija sakupljanja sekun- razi ili da „pokupi“ neku bakteriju. Svakodnevno u darnih sirovina i prerade, ali kroz „sivu“ ekonomiju. proseku pre|e oko 80 kilometara na konjskim ko- Tradicionalno, u ovim zemljama nije dovr{eno pra- lima na koja tovari gvo`|e, aluminijum, limove, ba- vno regulisanje sektora sakupljanja, otkupa i pre- kar, akumulatore i stari papir. Generacijama una- rade sekundarnih sirovina pa su stoga ove aktivno- zad Rahimovi preci `ive na taj na~in bez alterna- sti ispod radara svih nivoa vlasti. Ovim se aktivno- tive da ne{to promene do grla zarobljeni na~inom stima obi~no bavi veliki broj siroma~nijih gra|ana, `ivota. Ovako `ivi ve}ina od oko 8.000 romskih a posebno Roma za koje je takav na~in prihodova- porodica koji pre`ivljavaju zahvaljuju}i svakod- nja osnovni izvor prihoda za njih i njihove uglav- nevnom sakupljanju sekundarnih sirovina i ot- nom mnogo~lane porodice. I dok „ilegalni“ saku- pada. plja~i sekundarnih sirovina zna~ajno doprinose unapre|enju upravljanja otpadom, dorpinose}i ta- „Radimo na deponija- ko sakupljanju, lociranju i razvrstavanju, a ~esto i ma, po visokim tempera- preradi otpada – malo toga je u pro{losti u~injeno NAJPRODUKTIVNIJI turama, na jakim mrazevi- kako bi im se pomoglo u nastojanju da `ive pristoj- SAKUPLJAČ ma, dugo bez vode i u nim `ivotom. okru`enju velike prljav{ti- ne. Neki od nas sakupljaju Uz finansijsku pomo} otpad ne koriste}i rukavice, a potom takvim ru- USAID-a, aktivisti orga- kama jedu. To je veoma te`ak `ivot,“ ka`e Rahim VAN SIVE nizacije YUROM dugo (42) koji `ivi Bujanovcu. On je najproduktivniji sa- kuplja~ sekundarnih sirovina u zemlji. Pro{le godi- ZONE su radili na razvijanju mera za postepenu inte- ne sakupio je 55 tona recikla`nog materijala po sr- graciju ovih sakuplja~a u pskim i albanskim selima u okolini Bujanovca. Ne- formalni sektor sakupljanja sekundarnih sirovina i davno je nagra|en za te rezultate, a nagradu (prvu recikla`nog materijala. U poslednjih godinu dana te vrste u Srbiji) dobio je od Sindikata sakuplja~a YUROM je radio sa sakuplja~ima u deset op{tina
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:10 AM Page 23 kako bi unapredio njihove sposobnosti da se orga- ljuju u NSZ i da zvani~no registruju svoje poslova- VISOK nizuju i osposobe da upravljaju svojim poslom to- nje, kao i da ostvaruju pravo na zdravstveno i so- POTENCIJAL, kom sakupljanja sirovina. Sakuplja~i su obu~avani kako da uti~u na javnost i donosioce odluka kako cijalno osiguranje, ali i da postanu deo penzionog sistema. A TEŽAK PUT bi bili obuhva}eni strategijama sakupljanja i uprav- ljanja otpadom u Srbiji, ali i kako da uti~u na otva- Prema podacima Sin- Oko 350 sakuplja~a do sada ranje novih radnih mesta i kojim putem da svoje dikata sakuplja~a sekun- u~lanjenih u Sindikat samo- probleme re{avaju od lokalnog do nacionalnog ni- NOVI SMISAO darnih sirovina pro{le stalnih sakuplja~a sekundar- voa. Na primer, sticali su znanja o tome kako da sve DRUŠTVENE godine ovi radnici saku- nih sirovina nastavi}e da vr{i prisutnije romske poslove na polju sakupljanja si- pili su otpadnog materi- pritisak na donosioce odluka rovina i recikla`e uvrste u lanac snabdeva~a mater- ODGOVORNOSTI jala u vrednosti od 50 kao i na lokalne i nacionalne jalom ili kako da kao nevladina organizacija bolje miliona evra i ta su se vlasti tra`e}i dalju regulaciju koordiniraju napore sakuplja~a starog papira, kako sredstva slila u bud`et kroz poreze i doprinose.Upr- ovog sektora i njihovog ra- bi ugro`enu populaciju koja se time bavi povezala kos zna~ajnoj podr{ci bud`etu Srbije nacionalne i dni~kog polo`aja. Pred njima sa privatnim i poslovnim sektorom. lokalne vlasti nisu u~inile gotovo ni{ta kako bi na- je te`ak put, ali sude}i prema I za samo godinu dana, postignuti su zna~ajni re- gradile njihov naporan rad. ve} postignutom, romska po- zultati u reformi sistema upravljanja otpadom od Izgleda da je za`iveo novi smisao dru{tvene od- pulacija u Srbiji ne bi se mogla lokalnog do nacionalnog nivoa. Kao deo stalnih govornosti u romskim naseljima u Srbiji. O~ekiva- pohvaliti nekim vi{im dosti- napora da vlasti ne{to promene, kona~no su Mi- nja romskih sakuplja~a sekundarnih sirovina od gnu}em u svojoj skorijoj isto- nistarstvo rada i socijalne politike i Nacionalna Sindikata sakuplja~a veoma su visoka. Kada smo riji. Treba uzeti u obzir urbzani slu`ba za zapo{ljavanje (NSZ) nedavno registro- pitali Asima Musi}a, romskog sakuplja~a iz Ni{a, razvoj industrije recikla`e na vali i ozvani~ili postojanje individualnog sakuplja~a {ta o~ekuje od novoformiranog sindikata, on je od- globalnom niovu. U svetu se sekundarnih sirovina kao legitimno u Registru za- govorio: godi{nje zaradi oko 160 mili- nimanja. Sada su ovi radnici u situaciji da se prijav- „O~ekujem da nam Sindikat pomogne u svemu. jardi dolara u okviru Nedostaju nam dobra kola i traktori jer kad bismo recikla`ne industrije u kojoj imali bolja prevozna sredstva mogli bismo i vi{e ot- direktno ili indirektno radi pada da sakupimo. Tako|e nam nedostaju oko million i po ljudi, a stopa stovari{ta, mesta za odlaganje otpada kako ne bi- recikliranja u zemljama na smo morali da ga ~uvamo kod ku}e jer to, pre svega, Balkanu i dalje je zna~ajno nije higijenski. U Ni{u nam je Sindikat pomogao ispod stope recikliranja u da spre~i policiju da nas hapsi samo zato {to saku- zemljama zapadne Evrope – pljamo sme}e jer nemamo od ~ega da `ivimo. Ja {to ukazuje na veoma visok imam dvoje dece i ~etvoro ro|aka sa kojima `ivim potencijal razvoja industrije u istoj ku}i i mi svi radimo od zore do mraka i to za recikla`e u Srbiji, ali i u regio- u proseku 3.000 dinara po ~itav dan. [ta }emo, to nu. nam je posao i moramo da ga obavimo“. 23
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:11 AM Page 24 pojmovnik Hrabri narod zemlje Z emlja se u Japanu opasno zatresla u 14.46 po japanskom vremenu 11.mar- tre{njinog ta. Zemljotres magnitude ~ak 9.0 Rihthe- ra ~iji je epicentar bio na 72 kilometru cveta isto~no od poluostrva O{ika, a na dubini od pribli`no 32 kilometra uzrokovao je najve}u katastrofu u novijoj istoriji. Toho- ku zemljotres i cunami ili Veliki isto~no- japanski zemljotres, kako ga naziva japan- ska vlada izazvao je cumani ~iji su talasi 24
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:11 AM Page 25 dostizali visinu i do 38 metara, Dai}i je ozbiljno o{te}ena i ve} da- ugleda ostatak sveta, na njihovu kulturu, putovao je velikom brzinom i za sa- nima hrabri radnici poku{avaju da odmerenost, velikodu{nost, vaspitanje i mo nekoliko minuta pogodio je obalu Japan i svet spasu od daljeg curenja moralne vrline koje je ceo svet video u Japana i odneo sve pred sobom. Brojke su radijacije. trenutku kada im je bilo najte`e. zastra{uju}e: 13.498 potvr|enih mrtvih, Svet je podignut na noge, pomo} sti`e sa Green Magazine je uz hrabri narod Ja- 4.916 povre|enih, 14.734 se jo{ uvek vodi svih strana, ali je najja~i utisak svih nas pana. Minut }utanja za sve one kojih vi{e kao nestalo {irom osam prefektura, dok je koji se solidari{emo i poku{avamo bar nema, pognuta glava pred moralnim ko- preko 125.000 objekata uni{teno ili ozbilj- malo da pomognemo je dostojanstvo ja- deksom tog naroda i nada da se Zemlja no o{te}eno. Oko 4.4 miliona doma}in- panskog naroda u ovako velikoj tragediji. izlaze}eg sunca vi{e nikada ne}e tresti. stava je ostalo bez struje, a 1.5 miliona bez Najve}e bogatstvo ove dr`ave su ljudi koji Ivana Filipović vode. Nuklearna elektrana Fuku{ima u njoj `ive, jedan narod na koji treba da se 25
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM Page 27 EKO azbuka Sve o vazduhu ^ista energija Kuda ide elektronski otpad? 27
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM Page 28 vazduh ŠTA JE SMOG? G radski vazduh sadr`i me{avi- nu zaga|uju}ih gasova. Otro- vni gasovi iz fabrika pome{ani sa reakcije, uskled kojih u smogu na- staju mnoga otrovna jedinjenja. Osobine smoga razlikuju se u go- ~a|i, aztonim oksidima, ugljen- di{njim dobima. Zimi u smogu monoksidom i olovom iz automo- ima najvi{e ~a|i, oksida azota i bila, rastvaraju se u magli i formi- sumpor-dioksida (zimski smog), a raju smog. leti ima najvi{e ozona, vodonik- Tokom vedrog mirnog dana, u peroksida i azotovih oksida (letnji prisustvu sun~eve svetlosti odvi- smog). Smog je sve vi{e prisutan u jaju se mnogobrojne hemijske velikim gradovima. vazduh 28 DUGA LJUBAV
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM Page 29 vrednog zemlji{ta, vo`njom automobila i Svako od nas bar jednom aviona, radom u fabrikama i termoelektra- mese~no ka`e u sebi ili glasno: nam, sagorevanjem ogreva u doma}instvi- „Nedostaje mi ~ist vazduh“. Bez ma. U osnovi svih oblika aerozaga|enja jeste potreba ~oveka za energijom, koja se dobija obzira na to da li mislimo na na ra~un sagorevanja uglja, nafte ili prirod- otvoren prozor, boravak na nog gasa. Smatra se da su izduvni gasovi mo- tornih vozila ipak najve}i zaga|iva~i vazdu- planini, moru ili selu, ~ist vazduh ha, naro~ito u ve}im gradovima. nam uvek prija, okrepi nas i ulije energiju koja nam je preko URBANI ZAGAĐIVAČI ZIMI I LETI potrebna. Koliko zapravo, Svetski trend koncentrisanja stanovni{tva brinemo o istom tom vazduhu u velike gradove dodatno doprinosi lokal- koji di{emo, kakvog je on nom zaga|enju vazduha. Zaga|enost vaz- duha u lokalnim razmerama prvenstveno za- kvaliteta, ko ga najvi{e zaga|uje, visi od koli~ine zaga|uju}ih materija emito- {ta mo`emo da uradimo i u kom vanih u vazduh u tom podru~ju. Njihova po- ve}ana koncentracija u ambijentalnom vaz- godi{njem dobu to da ~inimo da duhu u urbanim i industrijskim sredinama bi nam bio ~istiji? uti~e na zdravlje ljudi i ekosisteme. Koncen- tracija zaga|uju}ih materija, me|utim, zavisi Tekst: Vesna Gli{i} i od meteorolo{kih uslova. „Tokom vedrih no}i, pri slabom vetru i po- O situaciji o vazduhu u Srbiji, uticaju vre- menskih prilika, industrije, saobra}aja i odnosu pojedinca i javnosti prema stojanju temperaturne inverzije (porasta temperature vazduha sa pove}anjem visine, iako je uobi~ajeno da temperatura sa visi- zaga|enosti vazduha razgovarali smo sa Bi- nom opada) sve emitovane zaga|uju}e ma- ljanom Mili}-Petrovi} iz Sektora za kontrolu terije osta}e „zarobljene“ u plitkom sloju `ivotne sredine Republi~kog hidrometeoro- vazduha neposredno uz tlo, u onom sloju ko- lo{kog zavoda Srbije i pomo}nicom ministra ji mi udi{emo“ obja{njava Biljana Mili} Pe- za{tite `ivotne sredine, rudarstva i prostor- trovi} i dodaje da poja~an vetar tokom toplih nog planiranja, direktorkom Sektora za za{ti- dana omogu}ava me{anje i {irenje emitova- tu prirodnih resursa, Danicom Ba}anovi}. nih zaga|uju}ih materija, smanjuju}i njiho- vu koncentraciju. KADA KAŽEMO „VAZDUH“ Tokom toplije polovine godine, kada su NA ŠTA TAČNO MISLIMO? emisije manje, temperaturne inverzije krat- Va`du{ni omota~ Zemlje, atmosfera sa- kotrajnije, a zbog intenzivnog tla vertikalna stoji se uglavnom od azota i kiseonika, u ma- me{anja vazduha dominantnija, koncentra- njim koli~inama sadr`i vodenu paru, ugljen cija zaga|uju}ih materija u vazduhu znatno dioksid i neke plemenite gasove. U atmos- je manja. „Tokom zimskih meseci i grejne se- feri se mogu na}i razne ~estice – morske soli, zone, kada su zbog potro{nje energenata pra{ine i peska, kao i mikroorganizmi. Za- emisije pove}ane, temperaturne inverzije ga|uju}im materijama smatraju se sastojci ~e{}e i dugotrajnije, uo~avaju se pove}ane u atmosferi koji se u njoj prirodno ne nalaze, vrednosti zaga|uju}ih materija u vazduhu, ili neki prirodni sastojci u koli~inama ve}im naro~ito u urbanim sredinama“, ka`e ona. od uobi~ajenih. Zaga|uju}e materije iz vazduha na „Prirodni izvori zaga|uju}ih materija su: povr{inu dospevaju talo`enjem ili padavina- vulkanske erupcije, pe{~ane i pra{inske olu- ma. Posle hemijskih transformacija, neke je, biolo{ki procesi u pojedinim stani{tima, materije rastvorene u padavinama mogu po`ari. Antropogeni izvori (oni u kojima prouzrokovati tzv. kisele ki{e koje {tetno u~estvuje ~ovek) zaga|uju}ih materija su in- uti~u na biljni pokriva~ i materijale. dustrija, saobra}aj i energetika“, ka`e Biljana Pomo}nica ministra za{tite `ivotne sredi- Mili} Petrovi} iz Republi~kog hidrometeo- ne, rudarstva i prostornog planiranja Danica rolo{kog zavoda Srbije. Ba}anovi} tako|e smatra da su osnovni iz- Ljudi zaga|uju vazduh na mnogo na~ina: vori zaga|enja vazduha: saobra}aj, energet- paljenjem {uma radi osloba|anja poljopri- ska postrojenja i industrija. 29
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM Page 30 vazduh Zakonom je propisan novi nosti emisija zaga|uju}ih Smanjenje emisija gasova sa Šta donosi koncept upravljanja kvalite- tom vazduha u okviru zona i aglomeracija. On predvi|a: materija iz pokretnih izvora zaga|ivanja Utvr|ivanje maksimalnih efektom staklene ba{te Postepeno smanjivanje upo- trebe supstanci koje Zakon o Propisivanje grani~nih vred- nosti emisija zaga|uju}ih materija iz stacioniranih iz- nacionalnih emisija za poje- dine zaga|uju}e materije Propisivanje dozvoljenih ko- o{te}uju ozonski omota~ Ostale mere za spre~avanje i smanjenje zaga|enja, kao zaštiti vora zaga|ivanja (Uredba o grani~nim vrednostima emi- sije zaga|uju}ih materija u li~ina pojedinih zaga|uju}ih materija u odredjenim proiz- vodima (naro~ito u te~nim {to su mere prevencije i sa- nacije, uvodjenje dozvola za rad za postrojenja koja ne vazduha? vazduh je ve} doneta) Propisivanje grani~nih vred- gorivima, kao i u odredjenim bojama i lakovima) podle`u izdavanju integrisa- ne dozvole i za koje se ne iz- Kisele kiše Kada jednom dospeju u atmos- jama ozona u du`em vremenskom periodu feru, gasovi oslobo|eni tokom mo`e ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, kao sagorevanja fosilnih goriva stu- i da dovede do smanjenja prinosa `itarica paju u razli~ite hemijske reakci- i o{te}enja vegetacije, naro~ito {uma, kao je, pri ~emu nastaju mnoga i do razaranja materijala. Taj takozvani opasna jedinjenja. Takve su „prizemni“ ozon nastaje najve}im delom sumporna i azotna kiselina, od kao posledica antropogenog delovanja na kojih nastaju prave kisele ki{e, stvaranju gasova koji prethode ozonu (ne- koje padaju na zemlju i ulaze u metanska isparljiva i organska jedinjenja, ciklus kru`enja vode. Kisele ki{e azotni oksidi, ugljen monoksid i metan), uni{tavaju {ume na velikim pro- koji fotohemijskim procesima dovode do „Tokom sagorevanja razli~itih oblika go- stranstvima. Ulaze u reke i jeze- njegovog nastajanja. riva u motorima ili fabrikama, osim oslo- ra, gde ubijaju ribe i mnoge ba|anja energije ispu{ta se i velika koli~ina druge `ivotinje. KAKO SE MERI {tetnih materija (ugljen-monoksid, ugljen- ZAGAĐENOST VAZDUHA? dioksi, sumpor-dioksid, oksidi azota, pe- peo i ~a|). Do zaga|enja vazduha dolazi i Čađ u Merenje zaga|enja vazduha u Srbiji sprovodi se od kraja 70-ih godina pro{log usled vulkanskih erupcija i prirodnih veka. „Najve}e koncentracije zaga|uju}ih po`ara (to su prirodni izvori zaga|ivanja)“, ka`e ona. Sredinom devedesetih godina vazduhu materija zabele`ene su sredinom osamde- setih godina dvadesetog veka kada je je- pro{log veka, uo~ljiv je trag ostavilo slab- U Srbiji je iz godine u godinu je- dna od preduzetih mera bila i restrikcija ljenje industrije u Srbiji. Na taj na~in uticaj dan od naj~e{}ih uzroka lo{eg saobra}aja. Po~etak devedesetih ozna~ava industrije na kvalitet vazduha zna~ajno se kvaliteta vazduha – ~a|, ~ije je zna~ajan pad vrednosti koncentracija, pr- smanjio. prisustvo u vazduhu u zimskom venstveno zbog uvedenih sankcija, samim „Sa druge strane, saobra}aj i kori{}enje periodu u ve}ini slu~ajeva rezul- tim znatno smanjenih emisija. Nakon tog ~vrstih goriva kao izvora energije ({to osli- tat ~injenice da veliki broj do- perioda, vrednosti koncentracija bile su u kava i ekonomsku mo} stanovni{tva) pred- ma}instava za grejanje koristi blagom porastu i ustalile su se u 21. veku. stavljaju veliku opasnost po kvalitet vaz- ~vrsto gorivo, a ne gas. Razlike u srednjim godi{njim vrednostima duha. U prilog tome ide i ~injenica da je u uglavnom su posledica meteorolo{kih proteklim godinama najve}i uzrok lo{eg uslova, tj. u~estalosti i trajanja tempera- kvaliteta vazduha upravo – ~a|“, ka`e Da- turnih inverzija, kao i broja vetrovitih da- nica Ba}anovi}. na. Zna~ajan doprinos imali su gasifikacija Ozon, koji se prirodno u atmosferi nalazi i uvodjenje novih tehnologija u industriji i u veoma malim koli~inama, u njenim vi{im saobra}aju“, ka`e Biljana Mili}-Petrovi} iz slojevima predstavlja za{titu `ivog sveta re- Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda guli{u}i intenzitet Sun~evog ultralju- Srbije. Ona dodaje da je jedino mogu}e bi~astog zra~enja koje sti`e do zemljine kontrolisati i smanjiti emisije zaga|uju}ih povr{ine. U prizemnom sloju atmosfere, materija u atmosferu koje unosi ~ovek svo- me|utim, ozon predstavlja zaga|uju}u jim radom i `ivotom, budu}i da se na pri- materiju. Izlo`enost visokim koncentraci- rodne emisije ne mo`e uticati, ba{ kao ni 30
