Your SlideShare is downloading. ×
  • Like
Leksikon
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Now you can save presentations on your phone or tablet

Available for both IPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Leksikon

  • 1,267 views
Published

 

Published in Technology , Business
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,267
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
12
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Prof. Dr Maja Levi-Jakšiæ Leksikon pojmova FRAGMENTACIJA TEHNOLOGIJE Pojava fragmentacije tehnologije u preduzeæu se mo e posmatrati u raznim domenimapojave i funkcionisanja tehnologije. 1.Fragmentacija se javlja u okviru transfera tehnologije i predstavlja štetnu pojavu kadase transfer obavlja uz nedovoljno prisustvo svih nu nih delova, komponenti tehnološkogpaketa neophodnih da bi tehnologija za ivela u novoj sredini. Fragmentacija tehnološkogpaketa èesto je uzrok neuspeha u transferu tehnologija izmedju preduzeæa. Nedostajuæekomponente koje nije u stanju da razvije i obezbedi primalac tehnologije mogu presudno dautièu na neupotrebljivost onih delova tehnologije koji su predmet transfera. 2. Pored ovog znaèenja fragmentacije tehnologije, pojam fragmentacije se mo ekoristiti i kada se govori o štetnosti izolovanog posmatranja funkcije upravljanjatehnologijom van svih ostalih funkcija u preduzeæu. Znaèajne medjuzavisnosti koje èinetehnologiju u preduzeæu uspešno primenjenom, sastavni su deo upravljanja tehnologijom upreduzeæu. Ova funkcija je usko povezana sa svim ostalim funkcijama, finansijskom,kadrovskom, marketinškom, istra ivanja i razvoja, proizvodnom, a èini neodvojivu celinusa celokupnom poslovnom funkcijom i strategijom tako da se fragmentacija u smislupodvojenosti, izolacije tehnologije smatra višestruko nepovoljnom za preduzeæe. 3. Fragmentacija tehnologije nastupa i onda kada se , polazeæi od njena tri osnovnapojavna oblika u organizaciji - tehnologija proizvoda, tehnologija procesa i informacionatehnologija-, svaki od njih izolovano i nezavisno jedno od drugog posmatra. U praksi senajèešæe pojam tehnologije vezuje samo za jedan od oblika tehnologije, za tehnologijuproizvoda. Fragmentacija medju raznim pojavnim oblicima tehnologije u preduzeæu, mo ese otkriti kroz odgovarajuæu organizacionu strukturu preduzeæa , specifièan rasporedzadataka i funkcija medju organizacionim jedinicama i komunikacijama medju jedinicama. TEHNOLOŠKA TRAJEKTORIJA Koncept tehnološke trajektorije blisko je povezan za razmatranje tehnološkog “re ima”ili „tehnološke paradigme” preduzeæa. U znaèajnoj meri inovacioni procesi tekukontinuirano i evolutivno. S vremena na vreme, medjutim, radiklane inovacije prekidaju 1
  • 2. kontinuirani inovativni tok i na skokovit naæin prekidaju postojeæe nameæuæi potrebu zanovim tehnološkim procesima. Primeri su brojni: Besemerov konvertor za proizvodnjuèelika, Dipontov pronalazak najlona radikalno su izmenili sve do tada poznate tehnološkeprocese. Neki autori koriste naziv „tehnološki re im” da bi objasnili nove moguænostisadr ane u ponudi novih tehnologija. Neki drugi, smatraju da ove nove okolnosti i radikalneinovacije predstavljaju novu „tehnološku paradigmu”. Tehnološke trajektorije opisuju evolutivni pravac kojim se tehnologija razvija uvremenu. One se ne odnose na radikalne promene u tehnologiji , veæ opisuju komtinualne,èesto marginalne pravce promena u tehnologiji proizvoda i procesa. Na nivou preduzeæa, koncept trajektorije predstavlja kontinuiranu evoluciju tehnologijeod taèke diskontinuiteta, radikalne inovacije. Prirodna trajektorija preduzeæa bi, stoga,odra avala kumulativno nadogradjivanje znanja i iskustava u odredjenoj oblasti. Treba jasno razgranièiti tehnološku trajektoriju preduzeæa od opšte tehnološketrajektorije. Tehnološka trajektorija preduzeæa odra ava tehnološke promene uèinjene upreduzeæu tokom vremena. Tehnološka trajektorija preduzeæa je kontinualna, ona se gradina prošlim iskustvima. Diskontinuiranost opšte, generalne tehnološke trajektorije smanjujeali ne ukida u potpunosti sve prednosti i vrednosti tog individualnog kumuliranog znanja iiskustva u preduzeæu. TEHNOLOŠKA DIVERZIFIKOVANOST Strategija razvoja, nabavke i korišæenja novih tehnologija u preduzeæu blisko jepovezana sa poslovnom strategijom, tako da se na nivou korporacije uvodi novi koncept oprirodi korporacije i njene osnovne delatnosti. Koncept ‘multi-tehnološke korporacije’smatra se relevantnim za analizu strateških pitanja tehnološkog razvoja i investicija.Multi-tehnološka korporacija je ona koja obavlja delatnost sa barem tri razlièitetehnologije. Naravno, postavlja se veliko ogranièenje u vidu nedovoljno definisanogkoncepta tehnologije, razlika i granica medju tehnologijama, kao i nedostatka dobrodefinisane klasifikacije tehnologija koja bi univerzalno bila prihvaæena i usvojena.Polazeæi, medjutim, od dosad razvijene gradje na temu opšteg karaktera i pristupa razlièitimtehnologijama , kroz analizu tehnoloških predvidjanja, pitanja upravljanja tehnologijom,patenata, ima osnova da se koncept multitehnološke korporacije ipak u praksi mo eprimeniti. Multitehnološka osnova jednog preduzeæa blisko se vezuje za tehnološkudiverzifikovanost koja u poslednje vreme kao koncept privlaèi paznju brojnih istra ivaèa.Tehnološka diverzifikovanost se grubo definiše kao širenje tehnoloških sposobnostipreduzeæa u novim tehnološkim podruèjima. U ovom smislu, tehnološka diverzifikovanostznaèi šsirenje obima tehnološke baze preduzeæa. Ova ekspanzija ne mora nu no da budepovezana sa diverzifikacijom proizvoda. Usled sve veæe tehnološke kompleksnosti novihproizvoda, potreba za veæom tehnološkom diverzifikovanošcu , mo e navesti preduzeæe dase orijentiše ka veæoj specijalizaciji proizvoda, i da se time , ustvari, smanji njegovaproizvodna diverzifikovanost, dok tehnološka raste. 2
  • 3. TEHNOLOŠKA MATRICA Cilj tehnološke strategije je da obezbedi ravnomeran tok proizvoda/ usluga (autputapreduzeæa) tokom vremena koji æe unaprediti 1. poslovanje i 2. konkurentsku sposobnost preduzeæa . Da bi se bli e odredila konkurentska sposobnost preduzeæa èesto se koristi matrièniprikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu jedinicu.Matricesu velièine 2x2 ili 3x3, a na osama su predstavljeni: uèešæe na tr ištu i moguænosti rasta.Sliæna analiza mo e da se uradi za portfolio tehnièkih aktivnosti preduzeæa, gde su ose:stopa tehnièkog napretka i tehnološka pozicija. Ovako predstavljena dva portfolija preduzeæa imaju suštinske razlike. Tr išni portfoliopredstavlja tekuæe stanje i oæekivani razvoj postojeæih i buduæih proizvoda na sadašnjemnivou znanja. Mnogi faktori koji opredeljuju tr išni rast nisu tehnološki odredjeni i odnosese na demografske, ekonomske ili modne faktore, na primer. Tehnološki portfolio ukazuje na sposobnost i moæ preduzeæa u odnosu na potencijalneke tehnologije i obuhvata du i vremenski period. Razliæite predstave o preduzeæu i obuduæim tehnološkim i poslovnim strategijama koje ono treba da odabere, æesto izviruupravo iz razlike dva navedena modela. Èinjenica da neko preduzeæe ima vodeæu ulogu utehnologiji koja tek nastupa sa velikim razvojnim potencijalom, ne znaèi da æe to preduzeæerazviti proizvode sa znaæajnim tr isnim potencijalom. Ova dilema bi se mogla uspešnorazrešiti samo ukoliko bi bilo moguæe sasvim taæno odrediti uticaj nove tehnologije napolo aj preduzeæa na tr ištu. Tehnološka predvidjanja su jedan od naèina da se taj uticaj štobli e sagleda, ali iskustvo pokazuje da ima neizvesnosti i rizika u tome. IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE ivotni ciklus ili ivotni vek tehnologije predstavlja apsolutnu uèestalost inovacijaproizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Analizira se proizvodna jedinica, proizvodnalinija i za nju vezan proizvodni proces. Ovim modelom se otkriva veza izmedju proizvoda,procesa i tehnologija tokom ivotnog veka proizvodne jedinice. Tu se razlikuju èetirifaze:’fluidna’, tranziciona, faza specifiènosti i faza zrelosti.Na slici zv 2 predstavljena jekriva ivotnog ciklusa tehnologije. ivotni ciklus tehnologija koji ima svoje faze nastanka, rasta, zrelosti i starenja mo e seanalizirati na nivou industrijske grane ili u okviru preduzeæa u odnosu na stanje u grani. Oveanalize su nu na podrška donosiocima odluka, savremenim menad erima u rešavanjukompleksnih problema upravljanja tehnologijom na operativnom, a mnogo više nastrateškim nivoima upravljanja. TEHNOLOŠKA S- KRIVA Tehnološka S-kriva pokazuje sposobnosti tehnologije u odnosu na ulo ena sredstva(kumulativne investicije) za istra ivanje i razvoj koje se mogu zameniti i dimenzijomvremena.Ova se kriva naziva još i S-krivom tehnološkog progresa. 3
  • 4. Tehnološka S-kriva za tehnološki progres prati promene specifiènog tehnièkogparametra u vremenu. Na tehnološkoj S-krivoj razlikuju se tri faze: faza nastanka,fazarasta i faza zrelosti. U fazi nastanka tehnologije, poèetni napori donose sasvim marginalno poboljšanjesamih tehnoloških performansi. Kada se dostigne kritièna masa znanja, nastajeubrzani, skoro eksponencijalni rast, što predstavlja drugu fazu. Treæa faza je fazazrelosti kada dolazi do sporijeg unapredjivanja performansi tehnologije usledtehnoloških ili ekonomskih ogranièenja. Ovde treba napomenuti da ista tehnologijamo e da se predstavlja razliæitim krivama u zavisnosti od toga koji se parametri tetehnologije razmatraju. SUPSTITUCIJA TEHNOLOGIJE Razumevanje procesa sazrevanja tehnologije znaèajno je iz više razloga: sasazrevanjem tehnologije ciljevi i zadaci u vezi sa upravljanjem tehnologijom mogu dapomere te ište , da dobiju novi smisao i znaèenje, sa sazrevanjem tehnologije onapostaje osetljivija na promene i uvodjenje novih tehnologija . Potrebno je kontinuiranopraæenje svih novih moguænosti da postojeæa tehnologija ne bi došla u fazu starosti izastarevanja ,a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene isupstitucija novim tehnologijama. Pored toga , sa sazrevanjem tehnologije menja secelokupni strateški pristup vezan za sveukupno upravljanje preduzeæem, što imaneposrednog uticaja na upravljanje svim ostalim funkijama u preduzeæu, a menja se iposlovna strategija. ivotni ciklus tehnologija koji ima svoje faze nastanka, rasta, zrelosti i starenjamo e se analizirati na nivou industrijske grane ili u okviru preduzæa u odnosu na stanjeu grani. Ove analize su nu na podrška donosiocima odluka, savremenim menad erimau rešavanju kompleksnih problema upravljanja tehnologijama na operativnom, amnogo više na strateškim nivoima upravljanja. Jedna od najva nijih strateških odlukavezanih za tehnologiju u preduzeæu odnosi se upravo na odredjivanje trenutka i izbornove tehnologije koja æe da zameni postojeæu. Stoga, zakljuæuje se, upravljanjetehnologijom se bavi stalnim balansiranjem izmedju napora usmerenih ka odr avanju eljenog nivoa efikasnosti postojeæih, primenjenih tehnologija u praksi i naporausmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija. Iako je gornja granica bilo koje tehnologije odredjena njenim fizièkimmoguænostima, mo e se pojaviti neka druga tehnologija, najèešæe sasvim nova, kojaima gornju granicu fizièkih moguænosti na višem nivou . Na slici SK2 predstavljena jegrafièki tehnološka supstitucija, gde je u trenutku t1 tehnologija a inferiorna u odnosuna tehnologiju b. Analiza krivih pokazuje da u trenutku t2 performanse tehnologije bprevazilaze maksimum koji mo e da postigne tehnologija a. 4
  • 5. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA Odnos tehnologije i organizacije je odnos medjusobne veoma bliske povezanosti iuzajamne uslovljenosti. Tehnolo{ka komponenta organizacije je osnovica i bez nje surazmi{ljanja o organizaciji sli~na lebdenju u vazduhu ili lutanju po teorijskomvakuumu. Jedan od zna~ajnih kriterijuma za formiranje organizacionih oblika uprivredi predstavlja jedinstvo tehnolo{kog procesa, njegova zaokru`enost isamostalnost. Blizak odnos tehnologije i organizacije uslovljava da sve promene utehnologiji neposredno uti~u na na~in organizovanja ljudi u radu sa tehnologijom.Tehnolo{ki napredak uslovljava ekonomski napredak izra`en kroz porastproduktivnosti rada, ekonomi~nosti, profitabilnosti, rentabilnosti ulo`enih sredstava,kvalitetnijih proizvoda, efikasnije proizvodnje. S obzirom na ~injenicu da su novetehnologije naj~e{}e i veoma skupe, vezane za velike investicije, `eljeni pozitivni efektitehnolo{kog napretka mogu se posti}i samo efikasnom organizacijom ~iji je osnovnizadatak da savremenu tehonlogiju ~ini {to delotvornijom u smislu postizanja {to ve}ihekonomskih i {ire dru{tvenih pozitivnih efekata. Sagledavanjem uticaja tehnologije na funkcionisanje organizacije na kra}i i dugirok, u vezi sa polo`ajem i sveukupnom konkurentskom uspe{no{}u organizacije utr`i{nim uslovima privredjivanja, mo`e se uo~iti da se pojam uspe{nog upravljanjatehnologijom u preduze}u skoro neprekidno tokom dvadesetog veka vezivao zarazmatranje efikasnosti tehnologije u organizaciji. Prioritetom efikasnosti kaofunkcije cilja koja se postavlja u odnosu na tehnologiju u organizaciji, u drugi plan jestavljeno razmatranje pitanja inovacija u tehnologiji i karakteristika organizacije ukojima one nastaju i postaju delotvorne. Ovo je ostavilo traga kako u teorijskimradovima tako i u praksi organizacija, a sve ve}a okrenutost ka inovacijama, danas,uslovila je potrebu za novim tuma~enjima i re{enjima. Brojni autori su se bavili ovim pitanjima i nastojali da otkriju “klju~” odnosatehnologije i organizacije. Dosada{nji radovi koji ~ine nasledje,a ujedno , i osnovicuza bolji uvid i obja{njenje novog pristupa,obuhvataju, izmedju ostalih, zna~ajnedoprinose Woodwardove, Clarka, Pugha, Hicksona, Childa, Thompsona.Mo`e sezaklju~iti da su raniji radovi i studije o tehnologiji i organizaciji naj~e{}e tehnologijuizjedna~avali sa opremom tako da su u potpunosti zanemarivali neopredme}enekomponente:tehnolo{ki softver (znanja i uputstva za kori{}enje) i tehnolo{ki orgver(na~ine i metode organizovanja i upravljanja tehnologijom u celini , od izbora inabavke do uspe{ne primene), kao sastavne elemente tehnologije relevantne zaprou~avanje ovog odnosa. Noviji pristup u izu~avanju sre}e se {ezdesetih godina uradovima Thompsona i Perrowa.Ovaj pristup se mo`e okarakterisati kao noviji jeruva`ava zna~aj organizacije i upravljanju za tehnologiju, njihovu medjusobnuisprepletenost i duboku povezanost.Thompsonov pristup se sastoji u istra`ivanjuosnovnih konstrukcija i iznala`enju predloga i preporuka u vezi sa optimalnimorganizovanjem tehnologije. Njegov osnovni doprinos se kratko mo`e sagledati krozuspostavljanje razli~itih tipi~nih oblika medjuzavisnosti tehnologije unutar 5
  • 6. organizacije: koncentracija, recipro~ni odnos, sekvencijalni odnos. On je tvorac idejeda je osnovni zadatak rukovodstva u preduze}u,"menad`menta", da ubla`i uticaje izokru`enja i na taj na~in da `a{titi svoju baznu tehnologiju od brojnih poreme}aja iturbulencija koje se javljaju iz okru`enja. Time je artikulisana osnova za isticanjeprednosti efikasnosti kao krajnjeg cilja preduze}a nad inovacijama. U takvompristupu ,inovacija se posmatra kao jedan ,naj~e{}e devijantni, slu~aj efikasnosti, aprimarno je istra`ivanje efikasnosti tehnologije u organizaciji. Oslanjaju}i se na radove i prakti~na iskustva iz pro{losti kao i uvidom u savremenakretanja i literaturu u ovoj oblasti,mo`e se zaklju~iti da je do{lo do pomeranja u smisluprimata inovacija kao te`i{ta,kao strategijskog opredeljenja preduze}a, uz efikasnostkao nu`ni dodatak i sastavni element koncepta inovativnosti.U literaturi se jo{ sre}ei pojam efektivnosti koji se razlikuje od efikasnosti, koji je po svom sadr`ajusveobuhvatniji i mogao bi se dovesti u vezu sa konceptom otvorenosti kainovacijama.Efektivnost, za razliku od efikasnosti, vodi ra~una o inovacionimkretanjima u okru`enju dovode}i u vezu tehnologiju i organizaciju sa timpromenama, tako da one postaju efektivne, delotvorne u odnosu na tr`i{te ikonkurenciju uvode}i potrebne inovacije i obezbedjuju}i profitabilnost preduze}a nadugi rok. Pitanje transferibilnosti tehnologija i organizacije kao uspe{ne prakse u primenitehnologije ,postaje slo`enije sagledavanjem ~injenice da su kompleksna znanja ,naj~e{}e sasvim skrivena, slabo vidljiva, u pozadini uspeha koji neka firmaostvaruje. Stoga, je veoma te{ko sve te elemente uspe{nosti preneti u drugu firmu, o~emu svedo~e brojni primeri neuspe{nih transfera ili transfera tehnologije izmedjufirmi koji nisu doveli do o~ekivanih rezultata. Tehnolo{ki determinizam je bio prisutan veoma dugo u razmatranjima odnosatehnologije i organizacije u okviru organizacionih nauka. Novi pristup, uvodipojam mekog determinizma, zavisnosti, medjusobne isprepletenosti ovihkategorija.Napu{tanje prostog kauzalnog, korelativnog odnosa u vezi je sa novimpristupom i tuma~enjem samog pojma tehnologije koji vi{e nije vezan za opremu~ijom izmenom dolazi do sadr`inskih i strukturnih promena u organizaciji.Zala`u}ise za svestranije sagledavanje tehnologije, za dinami~ki pristup promenama utehnologiji i organizaciji, isti~u}i inovacije kao neprekidni izazov,u potpunosti seodbacije kvazi-mehanicisti~ka veza i zavisnost izmedju tehnologije i specifi~nihoblika organizacije i pona{anja u dru{tvu. TEHNOLO{KI INDEKS Ocena i vrednovanje tehnologija od zna~aja je kod izbora tehnologije kada jepotrebno je opredeliti se medju alternativama u okviru ponude tehnologija.Tehnolo{ki indeks predstavlja jedan mogu}i kvantitativni model za ocenualternativnih tehnologija sa aspekta konkretnih potreba preduze}a, ~ime se posti`enjihovo rangiranje, {to predstavlja mogu}u osnovicu ekspertnog sistema za izbornovih tehnologija, kao podr{ka odlu~ivanju u tom domenu u preduze}u. Tehnolo{ki 6