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM Page 31 ra|uje studija o proceni uti- 2010. godine. Propisane gra- caja, zabrana rada i preciz- ni~ne vrednosti emisije pri- no definisane obaveze ope- menjuju se od dana ratera. dono{enja Uredbe za sva no- Republika Srbija je sa prime- va postrojenja, a za posto- nama novih zahteva o kvali- je}a postrojenja su u skladu tetu vazduha i emisije za- sa praksom EU, ostavljeni ga|uju}ih materija iz stacio- odgovaraju}i prelazni rokovi niranih izvora zaga|ivanja u kojima njihova obaveza da (grani~ne vrednosti, emisije), investiraju u mere za{tite i a koji su uskla|eni sa zahtevi- svedu emisije u propisane ma Evropske Unije po~ela okvire. „ U SVETU JE SPROVOENJE MEUNARODNIH na meteorolo{ke uslove. U svetu je spro- vo|enje me|unarodnih konvencija i pro- tokola o smanjivanju emisija ve} dalo zna~ajne rezultate. je. Nakon dono{enja Zakona o za{titi vaz- duha u Odseku za za{titu vazduha priprem- ljeno je devet nacrta podzakonskih akata ko- ji proisti~u iz Zakona o za{titi vazduha, od KONVENCIJA I kojih je usvojeno ~ak {est (dva pravilnika i PROTOKOLA O UPRAVLJANJE KVALITETOM I ~etiri uredbe). Ohrabruje ~injenica da se na- SMANJIVANJU EMISIJA ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI stavlja trend smanjenja godi{nje potro{nje REZULTATE „ VE] DALO ZNA^AJNE Gde se nalazi Srbija u odnosu na evropske propise i preporuke? Koliko je na{ vazduh zaga|eniji u odnosu na evropski? „Stanje kvaliteta vazduha tokom 2009. go- dine ne razlikuje se bitno od stanja kvaliteta supstanci koje o{te}uju ozonski omota~, ka`e Ba}anovi}. Ona obja{njava da su za upravljanje kvali- tetom vazduha potrebni instrumenti, nasta- vak aktivnosti u procesu uskla|ivanja oblasti vazduha prethodnih godina, osim {to se pri- za{tite vazduha sa propisima EU rezultira}e me}uje napredak u re{avanju problema u ne- adekvatnom za{titom i pobolj{anjem kvali- koliko ugro`enih sredina, kao i u sferi moni- teta vazduha. toringa i zakonodavnom ure|ivanju ove oblasti“ ka`e pomo}nica ministra za za{titu VAŽNO UČEŠĆE I `ivotne sredine, rudarstva i prostornog pla- JAVNOSTI I POJEDINCA niranja, direktor Sektora za za{titu prirodnih U oblasti za{tite vazduha kao i `ivotne sre- resursa Danica Ba}anovi}. Ona dodaje da se dine u celini, od velikog je zna~aja u~e{}e ja- ocena kvaliteta vazduha vr{i u skladu sa ev- vnosti i svakog pojedinca. „^esti su slu~ajevi ropskom praksom na osnovu prose~nih go- da je u pojedinim zemljama upravo anga- di{njih vrednosti, a izve{taji o kvalitetu vaz- `ovanje javnosti uticalo na operatere da pre- duha sastavni su deo Izve{taja o kvalitetu duzmu mere koje }e dovesti do smanjenja `ivotne sredine u republici Srbiji, koji pripre- emitovanja zaga|uju}ih materija u vazdu- ma Agencija za `ivotnu sredinu. Istovreme- hu“, ka`e Danica Ba}anovi}. Uzimaju}i u no, Agencija uspostavlja mre`u automatskih obzir ~injenicu da zna~aj javnosti mo`e biti mernih stanica za pra}enje kvaliteta vazduha veliki, mora se intenzivnije raditi na eduka- u realnom vremenu i o tome obave{tava jav- ciji gra|ana, da bi se njihovo anga`ovanje nost. Podaci se na sajtu agencije a`uriraju usmerilo na re{avanje pravih i realnih pro- dnevno, zajedno sa informacijama o mre`i blema, kao {to je na primer uticaj saobra}aja stanica, kvalitetu vazduha na pojedinim lo- na kvalitet vazduha. Trebalo bi edukovati kacijama. Na jednom broju lokacija vr{i se stanovni{tvo o zna~aju upotrebe javnog pre- monitoring manuelnim (laboratorijskim) voza, kao i razvoju trenda prisustva vi{e oso- metodama, a dnevni, mese~ni i godi{nji re- ba u putni~kom vozilu. Na na{im ulicama zultati dostavljaju se Ministarstvu i Agenciji. ~esto }ete videti samo voza~a u automobilu. „Od sredine 2009. godine u Srbiji su za- Kori{}enje gasa kao energenta od velike je po~ete dinami~ne aktivnosti u cilju realiza- va`nosti, no kod nas se ekonomski efekat cije harmonizacije propisa u oblasti za{tite javlja kao ote`avaju}i faktor prelaska na gre- vazduha Srbije sa propisima Evropske Uni- janje na gas“, ka`e Danica Ba}anovi}. 31
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 32 čistaenergija BIOMASA NAJVEĆI POTENCIJAL SRBIJE Srbija raspola`e solidnim obnovljivim izvorima energije, pri ~emu u na{oj zemlji najve}i udeo u energetskoj strukturi ima biomasa. Potencijal postoji i kada su u pitanju vodeni tokovi i solarna energija, a veliki neiskori{}eni izvori energije su i vetar i tehnolo{ki otpad. Istovremeno Ju`ni Banat ima najbolje izglede za izgradnju vetroparkova 32
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 33 Tekst: Jelena Petrovi} i brikete, istakav{i da u na{oj zemlji ne postoji ni je- dan ve}i grad u kome se drvo i proizvodi od drveta U eri te`nje za energetskom nezavisno{}u od na- fte i gasa, za{titom `ivotne sredine i smanje- njem emisije {tetnih gasova, obnovljivi izvori energi- ne koriste kao energenti. U Srbiji se kao energent za grejanje drvo koristi u 27 odsto doma}instava, struja u 29 odsto, daljinski sistemi grejanja u 28 odsto, dok je postaju glavna tema energetskih i ekolo{kih stra- se na ugalj i gas greje oko sedam odsto doma}insta- tegija. va, naveo je Glavonji}. Srbija od svih obnovljivih izvora energije najvi{e Predstavnik Beogradskih elektrana Pera Vasilje- raspola`e biomasom - 62 odsto i to poljoprivrednom vi} napomenuo je da se u Beogradskim elektranama BRIGA O PRIRODI biomasom - 1,7 miliona tona, a drvnih ostatka ima uz kori{}enje gasa i mazuta, od 2009. godine koristi oko milion tona, ka`e Dragoslava Stojiljkovi}, pro- i biomasa, a planirana ovogodi{nja potro{nja je 4.500 REV je krajem marta potpisao fesor na Ma{inskom fakultetu. Kori{}enje biomase tona. On je naveo da Beogradske elektrane imaju u ugovor sa renomiranom je utoliko zna~ajnije {to je na ovaj na~in mogu}e planu da izgrade i kogenerativno postrojenje na bio- kompanijom Energoprojekt proizvoditi elektri~nu i toplotnu energije, {to omo- masu na Ceraku, koje bi proizvodilo i elektri~nu i to- Hidroin`enjering iz Beograda, gu}ava znatne energetske, ali i ekonomske u{tede. plotnu energiju, uz godi{nju potro{nju oko 20.000 o izradi Studije o proceni uti- Energetski potencijal neiskori{}ene biomase u Srbiji tona drvne se~ke. caja hidroelektrana Brodare- jednak je koli~ini od 55 odsto ukupno proizvedene Dr`ava bi, kako je naglasio, trebalo da podstakne vo 1 i 2 na `ivotnu sredinu. elektri~ne energije ili 78 odsto ukupnog godi{njeg ve}e kori{}enje biomase u postrojenjima koja proiz- Aktivnost }e biti realizovana uvoza prirodnog gasa, odnosno 51 odsto godi{njeg vode toplotnu energiju, a taj podsticajni sistem tre- uz po{tovanje visokih stan- uvoza nafte. bao bi da se odnosi na nabavku odgovaraju}ih darda i zahteva Svetske ban- ure|aja u tim postrojenjima. ke i Evropske direktive koji re- SRBIJA OČIŠĆENA Srbija bi u oktobru ove godine mogla da dobije pr- guli{u ovu oblast, a na izradi OD DRVNOG OTPADA vu vetroelektranu instalisane snage pet megavata. }e biti anga`ovani najkompe- [to se ti~e biogoriva, Srbija ima cilj da do 2012. go- Na{a zemlja, tvrde stru~njaci, poseduje veliki poten- tentniji instituti iz oblasti bio- dine udeo biogoriva na srpskom tr`i{tu iznosi oko cijal za proizvodnju struje iz vetra. Ipak, ovakvi pro- lo{kih i socioekonomskih 2,2 odsto u celokupnoj potro{nji goriva. Branko Gla- jekti su veoma skupi, a investitori ka`u da ih dodatno nauka Srbije. Prilikom izrade, vonji}, profesor na [umarskom fakultetu na neda- ko~e i veoma komplikovane procedure za dobijanje fokus }e biti na o~ekivanim vno odr`anom okruglom stolu o ~istoj energiji na- dozvola, zbog ~ega realizacija ovakvog posla dugo pozitivnim socioekonomskim glasio je da u Srbiji, kada je re~ o drvnoj biomasi, po- traje. i demografskim efektima rea- stoji pet fabrika u kojima se proizvodi oko 50.000 to- lizacije Projekta, uklju~uju}i na peleta godi{nje, od ~ega se oko 95 odsto izvozi, a SNAGA VETRA pove}anje ukupnog standar- zahvaljuju}i tome je Srbija o~i{}ena od drvnog ot- Energetski potencijal vetra u Srbiji je procenjen da, zaposlenosti i bud`eta lo- pada. On je ukazao da je kao energente od drveta na instalisanu snagu od oko 1.300 megavata, a naj- kalne zajednice, smanjenje mogu}e koristiti drvne se~ke, cepanice, drvne palete perspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na ve- migracije stanovni{tva, kao i tar su planina Mid`or, Suva planina, Vr{a~ki breg, turizam, sport, rekreaciju, ri- Stara planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupi`nica, Ju- bolov. hor i Jastrebac. Me|utim, i pored ovako brojnih i Za biomasu kao resurs u Srbiji se mo`e re}i da povoljnih uslova i mesta za izgradnju vetrenja~a, kod je pravedno raspore|ena. Ima je najvi{e i najdo- nas jo{ nije podignut nijedan vetropark. stupnija je u najnerazvijenijim krajevima na{e Jedan od razloga je i ~injenica da je izgradnja ve- zemlje. trenja~a veoma skupa s obzirom na to da investicija Ameri~ka vladina organizacija USAID je u svoj u jedan megavat ko{ta od 1,7 do dva miliona evra. ~etvorogodi{nji projekat za razvoj konkurent- Pu{tanje u rad ostalih vetroelektrana je planirano nosti u Srbiji vredan 14, 7 miliona dolara, za kraj 2012. i po~etak 2013. godine. uklju~ila i sektor obnovljivih izvora energije. Nikola Rajakovi}, profesor Elektrotehni~kog fa- Projekat treba da podstakne kori{}enja bioma- kulteta ka`e da se trenutno u Srbiji oko dve tre}ine se za proizvodnju toplotne i elektri~ne energije. ukupno proizvedene energije dobija iz uglja, dok se Osnovna „jedinica“ u proizvodnji biomase je ostala energija (oko 30 odsto) dobija iz obnovljivog pelet, mali predmet veli~ine i oblika filtera ciga- izvora – velikih hidroelektrana. rete koji se pravi mlevenjem drveta uz dodatak Ostali izvori ~iste energije (biomasa, solarna ene- odre|enih supstanci. Prednost ovog ~vrstog rgija, vetar i geotermalna energija), minimalno goriva je {to mo`e da se koristi kao te~no, od- se koriste, svega 0,7 promila. Ti izvori su {an- nosno iz spremnika izlazi odre|ena koli~ina pe- sa Srbije da razvije „srednju klasu“, jer ti izvori leta, pa nije potrebno, da se, kao kod uglja i dr- doprinose razvoju lokalne industrije, primeni va, svaka dva do tri sata ponovo lo`i. Osim to- novih tehnologija i pove}anju zapo{ljavanja. ga, iskoristivost energije je ve}a od 90 procena- Prema podacima Ministarstva energetike, Srbi- ta. Pelet je posebno pogodan za proizvodnju ja ima potencijal da 55 odsto ukupne energije toplotne energije u toplanama u centru grada. 33
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 34 čistaenergija koju sama proizvodi dobija iz ~iste energije, a koristi bije – Hrvatska, Ma|arska, Rumunija i Bugarska svega 18 odsto svojih potencijala. koriste elektrane na vetar. Srbija, me|utim, nema elektrane na biomasu, bio- Srbija nije u zavetrini i ima tradiciju kori{}enja ve- gas, otpad, geotermalnu energiju i tim oblastima tre- tra, ka`e prof. Miodrag Zlatanovi} u svojoj prezen- ba dati ve}e podsticaje kao i stimulisati proizvodnju taciji „Kori{}enje energije vetra u Srbiji”. toplotne energije.Istovremeno treba stimulisati Tehni~ki je mogu}e priklju~iti vetrenja~e na pre- proizvodnju toplotne energije iz ~iste energije i vi{e nosnu elektri~nu mre`u. Pozitivna politika podsti~e koristiti energiju vetra iz koje godi{nje mo`e da se i ubrzava razvoj vetroenergetike, dok negativna po- proizvede 2,3 milijarde kilovat-~asova elektri~ne litika stvara barijere u ovoj oblasti. energije. Kada bi svu elektri~nu energiju proizveli iz vetra, Da bi proizvodnja elektri~ne energije vetrogene- potpuno bi eliminisali emisiju {tetnih gasova. Glo- ratorima bila ekonomi~na, potrebna je minimalna balno gledano, kori{}enje energije vetra za proizvo- srednja godi{nja brzina vetra od pet metara u sekun- dnju elektri~ne energije ima veliki pozitivan uticaj di na visini od 50 metara iznad tla. Trenutno aktuel- na `ivotnu sredinu. Srbija je ~lan Energetske zajed- ne lokacije u Srbiji na kojim bi mogli biti izgra|eni nice, a njene me|unarodne obaveze podsti~u ko- vetrogeneratori su Dolovo kod Pan~eva i In|ija koji ri{}enje obnovljivih izvora energije, posebno bi imali po 20 megavata snage, kao i Bela Crkva i kori{}enje energije vetra. HIDROELEKTRANE Kovin sa po 100 megavata snage. Ka{njenje u izgradnji vetroelektrana ima i neke su U 2008. godini vetar je postao glavni izvor energije za pogon novoizgra|enih kapaciteta za proizvodnju elektri~ne energije u Evropskoj uniji (EU). Instali- pozitivne strane. Pri formiranju politike i pri izgra- dnji vetroelektrana, Srbija mo`e da koristi vi{e od dve decenije iskustva zemalja sa razvijenom vetroe- HIT sana snaga novih vetroelektrana te godine prema{ila nergetikom. Danska, Nema~ka i [panija prednja~e je pojedina~no u~e{}e novih elektrana na klasi~na u kori{}enju energije vetra me|u evropskim zem- goriva i na nuklearni pogon. Zemlje u okru`enju Sr- ljama. P roizvodnja ~iste energije ulazi u domen obnovljivih izvora energije, ~ije je o~uvanje i maksi- cije posledica svetske ekonomske krize. Potencijal Srbije u obnovljivim iz- darevo 2, dok predvi|ena godi{nja proizvodnja iznosi 230 gigavat~asvoa, {to je dovoljno za stralnog puta od Prijepolja do Bi- jelog Polja, u kanjonu Lima, na- menjeno je 36 miliona evra. Pre- malno iskori{}enje, u fokusu svet- vorima energije iznosi 63 odsto za 60.000 doma}instava, isti~e Lu- ma projektu, koji }e do juna ove skih stru~njaka i investitora. Po- biomasu, 14 odsto za solarnu ene- ki}. godine uraditi „Put in`injering“ iz slednjih decenija, veoma je rgiju i hidropotencijal, devet odsto Na osnovu dobijenih dozvola i sa- Podgorice, gradi}e se dva tunela oja~ala svest o va`nosti ove teme za vetar i geotermalnu energiju. glasnosti, kompanija poseduje i time „zaobi}i“ dva, u bezbedno- i o potrebi konstatnog ulaganja Potencijal malih vodotokova, na ekskluzivna prava za izgradnju ob- snom smislu prema ocenama u ovu vrstu izvora i o~uvanja pla- kojima se mogu graditi male hi- jekata u koje je do sada ulo`eno stru~njaka, veoma kriti~na poteza nete. Odnos Srbije prema ovoj droelektrane, iznosi tri odsto od blizu 10 miliona evra, uklju~uju}i u tom delu me|udr`avnog puta. problematici po~eo je da se menja ukupnog potencijala obnovljivih istra`ne radove, studije, admini- „Reservoir Capital Corporation” je poslednjih nekoliko godina, i evi- izvora u Srbiji. straciju, a vrednost novih ugovora, kompanija sa aktivnostima u obla- dentno je da dr`ava uvodi regu- U poslednje vreme, isti~e na{ sa- potpisanih u 2011. godini, iznosi sti rudarstva i energetike, ~ije se- lative i zala`e se za promociju govornik, bele`e se mnoge inve- 2,4 miliona evra. di{te se nalazi u Vankuveru (Ka- ovog pitanja, ka`e Predrag Lukic, sticije u izgradnju malih hidroe- Cilj kompanije je da bude pouz- nada) i kao veoma profitabilna ko- direktora razvoja u kompaniji REV lektrana na rekama. Kompanija dan partner lokalne zajednice, da tira se na berzama u Torontu, Ber- d.o.o. Renewable Energy Ventures (REV) kompleksnim projektima donese linu i Frankfurtu. Ova kompanija Tokom 2009. godine Vlada Srbije d.o.o. identifikovala je veliki hidro- prosperitet toj sredini i da dobro- je u Srbiji je aktivna od 2002. go- je donela vi{e zna~ajnih odluka ka- potencijal reke Lim. bit osete i investitor i lokalna za- dine i u svom 100 odsto vlasni{tvu da je u pitanju proizvodnja elek- -U toku je priprema izgradnje hi- jednica ~iji se resursi koriste. poseduje kompanije Renewable tri~ne energije iz obnovljivih izvora droelektrana Brodarevo 1 i Bro- -Na poslovima izgradnje dve hi- Energy Ventures (REV d.o.o.) i energije. Njima se stimuli{u inve- darevo 2 na reci Lim. Realizacijom droelektrane bi}e anga`ovano, Southern European Exploration stitori i budu}i proizvo|a~i elek- ovog projekta znatno }e se po- prema procenama, oko 1.200 lju- (SEE) d.o.o. tri~ne energije iz navedenih izvo- ve}ati proizvodnja iz obnovljivih di. Planirano je da gradnja prve hi- Otvorene su, nagla{ava Luki}, dve ra. izvora energije. To je najve}a pri- droelektrane na Limu traje tri, a lokalne kancelarije jedna u Prije- Po mnogim procenama, ka`e Lu- vatna investicija u proizvodnji druge ~etiri godine. Pripremni ra- polju i Info centar u Brodarevu sa ki}, 2011. predstavlja period od ~iste energije, vredna ~ak 140 mi- dovi treba da po~nu u julu, a sama {est stalno zaposlenih u lokalu i kada }e po~eti da postaju vidljiviji liona evra. Ukupna instalisana izgradnja u oktobru ove godine, vi{e od tridesetak u sedi{tu u Beo- pozitivni efekti strukturnih prome- snaga dve elektrane bi}e 58,4 me- precizira Luki}. gradu, a projektanti u kompaniji na svetske i doma}e ekonomije, a gavata i to 26 megavatai za Bro- Za izme{tanje dve deonice od vode}i su stru~njaci u oblasti hi- koji su napravljeni sa ciljem sana- darevo 1 i 32,4 megavata za Bro- ukupno 7,81 kilometara magi- droin`injeringa. 34
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 35 investfarm impex opasan otpad FARMACEUTSKI OTPAD NIJE Farmaceutski otpad ĐUBRE VEĆ SIROVINA! neopasan otpad SASTAV OPASNOG OTPADA Najve}i proizvo|a~i farmaceutskog otpada: fabrike lekova, Infektivni i veledrogerije, apoteke i bolnice osnivanjem firme Investfarm 15% anatomski otpad impex dobili su pouzdanog saveznika u borbi protiv opasnog otpada i za{titi `ivotne sredine O{tri instrumenti F armaceutski otpad jedna je od naj- vanzdravstvenim ustanovama: kod proiz- (igle, {pricevi, skalpeli) 1% opasnijih vrsta otpada koji postoji. To su svi svi lekovi i lekovite supstance, koji su postali neupotrebljivi zbog isteka roka trajanja, neispravne serije, proliva- vo|a~a, u veledrogerijama, prosvetnim ustanovama, doma}instvima. Najve}u opasnost predstavljaju „lage- ri” lekova u ku}nim uslovima. Skoro da 1% genotoksi~an otpad (mutagen, teratogen, kancerogen...) nja, rasipanja ili vra}anje od strane kori- snika. Dugogodi{nji problemi na farma- ceutskom tr`istu Srbije, koji se baziraju na neadekvatnom postupanju i zbrinja- vanju neupotrebljenih farmaceutskih nema doma}instva koje ne poseduju ma- lu ku}nu apoteku, a po pravilu se lekovi kojima je istekao rok upotrebe iz doma}instava bacaju na komunalne de- ponije, ili se u pojedinim slu~ajevima Hemijska sredstva (Lekovi sa isteklim rokom trajanja, 3% vakcine, serumi i drugi metaboliti ) proizvoda name}u nove izazove i te{ko}e u oblati o~uvanja `ivotne sredine, ali uje- dno i predstavljaju priliku za novi biznis. Kompanija Investfarm Impex po~ela je da se organizovano bavi prikupljanjem i spaljuju u kotlarnicama, {to je veoma opasno jer je poznato da se nekontroli- sanim spaljivanjem osloba|aju dioksini koji su izuzetno kancerogeni. Planirano je da takav otpad ide u centralni maga- kona~nim zbrinjavanjem farmaceutskog cin, a iz njega se kasnije {alje na uni{ta- otpada. Registrovana je kao „transfer vanje. Kod nas jo{ uvek ne postoje spa- stanica”, {to podrazumeva privremeno lionice ovakvog otpada iako u zemljama OTPAD U BROJKAMA skladi{tenje ali i kona~no zbrinjavanje ot- Evropske unije odavno postoje spalioni- pada. Upravljanje ovakvom vrstom otpa- ce u kojima se, u zavisnosti od vrste, ot- 21.000t da ima za cilj prvenstveno za{titu zdravlja pad uni{tava na temperaturi od 850 do ljudi `ivotne sredine uz finasijski isplativo 1100. Ipak, Zakon o upravljanju otpa- rukovanje i odlaganje otpada. „ Donet je dom je jasan - kako ne postoji spalionica zakon o upravljanju otpadom ali su ne- kod nas, otpad mora da se izvozi na opasnog otpada godi{nje dostajali podzakonsi akti koji bi precizni- uni{tavanje, a kao lagerovan ne bi smeo je uredili ovu oblast. Zakon o upravljanju da se ~uva du`e od godinu dana, a Repu- 1.050 {lepera opasnog otpada farmaceutskim otpadom donet je u mar- tu 2009. godine, a Pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom u novembru 2010. godine,” obja{njava ur|ina Jeli~i}, direktor firme Investfarm Impex. blika Srbija ima obavezu da primenjuje definicije i upustva EU u vezi sa otpa- dom, iako nije ~lanica EU. Po sistemu „klju~ u ruke”, Investfarm impex obavlja sve potrebne aktivnosti za 18 km Farmaceutski otpad prvenstveno nastaje zbrinjavanje ovakvog otpada: sakuplja- u zdravstvenim ustanovama: apotekama, nje, transport, skladi{tenje, sortiranje, bolni~kim odeljenjima, lekarskim i sto- evidentiranje, karakterizaciju i kategori- matoli{kim ordinacijama, domovima zaciju, izvoz i kona~no zbrinjavanje (re- konvoja opasnog otpada zdravlja, institutima, zavodima ali i u cikla`a, kompostiranje). 35
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 36 reciklaža KAKO SE REŠITI ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA PREVE N Prema procenama stru~njaka kod Tekst: Dragan Kolarov C ena progresa, odnosno udobnijeg `ivota je- ste i stalno gomilanje otpada koji ne mo`e jednostavno da se razlo`i u zemlji na osnovne su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok elektri~nog otpada identifikovan kao jedan od onih koji bele`i najbr`i rast u Evropi ~ine}i da- nas ~etiri odsto komunalnog otpada. Vode}i kontinent u godi{njoj proizvodnji ovog otpada elemente. Tehnologija u poslednjih sto godina je Severna Amerika sa preko 20 miliona tona nas se godi{nje neprestano napreduje ogromnim koracima. A iza koje slede Evropa i Azija sa po oko 14 mi- posao se u poslednjem veku fantasti~no ubrzao liona tona i ostali kontinenti su na nivou oko 5 sakupi oko 400 zahvaljuju}i novim „alatkama“. U po~etku me- miliona tona. Potreba za razvijanjem recikla`ne grama hanizovana, a sada uglavnom robotizovana elektronska oprema omogu}uje niz prednosti i industrije nikad nije bila ve}a. U poslednjih dvadeset godina razvijene zemlje su uspostavile elektri~nog i br`i i kvalitetniji rad. Ali oprema zastareva, a razli~ite kontrolne mehanizme za upravljanje sve zastarelo ide na otpad. otpadnim materijama, pri ~emu je prednost da- elektronskog ta strategiji spre~avanja stvaranja otpada. Pri KOMP – DA, KADMIJUM otpada po I ŽIVA – NE tome, prevenciji se daje prednost u odnosu na recikla`u, koja je bolja od spaljivanja, dok je stanovniku, a A gde ide sa otpada, retko se pitamo. Nemoj- odlaganje na deponije najmanje po`eljan na~in i predstavlja posebnu opasnost, po{to nijedno te da se iznenadite – elektri~ni i elektronski ot- cilj je 4 pad (skra}eno EE otpad) zbog svoje visoke to- tlo nije potpuno nepropusno. Kako se navodi u ksi~nosti jedan je od globalnih svetskih proble- mnogim ispitivanjima, mo`e do}i do curenja, kilograma, ma. Brza promena tehnologije, mali po~etni istakanja opasnih materija: `iva iz {tampanih koliko propisuju tro{kovi i ~ak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom plo~a i iz kondezatora ili kadmijum iz specifi~nih plastika mogu iscureti u zemlji{te i odredbe za svetu. Proizvodi poput televizora, mobilnih te- podzemne vode. Zna~ajne koli~ine olova mogu lefona, kompjutera i srodne kompjuterske biti rastvorene iz stakla katodne cevi pomo}u pristupanje EU opreme, fotoaparata, {tampa~a i drugih postali podzemnih voda koje sadr`e razne kiseline, a 36 PRE RE C
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 37DAE NCIJA nalaze se na deponijama. Jo{ jedan problem predstavlja isparavanje `ive iz elektri~nog ot- pada. Dodatno, nekontrolisani po`ari mogu pove}ati emisiju veoma toksi~nih dioksina i furana usled prisustva {irokog spektra opa- cikleri su ube|eni da }e do 2015. uspeti da ostvare taj cilj - ukoliko se uspostavi saradnja sa Ministarstvom `ivotne sredine. Stvari se, ~ini se, kre}u u dobrom smeru. U aprilu pro{le go- dine uvedena je ekolo{ka taksa za elektri~ne snih materija na deponijama. proizvode koji se plasiraju u Srbiji. Ova taksa, Recikla`a otpada elektronskih proizvoda uvedena je po evropskoj direktivi „zaga|iva~ je zna~ajna, ne samo sa gledi{ta za{tite `ivo- pla}a“ i napla}uje se kvartalno. Na ovaj na~in tne sredine, ve} i dobijanja neo{te}enih se u Fond za za{titu `ivotne sredine slivaju elektronskih komponenti kao i skupih ple- sredstva ~iji je najve}i deo namenjen investira- menitih metala koji ulaze u sastav {tam- nju u razvoj recikla`ne industrije. Kako je naj- panih plo~a, kao osnovne komponente ve}i problem za ovu industriju nerazvijena sa- svih elektronskih proizvoda. Recikli- kuplja~ka mre`a, odnosno nedovoljan broj ranje EE otpada ima dvostruku kontejnera i sakuplja~kih mesta, dobijena sred- va`nost, osim smanjivanja za- stva }e biti usmerena upravo na razvijanje sa- ga|enja, omogu}ava nam i {te- kuplja~ke mre`e kako bi se na taj na~in gra|an- dnju ograni~enih resursa koji se in- stvu {to pre omogu}ilo da svoj EE otpad odla`e tenzivno koriste u raznim elektron- u namenske kontejnere. Kako je nedavno za skim aparatima. portal “E- kapija” izjavio Zoran Te{i}, na~elnik odeljenja za upravljanje otpadom u Ministar- ZAGAĐIVAČ PLAĆA stvu `ivotne sredine, ta~na koli~ina odre|enih U Srbiji je ova industrija tek u povoju. Pre- vrsta otpada koji se recikliraju bi}e poznata to- ma procenama stru~njaka kod nas se kom aprila. Tada isti~e rok reciklerima da pre- godi{nje sakupi oko 400 grama EE otpada po daju Ministarstvu izve{taj o koli~ini otpada koji stanovniku, a cilj je 4 kilograma - koliko pro- obra|uju. Na osnovu izve{taja }e firmama pisuju odredbe za pristupanje EU. Srpski re- Fond za za{titu `ivotne sredine dati i novaE CIKLAŽE 37
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM Page 38 reciklaža BATERIJE OSTAVITE U „MAXIJU“ Ministar `ivotne sredine, ru- podsticajna sredstva za razvoj recikla`ene in- broj manjih firmi sa dvoje do ~etvoro zaposle- darstva i prostornog planira- dustrije. nih koje }e se baviti sakupljanjem EE otpada. nja Oliver Duli} ozna~io je Ove firme }e EE otpad preuzimati besplatno, 19. marta po~etak realizacije REŠENJE U PRIVATNO- kako od gra|anstva, dakle od fizi~kih, tako i od projekta prikupljanja JAVNOM PARTNERSTVU pravnih lica, a potom }e ga transportovati ov- istro{enih baterija u Predstavnici kompanija koje se bave EE reci- la{}enim operaterima koji }e im za kilogram doma}im maloprodajnim kla`om slo`ni su oko dugoro~nog re{enja u predatog EE otpada pla}ati tr`i{nu cenu. Sada objektima i simboli~no po- partnerstvu dr`ave i privatnih firmi. Na sastan- se, zavisno od vrste i kvaliteta EE otpada, cena stavio kontejner za odlaga- ku je nagla{ena spremnost dr`ave da pomogne kre}e od 10 do 20 dinara po kilogramu. Dr`ava nje tog otpada u „Maxi“ su- ovu akciju, tako da se do kraja godine o~ekuje }e u~estvovati i u kampanji o elektronskom ot- permarketu na Cvetnom tr- otvaranje vi{e recikla`nih dvori{ta po principu padu. Kako bi se podigla svest o nu`nosti pri- gu. Ministar je naveo poda- javno-privatnog partnerstva. Ovakva strategija kupljanja i recikla`e EE otpada, a i zbog racio- tak da se godi{nje u Srbiju razvoja otvara i nove mogu}nosti zapo{ljavanja. nalizacije sredstava, dogovoreno je i zajedni~ko uveze 7,8 miliona kilograma Plan je da se po svim gradovima otvori veliki finansiranje marketin{ke kampanje ~iji cilj je baterija i da ih prose~no u svakom doma}instvu ima bar 20. On je istakao da je neophodno uvesti dobar si- stem upravljanja tom vrstom otpada. Duli} je uputio poziv i ostalim trgovinskim lanci- USKORO NACIONALNI PLAN ma da u~estvuju u ovom projektu kako bi se ostvario ZA UPRAVLJANJE EE OTPADOM krajnji cilj a to je da se u bu- Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog datak Radne grupe bi}e izrada neophodnih du}nosti istro{ene baterije planiranja donelo je Re{enje o obrazovanju akata kako bi se realizovao Predlog Nacio- prera|uju, odnosno reciklira- posebne Radne grupe za izradu Predloga nalnog plana za upravljanje elektri~nim i ju. Projekat prikupljanja Nacionalnog plana za upravljanje otpadom elektronskim otpadom do 1. aprila 2012. istro{enih baterija organizo- od elektronskih i elektri~nih proizvoda. Za- godine. van je u okviru akcije „O~isti- mo Srbiju“, a u prvoj fazi ku- tije za odlaganje istro{enih baterija bi}e postavljene u 65 objekata „Maxi“ super- marketa {irom Srbije. ŠTA JE EE OTPAD? Elektri~ni i elektronski otpad (skra}eno EE otpad) je otpa- dna elektri~na i elektronska oprema uklju~uju}i sklopove i sastavne delove koji nastaju u privredi (industriji, trgovini i sli~no), te EE otpad iz do- ma}instva, odnosno otpa- dna elektri~na i elektronska oprema nastala u doma}in- stvima ili u proizvodnim i /ili uslu`nim delatnostima kad je po vrsti i koli~ini sli~na EE otpadu iz doma}instva. 38
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM Page 39 EU DIREKTIVE Evropska Unija je 2003.go- edukacija i informisanje o odlaganju EE otpa- najbli`im recikla`nim centrima u Evropi, sve dine usvojila dve direktive da. dok se i u Srbiji ne stvore uslovi za otvaranje ta- vezane za probleme elek- kvih firmi. Sa druge strane, kako se navodi, re- tri~nog i elektronskog otpa- RECIKLAŽA cikla`na industrija EE otpada Srbije je u mo- da. Prva ka`e da su proiz- ISTORIJSKOG OTPADA gu}nosti da zapo{ljavanjem novih radnika, pre- vo|a~i odgovorni za tro{ko- Gomila elektronskog otpada ve} desetinama ra|ivanjem i izvozom, a najvi{e otvaranjem ve vezane za sakupljanje,ob- godina nalazi se u skladi{tima kompanija i manjih firmi tj. sakuplja~kih centara, vrati no- navljanje i recikla`u i tret- dr`avnih institucija i sav taj otpad uskoro vac u dr`avnu kasu i popravi socijalni polo`aj man elektri~nog otpada, a o~ekuje recikliranje. Predstavnici recikla`ne velikog broja ljudi. druga direktiva ograni~ava industrije ka`u da }e se recikla`om ogromnih koli~inu potencijalno opa- koli~ina ovog takozvanog „istorijskog otpada“ snih materijala sadr`anih u izvu}i zna~ajna koli~ina materijala od kojeg }e elektri~nim aparatima. Ove se daljom preradom dobiti sirovine, a strategija dve direktive su postale srpske recikla`ne industrije je da se odrede va`e}i zakon 2006.godine i prioriteti i da se {to pre stvore uslovi za kom- od ovog datuma bilo koji pletno tretiranje EE otpada. Sve sirovine proizvod koji ne zadovoljava koje se mogu dobiti tretmanom EE ot- kriterijume ovih Direktiva pada treba plasirati na doma}e ne}e mo}i biti prodat u tr`i{te. Na taj na~in }e se obezbediti zemljama EU. jeftinija sirovina i stimulisati rad doma}e industrije. Ujedno, svi de- lovi EE otpada za koje trenutno ne postoje prera|iva~ki kapaciteti u Srbiji bi}e izvezeni i zbrinuti u EKOSTAR PAK ISPUNIO NACIONALNI CILJ ZA 2010.GODINU ODGOVORNOST za o~uvanje `ivotne sredine P rivredno dru{tvo Ekostar Pak posluje u skla- du sa na~elom odr`ivog razvoja, a sa osno- vnim ciljem smanjenja koli~ine ambala`nog ot- ugovori i sa mnogim privatnim preduze}ima, koja poseduju integralne dozvole za sakuplja- nje i transport razli~itih vrsta ambala`nog ot- pada u `ivotnoj sredini, o~uvanja prirodnih re- pada, kojima se obavezuje da }e iste stimulisati sursa i uspostavljanja optimalnog sistema kroz kupovinu opreme koja je neophodna kako upravljanja ambala`nim otpadom. Od strane bi se sistem sakupljanja otpada podigao na vi{i Ministarstva `ivotne sredine i prostornog pla- nivo. niranja Republike Srbije, Ekostar Pak je ovla{}en Svojim klijentima Ekostar Pak pru`a i usluge da kao Operater sistema upravljanja amba- koje se ne odnose striktno na primenu Zakona la`om i ambala`nim otpadom, u ime privrednih o ambala`i i ambala`nom otpadu, a koje se subjekata, organizuje prikupljanje i recikla`u ogledaju u pru`anju konsultantskih usluga, ambala`nog otpada. obezbe|uje svojim klijentima asistenciju pri Ekostrar Pak je uspe{no okon~ao prethodnu go- re{avanju svih pitanja koja se odnose i na ostale dinu i reciklirao pet odsto od ukupno plasirane vrste neopasnog i opasnog otpada, dobijanje ambala`e svojih klijenata i na taj na~in ispunio dozvola za tretman otpada kao i mnoge druge Nacionalni cilj koji je Republika Srbija propisala. pogodnosti. Partneri Ekostar Pak-a su javna komunalna pre- Za Ekostar Pak cilj ne predstavlja samo ispunje- duze}a iz gradova i op{tina Srbije – Beograda, nje zakonske nacionalne obaveze, ve} i odgo- Ni{a, Trstenika, Negotina, Zaje~ara i drugih. Po- vornost svih nas za o~uvanje i pobolj{anje kva- red javnih komunalnih preduze}a sklopljeni su liteta `ivotne sredine. 39