  • 7. indeks je zami{ljen kao ekspertna ocena pojedinih svojstava, kriterijuma i atributatehnologije. Na bazi ekspertne ocene uspostavlja se tehnolo{ki indeks za svakuponudjenu tehnologiju, {to omogu}ava kasnije rangiranje tehnologija u sklopucelovite ponude. Takav indeks se posmatra kao proizvod ~etiri klju~na parametrakoji se ocenjuju: 1. parametar tehnologije proizvoda (Tp), 2. indikator tehnolo{kogprocesa (ITP), 3. parametar tr`i{ta (Pt), 4. parametar na~ina pribavljanja tehnologije(TT). Navedeni kriterijumi, parametri ekspertski se ocenjuju i rangiraju u~etvorostepenoj skali vrednovanja: visoko (8), srednje (4), nisko (2), zanemarljivo(1). Stru~njaci ocenjuju date parametre naj~e{}e posredno, na osnovudokumentacije o tehnologiji koju nudi proizvodja~ i iz drugih izvora: stru~ne litera-ture, od specijalizovanih institucija u zemlji, drugih organizacija koje imaju iskustvo ueksploataciji tehnologije i na osnovu rezultata istra`iva~ko-razvojnog rada. Sadr`aj pojedinih parametara je slede}i:1. Parametar tehnologije proizvoda (Tp): U okviru ovog parametra ocenjuju se a) `ivotni vek proizvoda( @v); b) servisiranjeproizvoda (Sp); c) razvoj proizvoda (Rp), a ukupni parametar Tp predstavljaproizvod ocenjenih faktora @v, Sp i Rp: Tp = @v Sp Rp. Op Zs KKs Is. S obzirom na organizaciju proizvodnje ocenjuje se da li je re~ o masovnoj, serijskojili pojedina~noj proizvodnji.Za{tita sredine predstavlja faktor kojim se ocenjujeneophodnost preduzimanja mera za{tite u vezi sa primenom nove tehnologije,kulju~enost tih mera i sredstava u integralni deo tehnologije koja se kupuje.Kvalifikaciona struktura je faktor kojim se ocenjuju neophodne kvalifikacije u vezisa novom tehnologijom i potreba menjanja kvalifikacione strukture zaposlenih uorganizaciji u vezi sa nabavkom nove tehnologije. Izvor sirovina predstavlja faktorza ocenu dostupnosti sirovina, njihove raspolo`ivosti , kvaliteta, koli~ine i cene,vezano za eksploataciju nove tehnologije. 3. Parametar tr`i{ta obuhvata slede}efaktore: a) priprema tr`i{ta (Prt); b) budu}i kupci (Bk). Utvrdjuje se mno`enjempredstavljenih faktora, Pt =Prt Bk. Priprema tr`i{ta je faktor kojim se ocenjuje potreba za dodatnom pripremomtr`i{ta proizvoda u vezi sa primenom nove tehnologije. Budu}i kupci je faktor kojise ocenjuje karakter kupaca proizvoda dobijenih novom tehnologijom. 4.Parametarna~ina pribavljanja tehnologije uklju~uje ocenu slede}ih faktora: a) na~in transfera(Nt); b) Obuka kadrova (Ok); sopstveni istra`iva~ko-razvojni rad (Ir). Utvrdjuje semno`enjem navedenih faktora, TT = Nt Ok Ir. Na~in transfera predstavlja ocenu uslova i oblika za transfer tehnologije koji senude. Obuka kadrova ocenjuje stepen ponmo}i u obuci i pripremi kadra u vezi sauspe{nom primenom nove tehnologije. Sopstveni istra`iva~ko-razvojni rad ocenjujeu kojoj meri je nabavkom nove tehnologije i uslovima pri nabavci ograni~en ilipodstaknut sopstveni istra`iva~ki rad na daljoj adaptaciji, modifikaciji i razvojutehnologije.. 7
  • 8. Ukupni indeks za rangiranje i ocenu tehnologije u okviru ponude tehnologije zapreduze}e utvrdjuje se mno`enjem navedenih parametara: I = Tp ITp Pt TT. Indeks se mo`e koristiti za rangiranje razli~itih tehnologija za proizvodnju istogproizvoda ili razli~itih tehnologija za proizvodnju razli~itih proizvoda. TEHNOLO{KA PIRAMIDA Bliski odnos izmedju nau~no-istra`iva~kog rada i tehnologije sagledava se{ematski tehnolo{kom piramidom: predstavljena je tehnolo{ka piramida. Oblikpiramide odra`ava broj i anga`ovanost kadrova u pojedinim fazamanau~no-istra`iva~kog rada, taj broj je globalno najmanji kada je re~ fundamentalnimistra`ivanjima ( vrh piramide), pa se dalje {iri prema osnovici, preko primenjenih irazvojnih, a najve}i broj je prisutan u fazi komercijalizacije nove tehnologije,predstavljene u osnovici piramide. Fundamentalna- osnovna istra`ivanja predstavljaju istra`ivanja u svim oblastima~ovekove delatnosti, a cilj im je pro{irenje postoje}ih granica nau~nih saznanja,oboga}ivanje nau~nih ideja i zakonitosti, stvaranje novih saznanja , re~ju , krajnji ciljim je {irenje granica nauke. To su inicijalna istra`ivanja ~iji je rezultat nau~nootkri}e, a daljim istra`ivanjima ono se proverava sa aspekta konkretne primene upraksi i preta~e u inovaciju - pronalazak primenjen i proveren u praksi. Primenjena istra`ivanja slede fundamentalna, i ona su usmerena ka prakti~nimciljevima, ka unapredjivanju prakse. Razvoj proizvoda i procesa proisti~e iz rezultataprimenjenih istra`ivanja i dalja doterivanja sa aspekta {to uspe{nije primene upraksi i konkretizovanja invencije za potrebe prakse sadr`ana su u razvojnimistra`ivanjima. to je i slede}a etapa nau~no-istra`iva~kog rada koji vodi ka nastankunovih proizvoda i tehnologija, predstavljena na tre~em nivou hijerarhije tehnolo{kepiramide. Na dnu piramide nalazi se komercijalizacija ili horizontalna difuzija pronalaska,inovacije. Tu se misli na tr`i{nu verifikaciju inovacije, od koje zavisi i stepen i brzinanjene horizontalne difuzije. Tehnolo{ka piramida ukazuje na neke zna~ajne odnose i zakonitostinau~no-istra`iva~kog rada i nastanka novih tehnologija: 1.Tehnolo{ke inovacije u savremenim uslovima sve vi{e su rezultatprogramiranog, usmerenog nau~no-istra`iva~kog i razvojnog rada.Tehnolo{keinovacije su sve manje rezultat slu~ajnog otkri}a, sve manje zavise od talenta isposobnosti pojedinaca. Razvijene zemlje registruju patente koji svedo~e ointenzitetu inovacijske aktivnosti, a poreklo tih inovacija u najve}em procentu senalazi u programiranom nau~no-istra`iva~kom radu, sprovodjenjem programiranih aktivnosti kroz faze njegove realizacije za koje sena nivou privrede i dru{tva izdvajaju znatna materijalna rsredstva i na tim programimasu anga`ovani zna~ajani ljudski resursi. 8
  • 9. 2. Model ukazuje na faze, etape u sprovodjenju nau~no-istra`iva~kog rada odideje(invencije) do prve proizvodne primene (inovacije). 3.Karakteristika savremenog doba je da se vreme vertikalne difuzije, od invencijedo inovacije, veoma skratilo, a da se i vreme horizontalne difuzije, kao rezultatintenzivnog tehnolo{ko razvoja, sve vi{e skra}uje. Model odnosa nau~no-istra`iva~kog rada i tehnologije predstavljen tehnolo{kompiramidom polazi od nekih pretpostavki i pojednostavljenja, stoga je samo pomo}nosredstvo u analizi kompleksnosti posmatranih odnosa u praksi. U praksi se retkonailazi na sasvim jasno izdvojene faze nau~no-istra`iva~kog rada, ~esto neka od njihizostaje, redosled nije uvek u praksi onaj koji je dat modelom, medju odredjenimfazama nastaju preplitanja, veze izmedju pojedinih faza- etapa nisu isklju~ivojednosmerne, ~este su povratne veze i uticaji, a model je jasno prepoznatljiv samo ufazama nastanka osnovnih, baznih inovacija. Ovim modelom je te`e objasnitinastanak i delovanje manjih, nisko-rizi~nih promena i adaptacija tehnologije kojesu veoma rasprostranjene i imaju zna~ajne efekte za savremenu proizvodnju. Poredtoga, tehnolo{ka piramida polazi od osnovnog [umpeterijanskog modela nastankatehnolo{kih inovacija: INVENCIJA - INOVACIJA - DIFUZIJA U savremenim uslovima, sa razvojem novih, informacionih tehnologija veoma suaktuelna pitanja u vezi sa pronala`enjem zakonitosti inovacionog procesainformacionih tehnologija. Klasi~ni model se u mnogim slu~ajevima smatraprevazidjenim i neupotrebljivim imaju}i u vidu pre svega specifi~nosti i radikalnoizmenjen karakter novih informacionih i savremenih proizvodnih tehnologija. Zasada je novi model tek u fazi deskripcije i analize karaktera i specifi~nosti novih uodnosu na klasi~ne tehnologije. U naporima ka uspostavljanju op{te teorijetehnologije, svaki model koji opisuje klju~ne zakonitosti njihovog nastanka i razvojadragocen je doprinos boljem razumevanju i upravljanju tehnologijom u celini. TEHNOLOŠKI SISTEM Identifikovanje tehnolo{kog sistema zna~i odredjivanje njegovih granica, odnosai zavisnosti prema okru`enju, sistemima vi{eg nivoa, s jedne strane , i definisanjenjegove unutra{nje strukture, elemenata, njihovih atributa i njihovih relacija s drugestrane. Medjusobna uslovljenost i zavisnost tehnolo{kog sistema sa okru`enjemproisti~e iz ~injenice da je po svom karakteru tehnolo{ki sistem otvoren, ve{ta~ki,dinami~ki, stohasti~ki sistem. Tehnolo{ki sistemi nalaze se u domenu materijalneproizvodnje kao proizvodni tehnolo{ki sistemi i van tog domena, u delatnosti vanmaterijalne proizvodnje, kada se nazivaju neproizvodni tehnolo{ki sistemi (uobrazovanju, zdravstvu, bankarstvu, i sl.).Tehnolo{ki sistemi u domenu materijalneproizvodnje predstavljaju zasebnu celinu koja je funkcionalno deo {ireg, proizvodnog 9
  • 10. sistema, koji je opet deo- podsistem poslovnog sistema u okviru opet specifi~nogdru{tveno-ekonomskog sistema. Pored tehnolo{ kog s i s te m a ~i j i j e os n ovn i s m i s ao u ob radi ,transformacijimaterijala iz jednog oblika u drugi, od ni`ih ka vi{im upotrebnimvrednostima i koji neposredno odredjuje karakter proizvodnog sistema, ostalipodsistemi proizvodnog sdistema bili bi podsistem projektovanja i konstrukcijeproizvoda, odr`avanja ma{ina, skladi{tenja i zaliha, za{tite na radu, unutra{njegtransporta, kontrole kvaliteta. Poslovni sistem, koji predstavlja sistem vi{eg nivoa u odnosu na proizvodni sistem,sadr`i pored ovog i sistem nabavke, prodaje, raspodele. Poslovni sistem je najni`isistem koji mo`e da predstavlja zasebnu organizacionu jedinicu privredjivanja -preduze}e. Uklju~ivanje u medjunarodnu podelu rada, kao preduslov sve intenzivnijeg iravnomernijeg razvoja sveta u celini, ja~a veze zavisnosti i medjusobne uslovljenostisvih navedenih nivoa posmatranja sa okvirima, ciljevima i zadacima {iregmedjunarodnog ekonomskog sistema. Sistemski pristup koji je primenjen u analizi tehonlo{kog sistema ima za cilj dasvu kompleksnost odnosa i uticaja prisutnih u svim oblastima ~ovekovog rada istvarala{tva pove`e u celinu uz mogu}nost primene jedinstvene metodologije zaanalizu kvantifikovanje i obja{njavanje odgovaraju}ih pojava sa krajnjim ciljem da se{to bolje i uspe{nije ostvari upravlja~ka funkcija - usmeravanje, koordinacija ikontrola svih aktivnosti u cilju ostvarivanja sve vi{eg nivoa i kvaliteta `ivota ~oveka. Proizvodni tehnolo{ki sistem odredjen je ulazom, tehnolo{kim procesom iizlazom. Tehnolo{ki proces se mo`e objasniti kao redosled zbivanja ili faza koje sejavljaju u toku rada ili postupaka grupisanih prema prirodi zbivanja i `eljenogizlaza. tehnolo{ki proces predstavlja povezivanje tehnolo{kih operacija radipretvaranja ni`ih upotrebnih vrednosti u vi{e uz svrsishodno delovanje ~oveka i radipretvaranja materijala iz jednog u drugi, `eljeni oblik. Dalje struktuiranje tehnolo{kog procesa dovodi do tehnolo{ke operacije kojapredstavlja promenu nekog predmeta ili ma kojih njegovih fizi~kih ili hemijskihsvojstava, njegovo sklapanje ili rasklapanjeod drugog predmeta ili pripremanje zadrugu operaciju, transport, kontrolu ili sme{tanje. operacijom se naziva i davanje iliprimanje informacija, planiranje ili ra~unanje. Operacijom , materijal ili uslugedobijajuformu proizvoda, bilo promenom njegovog oblika, kao {to je slu~aj uma{insdkoj obradi, bilo promenom njegovog hemijskog sastava u toku hemijskogprocesa, ili dodavanjem ili skodanjem materijala, kao {to je slu~aj pri monta`i.Operacija mo`e isto tako da bude pripremanje bilo kakve aktivnosti koja doprinosizavr{avanju proizvoda. Ra{lanjivanjem tehnolo{kih operacija dolazi se do zahvata, pokreta imikropokreta koji se razmatraju kad je obavlja analiza organizacije procesa, sastanovi{ta organizacije rada, sa osnovnim ciljem pove}anja produktivnosti rada.Na Osnovni elementi proizvodnog tehnolo{kog sistema su: 10
  • 11. 1. ulazni elementi:materijal, oprema (ma{ine, alati, postrojenja), energija, ljudskirad, projektovana tehnologija ( tehnolo{ka dokumentacija); 2. tehnolo{ki proces: sastavljen od tehnolo{kih operacija, zahvata, pokreta imikropokreta; 3. izlazni elementi: gotovi proizvodi, {kart, gubici u materijalu i energiji. Osnovniatributi ulaznih elemenata ujedno su i determinante izlaza: kvalitet, koli~ina i cena. TEHNOLO{KA DOKUMENTACIJA Tehnolo{ka dokumentacija kao ulazni element tehnolo{kog sistema ima osnovnizadatak da defini{e zakonitosti redosleda i na`ina izvodjenja tehnolo{kih operacija utehnolo{kom procesu, da defini{e vrste alata, sredstava za rad i na~ina rada sa njima,vrste materijala i pona{anje ljudi kao nosilaca radne aktivnosti, izvr{ne funkcije. Vrstei oblici tehnolo{ke dokumentacije variraju u razli~itim konkretnim slu~ajevima upraksi, i veoma su raznovrsni. Naj~e{}i i osnovni oblici tehnolo{ke dokumentacije su:1. tehnolo{ka karta, 2. tehnolo{ki postupak, 3. operacijski list. Kao polazna osnova za izradu tehnolo{ke dokumentacije radi se crte` gotovogproizvoda koji se `eli izraditi odgovaraju}im tehnolo{kim procesom. Crte` gorovihelemenata ( proizvoda) sastavljaju konstruktori i tehnolozi pri ~emu se nastoji dacrte` bude dovoljno precizno definisan kako bi se po njemu mogaox da uradikorektan tehnolo{ki postupak i korektni operacijski listovi. Pri tome, podrazumeva seda je izvr{en izbor tehnolo{kog procesa, na~ina obrade materijala prema zahtevimakoji se postavljaju za ispunjavanje zahteva optimizacije, efikasnosti , te se odabranitehnolo{ki proces dalje defini{e kroz tehnolo{ku dokumentaciju. Tehnolo{ka karta je pregled redosleda toka predmeta koji se obradjuje ili ma kognjegovog dela kroz fabriku ili odeljenje, s obele`avanjem pomo}u simbola svihpromena koje se de{avaju na posmatranom toku. tehnolo{ka karta sadr`i simbole zaoperaciju (o), transport (6), ~ekanje (D), kontrolu (p) i skladi{tenje (D). Tehnolo{ka karta mo`e se sastaviti po dva osnova:a) da se podje od postoje}ihsredstava za rad i rasporeda ma{ina i da se zatim defini{e redolsed i vrste operacijakoje se izvode na njima (tehnolo{ka ma{inska karta),ilib) da se podje od redosledatehnolo{kih operacija pa da se potom defini{e broj i vrsta sredstava za rad na kojimase izvode. Sredstvo za rad - ma{ina, uredjaj, postrojenje - kupuje se namenski za odredjeniposao, osim u slu~ajevima kada se radi o univerzalnoj vrsti ma{ina koje izvodeistorodne operacije na razli~itim predmetima rada. U slu~ajevima kada se proizvod~esto menja, kad su ma{ine univerzalne, zna~aj tehnolo{ke karte za definisanjetehnolo{kog procesa postaje sve ve}i.Tehnolo{ka karta sadr`i slede}e osnovnepodatke:- opseg sredstva za rad,- osnovno i pomo}no kretanje uredjaja na sredstvu zarad,- kvalitet obrade, tolerancija koja se mo`e posti}i,- veli~ina osnovnih i pomo}~nihkretanja uredjaja,- operacije koje se izvode na pojedinim ma{inama,- pribor i uredjajikoji se koriste radi izvodjenja operacija na sredstvu za rad. 11
  • 12. Tehnolo{ki postupak kao oblik tehnolo{ke dokumentacije defini{e naziv i brojoperacija sa opisom radnji u tehnolo{koj operaciji uz definisanje i drugih veli~ina:koli~ine materijala, vreme obrade, i sl. Polazi se od odabrane tehnolo{ke varijantevode}i ra~una o godi{njem planu proizvodnje odredjenog proizvoda. Opredeljivanjeza odredjenu tehnolo{ku varijantu po pravilu se oslanja na ekonomski povoljnijevarijante. Odabrani tehnolo{ki sled operacija mo`e se predstaviti kroz tehnolo{ki postupakizrade dela - vratila radnog kola. Tehnolo{ke operacije definisane tehnolo{kimpostupkom mogu se predstaviti slede}im redosledom:- poravnavanje izabu{ivanje,-struganje,- kontrola,- glodanje kanala,- bu{enje,- doterivanje,- termi~kaobrada,- kontrola,- bru{enje,- kontrola. Tehnolo{ki postupak se izradjuje na bazi crte`a gotovog dela. Operacijski list daje detaljan opis tehnolo{ke operacije sa opisom sredstava zarad, alata, sa opisom rada i detaljnim crte`om proizvoda (dela) koji se proizvodiodredjenom tehnolo{kom operacijom. Operacijski list obuhvata:- broj operacije, -naziv operacije, - oznaku ma{ine ili radnog mesta na kome se operacija izvodi,- brojdela,- naziv dela,- broj komada po proizvodu,- kvalitet, dimenzije i bruto te`inamaterijala od kog se deo izradjuje,- slo`enost posla,- elementi rada,- opis izvodjenjaoperacija prema rednom broju zahvata,- re`imi rada za izvodjenje odredjeneoperacije, - alat- stezni, rezni i merni. Oblik ove dokumentacije mo`e da bude razli~it. Detaljan operacijski listomogu}ava izvr{iocu da sagleda slede}e:- na~in izvodjenja operacije, - re`ime rada priizvodjenju operacije, - obja{njenje na crte`u gotovog proizvoda, - kojim alatomoperacija treba da se izvede, - posle koliko uradjenih komada po re`imima alat trebada se promeni, - kojim alatom treba da se obavi kontrolisanje odredgovaraju}ih kotakoje se obradjuju. Operacijski listovi obavezno sadr`e, pored gore navedenih podataka, i crte`gotovog proizvoda, odnosno dela na koje se izvodi operacija koja se detaljno opisuje. TEHNOLOGIJA I PRODUKTIVNOST Analize su pokazale da se izmedju 40 i 90 procenata ekonomskog razvoja mo`epripisati promenama u tehnologiji, ili da su tehnolo{ke promene uslovileekonomski razvoj i to u navedenom procentu.Isti~e se da pravovremeno prihvatanjetehnologije - koja podrazumeva organizacioni razvoj i informacione sistemeupravljanja sve do najnovije procesne automatizacije - predstavlja kriti~ni faktorekonomskog razvoja dru{tva, ali mnoga preduze}a nemaju ta~ne predstave o tomekakve tehnolo{ke opcije stoje pred njima. Polaze}i od ovako postavljene osnovne teze,analiza realnih, iskustvenih situacija potvrdjuje postavljeni stav i ukazuje na svuslo`enost problema izbora, nabavke, primene, usvajanja i daljeg usavr{avanjatehnologije u savremenim uslovima. Pri tome,ukazuje i na veoma {iroko tuma~enjepojma tehnologije koje nu`no u savremenim uslovima, podrazumevaju}i metode 12
  • 13. kojim se deluje na predmet rada i opremu, ali i znanje, upravljanje, organizaciju,kvalifikacije radnika, ve{tinu, itd. Podaci o promenama produktivnosti u poslednjihnekoliko decenija ukazuju na usporavanje stope rasta produktivnosti 1970-ih i 1980-ihgodina u odnosu na vrednosti iz 1950-ih i 1960-ih godina, u razvijenim,industrijalizovanim zemljama sveta.Ovaj paradoks, ili anomalija navela je nau~nikeda ovu pojavu bli`e sagledaju i otkriju njene uzroke. Uzroci zaostajanjaproduktivnosti se moraju sagledati {ire i kroz kompleksnu analizu koja }e uva`itimnoge zna~ajne ~injenice i promene vezuju}i se posebno za specifi~ni uticaj razvojatehnologije poslednjih decenija na dinamiku produktivnosti.Isti~e se jedan zna~ajanaspekt ostvarivanja sve ve}e produktivnosti, putem intenzivne tehnolo{keinovacijske aktivnost, bave}i se posebno fleksibilnim tehnolo{kim sistemima injihovim doprinosom u ostvarivanju rasta produktivnosti na nivou preduze}a, presvega. Tehnolo{ki napredak po~iva na intenzivnoj inovacijskoj aktivnosti, a ostvaruje severtikalnim i horizontalnim transferom tehnologije. Oba vida transfera tehniologijeu~estvuju podjednako i podjednako su zna~ajna za ostvarivanje tehnolo{kog napretka.Jedna od zna~ajnih odlika tehnolo{kog napretka je ostvarivanje porastaproduktivnosti svih anga`ovanih resursa u ostvarivanju materijalne proizvodnje ilipru`anju odgovaraju}e usluge. Sve analize i istra`ivanja u ovom pravcu ukazuju na to da se ravnomerni rastproduktivnosti zasniva na uravnote`enom i simetri~nom sprovodjenju tehnolo{kepolitike koja podjednak zna~aj pridaje oboma relevantnim faktorima tehnolo{kograzvoja: vertikalnom i horizontalnom transferu tehnologije.Treba ista}i datehnolo{ke promene iziskuju neophodne investicije kao prate}i element, obukukadrova, odgovaraju}e strukturne promene u privredi, pripremu uslova, novuorganizaciju i upravljanje, itd.Sve te posebne mere pripreme, pra}ene znatnimulaganjima u resurse materijalne i nematerijalne prirode uslovljavaju ka{njenje uprimeni tehnolo{kih inovacija,tako da je slabije izra`ena horizontalna difuzijauzro~nik usporenog rasta produktivnosti. Ukazuje se nadrugi oblik ka{njenja vezanza potrebnu adaptaciju i prilagodjavanje novom re{enju, posebno kada je re~ otehnolo{kim inovacijama. Prelazak na novu tehnologiju uvek iziskuje znatni porasttro{kova {to mo`e da uslovi ~ak i pad produktivnosti pre nego {to se zabele`i njeno~ekivani porast. Preduze}a koja nedovoljno uva`avaju strate{ke i organizacione aspekte novihtehnologija , zaosta}e u u svom razvoju. Za uspe{ni menad`ment tehnologije upreduze}u neophodno je uravnote`iti vi{efaktorski pristup koji uva`avapolivalentnost tehnologije u organizaciji.Uloga tehnologije u utvrdjivanju iostvarivanju poslovne stategije mo`e se posmatrati dvostrano:1. Tehnologija kaopolazna kategorija i osnovica za definisanje polja strate{kih opredeljenja pred ~ijimizborom se preduze}e nalazi, i 2. Tehnologija kao jedno od veoma zna~ajnih sredstava( resursa) putem kojih se poslovna strategija mo`e sprovesti. 13
  • 14. Produktivnost i kvalitet predstavljaju globalni izraz uspe{nosti preduze}a.Novatehnologija predstavlja jedno od na~ina, sredstava, resursa kojim se posti`e rastproduktivnosti i kvaliteta, medjutim to ne bi smeo da bude izolovani faktor. U praksi produktivnost treba sagledavati uva`avaju}i dvozna~nost tog koncepta: 1.Aspekt efikasnosti (ostvarenog autputa); 2. aspekt efektivnosti (ostvarenihrezultata). Stalna je te`nja,bez obzira na vrstu delatnosti, da se obezbedi rastproduktivnosti, kao potreba da se sa {to manje ulaganja ostvare {to ve}i, kvalitetnijirezultati. Produktivnost se ~esto vezuje za proizvodni sistem, izjedna~ava se saproizvodnom efiikasno{}u, tj. zahtevom da se kombinacijom proizvodnih resursaostvari {to ve}i obim fizi~kog proizvoda. Kada se govori, medjutim, o potrebi rastaglobalne produktivnosti u preduze}u, misli se na {ire zna~enje i tuma~enje ovogpojma. Taj op{ti cilj preduze}a vezan za rast produktivnosti se ostvaruje iverifikacijom proizvoda i usluga kroz ostvarenu prodaju na tr`i{tu, orijentacijompreduze}a ka zadovoljenju raznovrsnih potreba kupaca razvijanjem potencijala upreduze}u koji }e omogu}iti dugoro~no stalne inovacije i promene u skladu sa svespecifi~nijm, diverzifikovanim zahtevima tr`i{ta. Ovako postavljen cilj ostvarivanjaproduktivnostiu preduze}u iziskuje povezivanje, integrisano delovanje svih delovaorganizacionog sistema (tehnologije, marketinga, finansija, investicija,proizvodnje,organizacije , upravljanja) kako bi se obezbedila efikasnost i efektivnost. Kada se produktivnosti pridje sa aspekta efikasnosti, ona zna~i odnos izmedjuraspolo`ivih resursa i ukupne proizvodnje, Sa aspekta efektivnosti, produktivnost se bavi performansama sa aspektakrajnjeg korisnika (ve}a fleksibilnost, ve}i broj varijacija proizvoda). Tri su mogu}a pristupa u sagledavanju produktivnosti : 1. MAKRO PRISTUP, koji koriste ekonomisti da bi merili produktivnost celeprivrede i njenih grana i sektora; 2. MIKRO PRISTUP, je mnogo specifi~niji i bavi se merenjem produktivnostina radnim mestima; 3. MENAD`MENT PRISTUP bavi se sagledavanjem, merenjem i upravljanjemproduktivnosti organizacije, preduze}a u celini.Ovaj pristup se bavi aspektomefektivnosti koji mo`e da bude od najve}eg zna~aja za top menad`ere kada se donosestrategijske odluke. Za menad`ment, pove}anje produktivnosti predstavlja sinonim za pove}anjeprofitabilnosti. Razli~iti su pristupi merenju, pra}enju i kontroli produktivnosti na nivoupreduze}a. Mogu}e je izraziti:1.parcijalnu produktivnost, kao produktivnost jednogfaktora,2.multifaktorsku produktivnost, kao produktivnost dva ili vi{e razli~itihfaktora,3.globalnu produktivnost, kao produktivnost svih faktora, inputa. Parcijalna produktivnost se mo`e predstaviti kao:a) produktivnost rada, b)produktivnost ma{ina, c) produktivnost kapitala, d) produktivnost energije, e) ostalioblici. 14
  • 15. TEHNOLO{KI DETERMINIZAM U okvirima organizacionih nauka ve} dugo godina vodi se akademska, ~estosterilna diskusija oko tehnolo{kog determinizma. Princip, stav, filozofija tehnolo{kogdeterminizma u su{tini polazi od toga da postoji jednostavna kauzalna i/ilikorelativna veza izmedju vrste i karakteristika opreme i kontekstualnih istrukturalnih dimenzija organizacije, i da ta veza neposredno proisti~e i zasniva sena opremi, tj. promeni opreme.Ovakav stav je neodr`iv i mo`e se osporiti u nekolikota~aka.Prvo, polazi{te koje izjedna~ava opremu i tehnologiju prevazidjeno jesavremenim tokovima tehnolo{kog razvoja i pristupa u tuma~enju i analizi zna~enjatehnologije. Stoga, delovanje i zavisnost organizacije od opreme, ma kakava tazavisnost bila,pa ~ak i da je determiniraju}a, ne mo`e se nikako pro{irivati na koncepttehnolo{kog determinizma. Tehnologija je daleko {ira i pored opreme, hardvera,podrazumeva i metode, organizaciju i upravljanje, potrebne kvalifikacije i znanjapotrebnih da se ‘tehnolo{ki paket’ zaokru`io u integralnu celinu odredjenetehnologije sposobne da deluje u praksi. Nave{}emo i potpuniju definicijutehnologije koju je dao Jugoslovenski komitet za ETAN 1974. godine:"Tehnologijuodredjujemo kao skup tehnika i metoda koji pro{iruju mogu}nost ljudskogdelovanja na prirodu i poma`u njegovom upravljanju dru{tvenim procesima, aproizvod su nau~nih re{enja, ili druga~ije re~eno: tehnologija se mo`e odrediti kaoskup programa putem kojih se realizuju ljudske potrebe. Program je tada skupaktivnosti koje vode ostvarenju nekog cilja, a pod aktivnostima se podrazumevainterakcija subjekata i objekata." tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad,proizvodne postupke, primenu od strane korisnika, pored toga ona predstavlja idru{tveni odnos, podrazumeva kreativni talenat i smisao za organizovanje iupravljanje znanjem u pravcu njegove korisne primene.U mno{tvu definicijatehnologije treba ista}i da ona integralno obuhvata napore i odnos ~oveka premaprirodi i dru{tvu u cilju zadovoljenja svih njegovih potreba. Drugo, sasvim je otvoreno pitanje determinizma opreme u procesu spramodredjene organizacije. Ne mo`e se govoriti o kvazi-mehani~koj vezi izmedjuopreme i pona{anja ljudi u organizaciji. ^injenica je da su veoma razudjeni i razli~itina~ini na koje se mo`e ista ma{ina, isto sredstvo koristiti u organizaciji. Medjutim, treba re}i da su rasprave i sama teza o tehnolo{kom determinizmuukazale na zna~aj izdvajanja ovih kategorija , tehnologije i organizacije, i usmerileistra`ivanja ka preciznijem definisanju ovih pojmova i kategorija, kao i detaljnijemsagledavanju njihovog odnosa. Odnos tehnologije i organizacije mo`e se analizirati kroz globalne promene uovim oblastima kroz istoriju. Tehnolo{ki sistemi koji su dominirali u posleratnomrazvoju bili su zasnovani na jeftinim energetskim izvorima, nafti i derivatima i naenergetski intenzivnim materijalima (posebno petrohemije, sinteti~i materijali), avode}i su bili krupni proizvodja~i u industriji nafte, hemijskoj industriji,automobilskoj i drugim granama i delatnostima industrije sa masovnom 15
  • 16. proizvodnjom. idealni tip organizacije te`io je ostvarivanju kontinuelnog rokamonta`ne linije za masovnu proizvodnju identi~nih jedinica proizvoda. idealni tiporganizacijione strukture preduze}a bila je slo`ena organizacija sa kompleksnomhijerarhijskom i organizacionom strukturom koja, je iziskivala slo`enu administracijui kompleksnu i razudjenu upravlja~ku funkciju. “ Idealni” tip organizacije u sada{njem trnutku tehnolo{kog razvoja obele`enogintenzivnim unapredjenjem informacionih tehnologija u proizvodnji u zna~ajnoj meripovezuje projektovanje - upravljanje procesom proizvodnje - i samu proizvodnju iprodaju u zajedni~ki, integralni sistem i ~ini korak dalje u odnosu na ranije koncepcijemehanizacije i automatizacije. tehnolo{ki sistemi u okviru odgovaraju}ihproizvodnih sistema organizovani na ovoj osnovi te`e da proizvode fleksibilni ipromenljivi asortimanproizvoda i usluga. Promene u elektronici i informacionimtehnologijama, telekomunikacijama, dovode do intenzivnijeg prenosa informacija posvetu. Diverzifikovanost i fleksibilnost na svim nivoima zamenjuje ranije strogoodredjene , homogene sisteme.tr`i{ni uslovi privredjivanja i izo{trena konkurencijana medjunarodnim tr`i{tima roba i usluga name}u usvajanje novih tehnika itehnologija uz promenu uobi~ajenih oblika i na~ina proizvodnje i prodaje,efikasnije i delotvornije organizacije.Uspe{na primena novih tehnologija uz rastproduktivnosti uslovljena je reorganizacijom svih aktivnosti u proizvodnim ineproizvodnim delatnostima. Pri tome, ne treba gubiti iz vida ~injenicu da organizacija nije jednozna~noodredjena tipom tehnologije i tehnolo{kog sistema koji je u primeni. potrebno jenaglasiti da ne postoji nikakakv jednozna~ni tehnolo{ki determinizam koji biprirodu odnosa ~ovek-ma{ina povezivao sa vrstom organizacije, ve} se mora uva`itida jednoj vrsti tehnologije mogu odgovarati vi{eorganizacionihalternativa.Delovanje tehnologije i razvoj organizacije predstavljaju neodvojivekomponente sveukupnog tehnolo{kog napretka. Uzajamnu duboku povezanost iisprepletenost tehnologije i organizacijetreba integrisati u celovitu koncepciju imaju}iu vidu da tehnologija, oeganizacija rada, proizvodnje i upravljanje igraju sve aktivnijuulogu i vr{e veoma dubok uticaj na sve materijalne elemente proizvodnje. UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM Sagledavanjem uticaja tehnologije na funkcionisanje organizacije na kra}i i dugirok, u vezi sa polo`ajem i sveukupnom konkurentskom uspe{no{}u organizacije utr`i{nim uslovima privredjivanja,mo`e se uo~iti da se pojam uspe{nog upravljanjatehnologijom u preduze}u skoro neprekidno tokom dvadesetog veka vezivao zarazmatranje efikasnosti tehnologije u organizaciji.Prioritetom efikasnosti kao funkcije ciljakoja se postavlja u odnosu na tehnologiju u organizaciji, u drugi plan je stavljenorazmatranje pitanja inovacija u tehnologiji i karakteristika organizacije u kojimaone nastaju i postaju delotvorne. Ovo je ostavilo traga kako u teorijskim radovima 16
  • 17. tako i u praksi organizacija,a sve ve}a okrenutost ka inovacijama, danas, uslovila jepotrebu za novim tuma~enjima i re{enjima. Upravljanje tehnologijom se u su{tini zasniva na sistemskom pristupu koji pravidistinkciju izmedju:1. Anticipiranja, predvidjanja pravaca i potreba za tehnolo{kimrazvojem u budu}nosti.Tu se razmatraju procesi nabavke (izbora i/ili razvoja) novihtehnologija;2. Implementacije, konkretnih rezultata u primeni tehnologija upraksi.Tu se misli na operacionalna pitanja i organizacione faktore relevantne zauspe{nu primenu novih tehnologija. Prema ‘Zadacima u menad`mentu tehnologijom’ koje je ustanovio Nacionalnisavet za istra`ivanja SAD, 1987 godine,"Upravljanje (novim) tehnologijamapovezuje in`enjerstvo, tehni~ke nauke i discipline u okviru menad`menta,usmerene ka problemima upravljanja, razvoja i primene tehnolo{kih potencijala dabi se oblikovali i ostvarili strate{ki i operativni ciljevi organizacije". Imaju}i u vidu da se oblast upravljanja tehnologijom veoma intenzivno razvija,zna~ajna su pojmovna razgrani~enja u klju~nim podru~jima kojima se bavi. Razlikeizmedju pojmova upravljanje inovacijama i upravljanje tehnologijom , takve suprirode da se najbla`e mogu okarakterisati kao fuzzy odnos. U tom smislu, upravljanjetehnologijom bi se moglo prihvatiti kao {iri pojam koji obuhvata kako upravljanjeinovacijama ( vertikalnim transferom tehnologije - proizvoda i procesa) tako iupravljanje primenjenom tehnologijom u preduze}u ~iji je pojavni oblik konkretantehnolo{ki sistem preduze}a. Upravljanje tehnologijom u organizaciji je u stvarinaj{iri pojam u okviru koga posmatramo upravljanje inovacijama (inovacionimprocesima)u preduze}u,upravljanje horizontalnom difuzijom inovacija u preduze}ui upravljanje konkretnim tehnolo{kim sistemima, procesima i operacijama kaoizrazom ve} implementirane tehnologije. Upravljanje tehnologijom se na nivou preduze}a mo`e posmatrati kroz dveosnovne oblasti upravljanja: 1. upravljanje tehnolo{kim razvojem preduze}a i 2.upravljanje tehnolo{kim sistemima preduze}a. Upravljanje tehnolo{kim razvojemposmatra se u dva osnovna pravca: prvi podrazumeva upravljanje inovacionimprocesima u organizaciji, zna~ajnim faktorima uspe{nog vertikalnog transferatehnologije, dok drugi obuhvata upravljanje uspe{nim horizontalnim transferomtehnologije u organizaciji. Upravljanje tehnolo{kim sistemom podrazumevaupravljanje postoje}om tehnologijom u preduze}u ~iji je implementirani oblik ustvari konkretan tehnolo{ki sistem, sa svim procesima i operacijama u okviru njega.Strategijska opredeljenja ka inovacijama u tehnologiji i organizaciji deo susveukupnog menad`menta preduze}a, posebno izra`enog u oblasti tehnolo{kogmenad`menta. Pitanje efikasnosti i efektivnosti tehnologije u organizaciji usko jepovezano sa sagledavanjem op{tih, zajedni~kih karakteristika tehnologije, zakonitostinjenog nastanka, daljeg razvoja, usavr{avanja, uspe{ne primene i kvalitetnogtransfera. Potreba za uspostavljanjem te teorije tehnologije posebno je nagla{ena pojavom irazvojem novih, visokih, informacionih tehnologija. Klasi~ni koncepti i zaklju~ci u vezi 17
  • 18. sa odnosom tehnologije , organizacije i upravljanja, sa tehnolo{kim promenama,inovacionim modelima, modelima transfera i principima transferibilnosti radikalno semenjaju, do`ivljavaju proces preispitivanja, izmene i nove verifikacije. Nove tehnologije u savremenim uslovima obuhvataju usavr{ene, razvijenetehnologije koje karakteri{e izuzetna fleksibilnost i visoka stopa njihovih promena.Posebno mesto u razmatranju novih tehnologija zauzimaju fleksibilni proizvodnisistemi (FPS) koji ozna~avaju grupaciju proizvodnih sistema sa razli~itimmogu}nostima. Uop{teno gledaju}i, FPS predstavlja kombinaciju radnih stanica ( kao{to su CNC ma{ine i ma{inski centri), povezani automatskim sistemom unutra{njegtransporta i koje kontroli{e centralni ra~unar.FPS je konstruisan tako da proizvodifamiliju proizvoda i sposoban je da proizvede istovremeno razli~ite delove. Time seobezbedjuje fleksibilnost i odgovaraju}i stepen automatizacije i prednosti ekonomijeobima koji se obi~no vezuju za sisteme se neprekidnim tokovima.U osnovi FPS nalazise koncept grupne tehnologije (GT) koja ozna~ava organizaciju tehnologije uodgovaraju}e }elije ( ma{inske }elije) koje proizvode u celini sve delove u jednojfamiliji delova.Delovi se grupi{u prema sli~nostima u konstrukciji ili premapodudarnosti u operacijama njihove proizvodnje. Fleksibilnost se name}e kao osnovno obele`je pravaca budu}eg razvojaproizvodnih sistema. Sagledavanje agregatne proizvodne fleksibilnosti postavlja se tri zna~ajna pitanja: 1.Nove tehnologije mogu za preduze}e da zna~e obezbedjenje razli~itih tipovafleksibilnosti, {to uslovljava i razli~iti stepen i nivo sveukupne proizvodne fleksibilnostipreduze}a. Preduze}a,stoga, treba da utvrde koji tipovi fleksibilnosti pripadajukriti~nom domenu njihove aktivnosti. 2.Postoje vrlo izra`eni odnosi izmedju navedenih tipova fleksibilnosti o kojimatreba posebno voditi ra~una, sigurno je da postoje odgovaraju}a preklapanja izmedjunjih. 3. Razli~iti tipovi fleksibilnosti treba da se dovedu u vezu sa nivoom i vrstom novetehnologije koja se nabavlja da bi se obezbedio krajnji cilj konkurentske uspe{nostipreduze}a na tr`i{tu. Strategija upravljanja promenama u tehnologiji i organizaciji nema unapredpropisane recepte ili preporuke. Praksa bele`i uspe{ne i neuspe{ne projekte, a svakikonkretan slu~aj mora da se prati shodno specifi~nim karakteristikama. Tehnologijase mo`e primeniti u ~etiri oblasti ukupnog poslovanja:kod diverzifikacije proizvoda,uusavr{avanju proizvoda(usluga) , za unapredjivanje proizvodnih(operativnih)sistema) ili u oblasti upravlja~nog sistema( informacionog sistema).Teku}asposobnost jednog preduze}a da obezbedi uspe{no tehnolo{ke promene, da ih upotpunosti apsorbuje, ocenjuje se pomo}u tri pregleda ,bilansa koji su klju~ni za ocenute sposobnosti a vezuju se za sistemsku analizu funkcija i sposobnosti preduze}a:1.pregled i ocena sveukupne kulture organizacije, 2. pregled i ocena inovativnihsposobnosti,3. pregled i ocena tehni~kih sposobnosti. 18