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM Page 40 navike DAN PLANETE zemlje Slu`beno Planeta slavi divan dan od 1992. {to }e re}i da sad ima 19 godina, a nastala je milionima godina pre. Tog dana {irom sveta se nizom manifestacija obele`ava Dan planete Zemlje. A zapravo bi taj ro|endan trebalo da se slavi svih 356 dana u godini @ANA POLIAKOV, GLAVNA UREDNICA MAGAZINA „SENSA“ „Magazin koji ure|ujem se {tampa na 100 nu i na poslu koristimo „one“ sijalice. Tu{iram odsto recikliranom papiru - nije tako bilo na se kratko - ne tro{im vodu bez razloga. Gajim po~etku, bili smo glossy sa eko aspiracijama i cve}e i s vremena na vreme zasadim neko drvo. 70 odsto smo mogli da se recikliramo. Sre}om, Sortiram sme}e pa ga tako i bacam iako jo{ uvek te nas ljudi skupljaju a ne bacaju :) No sad sam nemamo adekvatne kontejnere - ja sam ih ve} tek ponosna {to li~nim primerom pokazujemo zamislila. I bi}e ih. kako je sve mogu}e - kako je mogu}e prome- Sve {to stavljam na lice, telo i ~ime perem niti stvari na bolje. Ja nisam od onih koji eko- logiju do`ivljavaju kao jo{ jedan kanal za seja- ve{, sudove je organskog, prirodnog, bio po- rekla, sre}om sad ovde ima svega da se nabavi ANA MALJEVI], nje straha o propasti planete. Planeta ne}e pro- pasti jer se paralelno sa prirodnim katastrofa- kod nas i dr. Hauschka kozmetika, i John Ma- sters Organic za kosu i Ecover sredstva za GLUMICA ma de{ava i promena svesti ~itave ~i{}enje. Svega ima, ne moram da „Mislim da bi svi trebalo vi{e da civilizacije - Shift se de{ava sada. donosim iz Hrvatske ili Londo- obratimo pa`nju na na{ stav prema ^ak i ovde u Srbiji. Samo treba na :) Auto koristi bezolovni ben- o~uvanju `ivotne sredine. Ja sam obratiti pa`nju; preuzeti odgovor- zin i mali je potr{a~ - dok ne naba- neko ko planetu Zemlju ne nost i pokrenuti se. Li~ni primer je vim Prius. Nikad u `ivotu nisam zaga|uje, ako ni{ta vi{e onda onim zakon. Umesto da uzimam kese - bacila papiri} ili bilo {ta na ulicu. otpacima namirnica koje svakod- uvek u torbi imam pamu~ni ceger. Nisam green fa{ista, radujem se nevno koristimo. Veoma se trudim Organski pamuk. `ivotu, ljudima i doga|ajima sva- da {tedim vodu i struju, na `alost Kupujem organsko ili biolo{ki ga- kog dana i u~im lekcije iz prirode koristim plasti~ne kese, ali ne pr- jeno vo}e i povr}e. Nisam opsesivna, i dru{tva :)“ ljam okolinu papiri}ima i otpatci- zabavno je kupovati na pijaci. U sta- ma.” 40
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM Page 41 Tekst: Jelena oki} bi taj ro|endan trebalo da se slavi svih 356 Fotografije: privatna arhiva dana u godini. Službeno ODGOVOR NA Planeta slavi divan dan od P onekad pomislim da li su svi ljudi koji me okru`uju sa iste planete sa koje i ja. Da li znaju odakle poti~u, ~ime se hrane, DEGRADACIJU PLANETE Na ideju da se slavi Dan planete Zemlje gde i kog kvaliteta di{u vazduh, kakvu vodu do{ao je januara 1970. ameri~ki senator i 1992. što će reći da sad ima piju? I povrh svega, da li znaju da cene i po{tuju prirodu i njene zakone? Neki od nas to ~ine, dok druge i nije ba{ briga. Pri- roda nas s vremena na vreme opomene ra- ekolo{ki aktivista Gejlor Nelson, koji je pri- vukao veliku pa`nju medija svojim zalaga- njem. Tada su odr`ane prve masov- ne demonstracije za za{titu okoline na ko- zornim cunamijem, zemljotresima koji od- jima je u~estvovalo vi{e od 20 miliona ljudi. 19 nose desetine hiljade `rtava i nanose astro- Takozvani „nacionalni skup o okolini“, or- nomske materijalne {tete, vulkanima koji ganizovan je kao svojevrsni odgovor na de- se bude. A na{a planeta Zemlja grca i gu{i gradaciju Planete. Obele`avanje Dana pla- se pod pritiskom vi{edecenijskog zaga- nete Zemlje na me|unarodnoj sceni pono- godina, a nastala je |enja. Dodelili smo joj i ro|endan – 22. april. Slu`beno Planeta slavi divan dan od vo je postalo aktuelno 1990. godine kada je u manifestacijama u~estvovalo vi{e od 200 milionima godina pre 1992. {to }e re}i da sad ima 19 godina, a na- miliona ljudi {irom sveta, {to je dalo veliki stala je milionima godina pre. Tog dana podsticaj odr`avanju Konferencije Ujedi- {irom sveta se nizom manifestacija njenih nacija o okolini i razvoju u Rio de obele`ava Dan planete Zemlje. A zapravo @aneiru 1992. godine, na kojoj je veliki BOJANA BAROVI], DANA KARI] OKI], TOP MODEL PEVA^ICA I KOMPOZITOR „S obzirom da vi{e vremena „Najbitnija stvar je imati provodim u Americi moram priz- po{tovanja za na{u planetu i nati da sam zapanjena koliko oni sav `ivot u njoj i na njoj. Mnogo vi{e vode ra~una o o~uvanju sre- je bitno da po{tujemo ljude oko dine nego mi ovde u Srbiji. Tamo nas, prirodu, `ivotinje i sami se- je obavezno odvajanje obi~nog be. [ta mogu da uradim ina~e: |ubreta od onog za recikla`u, {to male stvari - da ne koristim vo- bi zaista trebalo biti vi{e prime- du nepotrebno (kada perem njeno i kod nas, jer smatram da je zube da samo te~e voda kada recizikla`a jako bitna u ekolo- mi je potrebno). Oduvek mi je {kom lancu. Zatim tamo koristim ekologija mnogo bitna, a sada deterd`ente bez mirisa i sli~ne pripremam svoj blog www.the- preparate napravljene po eko- happyplanet.co.uk koji }e se lo{kim standardima. Zahvaljuju}i baviti zdravim `ivotom, ekolo- u~e{}u u Survivoru videla sam ko- gijom, prirodom, svim lepim liko je `ivot jednostavan i mogu} bez hemije i raznih preparata. stvarima ovog sveta. To }e biti mesto gde ljudi mogu da do|u Naravno taj na~in `ivota je te{ko primenljiv u civilizaciji, ali ipak da se inspiri{u, da pri~aju o interesantnim „zelenim” temama. smatram da bi svi trebalo da koristimo manje hemijskih preparata, Verujem u karmu, da nam se svaki na{ postupak vra}a nama da {tedimo vodu i struju, ne bacamo sme}e svuda, ne bi li nas majka samima. Zato se trudim da uvek budem dobra osoba, da bu- priroda nagradila, a ne samo ka`njavala kao u poslednje vreme, dem najbolji ~ovek {to mogu. Ube|ena sam da isto tako mo- na`alost. Da bi se ne{to zaista promenilo moramo po~eti kao in- ramo sa na{om planetom da budemo - da je po{tujemo i vo- dividualci i ja se trudim zaista to da radim“. limo, jer }e ona nas onda da po{tuje i voli.” 41
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM Page 42 navike broj predstavnika vlada i NVO-a usaglasio kontejner za tu namenu u mom kraju, pre- dugoro~an program za promociju odr`ivog ko puta Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta razvoja. Danas Dan planeta Zemlje pred- u Beogradu. I ne mrzi me da pe{a~im deset stavlja globalnu inicijativu usmerenu prema minuta tamo i deset minuta nazad do ku}e. za{titi prirodnih resursa na{e planete i or- Osetim se bolje. Posadila sam nebrojeno ganizovano se obele`ava u vi{e od 175 mnogo drve}a kao aktivista pokreta Gora- dr`ava. Ujedinjene nacije proglasile su na kao dete i kasnije sa mojom generacijom 2009. godine 22. april i „Me|unarodnim da- na [umarskom fakultetu. Nadam se da su nom majke Zemlje“. Prihva}enom rezolu- se mnoge od 6000 sadnica koje smo posadili cijom poziva se na ja~anje svesti da su pla- u prole}e 2005. primile na Go~u. Svetlo mi neta Zemlja i njeni ekosastavi na{ dom, kao nikada ne gori bespotrebno i zatvaram i potrebe promovisanja sklada s prirodom i ~esmu da voda ne te~e u nenormalnim ko- Zemljom. li~inama. U~estvovala sam u akciji ~i{}enja kanjona reke Tare od automobilskih guma A KAKO VI ŠTITITE PLANETU? pre nekoliko godina. Ne biste verovali {ta Zapitajte se {ta ~inite na svakodnevnom smo tada izvukli odande. Za sobom u pri- nivou da biste za{titili Planetu? Ja ne kori- rodi ne ostavljam otpatke, ve} ih ponesem stim plasti~ne kese, ve} isklju~ivo cegere. U i bacim u prvi kontejner. Ljudi u mojoj oko- prodavnicama, pekarama, na pijaci kad lini imaju svest o tome da ~uvaju prirodu i ka`em da mi ne treba kesa, ~udno me gle- okru`enje, a {ta neke od na{ih javnih li~no- daju, a ja se ose}am dobro. Isto tako, odva- sti rade kada je u pitanju o~uvanje `ivotne jam plasti~nu ambala`u i nosim je u jedini sredine? ANA MILENKOVI], VESNA ZAKONOVI] ARE@INA, PEVA^ICA PISAC I VODITELJ „Trudim se da ne zaga|ujem „Ne znam da li ~uvam planetu, ali se svakako trudim. Za po~etak, okolinu, ne bacam sme}e gde god |ubre bacam jedino u kantu. @elim da recikliram i `elim da to svi rade. stignem ve} tamo gde mu je me- Ali za ispunjenje mojih zelja potrebno je puno toga. Za po~etak vi{e sto. Ranije nisam imala razvijenu razli~itih kontejnera za razli~ito sme}e. Ono koje bacamo i ono koje svest o organsko nerazgradivim mo`emo ponovo da koristimo. I ve- proizvodima i materijalima, ali liko uputstvo za upotrebu, da svi vi- sve ~e{}e zati~em sebe da razmi- de. Da nau~e kako. A ne da po sta- {ljam o tome, a i da koristim pa- roj, dobroj navici, te grozne plasti~ne pirne kese i platnene torbe kad kese, pune najrazli~itijeg otpada, ba- idem u prodavnicu. Volim vodu i caju kroz prozor u tu|e dvori{te. Ve- moram priznati da nisam ba{ ne- liko uputstvo za moju malu `elju da ko ko je {tedljiv, ali se trudim u ne upropastimo mesto bez kojeg ni poslednje vreme da i o tome po- mi ne bi postojali. Zapravo, ja ~uvam vedem ra~una, pa ne pu{tam vi{e planetu. Isklju~ujem sijalice, vodu da voda te~e iz ~esme kada mi nije potrebna. Mislim da je prvi ko- koristim racionalno. Radujem se rak o o~uvanju i za{titi `ivotne sredine podizanje svesti o tome. kampanjama koje nas opominju da @ivimo brzo, stresno i nezdravo, a sigurna sam da bi nam se kvalitet budemo takvi. I ne pu{im. I puno `ivota pobolj{ao za 90 odsto kada bismo malo vi{e poveli ra~una pe{a~im. Zdravo je za srce, i nema o prirodi koju surovo tro{imo i ugro`avamo. Ona bi nam vratila {tetnih gasova automobila. I nadam ~istijim vazduhom, zdravijim klimatskim uslovima, i svim svojim se, iskreno se nadam da }e svi shvatiti kapacitetima koje ima, samo kada bismo se malo posvetili o~uva- koliko je va`no da se pona{amo tako nju planete zemlje.” pre nego bude kasno.” 42
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM Page 43 JUGO IMPEX E.E.R. d.o.o. E-RECIKLA@A je fabrika vas poziv dolazimo na naznacenu adresu i opremljena specijalizovanim linijama za re- uklanjamo sve neispravne ili zastarele cikla`u CRT monitora, televizora i svih vrsta ure|aje koji vam vise nisu potrebni. panela, recikla`u freona i ulja iz rashladnih Recikla`a je skup aktivnosti kojima se obez- ure|aja, te najsavremenijom linijom za pre- be|uje ponovno kori{cenje otpadnih mate- radu kompijuterske opreme. Sa nama rijala. mo`ete biti potpuno sigurni da ce elektron- Recikla`a se primenjuje sa tri osnovna prin- ski otpad koji ste odbacili biti unisten na cipa tri slova R (RRR) - R- reduce- smanjiti, R pravi na~in, a materijali sadr`ani u njemu - reuse- ponovo koristiti, R – recycle –recikli- preusmereni u novi ciklus proizvodnje. Na rati. Sa nama je otpad na pravom mestu JUGO-IMPEX E. E. R. d. o. o. je kompanija posve}ena o~uvanju sredine u kojoj `ivimo. Usvajanjem dva strate{ka zakona, Zakona o za{titi `ivotne sredine i Zakona o upravljanju otpadom postavljaju se strate{ki ciljevi i zakonski okviri za ostvarivanje za{tite `ivotne sredine svih zainteresovanih u~esnika, kako profitnih tako i neprofitnih organizacija E-Reciklaža besplatno odvozi M isija kompanije je da kori- ste}i najsavremeniju teh- nologiju i ma{ine za recikla`u reciklata. Jugo-impex e.e.r.d.o.o. je specijalizovana za najkompli- kovanije tehnologije recikla`e elektronski i električni otpad, a svi zainteresovani mogu da se prijave besplatnim pozivom na telefon freona i ulja zagreva do 90 stepe- ni celzijusa, kada se generalno sav freon pretvoren u panu fazu ukloni iz prirode sve vrste elek- katodnih cevi i odvajanja freona našeg call centra 0800 085 085 prebaci u drugi sabirnik, a ulje tronskog otpada kroz siguran, i ulja iz fri`idera, a poseduje i ostane u prethodnom. Nakon efikasan i dru{tveno odgovoran tehnologija recikla`e svih vrsta rashladne tehnike, a ciklus se sa- hla|enja freon se komprimuje u proces. Kompanija je licencira- kablova, kao i tehnologija mle- stoji iz dve faze, i to prve, u kojoj skladi{no-transportne boce i na od strane Ministarstva `ivo- venja fri`idera u posebnim spe- se vakuum pumpom sadr`aj iz predaje ovla{}enom operateru tne sredine za sakupljanje, tran- cijalizovanim {rederima za motor-kompresora prenosi u sa- na dalji tretman. Procedura se sport, skladi{tenje i tretman odvajanje pur pene. birnik ispariva~a. Druga faza po- obavlja kao kompleksna aktiv- opasnog EE otpada, a za pet E-recikla`a raspola`e linijom drazumeva termi~ki proces u nost i to u dva pravca: 1)norma- meseci reciklirano je 600 tona za odsisavanje freona iz ure|aja ispariva~u, gde se me{avina tivno-regulativnom (podrazu- meva jednostavno odre|ivanje obaveze strane koja zbrinjava ot- pad u obligacionom dokumen- E-RECIKLAŽA U MEDIJIMA tu, odnosno u ugovoru o zbrinja- T elenor, Hypo banka i EFG banka su kao multinacionalne dru{tvenoodgo- vorne kompanije zbrinule opasan ee vanju otpada koji potpisuju obe strane; 2) operativno-tehnickom (podrazumeva definiciju opera- otpad na pravi na~in uz pomoc E-reci- tivno-tehni~kog na~ina postupa- kla`e i sve to zajedni~ki i medijski nja sa otpadom kako bi se obez- ispratili. Sve to i vi{e detalja u odeljku bedilo adekvatno ~uvanje i ka- PR-a na sajtu snije uni{tavanje svih nosa~a in- http://www.ereciklaza.com/pr.htm formacija. 43
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM Page 44 green fashion Pripremila: Ana Stefanovi} Kraj sveta Vivienne Westwood oudevek bude dostupan {to ve}em je bila poznata po bunto- broju ljudi a posebno mladi- vni~kom stavu i borbi za pra- ma. The World’s End zaista ve vrednosti. Pri vrhu njenih jeste, kako na sajtu pi{e, sve` pravih vrednosti nalazi se i pristup modi, jer nije ogra- ekologija i zalaganje za dugo- ni~en sezonskim uslovima, trajnu modu. Stoga ako po- dok noviteta u radnji uvek setite njen web sajt, me|u ima. „Kupujte manje i pa`lji- ikonama za navigaciju ugle- vo birajte“, poru~uje VIvien- da}ete link za „Kraj Sveta“ ne. „Va`no je da odaberete (The World’s End). Sam ovaj ne{to {to vam se zaista, zai- naziv navodi na razmi{ljanje sta dopada, ne{to {to }ete o globalnom zagrevanju i dugo nositi. Imajte na umu ekolo{kim katastrofama, ali da kada sa jedne strane do- kada kliknete na njega ot- dajete, sa druge strane mora- kri}ete sasvim posebnu ko- te oduzeti, ina~e }ete biti pre- lekciju ove modne ku}e koja puni. Jedan od najve}ih pro- Fotografije: ljubazno{}u press slu`be vivienne westwood se prodaje i u posebnoj, blema sa ode}om je, izgleda, ekskluzivnoj radnji istog nazi- da je ljudi previ{e peru. To je va. The World’s End kolekcija ~ini kratkotrajnijom, a da ne sastoji se iz komada koje je govorimo o potro{nji struje, Vivienne li~no odabrala kao vode i deterd`enta. U`ivajte favorite iz svoje arhive. Pored kolekcija, {to ponekad uslov- u `ivotu, iskoristite ga! Izgle- ovih komada, u ponudi su i ljava i oblik ili du`inu, koli~inu dajte dobro i `ivo, a ne kao unikati napravljeni od jedno- ili veli~inu. Svaki komad, sto- da ste tu da bi ve{ ma{ina stavnog pamuka, unisex ga, postoji u ograni~enom mogla da vas uslu`i!“, za- aksesoar i T-majice i bed`evi broju. Raspon cena u ovoj ko- klju~uje Westwood u svom sa politi~kim natpisima. Ovi lekciji zna~ajno je ni`i u odno- karakteristi~nom komadi napravljeni su od su na druge Vivienne We- sarkasti~nom duhu. ostataka materijala iz starih stwood linije, sa `eljom da PLASTIČNO otpada i vode upotrebljene pri proizvodnji {alje na dalju recikla`u. Osim toga, cipele li~itije ideje dizajnera. FANTASTIČNO koje se ne prodaju do kraja sezone, u ovom brazilskom brendu se recikliraju i koriste Ideje dizajnera su, pored ekolo{kog Plasti~na obu}a mnogima isprva zvu~i za proizvodnju naredne kolekcije. principa, jedno od klju~nih obele`ja Me- kao antiekolo{ki koncept. Ali brazilski mo- Melissa proizvodi obu}u od MELFLEX lisse. Svake sezone ovaj brend proizvodi dni brend Melissa ve} godina- plastike - lakiranog, anti-alergijskog, po- mini kolekcije dizajnirane od strane veli- ma svojim delom dokazuje godnog za recikliranje i izuzetno fleksi- kana poput Vivienne Westwood, Jean upravo suprotno. Kao jedna bilnog PVC-a. Ovaj materijal je, da- Paul Gaultiera, Alexandra Herchovitcha i od ekolo{ki najosve{}enijih kle, savr{eno pogodan za oblikova- mnogih drugih. kompanija na svetu, Melis- nje {to ga ~ini daleko udobnijim Melissa cipele su dugotrajne, prodaju se sa koristi recikliran mate- za stopalo od drugih po veoma pristojnim cenama i vrlo su tren- rijal za proizvodnju pla- plasti~nih materijala i pri- dy. U Beogradu ih mo`ete kupiti u multi- sti~nih cipela, a 99.9 odsto lagodljivim za najraz- brend radnji „Supermarket“. 44
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:16 AM Page 45 EKOLOŠKO MODNO ŠTIVO Eco Fashion je naziv knjige koju bi svi ljubitelji mode i ekologije trebalo da imaju u svojoj biblioteci. Autor- ka Sass Brown, profesorka njujor{kog Modnog Insti- tuta tehnologije, u ovoj knjizi kroz pet poglavlja ob- ja{njava svrhu i va`nost postojanja eko mode u sa- vremenom dru{tvu, a na kraju knjige nalazi se i iscrpni re~nik termina koji obuhvataju ovu oblasti. Ve} u predgovoru koji je napisao Geoffrey B. Small susre}emo se sa {okantnom statistikom odnosa iz- me|u rasta populacije i iscrpljenosti prirodnih za- liha. Small precizno ukazuje na najve}e gre{ke modne industrije i neophodne promene koje se moraju desiti u skorijoj budu}nosti. Poglavlja knjige isti~u najzna~ajnije igra~e ekolo{ki osve{}ene modne industrije i ilustruje njihovu pro{lost, inicijativu i ciljeve za budu}nost. Eco Fas- hion za sada mo`ete ~itati u originalnom izdanju, na engleskom jeziku. USPORAVANJE [vedski brend H&M lansi- rao je ovog prole}a novu BRZE MODE liniju, „Conscious Collec- tion“. To je linija za `ene, mu{karce i decu naprav- ljena od ekolo{kih, „zele- nih“ materijala kao {to su organski pamuk, Tencel i reciklirani polyester. „Nije vi{e stvar samo u organ- skom pamuku, ka`e Ann- Sofie Johansson, vode}a dizajnerka H&M-a, „da- nas postoji vi{e na~ina da se od po~etka do kraja ka`emo {ta je sve mo- na svetu, ali i trendseter napravi komad ode}e od gu}e uraditi sa materijali- kada je re~ o inovativnim ekolo{ki prihvatljivih ma- ma koji su istrajniji.“ Bu- projektima u modnoj in- terijala. Kreiranjem kolek- du}i da se radi o brendu dustriji, Conscious Collec- cije koja }e biti u ponudi koji je jedan od najve}ih tion mo`e biti veliki zeleni vi{e sezona `elimo da po- predstavnika brze mode korak za svet mode. EKO TORBA Kozmeti~ka ku}a Keihl’s i muzi~ar Pharrell Williams zajedno su kreirali eco-friendly torbu povodom Dana Planete 22. aprila. Torba pod nazivom „Eco-Tote 2011“ napravljena je od ekolo{kog materijala i prekrivena printom plasti~nih fla{a koji treba da nas podseti da recikliramo iskori{}ene stvari. 45
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:16 AM Page 46 green beauty zelenevesti Priredila: Ana Stefanovi} Prirodne maske za lice Predla`emo vam nekoliko doma}ih maski za negu ko`e lica koje vrlo jednostavno mo`ete sami napraviti MASKA OD BUNDEVE ZA SVE TIPOVE KOŽE Izgnje~ite pola {olje mesa bundeve dok ne dobijete kompaktnu masu MASKA OD BELANCETA nalik pasti. Dodajte jedno ili dva ja- jeta (jaje slu`i kao vezivna materija u MASKA OD ASPIRINA ZA SVE TIPOVE KOŽE ovoj maski). Ukoliko vam je ko`a su- va, dodajte dve supene ka{ike bade- ZA UKLANJANJE AKNI Dva belanceta pome{ajte u ~iniji sa movog mleka i jednu supenu ka{iku Ovu smesu mo`ete naneti kao ma- dve supene ka{ike obi~nog jogurta. meda. Za masniju ko`u, umesto to- sku na celo lice ili samo na upaljene Izmu}kajte ih i nanesite na lice. ga dodajte dve supene ka{ike jabu- zone. U zavisnosti od povr{ine koju Ostavite da odstoji nekoliko minu- kovog sir}eta ili soka od brusnice. }ete tretirati, izmrvite 1-3 aspirina. U ta, a potom isperite lice toplom vo- Dobro prome{ajte. Nanesite masku plitkoj posudi pome{ajte izmrvljeni dom i obri{ite toplim pe{kirom. na lice i ostavite je da deluje 15-20 aspirin sa par kapi vode. Dodajte minuta. Isperite mlakom vodom i hi- malo toplog meda ili ulja (bademo- drirajte ko`u kao i ina~e. Meso bun- vog, maslinovog ili kokosovog). Do- MASKA OD OVSA deve sadr`i mno{tvo antioksidanata bro prome{ajte sve. Nanesite na lice stoga ova maska osve`ava i podm- ili upaljene zone i ostavite da se I JOGURTA ZA la|uje ko`u. osu{i. Isperite nakon deset minuta. SVE TIPOVE KOŽE Dve supene ka{ike fino sasitnjene MASKA OD JAGODA ovsene ka{e pome{ajte u ~iniji sa doma}im jo- ZA KOŽU SKLONU gurtom. Ugrejte AKNAMA ka{iku na pa- Jagode su prirodan izvor salicilne ki- ri od vrele seline koja se vode a zatim koristi u prav- u ka{iku si- pajte par ka- MASKA OD BANANE ljenju ve}ine preparata za pi meda. Po- stepeno do- ZA MASNU KOŽU suzbijanje akni. ^etvrtinu {olje dajte ugreja- Jednu zrelu bananu pome{ajte sa napunite iz- ni med u jednom supenom ka{ikom gnje~enim ja- ~iniju sa ovsenom ka{ikom i jogur- meda. Iscedite par kapi po- godama i u to tom uz me{anje. Masku nanesite na morand`e ili limuna. Sve dodajte ~etvrti- lice i ostavite da odstoji deset minu- zajedno umutite i nanesi- nu {olje pavla- ta. Isperite toplom vodom i obri{ite te na lice ostaviv{i da de- ke ili obi~nog jogurta. Nanesite na lice toplim pe{kirom. Nakon maske luje 15 minuta. Masku lice i ostavite da deluje 10-15 minu- nanesite na lice hidrantnu kremu. skinite hladnim ili to- ta. Isperite mlakom vodom. Ova maska ~isti i revitalizuje ko`u. plim mokrim pe{kirom. 46
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:16 AM Page 47 Pome{ajte na dlanu malo SMESA ZA ČIŠĆENJE sme|eg {e}era sa par kapi ma- slinovog ulja, mesite dok se ne pretvori u pastu i utrljajte blago u SVIH TIPOVA KOŽE ko`u lica. Za ispucale usne, umesto maslinovog ulja upotrebite med. MASKA OD VOĆNOG ŠEĆERNA MASKA SOKA ZA MASNU KOŽU ZA ZRELU KOŽU Dve ka{ike {e}era sasvim otopite u tri ka{ike tople vode. Nanesite na li- ce i blago masirajte lice par minuta. Isperite toplom vodom ili uz pomo} toplog mokrog pe{kira. Ne zabora- vite da je {e}er bolji za ~i{}enje lica od soli zbog mogu}nosti da se sa- svim istopi. MASKA OD AVOKADA Pola supene ka{ike soka od limuna, 1,5 supenu ka{iku meda, pola {olje ZA SUVU KOŽU jagoda i jedno belance pome{ajte i Ova maska je posebno dobra za zre- izblendirajte. Po `elji, dodajte par lu, suvu i ko`u sa borama. Jednu po- kapi svog omiljenog esencijalnog lovinu sve`eg zrelog avokada ispasi- ulja. Me{avinu ostavite na licu deset rajte u ~iniji a zatim dodajte ~etvrti- minuta a potom isperite. Ova maska nu {olje meda. Nanesite na lice i zate`e ko`u i uklanja masno}u. ostavite da deluje 10 minuta. Operi- te sa mlakim pe{kirom. MASKA OD MASKA OD MLEKA RUŽINIH LATICA ZA JENDOSTAVNA MASKA ZA SUVU KOŽU KOMBINOVANU KOŽU Jednu ka{i~icu mleka u prahu po- ZA OSETLJIVU KOŽU [est sve`ih ru`inih latica pokvasite a me{ajte sa ka{i~icom mlakog meda, Pola {olje ovsene ka{e pome{ajte sa zatim izgnje~ite u ~iniji. Dodajte 2 ka{i~icom gela od jednim belancetom, izme{ajte i supene ka{ike ru`ine vode, jednu su- aloe vere, ostavite na licu, 10-15 minuta, dok penu ka{iku mlakog prirodnog jo- jednom se ne osu{i. Isperite toplom vodom gurta (sa malo ili bez masno}e) i je- ka{i~icom sa- a potom naparenim toplim pe{ki- dnu supenu ka{iku mlakog meda. svim sitno rom. Sve izme{ajte i nanesite na lice. Ispe- samlevenog rite nakon deset minuta. Maska na badema i jed- bazi ru`inih latica uspostavlja balans nom kaplji- izme|u masnih i suvih zona ko`e. com esencijal- nog ulja. Do- bro umutite i ostavite da de- luje na licu 15 minuta. Isperite toplom vodom. 47
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:17 AM Page 48 green lifestyle zelenevesti EKO BLOG Pi{e: Dejan Stojiljkovi} BISTRA VODA S tari Rimljani su bili pametni ljudi, pravili su gradove na re- kama, i tamo izmislili ~udesan log, nekoliko {palira plovdine i hamburga, taman toliko da se svake godine ispe~e sedamdese- sti~ne kese pune svega i sva~ega... Zapu{teni vo}njak je idelano mesto da se deponuje na~in vodosnabdevanja ~iji prin- tak litara loze. Ispred vinograda zar|ala {koljka starog automobi- cipi va`e i danas. Prema njihovim je bunar koji je moj deda iskopao la a zaba~eni deo brda odli~an da verovanjima, re~ne obale su jo{ osamdesetih i u kome jo{ ima se od njega napravi divlja depo- Posledice nebrige i nemara za predstavljale dva opozitna stanja vode. Ta voda vi{e nije bistra kao nija. Pitam se, vrlo ~esto, kada na prirodu danas su vidljivije nego bivstva, `ivot i smrt, ovaj i onaj nekad, kada sam bio klinac. Po prole}e ili jesen idem sa prijate- ikad i ljudi ih trpe u obliku raznih svet. Voda je {umela kroz akva- Viniku su nikle ku}e obesnih bo- ljima na {etnje po Viniku, kakvi kancera i drugih bolesti. Ali ni to dukte, izlazila u mlazovima kroz gata{a, vikenda{ka izleti{ta, be- su ti ljudi koji iz centra grada po- nije dovoljno da se opametimo. fontane, krepila `edne putnike ton se~e kroz travu a staze po ko- tegnu na vrh brda sa koga puca Bog nam je dao hiljade mesta kao namernike na ~esmama, bila je jima smo nekad i{li zarasle su i odli~an pogled na Ni{ samo da bi {to je Vinik, ~istu vodu i zemlju, bistra, kristalno ~ista, ukusna... gotovo da se ne vide. Sa terasa tamo istovarili gomilu |ubreta? mi smo zatrovali sebe i njih i sad Kasnije su Rimaljni tu vodu tre{ti turbo-folk i techno a od bu- I {ta se doga|a u glavama takvih se od posledica svega toga brani- me{ali sa vinom upisuju}i tako ke automobila sa obli`njeg auto- spodoba pa toliko ne mare za mo filterima, hemoterapijom i granicu imperije jer op{tepozna- puta pobegle su ptice. Kopa~i svet oko sebe ma koliko on lep zra~enjem. ta je stvar da su varvarske zemlje zlata razrovali su, poput Tolkino- bio? Od desne do leve obale put i ni- po~injale tamo gde se vino nije vih trolova, skoro sve viso~ije de- [to je najgore, sve to |ubre koje je tako duga~ak, `ivot i smrt spa- me{alo sa vodom. love Vinika u potrazi za zlatom, ljudi ostavljaju iza sebe, vrati}e im jaju se negde na sredini re~ne Na desnoj strani reke Ni{ave, u naime, tamo su nekad bile patri- se nazad kroz cikli~ni put kojim matice. ^esto mi sami ne jednom od naj`ivopisnijih delova cijske vile sa navodnim velikim majka priroda di{e i `ivi. Svu tu mo`emo da biramo na koju stra- nekada{nje rimske provincije ostavama novca i nakita. Iako je rastopljenu plastiku, metal i r|u nu }e nas voda odvu}i. Gornja Mezija, kraj anti~kog taj deo odavno rezervat, neretko upi}e zemlja i vratiti nazad Ali mo`emo u~initi dosta toga Naisusa gde je Konstantin odra- ljudi sa pu{kama (koji se la`no po{iljaocima kad na pijaci budu da ta voda ponovo postane bistra. stao bore}i se u arenama i sanja- predstavljaju kao lovci) krstare kupovali paradajz i krastavac ili I figurativno i bukvalno. ju}i o purpuru carskog dostojan- {umarcima, njih deset na jednog kad u pekari budu pazarili hleb. Ovo nije jeftina NVO parola stva, prote`e se brdo Vinik na zeca... Pravi sprski junaci. Pored Ali ja nemam problem, od potkrpeljena fonderskim bud`e- kome imam vinograd. Ni{ta po- kolskih puteva le`e plasti~ne gro`|a i vode pravim rakiju. I ni- tom. sebno, petnaestak ari probranog fla{e od piva i soka, konzerve od kad u `ivotu nisam bacio ni papi- Nemojte samo misliti o tome. gro`ga, malo vi{e crnog nego be- piva i mesnog nareska, crne pla- ri} na Viniku. U~inite ne{to. Jovan Šarenac, direktor poslovne jedinice Adhezivi Tehnologije kompanije Henkel Srbija d.o.o PAMETNA UPOTREBA ENERGIJE UTISAK Kao {to svi znamo, jedna od klju~nih politi~kih i ekonomskih koji omogu}ava u{tedu toplotne energije i do 40 odsto. tema na globalnom nivou poslednjih godina je o~uvanje pri- Nakon toga dogovorena je dugoro~na saradnja sa Central- rodne sredine i {tedljiva upotreba vrlo ograni~enih resursa. no-evropskim forumom za razvoj (CEDEF). U septembru pro{le Jedna strana re{enja le`i u pronala`enju novih, obnovljivih iz- godine odr`an je Prvi me|unarodni forum o energetskom vora energije, dok je druga – pove}anje efikasnosti potro{nje menad`mentu na lokalnom nivou, a po~etkom teku}e godine energije. pod pokroviteljstvom Ceresita dodeljena je nagrada za najbolje Kompanija Henkel u skladu sa svojim strate{kim prioritetima medijske priloge iz oblasti energetske efikasnosti. i imperativom odr`ivog razvoja ula`e puno truda kako Smatramo da bi, ukoliko bi postojao jo{ ve}i broj ovakvih ini- bi se umanjila potro{nja sirovina i energije prilikom proiz- cijativa, uz sna`niju podr{ku zainteresovanih strana, bilo mno- vodnje, a osim toga podr`ava mnoge projekte koji se bave go lak{e promeniti statistiku da se u Srbiji potro{i energije ko- {tedljivom upotrebom energije. Tako smo pro{le godine pri- liko se u Evropi tro{ilo 1960-tih, a da je prose~na potro{nja stupili Alijansi za energetsku efikasnost, u~estvuju}i u inicijativi po kvadratnom metru dva i po puta ve}a nego na severu svojim proizvodima – Ceretherm sistemom za termoizolaciju na{eg kontinenta. 48
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:17 AM Page 49 Lepši pogled na svet „Dečija šuma“ je projekat čiji je osnovna misija izgradnja više desetina parkova za igru i zabavu dece u gradovima Kostolcu i Požarevcu. Konkretan cilj: zasađivanje više hiljada hektara šume kao alternativa urbanom prostoru za dečiju igru Uporedo: edukacija dece i njihovih roditelja o ulozi drveća i šuma u našim životima Dugoročna strategija RIO je: postizanje zdravijeg odnosa ljudi prema životnoj sredini, a naročito najmlađe urbane populacije. 49
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:17 AM Page 50 green gastro zelenevesti Pripremila: Ana Stefanovi} Organ s Uz zalogaj ~okolade vrlo ~esto ide i ose}aj slatke krivice. Ako napravite zdrav izbor, krivica }e se pretvoriti u ~isto zadovoljstvo! ^ okolada je naj~e{}e oka- rakterisana kao slatki po- na i endorfina u mozgu, hemij- skih supstanci koje stvaraju ČOKO L nervnog sistema i kofein (u re- lativno maloj koli~ini). Zahva- rok, sporedna stvar koja goji i ose}anje euforije i zadovoljstva. ljuju}i bogatstvu magnezijuma stvara bubuljice, ali ovo je, do- [tanglica ~okolade sadr`i i bakra, crna ~okolada poma`e brim delom, nepravedno etike- onoliko antioksidantskog dej- u regulisanju krvnog pritiska. tiranje. Naime, poznato je da su stva koliko i ~a{a crnog vina, a Crna ~okolada pobolj{ava i cir- osnovni sastojak ~okolade, ka- fenol koji se nalazi u ~okoladi kulaciju, a dokazano je i da kao, koristili jo{ Asteci i Maje, poma`e podizanju imunog si- umanjuje nivo lo{eg holesterola veruju}i da je on izvor mudrosti stema, umanjuje rizik od kance- u telu. i energije te da ima i dejstvo ra i pospe{uje rad srca. Kilo- Pitate se zbog ~ega je bolje afrodizijaka. Ovaj ~arobni napi- gram crne ~okolade ~ak sadr`i koristiti organsku ~okoladu, tak stigao je kasnije u Evropu, a vi{i nivo antioksidanata od kilo- ako je i regularna dovoljno prva {tanglica ~okolade naprav- grama borovnice kao i vi{e fla- zdrava i korisna? Pre svega ljena je u Engleskoj, 1849. vonoida u odnosu na zeleni ~aj! zbog ekolo{kog procesa proiz- ^okolada je tako ve} vekovima Sastojci ~okolade su i magnezi- vodnje. Organska ~okolada poznata kao „melem za du{u“. jum i hrom koji reguli{u nivo proizvodi se od ekolo{ki uzga- Nau~na istra`ivanja dokazala {e}era u krvi, teobromin koji sti- janih plodova drveta kakaa. su da ona podi`e nivo serotoni- muli{e apetit i rad centralnog Plodovi se fermenti{u, su{e, BROWNIES 100 grama visoko kvalitetne nezasla|ene Dobro zagrejte rernu. Podma`ite vatrostalni ujedna~i dodajte {e}er i me{ajte dok se ne sjedini. oko 25-35 minuta na temperaturi od 180 ste- OD organske crne pleh (veli~ine 20x20 cm) i Zatim dodajte jaja, jedno peni. Brownies su gotovi ~okolade prekrijte dno papirom za po jedno me{aju}i tako|e ako no` koji umo~ite u ORGANSKE 6 ka{ika nesoljenog pu- pe~enje. U manju {erpu dok se ne sjedini. Dodajte sredini pleha, ostane ~ist CRNE tera stavite ~okoladu i puter, i vanilu i bra{no i mutite kada ga izvu~ete. Ostavi- 1 i po {olja {e}era postavite je iznad ve}e dok ne dobijete te da se malo ohladi pre ČOKOLADE 3 jaja {erpe sa kipu}om vodom izjedna~enu masu. poslu`enja pa isecite na 1 ka{ika ekstrakta vanile i me{ajte dok se ne istopi. Umu}enu masu izlijte u kocke. 2/3 {olje bra{na Kad se ~okoldna smesa pripremljeni pleh i pecite 50