  • 19. Kulturne i organizacione promene te`e je sprovesti od nekih mehanisti~kihaspekata tehnolo{kih promena. Kultura organizacije se defini{e kao skup normi,pretpostavki o vrednosti, pona{anju, odnosu koji uti~e na zaposlene na svim nivoima,te time uti~e i na karakteristike i pona{anje organizacije. Istra`ivanja tehnolo{kihpromena u organizaciji pokazala su da one ~esto iziskuju promene u kulturiorganizacije, a da odredjena kultura organizacije defini{e i odnos prema tehnolo{kimpromenama. Kao primer raznih orijentacija u kulturi organizacije navode se : -orijentisanost , okrenutost ka kupcima;- okrenutost ka rezultatima i performansamaunutar organizacije;- orijentacija ka budu}nosti;- tro{kovna orijentacija . Mo`e ista}ida je potrebno uspostavljati dualnu perspektivu u menad`mentu, visoku inovativnost iotvorenost ka promenama, s jedne strane,i dovoljnu efikasnost koja }e omogu}itiuspe{nu primenu inovacija u organizaciji, s druge strane. Imaju}i u vidu zna~aj tehnologije za obezbedjivanje konkurentske sposobnostipreduze}a na dugi rok, osvajanje boljih pozicija na tr`i{tu, uticaj i doprinos tehnologijena ostvarenje tako postavljenog krajnjeg cilja samerava se u svakom trenutku. UPRAVLJANJE TEHNOLO{KIM SISTEMOM Op{ta definicija upravljanja koja je primenjiva na sve vrste organizovanih sistemaje da je upravljanje ciljem odredjeni informacioni uticaj jednog sistema ( ilipodsistema) na drugi koji te`i da izmeni pona{anje ovog sistema ( podsistema) uodredjenom pravcu. Sa aspekta sadr`ine, upravljanje treba da obezbedi pravilnofunkcionisanje sistema, njegovu reprodukciju, razvoj i promene u skladu sakriterijumima cilja (efektivnosti). s formalne strane, upravljanje je informacioniproces stvaranja odraza realne stvarnosti, a zatim se pomo}u logi~kih operacijainformacije dalje obeadjuju i analiziraju. Poslednjih godina, teoreti~ari i prakti~arisuo~avaju se sa veoma kompleksnom problematikom vezanom za problemeautomatizovanih i automatskih sistema upravljanja. Uspeh u re{avanju tih problemastvori}e osnovu za br`e promene na liniji sve ve}eg tehnolo{kog progresa. Upravljanje tehnolo{kim sistemom treba posmatrati u okviru {ireg kontekstaupravljanja proizvodnim, poslovnim i upravljanja u okvirima dru{tveno-ekonomskogsistema. Jedno od primarnih zadataka koji se odvijaju u okvirima proizvodnihtehnolo{kih sistema, a to je transformacija predmeta rada delovanjem odgovraju}ihtehnolo{kih procesa, umnogome odredjuje i osnovni karakter i sadr`inu upravljanjatehnolo{kim sistemom. Osnovni cilj upravljanja je da se obezbedi planiranje,usmeravanje , koordinacija i kontrola svih atributa sistema i svih promena koje se utehnolo{kom sistemu odigravaju kako bi se ispunili predvidjeni izlazni rezultati,postigli postavljeni ciljevi, sadr`ani u efikasnosti i efektivnosti tehnolo{kog sistema. Upravljanje tehnolo{kim procesom mo`e se izolovano posmatrati ukoliko setehnolo{ki proces izdvoji i odrede se njegove fizi~ke karakteristike. Medjutim,upravljanje tehnolo{kim procesom mo`e se posmatrati i u okviru integralnog sistemaupravljanja jednom organizaciono-proizvodnom celinom. Celovitim hijerarhijskim 19
  • 20. pristupom treba odrediti mesto i zna~aj upravljanja tehnolo{kim procesom uintegralnom sistemu upravljanja.Upravljanje tehnolo{kim procesom sastoji se uplaniranju, usmeravanju, koordinaciji i kontroli svih operacija unutar tehnolo{kogprocesa prilikom transformacije materijala iz jednog oblika u drugi, odni`ih ka vi{imupotrebnim vrednostima. Na~ini upravljanja tehnolo{kim procesima u proizvodnji razlikuju se prema :na~inu proizvodnje, veli~ini serija, karakteru proizvodnje, opremljenosti rada, itd.Prema na~inu proizvodnje , upravljanje proizvodnim tehnolo{kim procesima deli sena:1. upravljanje tehonlo{kim procesima jedini~ne proizvodnje; 2. upravljanjemehanizovanim tehnolo{kim procesima; 3. upravljanje automatizovanimtehnolo{kim procesima. Ciljevi upravljanja tehnolo{kim procesima su oduvek bili isti,sa {to manje ulaganja obezbediti {to ve}i izlaz, pove}ati produktivnost,ekonomi~nost,rentabilnost, tj. voditi operacije u tehnolo{kom procesu ka {to uspe{nijem pretvaranjuiz ni`ih u vi{e upotrebne vrednosti. Automatizovani tehnolo{ki procesi kod kojih su razvijeni automatizovani sistemiupravljanja dolazi do optimizacije i racionalizacije proizvodnje, automatske kontrole,regulisanja i upravljanja proizvodnim procesom, upotreba ra~unarske tehnike uodlu~ivanju, kori{}enje zatvorenih upravlja~kih kola. Upravljanje automatizovanim tehnolo{kim procesom podrazumeva razvitaktehnologije do stupnja automatizacije. Automatizacija se javlja kao krajnja ta~ka unapretku koji je do`ivela masovna proizvodnja, kontinualni procesi. Nazivautomatizacija ili automacija upotrebljen je prvi put 1940. u Fordovoj fabricimotora iodnosio se na sisteme unutra{njeg transporta u okviru fabrike. Dalji razvoj se zasnivaona tri osnovna principa: usavr{avanje performansi ma{ina; stvaranje automatizovanogunutra{njeg transporta i razvoj metoda za pra}enje i kontrolu uredjaja. U klasi~nom konceptu automatizovanog sistema upravljanja tehnolo{kimprocesom ( kontinualnim, za masovnu proizvodnju) razlikuju se tri osnovna sistemaizgradnje u zavisnosti od slo`enosti algoritma upravljanja. 1. Sistemi logi~ko-programskog upravljanja tehnolo{kim procesima gde sealgoritmom upravljanja i odgovaraju}im programom za ra~unar unapred defini{elogi~ko vodjenje svih operacija prema zahtevima optimizacije, racionalizacije iefikasnosti procesa. prednosti ovakvog na~ina upravljanja nad ru~nim su znatne,isklju~uju se pogre{ene radnje ~oveka, omogu}ava se kori{}enje i primena informacijai metoda koje prevazilaze nivo znanja i dostupnost inofrmacija izvr{iocima, te se timepove}ava kvalitet obavljenog posla i sveukupna efikasnost tehnolo{kog procesa.Izmenom programa za ra~unar mogu}e je uneti nove elemente i izmeniti re`ime ivrstu operacija na lak, brz i precizan na~in. Nedostaci se vezuju za nepostojanjezatvorenog upravlja~kog kola, to su i dalje otvoreni sistemi upravljanja , naj~e{}evezani za upravljanje radom jedne ma{ine ili uredjaja (jednoprogramski ) , a redje seradi o ra~unarskom vodjenju vi{e ma{ina ili uredjaja ( vi{eprogramsko upravljanje). 2. Sistemi optimalnog upravljanja javljaju se kao slo`eniji automatizovani sistemiupravljanja koji uva`avaju i stohasti~ke, a delimi~no i slu~ajne pojave koje mogu da 20
  • 21. nastanu delovanjem tehnolo{kih sistema u praksi. To su zatvoreni sistemi upravljanja,gde se softverom obezbedjuje fleksibilnost upravljanja u vezi sa promenama koje sedogadjaju u realnom sistemu. Mogu biti bez adaptacije ( sa unapred datimstohasti~kim varijantama kretanja po upravlja~kim trajektorijama) ili sa adaptacijom,kada se radi o slo`enijim softverima koji imaju mogu}nost ‘u~enja’ na procesu ive}u fleksibilnost u odnosu na mogu}a stanja sistema ili procesa kojim se upravlja. 3. Sistemi kompleksnog upravljanja tehnolo{kim procesom re{avaju zadatkeproistekle odgovaraju}im organizacionim vezivanjem grupa tehniolo{kih procesa sa~itavim kompleksom osnovne i pomo}ne opreme, protocima materijala,polufabrikata i nosilaca energije. Ovi sistemi su kompleksni i spadaju u kategorijuorganizaciono-tehnolo{ke klase automatizovanih sistema upravljanja. U najnovije vreme nova vrsta i specifi~nost u okviru automatizacije upravljanjanastaje pojavom fleksibilnih proizvodnih sistema koji sve prednosti automatizacijedo tada primenjive isklju~ivo na kontinualne procese i masovnu proizvodnju, unose iu procese serijske proizvodnje prekidnog tipa. Nastala zahvaljuju}i pre svega razvojui unapredjivanju tehnologije, fleksibilna automatizacija se najvi{e zasniva narazvoju i unapredjivanju numeri~ki vodjenih ma{ina (NC- ma{ina), razvojumikroelektronike, razvojem senzora i mernih instrumenata, usavr{avanjem sistemaunutra{njeg transporta i skladi{tenja. Fleksibilni proizvodni sistemi su doveli dointegrisanosti svih funkcija u preduze}u i uslovili celokupni tr`i{ni nastup i uspe{nostfirme stepenom integrisanosti koji je postignut. Tehnolo{ki napredak koji je usloviorazvoj fleksibilne automatizacije u domenu proizvodnog sistema, name}e potrebuizgradnje fleksibilne organizacije koja }e biti u stanju da prednosti nove tehnologijeugradi u celovit novi koncept organizaovanja i upravljanja. S tim u vezi, danas jeupravljanje tehnolo{kim sistemom postalo neodvojivo od integralnog upravljanjaproizvodnim sistemom i poslovnim sistemom u celini. UPRAVLJANJE TEHNOLO{KIM RAZVOJEM Nu`nost upravljanja tehnolo{kim razvojem proisti~e iz ~injenice da svaki razvoj ipromena treba da slu`i ~oveku i da je svaki razvoj put ka zadovoljenju potreba ~ovekana sve vi{em nivou. ^ovek je pokreta~ razvoja, nosilac i izvr{ilac, i na kraju, on je iu`ivalac plodova razvoja. Na osnovu ovakvog stava mogao bi se pretpostavitiodredjeni automatizam na relaciji ‘~ovek - razvoj - ~ovek’, {to bi zna~ilo da ne postojibriga niti pitanje oko toga da li je odredjeni pravac razvoja u suprotnosti sa ~ovekom injegovim potrebama, budu}i da ga sam podsti~e, sprovodi i u njemu u`iva. Ne trebamedjutim, gubiti iz vida ~injenicu da je razvoj u celini slo`en proces, a tehnolo{kirazvoj kao motorna snaga globalnog, dru{tvenog razvoja , posebno je pokazao dauklju~uje niz problema u raznim vidovima tako da kao celina mo`e da izmakne iz ruku~oveka ukoliko se on ozbiljno ne pozabavi pitanjima upravljanja razvojem kaciljevima koje `eli da postigne na svim nivioma i u svim oblastima svog delovanja.Ti ciljevi se globalno odnose na podizanje nivoa standarda i kvaliteta `ivota. 21
  • 22. Razvitak nauke, sve ve}i nivo znanja i obrazovanosti stanovni{tva uz prakti~noiskustvo predstavlja osnovnu pokreta~ku snagu i faktor tehnolo{kog napretka. Trans-fer tehnologije, shva}en u op{tem smislu, kao razvoj, prenos i usvajanje novihznanja, tehnika i tehnologije, organizacije, kao i upravljanja tehnolo{kim sistemima,bitan je faktor i preduslov tehnolo{kog napretka, a to danas va`i za sve zemlje idru{tva bez obzira na dostignuti stepen razvoja, na dru{tveno-ekonomskouredjenje.Vidovi i na~ini transfera tehnologije se razlikuju, ali on je postao pojavasavremenog dru{tva i njegova neodvojiva komponenta. Tehnolo{ki napredak uti~e napove}anje produktivnosti rada, proizvodnosti dru{tva, a samim tim i na njegovoukupno materijalno bogatstvo. Rast materijalnog bogatstva dru{tva u celinioslobadja kreativne potencijale, uti~e na sve ve}i stepen obrazovanosti i akumuliranihznanja u dru{tvu, zna~i ekonomski i dru{tveni razvoj. Rastu}i kreativni potencijalidru{tva, zajedno sa rastom materijalnog bogatstva uslovljavaju dalji rast inovativnihsposobnosti, nu`nog preduslova za pojavu novih tehnologija i ostvarivanja daljegtehnolo{kog rasta i razvoja. Opisani zatvoreni krug ili lanac dru{tvenog razvoja ~ija jejedna od komponenti i tehnolo{ki razvoj, ukazuje na zna~aj i mesto upravljanjatehnolo{kim razvojem ka ostvarivanju `eljenih ciljeva razvoja dru{tva u celini. Potreba upravljanja tehnolo{kim razvojem na svim nivoima u dru{tvu proisteklaje iz prirode i karaktera samog tehnolo{kog napretka ~ijim kontinuiranimostvarivanjem se obezbedjuje tehnolo{ki razvoj. U sr`i tehnolo{kog napretka jetransfer tehnologije, vertikalni i horizontalni, medjutim razli~ite vrste transferatehnologije ne dovode uvek do tehnolo{kog napretka. To zna~i da je neophodnotransferom tehnologije upravljati kako bi se realizovao tehnolo{ki napredak. Poredtoga, svaka tehnolo{ka promena, nova tehnologija ne}e uvek zna~iti i ekonomskinapredak, a tehnolo{ki i ekonomski napredak kao faktori dru{tvenog napretka nisuuvek na liniji i u skladu sa dru{tvenim ciljevima razvoja. Upravljanje tehnolo{kim razvojem polazi od potrebe planiranja tehnolo{kograzvoja i tu posebno zna~ajno postaje tehnolo{ko predvidjanje. ^injenica da jetehnolo{ki razvoj najdinami~niji faktor privrednog i dru{tvenog razvoja i da je u ovomdomenu mogu}i najve}i transfer i saradnja medju zemljama u svetu,nametnuli su brzirazvoj i prodor tehnolo{kog predvidjanja kao neodvojive komponente svihstrate{kih pitanja razvoja tehnologije. Pored zna~aja tehnolo{kog predvidjanja uoblasti odredjivanja pravaca i upravljanja razvojem novih tehnologija,nau~no-istra`iva~kim radom kao preduslovom nastanka inovacija, dakle vertikalnimtransferom tehnologije, njegova uloga postaje posebno zna~ajna i kada je re~ oupravljanju tehnolo{kim razvojem zasnovanim na horizontalnoj difuziji tehnologija.Tada postaju aktuelna i predvidjanja u domenu razvoja kadrova, nove organizacije,tr`i{ta, ekonomskih efekata i finansijskih preduslova, {to se sve vezuje zatehnolo{ka predvidjanja u svrhu {to objektivnijeg planiranja , a samim tim iupravljanja tehnolo{kim razvojem neodvojivo vezanim za sve ostale komponenterazvoja . 22
  • 23. Upravljanje tehnolo{kim razvojem se mo`e definisati kao sistematska aktivnostupravljanja transferom tehnologije, a naglasak je na uspostavljanju ciljeva,predvidjanju uslova pod kojima }e se ciljevi ostvariti, pra}enju realizacije ciljeva ubudu}nosti i usmeravanju svih aktivnosti ka njihovom ispunjenju.. Pri tome postojipovezanost i uskladjenost ciljeva na razli~itim nivoima i to u smislu ostvarivanjaodgovaraju}e hijerahije medju njima. To zna~i da se i upravljanje tehnolo{kimrazvojem ostvaruje putem uspostavljanja odgovaraju}e upravlja~ke hijerarhijskestrukture koja vodi ra~una o razli~itim kriterijumima i aspektima zna~ajnim zauspostavljanje ovakve vrste odnosa. Na nivou preduze}a, upravljanje tehnolo{kim razvojem deo je strate{kogupravljanja tehnologijom u njemu. Strate{ko upravljanje tehnologijom podrazumevaupravljanje svim dinami~kim komponentama promene tehnologije koji }e dovestido postizanja planiranih, `eljenih ciljeva tehnolo{kog razvoja u budu}nosti. Ti seciljevi odnose pre svega na postizanje nekog `eljenog stanja tehnolo{kog nivoa inapretka u budu}nosti.To `eljeno stanje se mo`e okarakterisati kroz osnovne ciljevetehnolo{kog razvoja pre svega ekonomsko- finansijske , tehnnolo{ke idru{tveno-organizacione prirode. Izgradjeni su razli~iti modeli kvantitativne ikvalitativne prirode za pra}enje ispunjenosti ciljeva, radi efikasnijeg ispunjavanjaupravlja~kih zadataka tehnolo{kog razvoja na nivou preduze}a. Postoji ve}i brojpokazatelja , indikatora tehnolo{kog razvoja koji omogu}avaju pra}enje i analizuispunjenosti zadataka tehnolo{kog razvoja prema planom predvidjenim vrednostima,i oni se mogu sameravati i uporedjivati u svakom trenutku.28. Vrednovanjetehnologije Ocena i vrednovanje tehnologije nezamislivo je bez nekog postavljenog cilja isvrhe obavljanja aktivnosti vrednovanja.Vrednovanje tehnologije se naj~e{}e obavljasa krajnjim ciljem uporedjenja adekvatnosti neke tehnologije za konkretnu sredinuu kojoj }e ona biti primenjena. To zna~i da se u celini nije do{lo do nekoguniverzalnog merila vrednovanja neke tehnologije, ve} je to fleksibilan pojam kojise vezuje za konkretne potrebe uspostavljanja nekih vrednosnih kriterijumaprilikom izbora tehnologoje, prilikom njene nabavke, usvanja, prilagodjavanja idaljeg razvoja. U tom smislu, vrednovanje tehnologije mo`e se posmatrati u dvaosnovna pravca: 1. vrednovanje tehnologije kroz pokazatelje njenih karakteristika ueksploataciji, a to je vrednovanje tehnolo{kih sistema, procesa i operacija krozodgovaraju}e pokazatelje, i 2. ocena i rangiranje tehnologije kao odgovaraju}eponude u odnosu na konkretnu organizaciju u kojoj bi se mogle primeniti. Imaju}i u vidu gore navedeno osnovno razgrani~enje, postoji razlika u metodamai tehnikama za vrednovanje odredjene tehnologije. Kada je re~ o vrednovanjuprimenjene tehnologije, tehnolo{kih sistema, procesa i operacija kao izrazaprimenjene tehnologije u organizacijama, treba spomenuti razli~ite analizetehnolo{kog sistema koje su tu mogu}e. Postoje op{te, globalne i parcijalne analizekoje omogu}avaju vrednovanje tehnologije sa aspekta njene efikasnosti iefektivnosti u organizaciji u kojoj je primenjena. 23
  • 24. Pored toga tu su i pokazatelji tehnolo{kog nivoa i napretka odredjenetehnologije koji su formirani na osnovu odredjenih komponenti tehnologije, a koji sebaziraju na merenjima ve} primenjene tehnologije u praksi. Vrednovanje tehnologije kao dostignu}a, inovacije ,polazi od nekih njenihprojektovanih karakteristika i performansi. Takodje se predstavlja kroz karakteristikeosnovnih komponenti tehnologije, ali zasnovanih na projektovanim vrednostima.Za izbor novih tehnologija u preduze}u od posebnog je zna~aja podr{ka odlu~ivanjuprilikom izbora koja se stvara uspostavljanjem bilo kakvog mehanizma za ocenu ivrednovanje ponudjenih novih tehnolo{kih re{enja. Pored pokazatelja projektovanetehnologije, ovde se ocena i vrednovanje konkretne tehnologije dopunjavapokazateljima odredjene tehnologije sa aspekta konkretne situacije u organizaciji,planom predvidjenih ciljeva i o~ekivanja u vezi sa novim tehnologijama. Imaju}i uvidu kompleksnost pitanja ocene i vrednovanja tehnologije i nemogu}nostuspostavljanja nekog objektivnog univerzalnog kriterijuma njihove valorizacije, topitanje se re{ava shodno konkretnim potrebama nastalim pre svega u okviru {irihpotreba upravljanja tehnologijom na razli~itim nivoima u dru{tvu. @IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE Uspe{ni tehnolo{ki menad`ment u preduze}u podrazumeva i pra}enje `ivotnogciklusa tehnologije.Na krivoj `ivotnog ciklusa razlikuje se: 1. Prva faza-rani razvoj:to je rani period tehnologije pre nego {to ona do`ivljavaosnovnu tr`i{nu primenu; 2. Druga faza - ubrzani rast:centralni deo krive odnosi se na osnovni periodeksploatacije tehnologije. 3.Tre}a faza naziva se put ka zrelosti.Osnovne karakteristike ove faze su:malomogu}nosti za uvodjenje radikalno novih proizvoda; pove}ana borba za tr`i{te uuslovima njegove zasi}enosti; potreba da se smanje tro{kovi; naglasak na kvalitetukoji se ~esto manifestuje kroz proizvode sa produ`enim `ivotom uz odredjene servise idodatne usluge; visoke investicije da bi se ostvarila marginalna pobolj{anjatehnolo{ke performanse. Sagledavanje krive za pojedine tehnologije interesantno je i radi uspostavljanjadijagrama supstitucije za tehnologije gde se odredjuje polo`aj i dinamika promenapojedinih tehnologija u industriji. To ima uticaja na odredjivanje trenutka zapojedino preduze}e kada akcija postaje neminovna. @ivotni ciklus tehnologije i tehnolo{ka supstitucija pru`aju uvid u stanjetehnologija u industriji, a upravlja~ke odluke u organizaciji u tr`i{noj privredizasnivaju se na oceni stepena difuzije i mogu}nosti prodora na tr`i{te saproizvodima koji otelotvoruju novu tehnologiju.U tom smislu analiza `ivotnog ciklusaproizvoda, a pre svega supstitucija proizvoda, postaje itekako zna~ajna . Razmatranje `ivotnog ciklusa tehnologije u industriji za pojedina preduze}a odposebnog je zna~aja da bi ona odredila svoj stil menad`menta, tip upravlja~kog 24