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:18 AM Page 51n skaO LADA lju{te, peku, a potom naizme- ni~no hlade i zagrevaju, kako bi se proizveo kakao, a zatim i ~okolada. Pri proizvodnji se ko- risti nerafinisani sme|i {e}er i ne dodaju se emulgatori. pe~en i pregrevan {to zna~i da Kada je ~okolada sertifikova- je ve}inski deo minerala, vita- na kao organska, to zna~i da je mina i antioksidanata (uklju- kakao od kog je napravljena od- ~uju}i bakar, cink, mangan, gajan u ekolo{ki nastrojenim sumpor i B vitamin) sa~uvan. okolnostima - bez pesticida. Mada je sirova organska ~oko- Odsustvo ostataka pesticida je lada jo{ uvek na po~etku svog klju~na prednost organske razvoja, njena rasprostranje- ~okolade u odnosu na komerci- nost na tr`i{tu se polako ali si- jalnu. Dok su sastojci obe vrste gurno {iri. Ko zna, jednog dana jednako zdravi, oni koji su na- u budu}nosti }e ona mo`da biti pravljeni od ploda uzgajanog sa dostupna i u lokalnoj prodavni- pesticidima mogu naneti vi{e ci iza }o{ka i postati najpopular- {tete nego koristi telu. Komer- nija, zdrava de~ija u`ina! cijalna ~okolada je dopunjena mlekom, {e}erom, mastima i konzervansima, a kada se sve- mu tome dodaju i pesticidi i emulgatori, antioksidanti i zdravstvene blagodeti bivaju prosto blokirani. Najzdraviji oblik ove namirnice je sirova organska ~okolada- ona se pravi od ka- kaa koji nije
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:19 AM Page 52 destinacija 52
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:21 AM Page 53 OČUVANI I NEOTKRIVENI NACIONALNI PARK ĐERDAP DOMAĆA VERZIJA SCILE I HARIDBE Du` stotinu kilometra Dunava u Nacionalnom parku erdap, kao niska perli, nanizano je ~etrdesetak evidentiranih i registrovanih nepokretnih kulturnih dobara – od praistorije do srednjeg veka. Kao ~uvar na ulazu Gvozdenih vrata, kako bezmalo svi evropski narodi zovu erdap, vekovima stoji Goluba~ka tvr|ava, a na drugom kraju je Diana, rimski kastrum iz I veka. Izme|u su i Vlasac i Padina i Lepenski Vir i Trajanova tabla i tako redom... Tekst: Jelena Bujdi} Kre~kovi} Karpata i u taj rased ulilo se nekada{nje Pa- nonsko more. More je nestalo, a kroz stotinak I stros, Danubius, Donau, Duna, Danibo, Dunaj, Dunarea – na raznim jezicima zna~i isto – Dunav. Dunav, reka sa najvi{e imena kilometara dug kanjon i danas te~e Dunav. Taj najatraktivniji, na planeti Zemlji, prava je enciklopedija na- najlep{i, po mnogo roda koji milenijumima `ive na njegovima PRAVO ~emu specifi~ni deo obalama. Najnepristupa~niji, ali i najlep{i deo MESTO Dunava – erdapska Dunava du` gotovo tri hiljade kilometara to- klisura sa svojim za- ka je svakako erdapska klisura. Po lepoti i ZA ŽIVOT le|em zbog bogatstva veli~ini u Evropi erdapska klisura nema prirode i istorije od premca. Nastala je pre mnogo stotina hiljada 1974. godine nalazi se pod za{titom dr`ave godina, razdvajanjem planinskog masiva kao Nacionalni park erdap. I nije to ni 53
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:21 AM Page 54 destinacija EKO BUKVAR Pod motom „Sa~uvaj priro- du ovu, drugu nemamo, niti }emo dobiti novu“ ja- vnosti je predstavljen „Eko- bukvar Nacionalnog parka erdap“, ~iji su izdava~i JP „Nacionalni park erdap“ i Zavod za za{titu prirode Sr- bije. Osmi{ljen kroz rimo- vane stihove autorke Bran- ke Nastasijevi}, rukovodio- ca Slu`be za{tite i razvoja JP „NP erdap“ i kreativne ilustracije dizajnera Nena- da Markovi}a, budu}im malo slu~ajno. Jer prirodno i kulturno bo- Goluba~ka tvr|ava, a na drugom kraju je ~itaocima omogu}eno da gatstvo raspore|eno na 63.608 hekatra, ko- Diana, rimski kastrum iz I veka. Izme|u su se na lak na~in upoznaju sa liko se nalazi pod za{titom dr`ave kao Na- i Vlasac i Padina i Lepenski Vir i Trajanova ekolo{kim terminima kao cionalni park erdap, te{ko da se jo{ gde tabla i tako redom... Pravi pravcati vreme- {to su odr`ivi razvoj, reci- god mo`e na}i. Pravo mesto za `ivot, utvr- plov koji pokazuje da je borba za prevlast na kla`a, zaga|enje, di{e to jo{ drevni Lepenci kada su na duna- dunavskim Gvozdenim vratima trajala od pre~i{}avanje, biodiverzitet vskoj obali, u erdapu, dok su njihovi savre- kad je sveta i veka. erdap je hiljadama go- i shvate neophodnost pro- menici nomadski lutali Evropom, podigli na- dina izazov za ratnike, mirotvorce, trgovce, mene neodgovornog op- selje i bavili se ~ak i umetno{}u. Monumen- putnike. erdap je i spoj izme|u srednjeg i ho|enja prema dragocenoj talna skulptura ribolikih bo`anstava na Le- donjeg Podunavlja, izme|u dva va`na eko- prirodi. Autorka Branka penskom Viru tek je jedan od znakova da nomska i kulturna dela starog kontinenta. Nastasijevi} ovaj bukvar vi- `ivot ovde traje osam milenijuma u kontinui- di kao podsetnik svakome tetu. Du` stotinu kilometra Dunava u Na- Nebrojeno puta je od nas da se ne smeju kr{iti cionalnom parku erdap, kao niska perli, potvr|eno da susret prirodna pravila, a ilustra- nanizano je ~etrdesetak evidentiranih i regi- ČETIRI sa Gvozdenim vrati- tor Nenad Markovi} je svo- strovanih nepokretnih kulturnih dobara – od PREDIVNE ma i netaknutom pri- jim kola`ima koji prate svih praistorije do srednjeg veka. Kao ~uvar na rodom Nacionalnog 30 slova pokazao da se re- ulazu Gvozdenih vrata, kako bezmalo svi ev- KLISURE parka erdap ra- cikla`a mo`e raditi i ilustra- ropski narodi zovu erdap, vekovima stoji sko{no bogatom iz- tivno. 54
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:21 AM Page 55 DEO EVROPSKE PORODICE „Izuzetna mi je ~ast {to sam vanrednim primercima biljnog i `ivotinjskog nerator novih neverovatnih pri~a. progla{ena za ambasadora Na- sveta osna`uje um, a istra`ivanje najve}eg ar- Ovda{njem lokalnom stanovni{tvu, koje cionalnog parka erdap”, rekla heolo{kog muzeja u prirodi Evrope obnavlja ve}inski ~ine Vlasi, narod koji je uporedo sa je direktorka Europark Federaci- duh. ^etiri predivne klisure, dva kanjona iz- prihvatanjem hri{}anstva zadr`ao svoje iz- je Kerol Ri~i primaju}i u Donjem vanredne lepote, nesvakida{nji pogled sa str- vorne paganske obi~aje i mistiku, ne treba Milanovcu ovo priznanje od di- mih litica visokih 800 metara iznad toka Du- mnogo da bi satkali najneverovatnije pri~e o rektora JP „Nacionalni park er- nava, tri prostrane re~ne kotline i preko 1000 zakopanom blagu u pe}inama koje se pro- dap“ Donji Milanovac Sr|ana pe}ina i vrta~a sme{tenih na udaljenosti od stiru ispod Dunava do rumunske strane i Stefanovi}a. Titula ambasadora oko 150 km. Ovde u erdapu Dunav je naj- prerastima kao kapijama izme|u ovog i Nacionalnog parka erdap Ke- dublji 90 metara, naju`i 140 metara, ali i onog sveta. Ma{ta i rituali koje ve} stotinama rol Ri~i dodeljena je zbog dosa- naj{iri 7 km u blizini Goluba~ke tvr|ave. godina, gotovo neizmenjene, izvode na po- da{njeg anga`ovanja i pomo}i erdap ~uva mnoge tajne, ~uda prirode i ra- tocima i brojnim kra{kim vrelima prostora da NP erdap ponovo bude sko{ne vrednosti, pravi je raj za avanturiste, koji naseljavaju deo su nematerijalne ba{tine deo evropske porodice ljubitelje prirode, ribolovce i lovce. U du- koja doprinosi jedinstvenom mozaiku Na- za{ti}enih podru~ja, kao i za navskim dubinama kriju su veliki primerci cionalnog parka erdap. izuzetnu podr{ku i zalaganje da smu|a i soma, u gustim {umama divlja~ po- najve}i nacionalni park u Srbiji put jelena, srne, divljeg vepra, zeca, a u ne- I zato uspomene sa bude doma}in 7. sastanka Eu- dostupnim visinama ~istog neba - orlovi i erdapa dugo ostaju ropark ^arter mre`e od 28.juna sokolovi. Podru~je Nacionalnog parka ĐERDAPSKA u se}anju. Ovi trenu- do 1.jula ove godine. O~ekuje erdap je najbrojnije stani{te risa u Srbiji, AVANTURA ci su „poja~ani“ jedin- se da }e skupu ~ija je tema koji je ina~e veoma redak u Evropi, ovde ra- stvenim tradiciona- odr`ivi turizam, prisustvovati ste oko 1100 vrsta biljaka, a naro~ito su lnim specijalitetima oko 300 u~esnika iz zemalja ~la- zna~ajne one ~ija se brojnost na na{em kon- kraja, serviranim u o~uvanom prirodnom nica Europark Federacije i Srbi- tinentu znatno smanjila: me~ja leska, kopri- ambijentu ili nesvakida{njoj toplini rusti~nog je. U~esnicima skupa se pru`a vi}, orah, jorgovan, medunac, kostrika, zla- seoskog doma}instva. U mirisnoj, rukom mogu}nost da, kroz odabir je- tna paprat, ruj, zelenika. ume{enoj poga~i, vrganjima, belom puno- dne od ponu|enih radionica, Danas se Dunav gotovo lenjo provla~i kroz masnom siru ili ribljoj ~orbi, za~injenim koje }e voditi medijatori Euro- na{u doma}u verziju Scile i Haridbe. A pre ~istim vazduhom, suncem i mirisom netak- park Federacije, razmene isku- nego {to je izgradnjom brane podignut nivo nute prirode krije se razlog vi{e za va{u er- stva na temu odr`ivog turizma, Dunava, Veliki i Mali Kazan bili su no}na dapsku avanturu. A u nju }e vas povesti ljudi a na kraju sumiraju rezultate mora re~nih kapetana, jer se njihove o{tre iz Javnog preduze}a „Nacionalni park er- svih radionica. Programom su podvodne hridi nisu mogle pro}i bez ve{te dap“ kome je dr`ava poverila brigu o prirod- predvi|ene razli~ite aktivnosti i ruke lokalnih znalaca. Kao spomen na vodu noj i kulturnoj ba{tini erdapa. Pove{}e vas ekskurzije za u~esnike, kako bi koja je vrila kao u kotlu – kazanu ostado{e do najatraktivnijih vidikovaca, pokazati re- {to bolje bile promovisane pri- pri~e starih kapetana i signalne ku}ice balo- tke biljne vrste, upoznati sa pticama koje kr- rodne i kulturne vrednosti er- na koje su kao veliki semofori tada regulisali stare iznad dunavskih obala, podeliti |er- dapa i Srbije. plovidbu. erdapska akumulacija potopila dapske legende i tajne sa vama. I naravno, je i mnoge skrovite lagune i neke priobalne pozvati da opet do|ete u Nacionalni park pe}ine, koje su oti{le u legendu i postale ge- erdap. 55
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 56 pametnodomaćinstvo Kako do EFIKASNIJE ri potrošnje energije Prozo prvi korak ka štednji Iako dobro potkrepljena evropskim savremenim standardima gradnje, kod nas Agencije za energetsku efikas- nost Republike Srbije, dr Dimi- je ova tema poprili~no zapostavljena, kao i druge kad je o u{tedi energije re~ trije Lili}, savetnik za energetsku efikasnost u zgradarstvu, Agen- Tekst: Dragan Kolarov vijim, prvi korak je svakako - jom za energetsku efikasnost cija za energetsku efikasnost Re- promena prozora. Republike Srbije i kompanijom publike Srbije, dr Maja Todoro- N au~nci su izra~unali da, ako prilikom svakog du`eg stajanja pri vo`nji ugasite DOPLATI I - UŠTEDI Iako dobro potkrepljena sa- Rehau. Tema, „Prozori - prvi korak do energetske efikasno- sti”, ve} dovoljno govori. Cilj je vi} sa Ma{inskog fakulteta u Beograd, Predrag Vasiljevi} iz kompanije Rehau i arhitekta motor automobila, mo`ete go- vremenim standardima gradnje, dakle unapre|enje informisa- Anja Ivana Mili} iz Arhitekton- di{nje u{tedeti oko 60 evra, a da kod nas je ova tema poprili~no nosti javnosti i privrede o sko-projektantske kompanije vo`njom u skladu s ograni~enji- zapostavljena, kao i druge kad je zna~aju prozora kao jednog od Arhi.pro. ma brzine mo`ete smanjiti po- o u{tedi re~. To je bila tema pa- polaznih faktora energetske efi- Panel diskusija obra|ivala je tro{nju goriva za 20 odsto. [te- nel diskusije koja je nedavno kasnost u objektima. Na skupu dosta va`an aspekt energetske dljive sijalice tro{e pet puta ma- odr`ana u organizaciji Central- su u~estvovali Ana B. Bovan, efikasnosti - prozore. Ovaj naiz- nje energije nego obi~ne, a uz no-evropskog foruma za razvoj predsednik CEDEF-a, mr Bo- gled svakodnevni pojam je od to traju osam puta du`e, pa je - CEDEF u saradnji sa Agenci- jan Kova~i}, zamenik direktora prevashodnog zna~aja za svako ra~unica sasvim jasna za{to je dobro ulo`iti par stotina dinara vi{e u {tedljivu rasvetu. Kad je VELIKI I MALI o grejanju re~, ugradnjom ter- mostatskih ventila mo`ete u{tedeti i do 20 odsto na D va velika pitanja u vezi sa energijom jesu - kako obezbediti nove izvore energije koji ne ugro`avaju `ivotnu sredinu i kako obezbediti vi- bilo isplativije i jednostavnije da po~nu postepe- no da {tede energiju iz konvencionalnih izvora umesto da se odmah prebacuju na zelene izvo- ra~unu, a ako temperaturu ko- sok stepen efikasnosti njihovog kori{}enja. re. A zamislite tek koliko je to skupo za jednu ju odr`avate u prostoru smanji- Re{enje i jednog i drugog problema zahteva zemlju kakva je Srbija, koja je poznata po te za samo 1°C, godi{nje kreativnost koja se ispoljava na dr`avnom i enormnom rasipanju energije. Treba dakle na}i mo`ete u{tedeti pribli`no 5 od- me|udr`avnom nivou kreiranjem odgovorne optimalna re{enja, a prvi korak je svakako {te- sto energije… Ovi maleni kora- politike, i naravno nau~nim razmatranjima i dnja energije. Iako nama u Srbiji, kako se ~ini, to ci koji kod nas uglavnom izosta- inovativnom tehnologiom. S tim u vezi, cena nije prioritet, jer je energija relativno jeftina, bez ju iz neznanja ili lenjosti, poka- prelaska na nove izvore energije izuzetno je vi- sistemskih re{enja u{tede i naplate, setite se da zuju da svako, samo odgovor- soka. Potrebno je obezbediti zna~ajne subvenci- nije re~ samo o doma}instvima, ve} i o velikim nim pona{anjem, i to prema sa- je. Iako izgleda logi~no da traganje za novim iz- industrijskim i drugim sli~nim sistemima. A kako mome sebi, mo`e da u{tedi so- vorima podrazumeva i nu`no pove}anje ene- do toga do}i odgovor }e dati i zakon o raciona- lidne svote novca. Ovo su dakle rgetske efikasnoti, u praksi smo daleko od toga. lnoj potro{nji energije koji, u skladu sa planom, jeftini na~ini i mogu}e ih je od- Na jednoj debati u okviru Evropske unije 2008. treba da bude usvojen u junu. U svakom slu~aju mah primeniti. godine, grupa stru~njaka koja je radila na izradi – vredi razmisliti – jer u bliskoj budu}nosti sigur- Ali ako zaista `elite svoju ku}u studije prelaska na obnovljive izvore energije u no vi{e ne}e biti jeftine energije. ili stan u~initi energetski {tedlji- EU, u zaklju~ku je navela da bi za ~lanice Unije 56
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 57 doma}instvo, industriju i ukupnu dure koju zahteva u odnosu na primeri u{tede ostvarene zame- se~ni ra~un za energiju i pove}ati energetsku efikasnost cele druge na~ine uvo|enja energet- nom prozora“, naglasio je dr Li- energetsku sigurnost svog doma, dr`ave - ocenili su u~esnici. „Pro- ske efikasnosti.“ li}. energetske efikasnosti“, izjavila zori su najve}i „tro{a~i” kroz koje Kako je istakao dr Dimitrije Predrag Vasiljevi} je izjavio da je predsednica Upravnog odbo- se izgubi ogromna koli~ina sku- Lili}, projekat „Energetska efi- Rehau, kao dru{tveno odgovor- ra CEDEF- a Jovanka Arsi}-Ka- pe energije. Oni su po svetskoj kasnost u Srbiji“, koji je Agencija na i inovativna kompanija, gleda ri{i}. statistici prvi korak ka energet- za energetsku efikasnost realizo- u budu}nost i radi na razvoju si- skoj efikasnosti koji preduzimaju vala na osnovu usvojenog Plana stema za u{tedu energije. Tako TEORIJA I PRAKSA kako velike industrije tako i do- implementacije projekta i po je Rehau ovom prilikom pred- Evo kako bi to trebalo da bude ma}instva i time ostvaruju u{te- procedurama Svetske banke, je stavio svoj inovativni i energetski u praksi. Prozori koje treba na- du i do 40 odsto. Obezbe|ivanje pokazao da se ~ak 84 odsto od efikasan prozorski profil Geneo, baviti su oni s dvostrukim ili tro- ili zamena prozora energetski ukupnih investicija na projektu, pogodan za primenu kako kod strukim ostakljenjem sa vazdu- efikasnijim je najjednostavniji odnosilo na unapre|enje ene- niskoenergetskih, tako i kod pa- {nim prostorom od najmanje 16 metod za smanjenje ra~una za rgetske efikasnosti zamenom sivnih ku}a. Geneo se odlikuje mm. Potrebno je da prozori ima- toplotnu i elektri~nu energiju dotrajalih i neefikasnih prozora. izuzetnim vrednostima toplotne ju i specijalni Low-e premaz na i upravo se preduzima kao prvi „Prakti~ni efekti realizacije ovog izolacije i omogu}ava u{tedu unutra{njoj strani stakla. Ovaj korak usled jednostavne proce- projekta mogu biti relevantni energije i do 76 odsto. premaz spre~ava gubitak toplote Dr Maja Todorovi} je na pri- reflektuju}i je natrag u prostor. meru jedne vi{espratne stambe- Tako|e je bitan i kvalitetan okvir ne zgrade u Beogradu prikazala koji ne gubi toplotu. Ovi prozori uticaj prozora na gubitke toplo- su u odnosu na obi~ne prozore te, specifi~nu godi{nju potro{nju skuplji za oko 20 odsto, ali su im energije za grejanje i u{tede u toplotni gubici u proseku 50 od- novcu koje se mogu posti}i za- sto manji. Ne{to zahtevniji korak menom starih neefikasnih pro- svakako je i dobra izolacija. To se zora. „Sa termi~kog aspekta pro- prvenstveno odnosi na poro- zor je najosetljiviji i najdina- di~ne ku}e bez fasade i stare sta- mi~niji element gra|evinskog nove u zgradama s lo{om izola- omota~a zgrade, tako da je nje- cijom i fasadom. Kad sve to sre- gov uticaj na gubitke toplote dite, sa dobrom izolacijom i kva- zgrade i potro{nju energije za litetnim prozorima re`ije se mo- grejanje jako veliki“, naglasila je gu smanjiti i skoro prepoloviti . dr Todorovi}. Na tome ne treba {tedeti. „[to bolje razumemo koliko su Ukoliko ipak `ivite u stanu u prozori zna~ajni i obavestimo se gradu, onda tro{ite do mile volje, oko na~ina njihovog pravilnog jer grejanje ionako pla}ate po kori{}enja, utoliko pre }emo kvadratu, a ne po potro{nji. Za po~eti da uti~emo na svoj me- sada. 57