  • 25. sistema i relativni status pojedinih funkcija, koje se menjaju u zavisnosti od faze urazvoju. U svetlu odnosa proizvod / tehnologija, potrebno je pa`nju usmeriti kaÈ 1) atributima proizvoda,koji tokom vremena trpe ve}e ili manjeizmene.Tehnologija determini{e odredjene atrtibute u proizvodu, u slu~aju potrebeizmena atributa usled zahteva tr`i{ta ( i kupaca) menjaju se i atributi proizvoda {touslovljava i izmenu, supstituciju tehnologija; 2) faktorima iz okru`enja koji mogu biti zna~ajni za supstituciju tehnologija (energetska kriza uslovila potrebu novih tehnologija sa alternativnim oblicimaenergije); 3) modi, dizajnu koji imaju odredjenog uticaja na one proizvode koji su podlo`nitim promenama , ali ne i na ve}inu proizvoda - kapitalnih dobara, ili industrijskihdobara; 4) ograni~enjima koja se ~esto javljaju u pogledu tzv komplementarnihtehnolo{kih inovacija i odnose se na zahteve infrastrukture, ili na potrebu nekihdrugih inovacija da bi primarna za`ivela. Mo`e se zaklju~iti da postoji bliskaisprepletenost medju tehnologijama i da se kroz kombinaciju tehnologija ( razli~itetehnologije koje se nalaze na razli~itim polo`ajima na S-krivoj `ivotnog ciklusatehnologije) sagledava strate{ki pravac promena koje se uvode u oblasti tehonlogijeu preduze}u. TEHNOLO{KE PROMENE Savremeno industrijsko doba nastalo burno industrijskom revolucijom krajemXVIII i u XIX veku u Evropi karakteri{e sasvim specifi~an skup proizvodnihpostupaka i oblika organizacije sa naj{irom primenom metoda transformacije jednogoblika energije u drugi, uz transportovanje energije na prakti~no neograni~enarastojanja u planetarnim okvirima, uz potiskivanje muskulaturne energije `ivotinja iizbacivanje iz upotrebe odgovaraju}e energije ljudi, upotreba svih poznatih fizi~kih ihemijskih metoda za oblikovanje supstance koja se obra|uje i promenu njenihosnovnih fizi~kih i hemijskih svojstava, kao supstanca za obradu koriste se prakti~nosvi materijali koji se u ~ovekovoj okolini nalaze, a broj i struktura kombinacijarazli~itih materijala su veoma {iroki i raznovrsni. Tehnolo{ke promene obuhvataju nove metode rada, nove ma{ine i alate, novuorganizaciju, nove proizvode, kvalifikacionu strukturu, na~ine upravljanja.Interesantno je analizirati podatke o brzini {irenja tehnolo{kih promena kroz vremekoje protekne od otkri}a do komercijalizovanja novine i primene u praksi. Taj periodse skratio, istorijski gledano. 1914. godine iznosio je u proseku 50 godina, 1920-1940. - 16 godina, 1945-1960. - 9 godina, do 1972. - 7 godina, do danas - 3-5 godina. 25
  • 26. Uo~ava se tendencija skra}ivanja vremena postanka i primene tehnolo{kihdostignu}a, skra}uje se i vreme njihovog horizontalnog {irenja do svih oblasti ljudskedelatnosti u kojima mogu da na|u svoju primenu. U globalu, sve tehnolo{ke promene savremenog doba ogledaju se kroz promene: 1. tehnologije u proizvodnji, 2. tehnologije sistema upravljanja. Tehnolo{ke promene u pravcu sve ve}eg tehnolo{kog napretka deluju naodgovaraju}e ekonomske promene i uslovljavaju ekonomski napredak, {to opetpredstavlja osnovu za promene i napredak dru{tva u celini. Savremena industrijska proizvodnja ima slede}e karakteristike: 1. na prostornom pomeranju ogromnih i sve ve}ih masa supstance, 2. na utro{ku srazmerno sve ve}ih koli~ina energije po jedinici proizvoda koji slu`eza zadovoljenje ~ovekovih potreba, i 3. na smanjenju koli~ine supstance koja kao gotov proizvod slu`i neposredno zazadovoljavanje ~ovekovih potreba u odnosu na ukupnu koli~inu supstance na koju se uproizvodnim postupcima deluje. Nave{}emo dva uzroka koji su doveli do kretanja tehnolo{kih promena u ovompravcu: prvo, ogromno iscrpljivanje prirodnih resursa, i drugo, reme}enje strukture(sadr`ine i odnosa) prirodne sredine.Od osnovnih tehnolo{kih promena koje mogu daodigraju odlu~uju}u ulogu u ravnomernijem razvoju sveta, a koje bi mogle i dadoprinesu ja~anju tehnolo{ke saradnje izme|u zemalja u razvoju i razvijenih zemalja,isti~u se: - pojava mikroprocesora, koji omogu}uju izgradnju najraznovrsnijih inteligentnihma{ina za najrazli~itije svrhe, namenjenih naj{irem krugu korisnika od pojedinaca donajkrupnijih proizvodnih sistema I dru{tvenih slu`bi koja je stvorila osnovu da se zasve te korisnike prema njihovim specifi~nim potrebama maksimalno efikasno, uz visokstupanj autonomije, vr{e sve zahtevane funkcije; - brz razvoj mini i mikro ra~unara, koji mogu da rade autonomno, da me|usobnokomuniciraju i da rade me|usobno povezani u zajedni~ku mre`u, udru`uju}i takosvoje kapacitete, stvorio je ve} sada tehni~ke mogu}nosti za postizanje visokog stepenaupravlja~ke autonomije i efikasnosti koja bi se zasnivala na sopstvenim kriterijumima~ak i veoma malih reprodukcionih sistema a, isto tako, i za ravnopravnu dobrovoljnusaradnju svih njihovih specifi~nosti (kolika je ekspanzija mini ra~unara najboljeilustruje primer firme DEC koja, kao najve}i proizvo|a~ mini ra~unara, od 1976.godine pove}ava godi{nje plasman tih ra~unara za 40% do 50%, dok godi{nja stopapove}anja proizvodnje i plasmana velikih ra~unara iznosi pribli`no 10%); - razvoj sredstava komunikacija koji je tako|e stvorio odgovaraju}e tehni~keuslove (koji, me|utim, zbog vladaju}ih proizvodnih i drugih dru{tvenih odnosa udana{njem svetu nisu iskori{}eni) za slobodnu i neograni~enu razmenu nau~nih,tehni~kih i tehnolo{kih znanja i ostalih informacija, {to je isto tako nu`na petpostavkaza ostvarenje u perspektivi visokog stepena autonomije i efikasnosti i malihreprodukcionih sistema; 26
  • 27. - razvoj tehnologije dobijanja repromaterijala recikla`om otpadaka kojaobjektivno smanjuje potrebu ekstrahiranja prirodnih sirovina, uz to {tedi energiju, i nataj na~in postaje jedan od trajnih ~inilaca pove}anja nezavisnosti nacionalnihekonomija i ekonomija u`ih prostora; - kori{}enje mikroorganizama za preradu razli~itih materijala, kao na priemr,metala (organometalurgija), otpadaka (proizvodnja gnojiva, biogasa), itd. i zaobavljanje drugih delatnosti (~i{}enje cisterni i zaga|enih prostora od nafte i sl.) {to,tako|e, delom smanjuje potrebu ekstrahiranja prirodnih primarni sirovina, po{topredstavlja svojevrstan vid recikla`e, a uz to smanjuje i potrebu za energijom; - razvoj tehnologije proizvodnje supstituta kao {to su to, na primer, razli~itisinteti~ki materijali, kojima se zamenjuju pojedine prirodne sirovine, a koji tako|esmanjuju potrebu za ekstrahiranjem tih sirovina; - razvoj tehnologije ekstrakcije sirovina iz siroma{nih, te{ko iskoristljivih ili do sadanepristupa~nih prirodnih resursa, kao {to su to, npr. neke rude, pojedine vrste drveta ibiljaka, naftni {kriljci, zatim nalazi{ta razli~itih minerala locirana u dubokim slojevimazemljine kore ili ispod morskog dna i sl. To sve objektivno doprinosi ravnomernojteritorijalnoj distribuciji odgovaraju}ih materijalnih pretpostavki proizvodnje; - razvoj tehnologije kori{}enja sun~eve i geotermi~ke energije, aeroenergije ienergije mora, {to smanjuje potrebu za ekstrahiranjem nefte i uglja; - produ`enje veka trajanja i podizanja nivoa kvaliteta nekih trajnih proizvoda -uo~eno, na primer, poslednjih godina u proizvodnji automobila - {to smanjuje obimpotro{nje primarnih sirovina, repromaterijala, rezervnih delova, servisnih usluga ienergije; - minijaturizacija nekih proizvoda i komponenti koja smanjuje obim potro{njeprimarnih sirovina, repromaterijala i energije i - razvoj novih tehnologija proizvodnje hrane, kao na primer, intenzivnogpovrtarstva, {to dovodi do pove}anja prinosa i omogu}ava da se prehrambeniproizvodi dobijaju i u do sada za to nepovoljnim klimatskim i drugim uslovima. Problem globalnog i ujedna~enog razvoja sveta naro~ito je izra`en tehnolo{kim iekonomskim jazom koji se produbljuje izme|u razvijenih i zemalja u razvoju.Mogu}nosti difuzije tehnolo{kih pronalazaka i br`i tehnolo{ki napredak zemalja urazvoju ote`an je ~injenicom da su visoke cene tehnolo{kih i nau~nih informacija, em-bargo, ograni~enja finansijske podr{ke razvijenih zemalja i primenenau~no-tehnolo{kih inovacija u zemljama u razvoju, stalno prisutni u odnosima kojivladaju u svetu. Usporavanje porasta efikasnosti proizvodnih procesa usledograni~enja, odnosno ote`avanja disperzije tehnolo{kih inovacija u zemlje u razvoju,onemogu}ava ove da budu ravnopravni partneri u ekonomskim odnosima, a time iekonomski interesantni za razvijene kao primaoci tehnolo{kih znanja. Nave{}emo posebno posledice tehnolo{kih promena, tzv. nuz-proizvode ubrzanogtehnolo{kog razvoja, koji su stalno prisutni i koji ote`avaju ve}i tehnolo{ki napredaksvih zemalja u svetu, name}u ozbiljne probleme i ugro`avaju budu}nost sveta: 27
  • 28. - energetska i sirovinska rastro{enost ~ime se pove}ava tra`nja svih korisnikaodgovaraju}ih tehnologija za energijom i sirovinama ~ije resurse i tokove kontroli{unavedeni subjekti; - rasipanje materijala koji dolaze iz zemalja u razovju, a ~ije su cene depresirane; - varvarski odnos prema prirodi i ljudskoj okolini koji se bespo{tedno eksploati{u, atime stvara prostor za nove poslove oko otklanjanja negativnih posledica na kojima sesti~u dodajni profiti razvijenih; - orijentisanost na najbogatije resurse (u kvantitativnom smislu - koli~inskinajbogatiji resursi, i u kvalitativnom smislu - resursi sa najve}om koncentracijom ikvalitetom sirovina), bez obzira gde se nalazi, u kom geopoliti~kom prostoru; - orijentisanost na najpristupa~nije resurse, a izbegavanje onih na velikimdubinama, ispod mora, itd.; - velika me|uzavisnost izme|u makrotehnologije (kojom su determinisanime|usobni odnosi izme|u velikih segmenata svetskog sistema reprodukcije, kao iizme|u pojedinih regiona), mezotehnologije (kojom su odre|eni odnosi izme|ukrupnih komponenata velikih tehni~ko-tehnolo{kih sistema), mikrotehnologije(kojom su definisani pojedini tehnolo{ki postupci i procesi) i samih tehni~kihsredstava i predmeta rada, ~ime se tako|e stvaraju uslovi da onaj koji kontroli{e~vorne karike lanca me|uzavisnosti vr{i globalnu kontrolu; - prete`na orijentisanost na tehni~ke inovacije proizvodnog asortimana asmanjenje proizvodnih tro{kova, a manje na pove}anje proizvodnosti rada i stvarnekorisnosti proizvoda; - razmrvljenost dru{tvenog bi}a radni~ke klase kroz teholo{ki uslovljenu podelurada i segmentaciju proizvodnog procesa iz ~ega proizlazi i dezintegracija svesti, pa ipoliti~ke akcije. Glavne tehnolo{ke promene koje }e bitno uticati na razvoj u svetu u perioduizme|u 1980. i 1990. predstavljene su na bazi tehnolo{kih predvi|anja koja polaze odve} razvijenih tehnologija i sagledavaju mogu}nosti njihovog {irenja i mogu}ihpromena u svetu. Osnovne tehnolo{ke promene predstavljene su po slede}im oblastima: 1. Novi materijali 2. Novi oblici energije i {tednja energije 3. Tehnologija u informatici 4. Biologija i biotehnologija 5. Poljoprivreda i agroindustrija 6. Valorizacija okeana 7. Svemir. Ove oblasti podrazumevaju slede}e osnovne karakteristike: 1. Novi materijali (nove plasti~ne mase, lepkovi i sl.); budu}i razvoj bi}e sav u znakuistra`ivanja, pronalazaka i razvoja novih materijala proisteklih iz potreba {tednjesirovina i energije. S druge strane, i same nove tehnologije nameta}e potrebu za novimmaterijalima (silicijum za potrebe elektronike, uranijum za struju, titan za aerobuse). 28
  • 29. 2. Novi oblici energije i {tednja energije obuhvataju: a/ prilago|avanje ipronala`enje izvora energija - pogotovo imaju}i u vidu pojavu naftne krize u svetu i b/{tednja energije, mogu}nosti njenog {to racionalnijeg kori{}enja. Kao rezultat ovakvih pojava javlja se: a) sve ve}e kori{}enje nuklearnih centrala, b) kori{}enje ma{ina i sistema sa racionalnijim kori{}enjem energije, c) promena ~itavih energetskih sistema (uz ve}e kori{}enje uglja kao energetskogizvora), d) pojava ma{ina i opreme za upotrebu obnovljive (reciklirane) energije, (solarniizvori energije, kori{}enje energije vetra, morskih talasa i dr.). 3. Tehnologije u informatici su poslednjih godina do`ivele veliku ekspanzijuposebno u industrijalizovanim zemljama, a tu se misli na razvoj ra~unarske tehnike itehnologije i mnogobrojne druge povezane kao {to su roboti, ma{ine za obradu teksta(wordprocesor), telekomunikacione tehnologije i druge. Treba ista}i pet osnovnih tehnolo{kih operacija koje se mogu izdvojiti u sviminformacionim tokovima bez obzira na njihov sadr`aj ili svrhu: obrada, prenos,~uvanje, prikupljanje, kori{}enje. Prve tri navedene operacije odvijaju se u okviru samog tehni~kog sistema, dok seposlednje dve odnose na kretanje izme|u sistema i okru`enja. Razvoj mikroelektronike uticao je na sve gore navedene aspekte delovanjatehni~kog informacionog sistema. Ono se mo`e pratiti od pronalaska tranzistora 1947.godine. Po~etak 1960-ih godina ozna~ava nastanak ere mikroelektronike po{to se vi{etranzistora povezuje u odre|eni ~ip (silikonski) dok su drugi delovi vezani zaelektri~na kola grupisana u integralna kola; mikroprocesor se pojavio oko desetgodina kasnije sabiraju}i sve funkcije elektronskog ra~unara na jedan “~ip”. Brojkomponenti koje se mogu kombinovati dostigao je cifru od jedan milion i taj broj idalje raste. Tehnolo{ki proces u ovoj oblasti pra}en je stalnim opadanjem ceneko{tanja, smanjenjem veli~ine i manjim tro{kovima energije uz istovremeni rastpouzdanosti sistema. Od zna~ajnih tehnologija u informatici treba pomenuti: a/ pojavu mikroprocesora (elektronska komponenta malih dimenzija sastavljenaod vi{e hiljada logi~kih kola ili ra~unarskih kola). Primenjuje se u raznim oblastima: - komponenta slo`enijih ra~unara, - komponenta terminala, - za kontrolu procesa u industriji, ku}i, automobilima; b/ informatika u domovima (tzv. ku}ni kompjuteri) sve vi{e se ogleda kroz {irenjemikroprocesora po domovima preko automatizacije ma{ina i aparata za doma}instvo,preko individualnih ra~unara za potrebe pojedinaca i kori{}enje terminala podomovima ~ime bi se obezbedilo raspolaganje doma}instava informacijama uzkori{}enje usluga preko terminala i veze sa ve}im ra~unarskim sistemima; c/ usavr{avanje tradicionalne informatike {to se ogleda kroz pojavu: - manjih i jeftinijih ra~unara, 29
  • 30. - ve}e primene u svim oblastima ~ovekove delatnosti, - ve}e efikasnosti, brzina i preciznosti tradicionalne ra~unarske tehnike; d/ razvoj robotike podrazumeva primenu posebnih automatskih ma{ina uproizvodnji i proizvodnim pogonima. Njihovom ve}om primenom nastavi}e se proceszamene i odsustvovanja ~oveka iz procesa rada. 4. Biologija i biotehnologija sastoji se od novih prodora u tehnici koji imaju za ciljda unaprede genetski in`enjeringdelovanje na hromozomski “paket” u genima da bise razvili korisni oblici mikroorganizama za ~oveka: antibiotici, vakcine, zapobolj{anje rasta i korisnih biljnih vrsta, za{titu od {teto~ina i dr. Mikroorganizmi (kao {to su bakterije, }elije ili delovi }elija) su u stanju daproizvedu mno{tvo razli~itih materija. Pod biotehnologijom se podrazumevazajedni~ka primena biohemije, mikrobiologije i procesne tehnologije, koja ima za ciljda se industrijski koriste te osobine. Dosad je poznato kori{}enje mikroorganizama uprocesima vrenja i fermentacije pri proizvodnji `ivotnih namirnica (hleb, sir, jogurt,pivo, vino). Od pre 40 godina pojavom antibiotika, a pre svega po~etkomsedamdesetih godina, saznanja iz ove oblasti su eksplozivno pro{irena. Posebno jezna~ajno bilo otkri}e do kojeg je do{lo 1973. da se jedna nasledna osobna presadi ustrukturu gena (DNA) druge vrste (genetski in`enjering). Ta mogu}nost manipulacijeznatno je doprinela pobolj{anju tradicionalnih procesa fermentacije i enzimskihprocesa, po{to se mikroorganizmi usmeravaju na odre|enu upotrebnu svrhu, a time semo`e vi{estruko pove}ati njihovo delovanje. [iroko polje mogu}e primenebiotehnologije nudi se u farmaceutskoj industriji, poljoprivredi, prehrambenojindustriji, hemijskoj industriji, u rudarstvu, u energetici, zatim pri otkrivanju novihsupstanci, kao i u mnogim drugim oblastima koje se jedva mogu sagledati. 5. Valorizacija okeana - smatra se da }e do 2000. godine nastupiti eksplozivni rast ikori{}enje resursa iz okeana. Smatra se da }e u tom domenu biti usmereni napori~oveka u budu}nosti jer tu su velike mogu}nosti za jo{ neiskori{}ene resurse. 6. Svemir - i dalje }e ostati nagla{ena ~ovekova te`nja da “osvoji visine” kako birazvio svoje mo}i opa`anja, kontrole i saznanja. Tu se posebno razvija upotrebasatelita {to ima veliki zna~aj za pobolj{anje pomorskih telekomunikacija, direktantelevizijski prenos, teledetekciju - posmatranje tla - otkrivanje nalazi{ta, biljnihkultura, {uma, okeana, meteorolo{kih istra`ivanja itd. Tehnolo{ke promene kao rezultat novih tehnolo{kih dostignu}a osnova sutehnolo{kog progresa a danas se brzina nastanka i stepen {irenja tehnolo{kih promenastalno pove}ava. Mogu}nost prodora i kori{}enje prednosti tehnolo{kih promena odstrane svih ~lanova me|unarodne zajednice, osnovni je preduslov budu}eg jo{ ve}egrazvoja sveta. Problemi transfera tehnologije, stoga, dobijaju prvorazredni zna~aj zaop{ti dru{tveni napredak ~ove~anstva. 30