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 58 zelenaarhitektura R tiraju} PATRICKA MARSILLIJA „Arhitekte projektuju Tekst: Branka Bo{njak, dipl. ing. arh. nastala prva ku}a ovog tipa, do danas, sagra|eno je za sada{njost, sa 130 sli~nih objekata. Prvenstveno koncipirana da bu- iskustvom pro{losti, za nepoznatu i P rojektovati zeleno, zna~i stvarati objekte po meri ~oveka, koriste}i eko sisteme kao makro modele, uz stalni dijalog sa prirodom. Zelene zgrade se grade de porodi~na ku}a, Domespace mo`e biti hotel, izlo`beni prostor, poslovni ili ugostiteljski objekat. Proizvodi je, po zahtevima kupca, istoimena kompa- od prirodnih materijala koji su uklopljeni u ambijent nija locirana u Francuskoj Bretanji. Bez obzira na svu neizvesnu budu}nost“ slo`enost i specifi~nost gradnje, ku}u je mogu}e i koji se lako recikliraju. Projektantski koncept favo- re~i su jednog od rizuke zelenu funkcionalnost - enterijer se okre}e ka poru~iti u elementima i samostalno organizovati najve}ih „zelenih“ prirodi, ~ime se posti`u maksimalna osun~anost, to- monta`u. plota, prijatnost i konfor. Osnovni koncept Domespace ku}e je gradnja po arhitekata dana{njice Urbanisti~ki posmatrano, zeleno projektovanje je najstro`ijim ekolo{kim pravilima, upotreba prirodnih – Ser Normana ispravna orjentacija, primerena gustina naseljavanja, materijala, kori{}enje obnovljivih izvora energije, pri- Fostera. Projektanti i su`ivot sa postoje}om arhitekturom i urbanom ma- lago|avanje ambijentu i stvaranje maksimalnog kon- tricom.Graditi u skladu sa prirodom zna~i - koristiti fora korisnicima. Njen kru`ni oblik i mogu}nost roti- graditelji nose svest o {tedljive materijale koji pove}avaju termi~ka svojstva ranja za 330 stepeni ~ini je sposobnom da bira orjen- ranjivosti planete, objekta, uz primenu alternativnih izvora energije. taciju prema polo`aju sunca ili atraktivnosti prirode. Prioritet je upotreba obnovljivih, nezaga|uju}ih izvo- Osnovna konstrukcija Domespace ku}e je od la- misle zeleno, meliranog drveta koje ima FSC sertifikat (potvrda o ra energije (solarna, geotermalna i energija vetra) i dizajniraju zeleno, primena {tedljivih modela grejanja (podni, zidni i pla- uskla|enosti uzgoja, se~e i obrade drvata sa ekolo{kim proizvode i investiraju fonski paneli). i socijalnim standardima, bez hemijskih tretmana). Ako se zeleno projektovanje kombinuje sa koncep- Dominira crvena kedrovina obzirom da sadr`i priro- zeleno. Zelena tom „pametne ku}e“ koja {tedi energiju i vodu i kon- dne smole koje {tite od truljenja i {teto~ina, te nema arhitektura nije zervi{e njihove rezerve dobijaju se konfor za korisnike, potrebe za za{titnim premazima {tetnim po ljudsko moderan pravac, ve} ekolo{ka i ekonomska odr`ivost objekata. Utro{ak zdravlje. Izme|u lu~nih greda ugra|uje se sirova pluta ukupnog energetskog bilansa koji otpada na zgrade kao najbolji prirodni izolator. Spoljni pokriva~ ku}e je koncept odr`ivog i prate}i transport ljudi je 70 procenata. Zato energet- zavisi od ambijenta i mo`e biti od drvenih plo~a, {krilj- stvarala{tva i gradnje, ska efikasnost gradnje predstavlja najbitniji element ca, {indre... energetske bezbednosti jedne zemlje. Enterijer ku}e je uglavnom drveni, prilago|en oval- sa punim Sa pionirskom stra{}u francuski arhitekta Patrick nom prostoru koji name}e oblik objekta. Podno zidne po{tovanjem prirode i Marsilli ve} 25 godina projektuje tipi~ne zelene ku}e obloge rade se od plemenitih vrsta drveta: kedar, ari{, okru`enja pod imenom Domespace. Od 1988. godine, kada je hrast. Ambijentom dominira centralni kamin sa na- Šta je ustvari DOMESPACE DOMESPACE je ku}a izra|ena od najkvalitetnijeg drveta, koja pru`a zdrav u udoban `ivot. Domspace {tedi energiju, se okre}e za suncem ili `elje- po{tuje prirodu, uklapa se u i zašto je Patrick Marsilli nim pogledom. To je svetao okru`enje i postaje deo nje. Iz- dom koji funkcionalnom orga- ra|en je od 100 odsto razgra- „ZELENI ARHITEKTA“? nizacijom i toplinom ambijeta divih materijala te ne ugro`ava 58
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 59u}e ku}e gla{enim dimnjakom koji prolazi kroz sve eta`e. Pro- storije se preta~u jedna u drugu, a svetlost gospodari ku}om. Koso postavljeni prozori omogu}avaju dobar ciju podova i plafona ~ine kombinacija drveta i plute, a dvostruko staklo i roletne smanjuje buku od ki{e po kosim prozorima. Prirodno za{ti}ena kedrovina ugao ulaza sun~eve stetlosti, te je ~esto potrebno bra- {titi drvo od truljenja te je Domspace prikladan za niti se od previ{e sunca. Rotacijom ku}e, prati se dne- sve klimatske prilike – od vla`nih morskih obala, pre- vno kretanje sunca, ali i bira panorama. ko sne`nih planinskih krajeva do vrelih ameri~kih Upravljanje rotacijom ku}e vr{i se preko daljinskog pustinja. upravlja~a. Nije mogu}e kretanje u punom krugu ob- Izdr`ljivost Domspace ku}e meri se otporno{}u na zirom da pojedini delovi ku}e treba da su fiksni (deo zamljotrese osam stepeni Merkalijeve skale i na ura- betonske konstrukcije i motor), ve} „samo“ 330 ste- gane pet. Kategorije. [to se ti~e dileme da li je ovaj vid peni. Brzina rotacije je 1 do 4 in~a u sekundi, te se za gradnje vi{e podlo`an o{te}enjima od po`ara, odgo- kratko vreme dobije direktno svetlo ili senka, sa po- vor je – ne. Lamelirano drvo crveni kedar ima klasifi- gledom na izabrani pejza`. Mogu}e je kompjutersko kaciju protivpo`arnosti identi~nu kao i ve}ina programiranje rotacije u skladu sa godi{njim dobom gra|evinskih materijala (beton, opeka). Odsustvo i dnevnim navikama uku}ana. Promena polo`aja ob- materijala koji gore}i proizvode toksi~ne gasove (pla- jekta mo`e se uskladiti i prema racionalnom stika, sinteti~ki premazi i izolacije) predstavlja doda- kori{}enju toplotne energije ili za{titi od letnjeg sunca, tnu prednost Domespace ku}e. ~ime se pove}ava energetska efikasnost. Energetska efikasnost proisti~e iz vi{e faktora. Fleksibilne instalacije (struja, voda i kanalizacija) Kru`ni oblik ku}e i njena izdignutos od tla, sme{tene su u pokretne cevi koje se grupi{u u central- obezbe|uju stalno strujanje i temperiranje vazduha noj cevi sme{tenoj uz osovinu sa motorom za rotaciju u ku}i. Postavljanje solarnih kolektora ili geotermal- ku}e. nih toplotnih pumpi racionalizuju tro{kove snabde- Toplotna izolacija obezbe|ena je ugradnjom sirove vanja energijom. Mogu}nost upravljanja re`imom plute koja je dugove~na i prakti~no nerazgradiva sa „vi{e ili manje sunca“, zimi maksimalno greje, a leti 95 odsto vazduha u mikro{upljinama. Zvu~nu izola- hladi ku}u. pripodu. Veliki kosi i vertikalni mine prostora. Upotreba alter- manu. Nije mogu}e kada se uve~e kasno vra}ate iz prozori uvode pejza` u dom, nativnih izvora energije i njeno dogra|ivati nove delove ku}e, provoda, mo`e vam se destiti drvene povr{ine pove}avaju racionalno kori{}enje dokazuje ve} objekat trajno zadr`ava da jedva prona}ete ulaz u ose}aj bogatstva svetla, a punu svest arhitekte o va`no- svoj prvobitni oblik – nema se ku}u. zaobljene forme daju bolju sti o~uvanja prirode. {ta legalizovati u postupku be- iskori{}enost povr{ine i zapre- No, Domspace ima i poneku spravne gradnje. I jo{ ne{to - 59
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 60 younggreen SASVIM NEOBIČAN V Povratak prirodi u pravom sm is U ovom beogradskom vrti}u mali{ani u~e kako da zavole prirodu, da razviju odnos prema njoj i nau~e da je za{tite. Vrti} ima svoju ba{tu u kojoj deca imaju priliku da nau~e kako biljka raste, {ta joj je potrebno za pravilan rast i razvoj i, {to je najva`nije, da sami u~estvuju u tome 60
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 61 Tekst: Vesna Gli{i} Posebno su ponosne na to {to njihova decaN VRTIĆ Fotografije: Aleksandar Plavevski u {kolu polaze sa razvijenom sve{}u o biljka- ma i odnosom prema prirodi, znaju kako bilj- U pro{lom broju govorili smo o ekolo{kim knjigama i priru~nicima za decu i va`no- sti da se sa razvojem ekolo{ke svesti po~ne na ka raste i koji su njeni delovi, jer su za to dobili dobru osnovu. vreme. Ovog puta predstavljamo vam Centar BEZ GOTOVIH IGRAČAKAm islu re~i za razvoj de~jih interesovanja „Povratak pri- rodi“, koji neguje specifi~an odnos rada sa de- com. [ta je to {to „Povratak prirodi“ ~ini tako druga~ijim, kako rade sa decom i na koji na~in I TELEVIZORA Da deca nisu samo zainteresovana za ba{tenske radove, govori i ~injenica da rado u~estvuju u svim radionicama koje se organi- razvijaju kod dece svest o okolini i prirodi zuju. Igraju se igra~kama koje su sami napra- uop{te, razgovarali sa njihovim pedagozima vili, jer u „Povratku prirodi“ nema gotovih Danijelom Lazi}-Brki} i Nelom Kranj~evi}. igra~aka, ve} deca sama kreiraju svoju igru. Danijela Lazi}-Brki} smatra da gotove EKO RADIONICE RADIONICE ZA SVE UZRASTE igra~ke nisu ma{tovite i ne bude kreativnost U okviru Eko radionica „Povratak prirodi“ nije samo vrti}, to je spe- kod dece. „Oni su navikli da uvek ne{to rade, deca u~e program pode- cifi~an centar koji se bavi razvojem razli~itih uvek ne{to prave, nau~ili su to. Imamo petak, ljen u tri celine: Moj vrti} de~jih interesovanja kroz radioni~arski rad za kao dan kada mogu da donesu svoje igra~ke (radna sredina), Moje te- uzrast od 2 do 12 godina. Sva deca, njih 35, ni- od ku}e, ali njima to ovde uop{te ne nedosta- lo i Moja okolina (`ivo- su podeljena u starosne grupe, ve} funkcio- je. Navikli su da su uvek ne~im uposleni, a go- tna sredina). Cilj ni{u kao tim i sve rade zajedno. tovim igra~kama mogu da se zabave i kod ekolo{kih radionica je „To se pokazalo kao dobro, jer deca u~e po ku}e“, ka`e ona. Deca najvi{e vole tzv. „Prlja- stvaranje uslova za zdra- modelu. Mla|i u~e od starijih i u interakciji su ju}u radionicu“ za koju je potrebno da done- vo odrastanje dece, sa njima. Sa druge strane, starija deca u~e da su materijal od ku}e, {to ih ~ini veoma va`nim. upoznavanje sa potenci- budu bri`na i pa`ljiva prema mla|ima“, ka`e „Mi nemamo televizor niti kompjuter, ne jalima `ivotne sredine i Danijela Lazi}-Brki}. „Radimo prema Gard- mislimo da je to dobro nastavno sredstvo u vr- zna~ajem o~uvanje `ivo- nerovom modelu koji ka`e da postoji osam ti- ti}u. Mi{ljenja smo da tu vrstu zabave dete tne i radne sredine. Deca pova inteligencije. Trudimo se da kod dece mo`e da dobije kod ku}e. Ovde im nudimo u~e i o posledicama {tet- kroz razne aktivnosti na{eg programa raz- ne{to {to nemaju priliku da rade bilo gde. nog opho|enja prema vijamo svaku od osam inteligencija“, ka`e Ipak, tokom svetskog prvenstva, uneli smo prirodi, prema sebi i dru- Danijela. TV, navijali smo i posle smo napravili stadion, gima, razvijaju dobre na- U okviru brojnih radionica, u tom jer su oni to `eleli. Uvek se trudimo da ispra- vike i ekolo{ku svest. Ak- neobi~nom vrti}u tretiraju ekologiju kao veo- timo njihova interesovanja. Program je dat sa- tivno su uklju~eni u pri- ma va`an segment i deo tzv. Prirodnja~ke in- mo kao okvir, mi ga modifikujemo prema nji- premi, kultivisanju i teligencije. hovim `eljama i nemamo ~vrst raspored ak- proizvodnji organski „Ideja je da dete zavoli prirodu, da razvije tivnosti, ve} radimo sve dok su deca zaintere- zdrave hrane iz njihove odnos prema njoj i nau~i da je za{titi“, ka`e sovana za temu koju sami predlo`e“, ka`u Ne- ba{te. Nela Kranj~evi}. Vrti} ima svoju ba{tu u kojoj la i Danijela. deca imaju priliku da nau~e kako biljka raste, {ta joj je potrebno za pravilan rast i razvoj i, ŠKOLARCI SU DOBRO DOŠLI {to je najva`nije, da sami u~estvuju u tome. Centar „ Povratak prirodi“ otvara svoja vra- Za jedno dete koje `ivi u gradu va`no je da ta i {kolarcima, koji su poha|ali vrti}. Oni vole ima priliku da kopa, da zasadi seme, zaliva da svrate u poslepodnevnim ~asovima, pet- biljku i posmatra je kako raste i prati promene kom ili subotom i tako nastave ono {to su pre na njoj. Deca to obo`avaju, njima je to fasci- polaska u {kolu godinama radili. „Ose}aju se nantno, imaju svoj pribor za ba{tu, vrlo su vre- vrlo bitnim jer su oni nosioci aktivnosti, oni dni. Sadimo {argarepu, luk, pasulj, paradajz predla`u, a mi radimo prema njihovim ideja- ~eri, tikvice, za~insko bilje, zelenu salatu, kar- ma“, ka`e Danijela Lazi}-Brki} i dodaje da su fiol. Deca to vole, ose}aju se va`nim, jer u to- obrazovni ciljevi veoma va`ni, ali da su im va- me u~estvuju, ujutru kad dodju prvo jure da spitni ciljevi ispred obrazovnih. Uvek se trude zaliju ba{tu. Mi to povr}e kasnije jedemo, iako da isprate de~je `elje. su koli~ine simboli~ne, njima to mnogo zna~i Veoma su ponosne na ~injenicu koju im jer su li~no u~estvovali u gajenju“, ka`e Nela predo~e roditelji {kolske dece da njihovi po- i dodaje da su njihova deca imala priliku da laznici uvek daju dobre rezultate kada krenu u~estvuju u pripremi slatke i slane zimnice, u {kolu i da imaju atipi~na znanja za decu tog pravili su slatko, d`em, ajvar. uzrasta. Ponekad im bude mali problem da 61