  • 31. TEHNOLO{KA OPERACIJA T. o. je deo proizvodnog tehnolo{kog procesa u kome dolazi do transformacijematerijala iz jednog oblika u drugi uz svrsishodnu delatnost ljudi. Pri tome materijalprelazi sa ni`ih na vi{e nivoe upotrebne vrednosti. T. o. su blisko povezane sa specifi~nim karakteristikama materijala jer se u njimaneposredno deluje na materijal. Op{ti pregled tehnolo{kih operacija mo`e sepredstaviti na slede}i na~in: t. o. fizi~ke asocijacije; t. o. fizi~ke dezintegracije; t. o.fizi~kog izdvajanja; t. o. hemijske disocijacije; t. o. hemijske asocijacije; t. o. termi~keobrade; t. o. mehani~ke obrade; t. o. finalizacije. MATERIJALNI BILANS M. b. tehnolo{kog sistema predstavlja parcijalnu analizu tehnolo{kog sistema.Zasniva se na postulatu o konzervaciji resursa. U op{tem obliku ovaj postulat zna~i daukupni priliv - ulaz u proces ne mo`e da bude manji od zbira izlaza iz tog procesa. M. b. se utvr|uje na osnovu detaljne analize tehnolo{kog procesa i tehnolo{kihoperacija koje imaju za cilj transformaciju ulaznih u izlazne elemente. M. b. sesastavlja na osnovu utvr|ivanja koli~ine materijala na ulazu u tehnolo{ki sistem iupore|ivanja te koli~ine sa koli~inom dobijenom na izlazu iz tehnolo{kog sistema, pri~emu se utvr|uju i gubici materijala u tehnolo{kom procesu. Osnovna jedna~ina m. b.je: M1 = M2 + Mg, gde je: M1 materijal na ulazu, M2 materijal na izlazu i Mg gubitak materijala. M. b. se utvr|uje za: tehnolo{ki sistem u celini; za pojedine faze tehnolo{kogprocesa; za pojedine tehnolo{ke operacije; za pojedine ma{ine i ure|aje; za odre|enuvrstu materijala u tehnolo{kom sistemu. M. b. se prikazuje: 1. tablearno; 2. {ematski; 3. Kombinovano. TEHNOLO{KA S-KRIVA T. S. K. pokazuje sposobnosti tehnologije u odnosu na ulo`ena sredstva(kumulativne investicije) za istra`ivanje i razvoj koje se mogu zameniti i dimenzijomvremena. Ova se kriva naziva jo{ i S-krivom tehnolo{kog progresa. T. S. k. za tehnolo{ki progres prati promene specifi~nog tehni~kog parametra uvremenu. Na t. S. k. razlikuju se tri faze: faza nastanka, faza rasta i faza zrelosti. U fazinastanka tehnologije, po~etni napori donose sasvim marginalno pobolj{anje samihtehnolo{kih performansi. Kada se dostigne kriti~na masa znanja, nastaje ubrzani,skoro eksponencijalni rast, {to predstavlja drugu fazu. Tre}a faza je faza zrelosti kadadolazi do sporijeg unapre|ivanja performansi tehnologije usled tehnolo{kih iliekonomskih ograni~enja. Treba napomenuti da ista tehnologija mo`e da sepredstavlja razli~itim krivama u zavisnosti od toga koji se parametri te tehnologijerazmatraju. 31
  • 32. SUPSTITUCIJA TEHNOLOGIJE Razumevanje procesa sazrevanja tehnologije zna~ajno je iz vi{e razloga: sasazrevanjem tehnologije ciljevi i zadaci u vezi sa upravljanjem tehnologijom mogu dapomere te`i{te, da dobiju novi smisao i zna~enje, sa sazrevanjem tehnologije onapostaje osetljivija na promene i uvo|enje novih tehnologija. Potrebno je kontinuiranopra}enje svih novih mogu}nosti da postoje}a tehnologija ne bi do{la u fazu starosti izastarevanja ,a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene isupstitucija novim tehnologijama. Pored toga, sa sazrevanjem tehnologije menja secelokupni strate{ki pristup vezan za sveukupno upravljanje preduze}em, {to imaneposrednog uticaja na upravljanje svim ostalim funkijama u preduze}u, a menja se iposlovna strategija. @ivotni ciklus tehnologija koji ima svoje faze nastanka, rasta, zrelosti i starenjamo`e se analizirati na nivou industrijske grane ili u okviru preduz}a u odnosu na stanjeu grani. Ove analize su nu`na podr{ka donosiocima odluka, savremenimmenad`erima u re{avanju kompleksnih problema upravljanja tehnologijama naoperativnom, a mnogo vi{e na strate{kim nivoima upravljanja. Jedna od najva`nijihstrate{kih odluka vezanih za tehnologiju u preduze}u odnosi se upravo na odre|ivanjetrenutka i izbor nove tehnologije koja }e da zameni postoje}u. Stoga, zaklju}uje se,upravljanje tehnologijom se bavi stalnim balansiranjem izme|u napora usmerenih kaodr`avanju `eljenog nivoa efikasnosti postoje}ih, primenjenih tehnologija u praksi inapora usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija. Iako je gornja granica bilo koje tehnologije odre|ena njenim fizi~kimmogu}nostima, mo`e se pojaviti neka druga tehnologija, naj~e{}e sasvim nova, kojaima gornju granicu fizi~kih mogu}nosti na vi{em nivou. TEHNOLO{KA TRAJEKTORIJA Koncept t. t. blisko je povezan za razmatranje tehnolo{kog »re`ima« ili»tehnolo{ke paradigme« preduze}a. U zna~ajnoj meri inovacioni procesi tekukontinuirano i evolutivno. S vremena na vreme, me|utim, radiklane inovacijeprekidaju kontinuirani inovativni tok i na skokovit na}in prekidaju postoje}ename}u}i potrebu za novim tehnolo{kim procesima. Primeri su brojni, Besemerov(Bessemer) konvertor za proizvodnju ~elika, Dipontov (Dupont) pronalazak najlonaradikalno su izmenili sve do tada poznate tehnolo{ke procese. Neki autori koristenaziv tehnolo{ki re`im da bi objasnili nove mogu}nosti sadr`ane u ponudi novihtehnologija. Neki drugi, smatraju da ove nove okolnosti i radikalne inovacijepredstavljaju novu tehnolo{ku paradigmu. T. t. opisuju evolutivni pravac kojim se tehnologija razvija u vremenu. One se neodnose na radikalne promene u tehnologiji, ve} opisuju komtinualne, ~estomarginalne pravce promena u tehnologiji proizvoda i procesa. 32
  • 33. Na nivou preduze}a, koncept trajektorije predstavlja kontinuiranu evolucijutehnologije od ta~ke diskontinuiteta, radikalne inovacije. Prirodna trajektorijapreduze}a bi , stoga, odra`avala kumulativno nadogra|ivanje znanja i iskustava uodre|enoj oblasti. Treba jasno razgrani~iti t. t. preduze}a od op{te t. t. T. t. preduze}a odra`avatehnolo{ke promene u~injene u preduze}u tokom vremena.T. t. preduze}a jekontinualna, ona se gradi na pro{lim iskustvima. Diskontinuiranost op{te, generalne t.t. smanjuje ali ne ukida u potpunosti sve prednosti i vrednosti tog individualnogkumuliranog znanja i iskustva u preduze}u. TEHNOLO{KA DIVERZIFIKOVANOST Strategija razvoja, nabavke i kori{}enja novih tehnologija u preduze}u blisko jepovezana sa poslovnom strategijom, tako da se na nivou korporacije uvodi novikoncept o prirodi korporacije i njene osnovne delatnosti. Koncept multitehnolo{kekorporacije smatra se relevantnim za analizu strate{kih pitanja tehnolo{kog razvoja iinvesticija. Multitehnolo{ka korporacija je ona koja obavlja delatnost sa barem trirazli~ite tehnologije. Naravno, postavlja se veliko ograni~enje u vidu nedovoljnodefinisanog koncepta tehnologije, razlika i granica me|u tehnologijama, kao inedostatka dobro definisane klasifikacije tehnologija koja bi univerzalno bilaprihva}ena i usvojena. Polaze}i, me|utim, od dosad razvijene gra|e na temu op{tegkaraktera i pristupa razli~itim tehnologijama, kroz analizu tehnolo{kih predvi|anja,pitanja upravljanja tehnologijom, patenata, ima osnova da se konceptmultitehnolo{ke korporacije ipak u praksi mo`e primeniti. Multitehnolo{ka osnova jednog preduze}a blisko se vezuje za tehnolo{kudiverzifikovanost.Ona se defini{e kao {irenje tehnolo{kih sposobnosti preduze}a unovim tehnolo{kim podru~jima. U ovom smislu, tehnolo{ka diverzifikovanost je{irenje obima tehnolo{ke baze preduze}a. Ova ekspanzija ne mora nu`no da budepovezana sa diverzifikacijom proizvoda. Usled sve ve}e tehnolo{ke kompleksnostinovih proizvoda, potreba za ve}om tehnolo{kom diverzifikovano{cu , mo`e navestipreduze}e da se orijenti{e ka ve}oj specijalizaciji proizvoda, i da se time, u stvari,smanji njegova proizvodna diverzifikovanost, dok tehnolo{ka raste. TEHNOLO{KA MATRICA Cilj tehnolo{ke strategije je da obezbedi ravnomeran tok proizvoda/ usluga(autputa preduze}a) tokom vremena koji }e unaprediti: 1. poslovanje i 2.konkurentsku sposobnost preduze}a. Da bi se bli`e odredila konkurentska sposobnostpreduze}a ~esto se koristi matri~ni prikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebepredstavlja jednu poslovnu jedinicu.Matrice su veli~ine 2 x 2 ili 3 x 3, a na osama supredstavljeni: u~e{}e na tr`i{tu i mogu}nosti rasta. Sli~na analiza mo`e da se uradi zaportfolio tehni~kih aktivnosti preduze}a, gde su ose: stopa tehni~kog napretka i 33
  • 34. tehnolo{ka pozicija. Dva portfolija preduze}a - tr`i{ni i tehnolo{ki - imaju izuzetnizna~aj za preduze}e, ali se i su{tinski razlikuju. Tr`i{ni portfolio predstavlja teku}e stanje i o~ekivani razvoj postoje}ih i budu}ihproizvoda na sada{njem nivou znanja. Mnogi faktori koji opredeljuju tr`i{ni rast nisutehnolo{ki odre|eni i odnose se na demografske, ekonomske ili modne faktore, naprimer. Tehnolo{ki portfolio ukazuje na sposobnost i mo} preduze}a u odnosu napotencijal neke tehnologije i obuhvata du`i vremenski period. Razli~ite predstave opreduze}u i o budu}im tehnolo{kim i poslovnim strategijama koje ono treba daodabere, ~esto izviru upravo iz razlike dva navedena modela. ^injenica da nekopreduze}e ima vode}u ulogu u tehnologiji koja tek nastupa sa velikim razvojnimpotencijalom ne zna~i da }e to preduze}e razviti proizvode sa zna~ajnim tr`isnimpotencijalom. Ova dilema bi se mogla uspe{no razre{iti samo ukoliko bi bilo mogu}esasvim ta~no odrediti uticaj nove tehnologije na polo`aj preduze}a na tr`i{tu.Tehnolo{ka predvi|anja su jedan od na~ina da se taj uticaj {to bli`e sagleda, aliiskustvo pokazuje da ima neizvesnosti i rizika u tome. BRAINSTORMING - METOD TEHNOLO{KOG PREDVIDJANJA Brainstorming u doslovnom prevodu sa engleskog jezika zna~i mo`dana oluja.Osnovni cilj primene ove metode u tehnolo{kim predvidjanjima je iniciranje,generisanje ideja kao pokreta~a budu}ih pravaca osnovnih, primenjenih i razvojnihistra`ivanja u oblasti razvoja tehnologije i proizvoda. U literaturi i primeni se nalazi vi{e varijanti ove metode, a mo`e se na}i i podnazivom Metoda kolektivnog generisaja ideja. Razli~iti autori na razli~it na~inpristupaju mogu}oj podeli metoda tehnolo{kog predvidjanja, a prema jednoj od tihpodela Brainstorming, Delfi metod i Utopija metod spadaju u tipi~ne predstavnikeintuitivne grupe metoda tehnolo{kih predvidjanja. Zajedni~ko svojstvo intuitivnih metoda i karakteristi~no obele`je predstavljaoslanjanje na subjektivne procene odabranih stru~njaka u pojedinim oblastima,njihovo profesionalno znanje, iskustvo i intuicija se na racionalan i sistemati~an na~inkoriste u cilju predvidjanja budu}nosti. Brainstorming metoda se mo`e na}i i u okvirugrupe kvalitativnih metoda predvidjanja, kada je osnovna podela na kvalitativne, tj.one koje koriste subjektivne procene, intuiciju stru~njaka , i kvantitativne koje seoslanjaju na kvantitativne podatke, statisti~ke metode, metoda ekstrapolacije trendaje jedan od tipi~nih predstavnika. U mno{tvu razvijenih metoda tehnolo{kog predvidjanja zna~ajno je pitanje izboraprave metode za konkretne potrebe i problem koji se postavlja. Navode se nekiosnovni kriterijumi za izbor i opredeljivanje za odgovaraju}u metodu, a postavljanjeprioriteta je jedan vid organizovanja kriterijuma koji omogu}ava brzo eliminisanjemetoda koje ne odgovaraju. Osnovni kriterijumi izbora su: - ta~nost, preciznost metoda; 34
  • 35. - dostupni podaci o problemu u poredjenju sa zahtevanim podacima da bi semetoda mogla uspe{no da primeni; - vremenski horizont predvidjanja; - tro{kovi u vezi sa primenom odredjene metode; - lako}a i jednostavnost primene odredjenog metoda predvidjanja. Cilj Brainstorming metode je generisanja {to ve}eg broja originalnih ideja obudu}em razvoju novih tehnologija. Metoda se posebno razvijala u pravcuobezbedjivanja uslova za izra`avanje u {to ve}em stepenu kreativnosti, originalnosti inezavisnosti stru~njaka, kao odabranih u~esnika u sprovodjenju metode. Sama procedura realizacije Brainstorming metode usmerena je ka oslobadjanjupojedinaca - stru~njaka, u~esnika brainstorming sesije od tradicionalnih ograni~enja iuzansi koje ih sputavaju u pronala`anju i izra`avanju novih pristupa, novih ideja kadaje re~ o razvoju novih tehnologija u budu}nosti. Osnovna pravila Brainstroming procedure su slede}a: 1. Metoda se sprovodi organizovanjem otvorenih, grupnih sastanaka,sesija,odabranih stru~njaka u pojedinim oblastima relevantnim za oblast tehnolo{kihpredvidjanja; 2. U okviru sesija podsti~e se izra`avanje svih novih ideja, mi{ljenja i stavova, makako neobi~ne, nerealne ili bezvredne one izgledale u poredjenju sa tradicionalnimmi{ljenjem ili mi{ljenjem ostalih u~esnika; 3. Sve izra`ene ideje i zamisli po pojedinim pitanjima se evidentiraju; 4. Tokom zajedni~kog rada u okviru sesije nije dozvoljeno kritikovati,omalova`avati ili unapred odbacivati nove zamisli i ideje; 5. U cilju sprovodjenja osnovnih pravila Brainstorming procedure, svaka sesija seunapred priprema i postoji vodja sesije koji treba da bude odabran po slede}imkriterijumima: a) poznavanje Brainstorming metode i na~ina njenog sprovodjenja; b) poznavanje na~ina prezentacije rezultata sprovodjenja Brainstorming metode; c) poznavanje ciljeva sprovodjenja brainstorming metode; d) poznavanje oblasti predvidjanja kako bi se obezbedili relevantni podaci zapredvidjanje. Posebno osetljiva uloga vodje sesije je u spre~avanju “rasplinjavanja” diskusije,divergentnih tokova misli i ideja koji mogu da se razviju, {to mo`e da onemogu}igenerisanje novih ideja,pravaca i alternativa po odredjenim unapred odredjenimpitanjima i problemskim oblastima.U tom mislu, vodja sesije bi trebalo da posedujesposobnost da usmeri grupu ka razmi{ljanjima koja vode novim re{enjima, ali bezsputavanja njihove kreativne misli. Ta ravnote`a se posti`e tako {to se u po~etkuodredjuje precizno cilj i problemska oblast i defini{u se pitanja na koja se o~ekuju novare{enja za budu}nost. Treba ,medjutim, pomenuti, da ove restrikcije, bez obzira nanjihov prakti~ni zna~aj u efikasnosti sprovodjenja metode, mogu da ograni~e kreativniproces. 35
  • 36. CAD/CAM SISTEM Razvoj ra~unarske tehnike i tehnologije doveo je do posebno zna~ajnih rezultata uoblasti sve ve}e primene digitalnih ra~unara u konstruisanju i samoj proizvodnjiindustrijskih proizvoda. Napredak mikroelektronike nije doveo do nastanka samoma{ina kojima se ra~unarski upravlja (NC-engl. numerically controlled- ma{ina ),nego je doveo i do stvaranja savr{enijih robota, novih senzorskih tehnika i do razvojaintegralnog konstruisanja proizvoda pomo}u ra~unara (CAD - Computer Aided De-sign) i proizvodnje pomo}u kompjutera (Computer Aided Manufacturing). Ovakavrazvoj je uslovio nastanak integralnog ra~unarski vodjenog sistema proizvodnje (CIM- Computer Integral Manufacturing). Razvoj CAD i CAM sistema omogu}ili suprelazak na fleksibilnu automatizaciju. CAD podrazumeva primenu ra~unarskegrafike kod konstruisanja proizvoda, a CAM podrazumeva ra~unarski kontrolisanema{ine koje se mogu vi{e puta programirati (reprogramirati) radi izvodjenja razli~itihoperacija da bi se ostvarila integralna podr{ka ra~unara u projektovanju i realizovanjutehnologije proizvodnje. Povezan sistem CAD/CAM-a umnogome skra}uje vreme izmedju konstrukcije iproizvodnje uz velike prednosti u pogledu produktivnosti proizvodnog sistema. Kaokrajnji cilj, navodi se uspostavljanje kompjuterski integrisane proizvodnje, CIM-a, iliautomatizovane fabrike. CAD sistem se obi~no hardverski sastoji od interaktivne grafi~ke jedinice,centralnog procesora, jedne ili vi{e radnih stanica, terminala sa grafi~kim displejom,{tampa~a, plotera i crta~ke opreme. Pored toga, on obuhvata softver za kreiranje slikena terminalima sa grafi~kim displejom, za manipulaciju slike, za obavljanje raznihkonstrukcionih prora~una i za analizu konstrukcije. Ovaj sistem omogu}ava korisnikukonstruisanje komponenti, proizvoda, alata ili uredjaja.CAD sistemi imaju nizprednosti i u savremenim uslovima u~injen je zna~ajan prodor na planu ostvarivanjaefikasnijeg razvoja i unapredjivanja proizvoda kao neposredna posledica uvodjenjaCAD-a. U tr`i{noj privredi fleksibilnost proizvodnje i proizvodnog asortimana organizacijepredstavljaju bitan preduslov konkurentnosti i razvoja. CAD je prvobitno zami{ljenisklju~ivo kao pomo} in`enjerima konstruktorima u realizovanju crte`a pomo}urazvijene ra~unarske grafike i kao zamena za ru~no crtanje javlja se crtanje elektronskina ekranu. Ra~unar je programiran da kombinuje geometrijske i numeri~ke podatketako da se prethodna skica mo`e brzo transformisati u precizan crte` i prikazatigrafi~ki na ekranu. Mogu}e je lako i brzo uneti modifikacije i promene na crte`u.Ra~unar omogu}ava rotaciju objekata i obezbedjuje da se oni posmatraju iz razli~itihuglova, u razli~itoj razmeri i u `eljenom preseku. Podr{ka ra~unara u konstruisanjuomogu}ava rastere}enje konstruktora od mukotrpnog crta~kog posla, a ve}ukoncentraciju na kreativne aspekte konstrukcije. Pored zna~ajne uloge u unapredjivanju same tehnike crtanja, sistemi CAD spsobnisu da elektronski spajaju razli~ite delove i da ispitaju krajnje konstrukciono re{enje. 36