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 62 younggreen OSAM INTELIGENCIJA: Gardnerova teorija osam inteli- se uklope u krute {kolske okvire i program, ali gencija obuhvata: im boravak u „Povratku prirodi“ olak{ava proces adaptacije u {koli. Pred{kolci i ovde Lingvisti~ka (razumevanje re~i i pojmova-~ita- imaju priliku da rade u svojim radnim listovi- nje, pisanje tekstova) ma, prati se predvi|en pred{kolski program, ali se aktivnosti oboga}uju raznim radionica- Logi~ko-matemati~ka ma. Roditelji su vrlo zadovoljni kad dete kre- (re{avanje problema, logi~ko za- ne u {kolu, jer je postiglno zrelost i ima zaista klju~ivanje) {iroka interesovanja i znanja. Dobro se sna- laze u svim {kolskim aktivnostima. Roditelji Spacijalna vide kvalitativnu razliku u modelu rada koji (snala`enje na mapi, pakovanje se neguje u „Povratku prirodi“ i vrlo su koo- stvari, orijentacija u prostoru) perativni, vole da sara|uju, {to je veoma Muzi~ka va`no za realizaciju svih programa. menjuju kod ku}e. Roditelji nam ka`u da su (pevanje, komponovanje, svira- po~eli da zatvaraju vodu kada peru ruke ili zu- nje instrumenata, procena mu- TIMSKI RAD JE NAJVAŽNIJI be i vode ra~una da i roditelji to rade i da „mal- zi~kih dela) Danijela ka`e da joj je kao inspiracija i motiv tretiraju uku}ane da {tede energiju“. bila 12-godi{nja }erka, ali isti~e da je ~itav Ekolo{ku svest treba negovati. Mi smo pose- Telesno-kinesteti~ka Centar plod timskog rada i specifi~ne peda- jali seme ekologije u njihovu svest, sada to tre- (pisanje, sportske igre, gimna- gogije koju primenjuju. „Imam svoje li~no ba da se razvija i neguje, jer ukoliko se ne ne- stika) iskustvo u podizanju }erke, ona mi jeste bila guje -nema svrhe“, ka`e Nela Kranj~evi}. Interpersonalna motiv, ali je ~itav Centar nemogu}e odr`ati Deca u „Povratku prirodi“ imaju dobar od- (razumevanje pona{anja, emoci- bez timskog rada. Donesemo ideju, pa je po- nos prema okolini i prema ljudima, imaju raz- ja, motiva) sle zajedno razradimo i primenimo. Imamo vijen na~in komunikacije, jer su tome u~eni nastavnicu Mirelu koja decu u~i sportu kroz kroz program o nenasilnoj komunikaciji. Intrapersonalna radionicu „Zdravi Aladin“. Ona je pravi Umeju da slu{aju sagovornika, po{tuju druge (razumevanje sebe, ko smo, kako sportski tip i vrlo je disciplinovana. Tu disci- ljude, znaju da upute i prime kritiku. Radio- se mo`emo promeniti) plinu razvija i kod dece i to je zaista dobro. nice ~esto nastanu potpuno neplanirano, sa- Prirodnonau~na Na{e radionice su malo le`ernije, ali u sportu mo zato {to deca poka`u interesovanja. Takav (koristi se radi istra`ivanja i razu- toga nema. Oni su vrlo disciplinovani i je slu~aj sa radinicom „Kineski jezik“, koju je mevanja zakona prirode) slu{aju Mirelu vi{e nego nas“, ka`e kroz po`eleo jedan de~ak, a ostali prihvatili i rado osmeh Danijela. u~estvovali u tome. Deca imaju priliku da treniraju karate sa pravim karatistom, poha|aju {kolu glume i NEMA TABU TEMA u~e od pravih glumaca, ve`baju kapueru – „Ne mislimo da ima tema koje nisu za decu, brazilski ples koji je kombinacija sa ve} ih samo treba prilagoditi njihovom uzra- borila~kom ve{tinom! stu“, ka`u Nela i Danijela koje su nedavno sa Rade u manjim grupama, {to je jednosta- decom pri~ale i o zemljotresu u Japanu. Jedna vnije, a engleski u~e i pola`u u British Coun- od radionica je i „Bukvar de~jih prava“, a nji- cilu! Tamo dobijaju diplomu i odredjen broj hova deca su veoma radoznala, sva{ta ih pita- grbova, u zavisnosti od pokazanog znanja. ju i – imaju pravo da znaju odgovor! „Nema Na{e sagovornice isti~u da je to dobar na~in tabuiranih sadr`aja za decu, samo je va`no ka- evaluacije, kako de~jeg znanja, tako i njihovog ko se to deci predstavlja“, ka`u na{e sagovor- minulog rada sa decom. nice i isti~u da smatraju kako je li~nost ta koja vaspitava dete. „Oni vrti} do`ivljavaju kao EKOLOGIJA OD MALIH NOGU mesto `ivljenja, imaju razvijen odnos prema Za razvijanje ekolo{ke svesti kod dece, u stvarima, po{tuju tudje radove i ni{ta ne „Povratku prirodi“ postoji radionica „Sun~a- uni{tavaju. Va`no nam je da vlada takva ko- na kasica prasica“, u okviru koje deca u~e o munikacija i takva atmosfera ovde, jer oni u~e energiji: kakva energija postoji, kako se {tedi, ~ine}i. Deca najvi{e vole da budu napolju, ka- koji su obnovljivi, a koji neobnovljivi izvori da je lepo vreme. U dvori{tu imaju „hotel za energije... gliste“, a prostor u kome borave do`ivljavaju „Imamo ekolo{ku patrolu. Napravimo ne- kao svoj i dobro se u njemu ose}aju. ku situaciju, na primer, uklju~imo klimu i ot- Ideja zaposlednih u „Povratku prirodi“ vorimo prozor, ili otvorimo fri`ider i pustimo je znanja, ve{tine i ekolo{ku svest koju decu da vidimo da li }e to da primete. Drago steknu u vrti}u i dalje razvijaju i primenju- nam je da ono {to ovde nau~e {ire dalje i pri- ju u `ivotu. 62
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM Page 63 titan Primer dobre prakse TITAN Cementare Kosjerić d.o.o. ČINITI ^ ove~anstvo se poslednjih decenija suo~ava sa brojnim izazovima u o~uva- se doprinese dobrobiti zaposlenih, njihovih porodica, lokalne zajednice i dru{tva uop{te. ŠTO VIŠE nju `ivotne sredine. Zaga|enje vode i vazdu- ha, eksploatacija prirodnih resursa, upotreba moderne tehnologije samo su neki od fakto- ra koji dovode do poreme}aja biolo{ke ra- Najsavremenije prakse koje kompanija ko- risti u cilju {to boljeg poslovanja, prilago|ene su ovim postulatima, pa su svi procesi u skla- du sa tehnologijom koja ne ugro`ava `ivotnu DOBROG vnote`e, ugro`avaju biodiverzitet, uzrokuju kisele ki{e i klimatske promene. Uvi|a se zna~aj odr`ivog razvoja, kao na~ina da se privreda i ekologija dovedu u ra- sredinu. Kompanija podsti~e i negovanje od- govornih stavova i pona{anja u vezi sa `ivot- nom sredinom. U projekte za{tite `ivotne sredine, samo u Kao kompanija koja proizvodi vnote`u, kako bi se prirodno bogatstvo pla- 2010, kompanija je ulo`ila vi{e od milion materijal za stvaranje betonskih nete sa~uvalo i za budu}e generacije. Mnoge evra. Pola miliona evra investirano je u po- kompanije svesne su koliko je va`no voditi strojenje za pre~i{}avanje sanitarnih i indu- konstrukcija, ona doprinosi ra~una o zdravlju ljudi i kvalitetu ekosistema, strijskih i atmosferskih otpadnih voda. Posle stvaranju dru{tvenih vrednosti, za{tititi biljne i `ivotinjske vrste i racionalno prolaska kroz linije za pre~i{}avanje, ~ista vo- kao {to su bezbednost, trajnost, koristiti prirodna dobra. Za mnoge od njih, da iz postrojenja zbirnim kolektorom odvodi odr`ivi razvoj predstavlja osnovno usmerenje se u reku Skrape`. Ukupno 550 hiljada evra ekonomi~nost, efikasnost resursa i put postizanja harmonije izme|u socijalnih, investirano je u silos za skladi{tenje i tran- i povezivanje ljudi. Istovremeno, ekonomskih i faktora za{tite `ivotne sredine. sport lete}eg pepela, kao i zatvoreno Poslovanje TITAN Cementare Kosjeri}, skladi{te piritne izgoretine. Izme{tanje ovih uz jaku svest o uticaju aktivnosti jedan je od primera dobre prakse kada je u materijala u zatvorene skladi{ne prostore na `ivotnu sredinu i lokalnu pitanju po{tovanje realizovano je u cilju zajednicu, kompanija je principa odr`ivog smanjenja emisija. razvoja i odgovor- Kako bi podstakla po- posve}ena eliminisanju i nost prema `ivot- dizanje svesti op{te ja- smanjenju ovog uticaja, nastoje}i noj sredini. Dru- vnosti o va`nosti brige o da ~ini {to manje lo{eg {tveno odgovorno `ivotnoj sredini, TITAN poslovanje, kao Cementara Kosjeri} ra- integralni deo ide- do poma`e pri realizaciji je-vodilje kompa- projekata koji promovi{u TITAN Cementara Kosjeri} d.o.o. nije, predstavlja ovu temu. Posebna po~ela je sa radom 1976. godine, i sa svesnu i dobrovo- pa`nja poklanja se naj- dana{njim kapacitetom, od oko ljnu posve}enost mla|ima, da bi oni edu- 750.000 tona cementa godi{nje, po- unapre|enju sveta kovali starije generacije. kriva zna~ajne delove tr`i{ta Srbije i u kom `ivimo, koja ima ljudsku, dru{tvenu, i Pro{le godine, kompanija je podr`ala neko- Crne Gore. Cementara je od privatiza- dimenziju brige o `ivotnoj sredini. Ovakav liko inicijativa. Gra|ani Kosjeri}a su imali cije, aprila 2002. godine, postala deo pristup podrazumeva ostvarivanje poslovnih priliku da pogledaju pozori{nu predstavu vode}eg gr~kog proizvo|a~a cementa, ciljeva na eti~an i dru{tveno odgovoran na~in. „Drvka – ekolo{ka pri~a“ na Dan planete TITAN Grupe, multiregionalne kompa- Kao kompanija koja proizvodi materijal za Zemlje, 22. aprila 2010. Izlo`ba umetni~kih nije prisutne na tri kontinenta. Kom- stvaranje betonskih konstrukcija, ona dopri- fotografija takmi~arskog karaktera, EKO panija poseduje sertifikate kvaliteta: nosi stvaranju dru{tvenih vrednosti, kao {to FOTO organizovana je ~etvrti put. Ovo je je- ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001. su bezbednost, trajnost, ekonomi~nost, efi- dan od na~ina podse}anja na posledice ne- Zahvaljuju}i talentima i zalaganju svih kasnost resursa i povezivanje ljudi. Istovre- odgovornog odnosa prema prirodi. De~ji zaposlenih, uspe{na je od po~etka ra- meno, uz jaku svest o uticaju aktivnosti na ekolo{ki kamp u selu Skakavci obuhvata niz da, i razvija se kao regionalni proiz- `ivotnu sredinu i lokalnu zajednicu, kompa- aktivnosti, kroz koje deca {kole iz ovog sela, vo|a~ cementa, kombinuju}i preduze- nija je posve}ena eliminisanju i smanjenju sa gostima – decom iz Beograda i Novog Sa- tni~ki duh i vrhunsku operativnost sa ovog uticaja, nastoje}i da ~ini {to manje lo{eg. da, u~e o ekolo{kim vrednostima i kroz igru po{tovanjem ljudi, dru{tva i `ivotne Drugi, podjednako va`an princip – ~initi {to neguju drugarstvo, kreativnost, brigu o pri- sredine vi{e dobrog – ostvaruje se kroz nastojanje da rodi. 63
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM Page 64 upokretu Pored subvencije nadležnog ministarstva od 100.000 dinara ECO Friendly obezbeđuje i niz komercijalnih beneficija U korak sa Evropom I Srbija kona~no ulazi u svetske i evropske tokove. Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja od nedavno odobrilo je subvenciju u iznosu od 100.000 dinara za kupovinu hibridnih vozila. Dodu{e, nisu oslobo|ena carinskih tro{kova kako se najavljivalo, ali ovo su po~eci kada je pru`anje olak{ica u pitanju BENEFICIJE Vlasnici ekolo{ki „podob- nih“ automobila dobi}e ECO Friendly licencu u vi- D ana{nji globalni ekolo{ki trendovi nala`u maksi- malno smanjivanje emisije a poslednjih godina aktuelan je - ugljen-dioksid. Od navedenih je- dinjenja, ugljen-monoksid (CO) du sertifikata prilikom ku- {tetnih gasova u atmosferu, pre je manje zna~ajan budu}i da povine svojih vozila. Dobi- svih CO2, te na taj na~in direk- u~estvuje sa daleko manjim pro- jena licenca omogu}ava tno uti~u na aktuelnu proizvodnu filozofiju auto- centom u izduvnim gasovima (ne i sa zdravstve- povoljnije uslove finansira- mobilskih kompanija. Taj „zeleni“ talas polako nog aspekta, jer je, za razliku od CO2, toksi~an) nja koje obezbe|uje Socie- sti`e i u na{u zemlju. dok je glavni zaga|iva~ onaj koji je i glavni krivac za klimatske promene i efekat „staklene ba{te“ - EVROPA I SVET ugljen-dioksid (CO2). Regulativa u vezi sa emisijom {tetnih gasova u [to se beneficija ti~e, vezanih za kupovinu vozila EU, {to se putni~kih vozila sa malom ili nultom emisijom {tetnih gasova, u ti~e, postoji jo{ od sedam- mnogim dr`avama su date olak{ice i subvencije. desetih godina pro{log ve- Poreske olak{ice se podrazumevaju, a popusti ka. I od tada do danas je znaju da budu veoma ozbiljni. Statistika ka`e da neprestano poo{travana, na tr`i{tu Evropske unije, u ovom trenutku, 3,7 tako da od Euro 1 nor- odsto automobila ima emisiju CO2 manju te Generale leasing - ta- mi iz 1992. godine, od 120 grama po pre|enom kilometru, a kozvani „Zeleni lizing“. sti`emo do Euro 6 seta tek 0,03 odsto manju od 100 grama. Potom, jo{ jedna poznata pravila koja }e na snagu Me|utim, ohrabruju}e je da broj „ze- ku}a je uklju~ena u ovu stupiti 2014. Ukupno lenih“ vozila u Evropi nepre- kampanju, a re~ je o kom- u~e{}e u zaga|enju stano raste. paniji Wiener Städtische vazduha izazvano od osiguranje koja je za auto- strane saobra}ajnih mobilske „~istunce“ rezer- sredstava na global- visala poseban paket osi- nom nivou iznosi 13,5 guranja - „Zeleno osigura- procenata. Od toga se nje“. No, to nije sve. I JP 9,9 odsto odnosi na Parking Servis Novi Sad ta- motorna vozila, 1,6 ko|e je prepoznalo na- odsto na avio-sao- predne ideje, te }e sa svim bra}aj, a 2,3 odsto na svojim ~lanicama, a re~ je `eleznicu, plovila i o jo{ trinaest gradova u druge vidove tran- Srbiji, ECO Friendly auto- sporta. Trenutna re- mobilima obezbediti i „Ze- gulativa u vezi sa emi- lenu parking“ kartu, koja sijom {tetnih gasova podrazumeva besplatno se primenjuje na pet parkiranje u periodu od grupa {tetnih jedinje- godinu dana. nja: azotne okside, ugljovodonike, ugljen- monoksid, ~estice ~a|i, 64
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM Page 65 Euro norma emisije za putni~ke automobile sa benzinskim motorima (g/km) Standard CO HC HC+NOx NOx PM Euro 1 (01. 07. 1992.) 3.16 - 1.13 - - Euro 2 (01. 01. 1996.) 2.2 - 0.5 - - Euro 3 (01. 01. 2000.) 2.3 0.2 - 0.15 - Euro 4 (01. 01. 2005.) 1.0 0.1 - 0.08 - Euro 5 (01. 09. 2009.) 1.0 0.1 - 0.06 0.005 Euro 6 (01. 01. 2014.) 1.0 0.1 - 0.06 0.005 Euro norma emisije za putni~ke automobile sa dizel motorima (g/km) Standard CO HC HC+NOx NOx PM Euro 1 (01. 07. 1992.) 3.16 - 1.13 - 0.18 Euro 2 (01. 01. 1996.) 1.0 - 0.9 - 0.1 Euro 3 (01 .01. 2000.) 0.64 - 0.56 0.5 0.05 Euro 4 (01. 01. 2005.) 0.5 - 0.3 0.25 0.025 Euro 5 (01. 09.2009.) 0.5 - 0.23 0.18 0.005 Euro 6 (01. 01. 2014.) 0.5 - 0.17 0.08 0.005 SRBIJA I SUBVENCIJE Svi automobili Kona~no, i mi ulazimo u svetske, odnosno ev- sa emisijom ropske tokove. Ministarstvo `ivotne sredine, ru- darstva i prostornog planiranja od nedavno odo- CO2 manjom od brilo je subvenciju u iznosu od 100.000 dinara za kupovinu hibridnih vozila. Dodu{e, nisu oslobo|ena carinskih tro{kova kako se najavljiva- lo, ali ovo su po~eci kada je pru`anje olak{ica u pi- tanju. Vrele Gume Media System prepoznao je va`nost i zna~aj ekologije u domenu saobra}aja, standardi u vezi sa ograni~enjem emisije {tetnih 100g po pređenom te je ovu aktuelnu temu postavio kao prioritet. Shodno tome, uz podr{ku Ministarstva za prostor- no planiranje, rudarstvo i za{titu `ivotne sredine Republike Srbije, pokrenuli su kampanju koja }e gasova. Vezani su kako za vozila sa benzinskim, tako i dizel motorima. Restrikcija se odnosi pr- venstveno na azotne okside i {tetne ~estice, koje ostavljaju negativne posledice na zdravlje ljudske kao finalni rezultat imati dodatne beneficije za sve populacije, ali i na `ivotnu sredinu. Regulativa u kilometru uživaće one koji budu vozili „zelene automobile“. vezi sa emisijom {tetnih gasova, {to se putni~kih Naime, svi automobili sa emisijom CO2 manjom vozila ti~e u EU, postoji jo{ od sedamdesetih go- u izvesnim od 100 g po pre|enom kilometru u`iva}e u izve- dina pro{log veka. povlasticama snim povlasticama. Vlasnici ekolo{ki „podobnih“ KAKO SE MERI EMISIJA automobila dobi}e ECO Friendly licencu u vidu sertifikata prilikom kupovine svojih vozila. Dobi- ŠTETNIH GASOVA? jena licenca omogu}ava povoljnije uslove finansi- Postoji standardizovan cikli~ni test koji je ranja, povoljniji paket osiguranja, kao i osmi{ljen na na~in da simulira pravu vo`nju. [to obezbe|ivanje besplatnog parkiranja. se putni~kih automobila ti~e, emisija se meri u gramima po pre|enom kilometru. Te`a vozila i ECO FRIENDLY - SRBIJA U EVROPI radne ma{ine imaju drugi sistem provere, a rezul- U Evropskoj uniji trenutno su na snazi Euro 5 tat je u korelaciji sa snagom motora (g/kW/h). La- ka vozila testiraju se u kratkom ciklusu koji po- drazumeva prethodno predvi|enu {emu u koju su uklju~ene vrednosti poput ubrzanja, usporavanja, promene stepena prenosa, koli~ine tereta itd. U laka vozila ubrajaju se vozila mase ispod 3,5 tone, to jest putni~ka vozila i laka komercijalna vozila. Prvi standardi za ovu grupu automobila odre|eni su u 70/220/EEC direktivi, ali su tokom vremena bili poo{travani. Ovaj tekst je realizovan u saradnji sa ~asopisom Vreme gume 65
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM Page 66 impresum BROJ 3, APRIL 2011; GODINA I besplatan primerak; Dvomese~no PRIJATELJI PROJEKTA: Glavni i odgovorni urednik: Ivana Filipovi}, ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdava~: Future Media d.o.o. Terazije 7-9 11000 Beograd office@futuremedia.rs Direktor: Tamara Barto{ Adresa redakcije: Terazije 7 – 9, 11000 Beograd redakcijagreen@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak Saradnici: Biljana Jeli}, Dragan Kolarov, Vesna Gli{i}, Ana Stefanovi}, Jelena oki}, Branka Bo{njak Jelena Petrovi} Dizajn i priprema za {tampu: „COOBO“ grafi~ka produkcija Urednik fotografije: Aleksandar Plavevski [tampa: Rotografika d.o.o, Segedinski put 72, 24000 Subotica Stru~ni savet: Bojan uri}, dr`avni sekretar, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja Rebeka Bo`ovi}, generalni sekretar Sekopak Darinka Radojevi}, koordinator Nacionalne strategije za odr`ivi razvoj u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije za EU integracije Goran Trivan, ISO14001, Nordic sekretar za za{titu `ivotne ISO9001 Swan sredine Grada Beograda Sr|a Popovi}, Green Magazine se {tampa predsednik Skup{tine na recikliranom papiru Fonda Ecotopia Zabranjeno je CIP - Katalogizacija u publikaciji reprodukovanje svih Narodna biblioteka Srbije, Beograd pisanih i drugih 502/504 materijala, njihova GREEN• magazine/ glavni i odgovorni elektronska i bilo koja urednik Ivana Filipovi}. - God. 1. br. 1 druga primena bez (2010) . - Beograd (Terazije 7-9) : Future Media, 2010- (Subotica : Rotografika). - prethodne 27cm dozvole redakcijskog Dvomese~no kolegijuma. Redakcija ISSN 2217-4214 = Green magazine ne snosi odgovornost COBISS.SR-ID 180110604 za sadr`aj oglasa. 66
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM Page 67
    • green 3:Layout 1 4/30/2011 11:24 AM Page 68