  • 37. Ovi sistemi omogu}avaju simulaciju performansi budu}eg proizvoda. Pona{anjeproizvoda pod delovanjem uticaja iz okru`enja, pritiska na primer, mo`e se ispitivatipomo}u ra~unara. Na ovaj na~in, mogu}e je ispitivanje novih ideja pre nego {to seizgrade skupi prototipovi. CAD sistemi obezbedjuju porast produktivnosti rada,znatne u{tede i pove}anje efikasnosti rada. CAM sistem obuhvata programiranje NC ma{ina i uredjaja za unutra{nji trans-port,planiranje materijala, planiranje proizvodnje i rasporedjivanje, itd. CAM sistemise oslanjaju na prethodnu konstrukciju dobijenu CAD sistemom. Upotrebom CAMsistema, automatizacija se uvodi i u prekidne procese ~ime se njihova efikasnostpove}ava. CAM sistemi primenjeni na prekidne, diskontinualne procese zna~iupotrebu univerzalnih numeri~ki kontrolisanih ma{ina koje su u stanju da vr{e obradurazli~itih delova ~ime se posti`e potrebna fleksibilnost proizvodnih asortimana. Trebaista}i da u prekidnim procesima, 95 odsto vremena tro{i se na ~ekanje, kretanje,skladi{tenje, a samo 5 odsto obuhvata neposredne proizvodne transformacije. CAMzna~ajno unapredjuje produktivnost skra}uju}i neproizvodne delove ukupnogvremena.CAM - om se obezbedjuje koordinacija operacija na razli~itim ma{inama uznjihov optimalni raspored i uz upravljanje svim tokovima u sistemu. Ra~unarskapodr{ka projektovanju i upravljanju proizvodnjom obezbedjuje visok stepenautomatizacije i tehno-ekonomsku optimalnost procesa. Tipi~an CAM sistem zna~ida pojedina~ne ma{ine kontroli{e mikrokompjuter, vi{e razli~itih ma{ina povezane suminikompjuterom, a ovi se potom povezuju radom centralnog ra~unarskog sistema.Ra~unarska podr{ka konstruisanju proizvoda , neposredno vezana za projektovanjetehnologije i vodjenje proizvodnje zna~i ve}u fleksibilnost proizvodnje i predstavljajedinstven sistem danas poznat kao CAD/CAM sistem u proizvodnji. Sintezom ovihdveju funkcija, konstrukcije i proizvodnje, uz podr{ku ra~unara, dolazi do nizaprednosti od kojih su najzna~ajnije skra}ivanje potrebnog vremena od konstrukcije doizrade gotovog proizvoda, pove}anje kvaliteta proizvoda , pove}anje proizvodnefleksibilnosti, ve}i stepen automatizacije proizvodnje i smanjivanje potrebnih zaliha. EKSPLORATORNE METODE TEHNOLO{KOG PREDVIDJANJA Tehnolo{ka predvidjanja obavljaju se u svim oblastima ~ovekovog delovanja ( jerse i tehnologija mo`e na}i svuda), u svim oblastima u kojima ~ovek nastoji da svojimaktivnim odnosom deluje na okolinu zadovoljavaju}i svoje najrazli~itije potrebe -materijalno-egzistencijalne prirode i nematerijalne. Metode tehnolo{kogpredvidjanja su se danas razvile u posebnu kategoriju metoda predvidjanjaprilagodjenih potrebama predvidjanja vezanih za tehnologiju. Specifi~nost metoda itehnika tehnolo{kog predvidjanja u odnosu na druge oblasti predvidjanja ogleda sekroz specifi~nost i sadr`aj same oblasti predvidjanja, podataka kojima se raspola`e,~injenicom da tehnolo{ki progres i neograni~ena inovativna sposobnost ~oveka unosiveliki rizik i neizvesnost u pogledu budu}nosti tehnologije {to je i uslovilo da se te 37
  • 38. metode zasnivaju u velikoj meri na imaginiaciji, intuiciji, subjektivnosj ocenistru~njaka i nau~nika od kojih zavisi uspeh i kvalitet samih predvidjanja. Metode i tehnike tehnolo{kog predvidjanja mogu se svrstati u dve osnovnekategorije, zavisno od pristupa koji je u njima dominantan: 1. eksploratorne metode i2. normativne metode. Eksploratorne metode polaze od saznanja na osnovu podatakao pro{losti i sada{njosti i okre}u se ka budu}nosti na heuristi~ki na~in sagledavaju}i iodmeravaju}i sve mogu}nosti i alternative budu}ih tokova i pravaca razvojadogadjaja.Su{tina pristupa eksploratornih metoda je da se tehnolo{ke karakteristike,parametri i performanse tehnologija projektuju u budu}nost na osnovu akumuliranihznanja, iskustava i podataka iz pro{losti. Najvi{e se zasnivaju na aksiomima da prirodane pravi skokove, da postoji kontinuiranost u dinamici pojava i dogadjaja. Eksploratorne metode i normativne metode su veoma ~vrsto isprepletene i te{ko jepovu}i jasnu granicu medju njima. Jedna od podela metoda tehnolo{kog predvidjanjakoja dosledno uva`ava podelu na eksploratorne i normativne isti~e, da sueks ploratorne metode: me t od s u b j e kt i vn e proce n e , B rai n s t orm i n gmetoda,simulacija, scenario metoda, teorija igara, Delfi metod, matrice zavisnosti,analogije, morfolo{ka analiza, ekstrapolacija vremenskih serija, kriveu~enja,operacione metode i modeli. EFIKASNOST TEHNOLO{KOG SISTEMA Analize tehnolo{kog sistema obavljaju se radi izbora novog,optimalnogtehnolo{kog sistema ili radi odredjivanja pravaca razvoja i promena u okvirupostoje}ih tehnolo{kih sistema u cilju njihovog pobolj{anja. Ove analize se obavljajuglobalno sagledavaju}i rezultate i delovanje tehnolo{kog sistema u celini i parcijalno,sagledavaju}i uspe{nost i delovanje pojednih komponenti tehnolo{kog sistema.Identifikacija tehnolo{kog sistema uz odredjivanje svih njegovih elemenata, relacija iatributa, po~etni je korak analize tehnolo{kog sistema.Pored identifikovanjastrukture tehnolo{kog sistema, nu`no je do kraja precizno odrediti sve odnose iodrediti karakter odnosa koje tehnolo{ki sistem ostvaruje sa okru`enjem.Po{to seodrede granice i odredi mesto i uloga tehnolo{kog sistema u okru`enju, mogu}e jeobaviti razli~ite analize tehnolo{kog sistema. Parcijalne analize tehnolo{kog sistema bave se analizom pojedinih komponentitehnolo{kog sistema i/ili parcijalno sagledavaju odredjeno kvantitativno ilikvalitativno svojstvo tehnolo{kog sistema u celini. Efikasnost tehnolo{kog sistemapredstavlja parcijalnu analizu tehnolo{kog sistema koja se kvantitativno predstavljapreko vrednosti verovatno}e da }e sistem funkcionisati i ispunjavati planompredvidjene zadatke. Kvantitativni izraz efikasnosti tehnolo{kog sistema predstavljase kao zbir pojedina~nih verovatno}a izvr{avanja pojedinih zadataka tehnolo{kogsistema: Pes = Pos + Psr + Pps + Pef + Prs, 38
  • 39. gde su: Pes - ukupna verovatno}a da }e sistem efikasno da funkcioni{e,Pos -verovatno}a operativne spremnosti sistema da neprekidno funkcioni{e i ostvarujeplanom predvidjene rezultate,Psr - verovatno}a sigurnosti realizacije zadataka u merikoja je projektom predvidjena,Pps - verovatno}a da su tehnolo{ki sistemi pogodni dabudu stalno usavr{avani sa organizacionog i tehnolo{kog stanovi{ta,Pef - verovatno}ada }e se ispuniti planom predvidjeni ekonomski efekti,Prs - verovatno}a da suispunjeni uslovi za razvoj tehnolo{kih sistema. Mera efikasnosti tehnolo{kog sistema je predstavljena verovatno}om i predstavljaocenjenu veli~inu. Efikasnost tehnolo{kog sistema sadr`i pokazatelje kvalitetaorganizacije tehnolo{kog sistema, a budu}i da se samerava u odnosu na planompredvidjenu veli~inu efikasnosti, odnosi se na parcijalno sagledavanje uspe{nostitehnolo{kog sistema. Efektivnost tehnolo{kog sistema podrazumeva visoki stepen efikasnostitehnolo{kog sistema, ali po svom karakteru je globalnija kategorija uspe{nostidelovanja tehnolo{kog sistema. Efektivnost tehnolo{kog sistema sagledava se ufunkciji odabira optimalnog tehnolo{kog sistema i u skladu sa zahtevima efektivnostiprojektuju se planirani ciljevi i zadaci koje tehnolo{ki sistem treba u budu}nosti daobavlja. U odnosu na te planirane veli~ine samerava se efikasnost tehnolo{kog sistemau odredjenim vremenskim periodima. U tom svetlu, efektivnost tehnolo{kog sistema,kao globalna mera uspe{nosti tehnolo{kog sistema, polazi mnogo {ire od zahtevaokru`enja, tr`i{ta prodaje proizvoda i nabavke tehnologija i sirovina, od pona{anjakonkurenata, od mesta i uloge preduze}a u celini i od svih drugih resursa sa kojimapreduze}e raspola`e. Efektivnost tehnolo{kog sistema zasniva se na potrebi inovativnosti tehnolo{kogsistema i organizacije u celini, dinami~ki sagledavaju}i kompleksne relacijetehnolo{kog sistema i njegovog okru`enja: {ireg proizvodnog sistema, poslovnogsistema - preduze}a u celini, kao i dru{tveno-ekonomskog sistema u kome preduze}edeluje. Razdvajaju}i pojmove efikasnosti i efektivnosti treba ista}i da efikasantehnolo{ki sistem nije uvek i efektivan, a da je efektivan tehnolo{ki sistem sigurno uveki efikasan. U tom smislu, veza se mo`e sagledati kao odnos op{tijeg prema posebnom,{to je istaknuto kao osnovno obele`je efikasnosti kao parcijalne analize tehnolo{kogsistema. U cilju ostvarivanja {to ve}e efikasnosti tehnolo{kog sistema u praksi,obavljaju se i druge posebne analize tehnolo{kog sistema, kao {to su ekonomska,tehnolo{ka,analiza strukture tehnolo{kog sistema. FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEMI Fleksibilni proizvodni sistemi (FPS) se u nau~noj i stru~noj literaturi mogu na}ipod nazivima: kompjuterski proizvodni sistemi, promenljivi proizvodni sistemi,fleksibilna automatizacija, i drugim, a pri tome se uvek misli na automatizovani,kompjuterski vodjeni proizvodni sistem sa specifi~nim karakteristikama. U su{tini,hardverski gledano,fleksibilni proizvodni sistem obuhvata skupa odgovaraju}ih 39
  • 40. ma{ina povezanih sistemom unutra{njeg transporta i skladi{ta, a sve to pod kontrolomcentralnog ra~unara. Budu}i da je FPS je odredjen skupom navedenih komponenti,klasifikacija FPS vr{ise prema broju odgovaraju}ih komponenti u FPS i s obzirom na njihov fizi~kiraspored. Prema tom kriterijumu FPS su podeljeni u slede}ih pet klasa: 1. fleksibilni proizvodni modul (FPM); 2. fleksibilna proizvodna }elija (FP]); 3. fleksibilna proizvodna grupa (FPG); 4. fleksibilni sistem produkcije (FSP); 5. fleksibilna proizvodna linija (FPL). FPM predstavlja najprostiju proizvodnu strukturu i sastoji se iz numeri~kikontrolisane- NC ma{ine koja podrazumeva odgovaraju}u automatizaciju obrade,kretanja delova, izmene alata. FP] sadr`i vi{e FPM i defini{e se u zavisnosti odkarakteristika i zahteva konstrukcije proizvoda ili u skladu sa zahtevima tehnolo{kogprocesa. FPG je zbir FP] i FPM u istoj oblasti ( misli se na oblast zanatske obrade,ma{inske obrade ili monta`e) kojoj se pridru`uje automatizovani sistem unutra{njegtransporta, pod kontrolom centralnog ra~unara.FSP sastoji se od FPG koji se nalaze urazli~itim proizvodnim oblastima. FPL se defini{e kao skup odgovaraju}ih ma{inakoje su medjusobno povezane automatizovanim sistemom unutra{njeg transporta. Hardverski, fleksibilni proizvodni sistemi mogu da zna~e razli~ite strukture iraspored ma{ina. Pored hardverske osnove , za FPS je zna~ajno odrediti i aspekteorganizacije, upravljanja, i druge vezane za koncept FPS u proizvodnji. U timrazli~itim “ softverskim” domenima nailazi se na kompleksna pitanja i probleme kojetreba re{avati u praksi razudjenije primene FPS. Osobina fleksibilnosti, sadr`ana i u samom nazivu, zna~i sposobnost ovih sistemakoja ima zna~ajnu prednost u odnosu na klasi~ne, tradicionalne proizvodne sisteme.Sistem je fleksibilan utoliko {to mo`e da proizvodi razli~ite delove proizvodajednostavnom izmenom kompjuterskog softvera. Tokom funkcionisanja, sistem mo`efleksibilno da odgovori na nepredvidjene dogadjaje kao {to su kvar ili lom ma{ine,iznenadno pretovarivanje ma{ina usmeravanjem materijala tako da se izbegnu uskagrla u procesu. Fleksibilni ma{inski centri su tako projektovani da omogu}avajuobavljanje razli~itih operacija na jednom delu proizvoda. Dalje, uz mogu}nostautomatske izmene alata, vreme tehni~ke pripreme se prakti~no gubi {to pove}avaproduktivnost ma{ina i celokupne proizvodnje. Nabrojane karakteristikefleksibilnosti, uz druge, omogu}avaju pove}anu produktivnost i bolju iskori{}enostma{ina, skra}ivanje vremena efektivnog zadr`avanja predmeta rada u procesu kao iskra}ivanje ukupnog trajanja proizvodnog ciklusa. FPS su prilagodjeni za prekidnu,serijsku proizvodnju srednjeg obima ( 200-20 000 jedinica godi{nje) i srednji obimdelova (10-200 delova). Konvencionalne radionice sa ovim obimom proizvodnjeproizvode na ni`em nivou produktivnosti. U osnovi FPS nalazi se koncept grupne tehnologije koja u su{tini predstavljaorganizaciju procesa s obzirom na karakteristike proizvoda. Grupna tehnologija 40
  • 41. polazi od grupisanja sli~nih delova proizvoda u familije delova koji imaju zajedni~kekarakteristike - veli~inu, oblik ili postupak tehnolo{ke obrade. Prema tom kriterijumu,formiraju se proizvodne }elije u kojima se proizvode familije delova koji se daljesklapaju u gotov proizvod. Budu}i da su }elije sposobne da proizvode vi{e varijantidelova iz familije, daljom kombinacijom razli~itih delova pri sklapanju gotovogproizvoda posti`e se odgovarajau}a fleksibilnost proizvodnje i pove}anje proizvodnogasortimana. Primena grupne tehnologije podrazumeva dva osnovna koraka: prvo,odredjivanje familije delova i drugo,organizacija i raspored ma{ina i radnih mesta posistemu proizvodnih }elija u kojima se mora na}i oprema koja je neophodna zaproizvodnju odgovara}ih delova iz familije. Fleksibilnost kao osnovno svojstvo FPS te{ko se mo`e izvesti kao jedinstvena mera,ali se ovo svojstvo mo`e razraditi u vezi sa razli~itim aspektima fleksibilnosti prisutnimu FPS.Pominje se: 1. fleksibilnost modula, kao broj razli~itih delova koji mogu da se obrade u FPM; 2. fleksibilnost sistema unutra{njeg transporta kao sposobnost ovog sistema daobezbedi transport razli~itih delova i po razli~itim putanjama unutar FPS; 3. fleksibilnost ra~unarskog sistema, kao adaptibilnost softvera uz podr{kura~unarskog hardvera s obzirom na promenu funkcija; 4. organizaciona fleksibilnost ,predstavljena kroz asortiman delova koji seproizvode unutar FPS, fleksibilnost tokova i operacija unutar FPS, tro{kove i vremeprelaska sa jednog na drugi proizvodni program unutar predvidjenog proizvodnogasortimana, i tro{kove i vreme prelaska na potpuno novi prizvod usled izmena uproizvodnom programu. GRADJEVINSKI OBJEKTI U okviru analiza tehnologije kao predmeta transfera, uo~ava se potreba da setehnologija bli`e odredi kroz sastavne elemente nu`ne da bi se uspe{no obavio njenprenos iz jedne sredine u drugu, ili horizontalni transfer. Gradjevinski objektipredstavljaju element , sastavnu komponentu ‘tehnolo{kog paketa’ jer efikasnodelovanje tehnologije, njena uspe{na eksploatacija, izmedju ostalog, zavise ododgovaraju}ih karakteristika gradjevinskih objekata u kojima se tehnologija sme{ta i ukojima deluje kroz konkretne tehnolo{ke sisteme, procese i operacije. To zna~i da svaki prenos tehnologije, njena uspe{na adaptacija i primena,podrazumevaju ispunjavanje odredjenih zahteva, u nekim slu~ajevima sasvimspecifi~nih, koji se odnose na zahteve objekata u kojima se tehnologija sme{ta. ^estose uz investicije u odredjenu opremu, kao komponentu tehnologije, ulaganje moraobaviti i u nove objekte, kako bi investicija u novu tehnologiju bila do kraja efektivna.Transfer tehnologije koji se odvija po principu kupovine tehnologije tipa klju~ u rukepodrazumeva i obavezu prodavca tehnologije da zadovolji nu`ne zahteve i u vezi saizgradnjom gradjevinskih objekata. Medjutim, i u svim ostalim situacijama kada seuvodi nova tehnologija, faktori vezani za gradjevinske objekte moraju se do krajapo{tovati. 41
  • 42. Tehnologija poseduje jo{ neke karakteristi~ne atribute vezano za zahteve objekatau kojima se sme{ta, na primer: povr{ina koju zapremaju instalisani kapaciteti,specijalni zahtevi tehnologije i karakteristike gradjevinskih objekata u odnosu natehnologiju, osvetljenost prostorija, nu`ni oblici za{tite na radu koji se re{avajuspecifi~nim karakteristikama gradjevinskog objekta. Danas se u pristupu i analizitehnologje, pored opreme koja se smatra jednom od njenih komponenti, posmatraju idrugi relevantni faktori i komponente koji su u manjoj ili ve}oj meri ranije bilizanemarivani, a koji ~esto veoma zna~ajno deluju na sve aspekte uspe{nostitehnologije. Gradjevinski objekti su jedna od komponentni tehnologije koja se morauzimati u obzir, jer ~esto ve} podignuti gradjevinski objekti mogu ograni~avaju}e dadeluju na izbor i usvajanje novih tehnologija, ukoliko ne ispunjavaju neke specifi~nezahteve. Stoga se u savremenim uslovima, vodi politika izgradnje {to jeftinijih objekatau kojima se tehnologija sme{ta, koji }e ispuniti postavljene zahteve njenog uspe{nogfunkcionisanja, ali u budu}nosti }e omogu}iti fleksibilnije pona{anje i lak{i prelazakna novu tehnologiju koja mo`e imati specifi~ne zahteve u pogledu gradjevinskihobjekata. IZBOR TEHNOLOGIJE Izbor odgovaraju}e tehnologije u preduze}u,nakon done{ene odluke da seinvestira u novu tehnologiju, predstavlja kompleksan proces koji podrazumevaanalizu brojnih relevantnih faktora i parametara. Odluka o izboru tehnologije donosise na osnovu: 1. karakteristika tehnologije sa kojom preduze}e ve} raspola`e; to su kvalitativni ikvantitativni podaci o tehnolo{kom nivou postoje}e tehnologije, o performansama imogu}nostima postoje}e tehnologije da se iskoristi, upotpuni i unapredi izborom ipribavljanjem novih tehnologija. 2. planskih zadataka i planiranih ciljeva koje nova tehnologija treba da ispuni.Tu seciljevi razvoja, preto~eni u planirane zadatke i ciljeve za budu}nost posmatraju krozkonkretne `eljene veli~ine i rezultate koje tehnologija treba da ostvari u budu}nostiMisli se na `eljene kapacitete, novi proizvodni program, `eljeni i potrebni nivokvalifikacija i broja zaposlenih, `eljeni tehnolo{ki nivo i napredak, `eljene ekonomskeefekte koje treba posti}i u budu}nosti, `eljeni nivo za{tite ~ovekovog okru`enja. 3. odgovaraju}e ponude tehnologija, ocene i vrednovanja po svim relevantnimfaktorima tehnologije koja bi potencijalno mogla da bude iskori{}ena u konkretnojorganizaciji. Relevantni faktori koji se analiziraju vezano za novu tehnologiju koja sepotencijalno mo`e koristiti odnose se na: 1. karakteristike samog procesa pribavljanja, uslova nabake, kupovine tehnologijekoje prodavac nudi, i 2. arakteristike same tehnologije merene zahtevima i adekvatnosti primene usredini, konkretnom preduze}u kao primaocu,kupcu te tehnologije. Tehnologijutreba svestrano ocenjivati kako bi se {to ve}i broj relevantnih faktora uklju~io u analizu 42
  • 43. jer je izbor konkretne tehnologije i budu}a uape{na eksploatacija jedno od zna~ajnihfaktora konkurentnosti i ukupne profitabilnosti preduze}a.Kod izbora tehnologije,treba voditi ra~una o slede}im zna~ajnim aspektima: 1.Dru{tveni aspekt zna~i da se u razmatranje uklju~uje grupa faktora vezana zadru{tvene ciljeve i proklamovanu politiku razvoja {ireg dru{tveno-ekonomskogsistema u kome se rpeduze}e nalazi i deluje. Tu se , u prvom redu, misli narazmatranjesvih karakteristika delovanja tehnologije na ~ovejkovo okru`enje i prirodu iuva`avanje svih onih na~ela dru{tvene zajednice o za{titi prirodne i radne sredine.Izbor tehnologije se takodje obavlja u skladu sa na~elima usvojene politike razvojakojom se bli`e odredjuje odnos i polo`aj ~oveka u radu sa tehnologijom, prioriteti iciljevi koje dru{tvo daje interesima i potrebama ljudi nad zahtevima tehnologije,iziskuju}i posebno razmatranje organizacije i upravljanja koji se vezuju za primenuodredjenih konkretnih novih tehnologija. 2. Pravno - administrativni aspekti su posebno slo`eni kada je u pitanju pribavljanjetehnologije od inostranih prodavaca, jer se u tom slu~aju moraju dobro prou~iti uslovi iugovorne obaveze koje su u dosada{njoj praksi transfera inostranih tehnologija upreduze}a jugoslovenske privrede podrazumevale visok stepen restriktivnosti upogledu primene i daljeg razvoja te tehnologije.Pitanja za{tite i prava na kori{}enjeodgovaraju}ih tehnolo{kih rte{enja, zna~ajan su faktor kod opredeljivanja zaodredjenu tehnologiju i za njen izbor. 3. Ekonomski aspekt podrazumeva primenu razli~itih metoda i tehnika zasimulaciju primene potencijalnih tehnologija i sameravanje njihovog delovanja ubudu}nosti , a u vezi sa odredjenim pokazateljima ekonomske uspe{nosti preduze}a.Posebno, izbor tehnologjie se dovodi u vezu sa {irim tr`i{nim okru`enjem, sasagledavanjem produktivnosti kapitala preduze}a u budu}nosti i sa sveukupnomprofitabilno{}u preduze}a.Pored toga, ovde je zna~ajna i cost/benefit analiza kao idruge metode klasi~ne ocene i vrednovanja investicionih projekata koje su uglavnomzasnovane na ekonomskim pokazateljima. 4. Organizacioni aspekt i upravljanje podrazumevaju ispitivanje novih tehnologijasa aspekta potreba uvodjenja novih organizacionih oblika, metoda i na~ina upravljanjau vezi sa njihovom uspe{nom primenom. Pored toga, organizacioni aspekt je zna~ajani za razmatranje kompatibilnosti novih sa postoje}im tehnologijama koje se ve} nalazeu primeni u preduze}u.problem razvoja i usvajanja novih, specifi~nih oblikaupravljanja novim tehnologijama u preduze}u posebno se mora razmotriti u vezi saizborom konkretne tehnologije. 5. Finansijski aspekt se odnosi na analizu sredstava i izvora novih sredstava zafinansiranje odgovaraju}ih projekata nabavke tehnologije. 6. Kadrovski aspekt podrazumeva sagledavanje potencijalnih tehnologija u vezi sapotrebnom kadrovskom strukturom, ocena mogu}nosti preduze}a da u `eljenom rokuobezbedi potrebne kadrove radi uspe{ne eksploatacije novih tehnologija. 7. Tehnolo{ki aspekt polazi od tehnolo{kih performansi novih tehnologija, apotrebno je sameriti i sa tehnolo{kog aspekta mogu}nosti povezivanja postoje}ih sa 43
  • 44. novim tehnologijama. Analiza tehnologija konkurenata deo je sveukupnihrazmatranja i ocene novih tehnologija sa tehnolo{kog aspekta. KUPOVINA OPREME Izdvajanje finansijskih i svih drugih sredstava za kupovinu opreme u preduze}uobavlja se sa krajnjim ciljem da se pove}a ukupan prihod ili da se smanje tro{koviproizvodnje, a neposredni ciljevi su:- uvodjenje novih proizvoda,- uvodjenje novihtehnologija proizvodnje,- unapredjivanje, usavr{avanje, pobolj{anje postoje}ihproizvoda i tehnologija. Kupovina opreme se obavlja radi zamene postoje}e, zastarele ili istro{ene opreme iuvodjenja savremenije u cilju modernizacije i/ili radi potreba realizovanja novogproizvodnog programa i radi uvodjenja savremenih, efikasnijih, produktivnijihtehnologija.U preduze}u, potreba za kupovinom nove opremenastaje iz slede}ihrazloga: 1. Tro{enje opreme u proizvodnji odnosi se na opremu u celini i taj proces te~eneprekidno, te je nu`no da se ona u odredjenom trenutku zameni.Vrednost opreme sevremenom smanjuje usled opadanja njene fizi~ke i funkcionalne sposobnosti. @ivotni vek kapitalnog dobra sagledava se na vi{e razli~itih na~ina: fizi~ki vek nekema{ine je vreme u kome je ona sposobna da izvr{ava sve predvidjene zadatke nazadovoljavaju}i na~in. Ekonomski vek je vreme za koje mo`e da obavlja predvidjenezadatke ne samo na zadovoljavaju}i na~in u tehnolo{kom pogledu, ve} i sa stanovi{taekonomske celishodnosti. Tehnolo{ke inovacije mogu da dovedu do zastarevanjaopreme i pre kraja njenog fizi~kog veka. Knjigovodstveni ( obra~unski) vek je vreme zakoje se oprema istro{i s obzirom na vrednone pokazatelje. On zavisi od poreskepolitike i drugih propisa. Ono mo`e ali ne mora da odra`ava istinsko opadanjevrednosti odredjene opreme. Osnovna zamisao je da se po~etni kapital ulo`en u opremu vrati tokom sukcesivnihperioda njegovog `ivota. To je iznos amortizacije koji se izdvaja tokom vremena ufondove amortizacije u preduze}u. 2. Zastarevanje opreme zna~i da novi proizvodi i nove tehnologije name}u potrebuza modernizacijom opreme i onda kada ona izvr{ava sve zadatke na predvidjenomnivou kvaliteta ( tehnolo{ko zastarevanje). 3. Ekspanzija - pro{irenje kapaciteta - je ~esto uzrok nabavke nove opreme usledpove}anja ukupne privredne, posebno industrijske aktivnosti. Kako su investicionifondovi preduze}a i mogu}nosti finansiranja investicionih projekata kupovine noveopreme ograni~eni, odluke o kupovini ~esto skupe opreme podrazumevaju prethodneveoma detaljne analize. Postoje}e metode i tehnike analize i ocene investicionihulaganja u opremu danas sve vi{e iziskuju sagledavanje sveukupnih efekata delovanjanove opreme , posebno u okvirima novih tehnologija kako bi se sveukupni pozitivnisinergetski efekti takodje mogli da sagledaju. Kupovina opreme iz inostranstva jedanje od najrasprostranjenijih vidova transfera tehnologije u Jugoslaviji. 44
  • 45. Bogata praksa koja se razvila u pogledu na~ina transfera tehnologije, a koja je seogleda kroz veliki broj raznovrsnih ugovora do danas sklopljenih koji legalizuju ovajtransfer, ukazuje na visoku zastupljenost kupovine opreme kao jednog od na~inatransfera tehnologije. Oprema se mo`e posmatrati kao jedna od komponentitehnologije. Izmedju opreme i tehnologije ne postoji jednozna~na zavisnost, naime,jedna vrsta opreme mo`e se koristiti za razli~ite tehnologije, a odredjena tehnologijamo`e da se konkretizuje na vi{e na~ina kroz razli~itu opremu. Kupovina opreme kaooblik transfera tehnologije se redje javlja kao “~isti” oblik, a naj~e{}e kao deo nekihdrugih oblika transfera- kooperacije, zajedni~kih ulaganja. Kupovina opreme sesmatra sna~ajnim oblikom transfera tehnologije. Ne treba, medjutim, gubiti iz vida~injenicu da sama kupovina opreme za preduze}e ne zna~i da }e ono automatskiovladati novomtehnologijom i da }e odredjena tehnologija biti efikasno primenjena upreduze}u. Dakle, da bi se tehnologija u celini usvojila i primenila , pored kupovineopreme, potrebno je o`iveti, bilo kupovinom ili samostalno, i druge relevantnekomponente tehnologije. Kupovina opreme mo`e da se odvija po principu “klju~ u ruke”, ali obuhvata imogu}nosti parcijalizovanja, tj. kupovine samo onih delova opreme koji su preduze}uneophodni, dok ostale ono ve} poseduje ili je u stanju samo da razvije. Kododredjivanja stepena u kome }e transfer tehnologije da sadr`i opremu u “paketu” kojise prenosi, ne treba gubiti iz vida da kupovinom opreme kupac tehnologije prelazi uodnos zavisnosti prema prodavcu i ima potrebu du`e saradnje sa njim i da sekupovinom opreme veoma ~esto uslovljavaju i drugi sadr`aji u “paketu” koji jepredmet transfera, kao {to su kupovina materijala od odredjenog snabdeva~a,servisiranje kod prodavca i druge uslove koji podrazumevaju ~esto dodatne tro{kove.Prirodno je da se , stoga, danas sve vi{e ose}a potreba da se oprema {to vi{eparcijalizuje pri kupovini, tj. da se nastoji da se kupe samo oni delovi koji su istinskineophodni,iako se u tom slu~aju mo`e javiti opasnost od fragmentacije tehnologije. U~e{}e inostrane opreme u ukupno instalisanoj opremi u Jugoslaviji iznosilo je1971. godine, na primer, 47 odsto, sa tendencijom blagog relativnog smanjenja unarednim periodima. U apsolutnom iznosu, uvoz opreme se svake godine pove}ava. MATERIJAL Zna~aj materijala u razvoju ljudskog dru{tva ogleda se i kroz ~injenicu daodgovaraju}e etape u razvoju, istorijski gledano, nose obele`ja najrasprostranjenijegmaterijala koji je u upotrebi u tom periodu (kameno, bakarno, bronzano i gvozdenodoba). Istorijskom periodizacijom materijala, po~ev od osamnaestog veka, mogu}e jeizdvojiti tri velike generacije materijala. Prva generacija materijala nosi pe~atrasprostranjene upotrebe gvo`dja u toku prve industrijske revolucije. Prvuindustrijsku revoluciju karakteri{e prelazak sa alata na ma{ine altljike. Metalnema{ine kao novi sistemi nametnuli su se pedesetih godina pro{log veka i metal je odtada postao univerzalni materijal koji je oduzeo drvetu zna~aj i ulogu koju je do tada 45
  • 46. imao. Druga generacija materijala podrazumeva {iru primenu ~elika i legura. Po~evod druge polovine devetnaestog veka (Martin i Besemer), ~elik postaje osnovnimaterijal, a metali se sve vi{e javljaju u obliku razli~itih legura. Tehnolo{ki napredak jasno je izrazio potrebu za materijalima odgovaraju}ihkvalitativnih svojstava - trajnost, otpornost na koroziju, elasti~nost, provodljivost idruga. po~etkom dvadesetog veka zapa`a se pojava sinteti~kih materijala kao rezultatrazvoja hemijske industrije, posebno petrohemije. Tada su nastale plasti~ne mase,polimeri kao zamena za materijale do tada u upotrebi, drvo, staklo, hartiju, vunu,slonovu kost, a i za novu primenu. Tre}a generacija obuhvata revoluciju novihmaterijala. mogli bi se izdvojiti retko zemlji{te, metalno staklo, superlegure, plazma,superprovodnici, slo`eni materijali, specijalna vlakna i drugi. razvoj novih materijalaodvija se u okviru tehnolo{kog napretka i naj~e{}e se vezuje za razvoj tehnolo{kihsistema.^esto je te{ko povu}i granice izmedju razvoja i unapredjivanja materijala irazvoja same tehnologije i tehnolo{kih sistema. Tu postoji ~vrsta povezanost imedjusobna uslovljenost. Materijali se mogu klasifikovati prema agregatnom stanju (~vrsti, te~ni, gasoviti).Za tehnolo{ke operacije zna~ajna je podela materijala prema obliku i karakteristi~nimsvojstvima (prosti oblici, slo`eni oblici). S obzirom na tehnolo{ke operacije u kojima seodvijaju razli~ite promene materijala, zna~ajna je i podela materijala s obzirom naelektri~na i hemijska svojstva. S obzirom na funkciju koji materijali treba da obave utehnolo{kom procesu, u zavisnosti od zna~aja koji imaju za odvijanje tehnolo{kogprocesa, materijali se dele na osnovne i pomo}ne. Osnovni materijali su oni koji uzavisnosti od karaktera tehnolo{kog procesa, trpe promene i neposredno su ugradjeniu sastav gotovog proizvoda. Pomo}ni materijali i energija poma`u realizaciji inesmetanom odvijanju svih operacija u tehnolo{kom procesu. Osnovni materijali se dele prema stepenu obrade na sirovine, materijale,poluproizvode i gotove proizvode. Sirovine su osnovni materijali u nizu tehnolo{kihoperacija i podrazumevaju prvi stepen obrade, ekstrakciju i izdvajanje iz prirodnesredine. Sa gledi{ta tehnolo{ke obradjenosti, sirovina se mo`e definisati kao proizvodljudskog rada koji je dobijen neposredno iz prirodnih izvora ali koji nije figurirao kaopredmet rada u okviru preradjiva~ke industrije. Materijali obuhvataju drugi stepenobrade ili prvi stepen prerade sirovina kroz svrsishodnu aktivnost i delovanje ljudi utehnolo{kim procesima. Poluproizvodi predstavljaju tre}i stepen obrade ili drugistepen prerade sirovina.Tu se ubrajaju podsklopovi, sklopovi i slo`enajedinjenja.Gotovi proizvodi predstavljaju zavr{nu fazu obrade i smatra se da posletoga ne trpe dalju preradu. MATERIJALNI BILANS TEHNOLO{KOG SISTEMA Materijalni bilans tehnolo{kog sistema jedna je od parcijalnih analiza tehnolo{kogsistema koje se obavljaju u cilju racionalizacije, bolje organizovanosti i efikasnostitehnolo{kog sistema. Materijalni bilans tehnolo{kog sistema zasniva se na postulatu o 46
  • 47. konzervaciji resursa. prostim zapa`anjem uo~ava se da izlaz iz proizvodnogtehnolo{kog sistema (tehnolo{kog sistema u domenu materijalne proizvodnje, zarazliku od neproizvodnog tehnolo{kog sistema o kome se govori u zdravstvu,obrazovanju, bankarstvu, osiguranju i drugim delatnostima van materijalneproizvodnje) ne mo`e da se uve}a kad su se resursi iscrpli. To vra}a na veoma stari koncept o konzervaciji resursa i navodi na konceptmodernog matemati~kog programiranja o nenegativnosti promenljivih i ostataka usistemu. Ova ideja prisutna je i kod Aristotela i centralni je postulat u mnogimanaukama i nau~nim disciplinama, naro~ito u fizici. Konzervacija energije ( prvi zakontermodinamike, konzervacija mase i konzervacija vremena ( momentum) tri suosnovna principa na kojima se razvija klasi~na fizika. To su moderne verzije dva prvazakona Aristotelovog kauzaliteta: ni{ta ne mo`e da se pojavi ni iz ~ega i ni{ta ne mo`e dapru`i ono {to nema. Danas je jasno, pre svega na osnovu ~uvene jednakosti Alberta Ajn{tajna oo~uvanju mase i energije, E=mC2 , da o~uvanje energije, mase - materije i vremenanisu nezavisne pojave. Na primer, prvi zakon termodinamike prenosi se i u oblastenergetike: energija u procesima u kojima ne dolazi do zna~ajnijeg pretvaranjaenergije u materiju, niti se nanovo stvara, niti se mo`e uni{titi. Postulat o konzervacijiresursa u op{tem obliku zna~i da ukupni priliv - ulaz u proces ne mo`e da bude manjiod zbira izlaza iz tog procesa, {to se mo`e predstaviti i jednostavnom relacijom: Ukupni ulaz > ukupni izlaz Ukupni ulaz = ukupni izlaz + ostatak, gde je ostatak > 0. Materijalni bilans se sastavlja na bazi detaljne analize tehnolo{kog procesa ipromena u tehnolo{kim operacijama koje imaju za cilj transformaciju ulaznih uizlazne elemente.Osnova za izradu parcijalnog bilansa je {ema tehnolo{kog sistema sadefinisanim ulazom, tehnolo{kim procesom i izlazom.Identifikovanje tehnolo{kogsistema, odredjivanje njegove strukture, obavezni su po~etni koraci u analizimaterijalnog bilansa svakog tehnolo{kog sistema. Slede}i korak za utvrdjivanjematerijalnog bilansa je utvrdjivanje koli~ina materijala na ulazu u tehnolo{ki sistem,utvrdjivanje materijala na izlazu iz tehnolo{kog sistema ( fizi~ke jedinice mere).Uporedjivanjem ovih veli~ina sastavlja se materijalni ibilans koji jasno ukazuje nagubitke materijala u tehnolo{kom procesu koji se analizira. Za utvrdjivanjepomenutih odnosa, polazi se od osnovne jedna~ine materijalnog bilansa koja sepredstavlja na slede}i na~in: M1 = M 2 + M g gde su : M1- materijal na ulazu, M2 - materijal na izlazu, Mg - gubitak materijala. Pored materijalnog bilansa tehnolo{kog sistema kao parcijalne analizetehnolo{kog sistema, materijalni bilans se utvrdjuje i za delove tehnolo{kog sistema, zapojedine postupke i faze u okviru tehnolo{kog procesa, za pojedine tehnolo{keoperacije, za odredjene pogone ilipojedine ma{ine i uredjaje, za odabrani tip i vrstumaterijala koji se prati u okviru odredjenog tehnolo{kog procesa. Analize 47
  • 48. materijalnog bilansa naj~e{}e slede analizu materijalnog bilansa identifikovanogtehnolo{kog sistema. Detaljnije analize se obavljaju u slu~aju da materijalni bilanstehnolo{kog sistema poka`e znatnije odstupanje u odnosima ulaznog i materijala naizlazu u obliku gotovih proizvoda. Utvrdjivanjem ve}ih gubitaka materijala u okviruposmatranog tehnolo{kog sistema, potrebno je i dalje analizirati delove tehnolo{kogprocesa, kao i posebne vrste materijala, da bi se otkrila mesta i uzroci pojave visokihgubitaka. U tom smislu, analiza materijalnog bilansa je , zajedno sa drugim analizamatehnolo{kog sistema, osnova za dono{enje upravlja~kih odluka vezanih za pobolj{anjeorganizacije, upravljanja, kontrole, ili izbora novog tehnolo{kog sistema. Materijalnibilans se mo`e kao tehnika da izvede na nekoliko na~ina i da se rezultati prika`u: - tabelarno, - {ematski ( u okviru {eme strukture tehnolo{kog sistema), - kombinovano. Materijalni bilans tehnolo{kog sistema vezuje se za analizu sveukupne strukturetehnolo{kog sistema. Tehnolo{ki procesi u okviru tehnolo{kih sistema, dalje serazmatraju deobom na tehnolo{ke operacije u kojima dolazi do pretvaranja materijalaiz jednog oblika u drugi. Karakteristike materijala u tehnolo{kom sistemu uslovljavajuu velikoj meri prirodu i osnovna svojstva tehnolo{kog sistema. Analiza materijala,stoga, je polazna ta~ka integralne analize tehnolo{kog sistema. NORMATIVNO TEHNOLO{KO PREDVIDJANJE Metode tehnolo{kog predvidjanja su se danas razvile u posebnu kategoriju metodapredvidjanja prilagodjenih potrebama predvidjanja vezanih za tehnologiju.Tehnolo{ko predvidjanje je polazna osnova planiranja tehnolo{kog razvoja. Zna~aj iuloga tehnolo{kog predvidjanja je prevashodno u tome da se sagleda {ta je objektivnomogu}e, realno ostvariti u budu}nosti, da bi se potom, planom odredile konkretneaktivnosti kojima }e se realizovati ciljevi u budu}nosti. U tom smislu tehnolo{kopredvidjenje neposredno uti~e na obezbedjivanje objektivnih, realnih, kvalitetnihplanova tehnolo{kog razvoja. Metode tehnolo{kog predvidjanja su na osnovu pristupa kojije u njimadominantan podeljene u dve osnovne kategorije: 1. eksploratorne metode (vid. odredn. eksploratorne metode) 2. normativnemetode. Normativne metode polaze od ciljeva koje treba u budu}nosti da se ostvare, apotom se obavlja analiza unazad ka sada{njosti gde se kao predmet i cilj predvidjanjapostavlja sagledavanje objektivnih mogu}nosti, prednosti i prepreka koje se nalaze naputu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Ova grupa metoda ima zajedni~kukarakteristiku da se identifikuju budu}i ciljevi i zadaci koji se ocenjuju prematehnolo{kim zahtevima , predvidjaju se mogu}a ograni~enja i verovatno}aispunjenosti postavljenih ciljeva u budu}nosti. Medju osnovne metode i tehnikenormativnog tehnolo{kog predvidjanja navode se: 48
  • 49. 1.Matrice horizontalnog odlu~ivanja; 2.Matrice vertikalnog odlu~ivanja; 3.Metodi operacionih istra`ivanja; 4.Teorija dono{enja odluka; 5.Grafovi odlu~ivanja; 6.PATTERN-metoda; 7.Metode mre`nog planiranja; 8.Operacioni modeli; 9.Analiza sistema, i drugi. PATTERN METOD TEHNOLO{KOG PREDVIDJANJA PATTERN metod se navodi kao tipi~ni predstavnik normativne grupe metodatehnolo{kog predvidjanja. Normativne metode obuhvatasju komplementarni pristupu odnosu na eksploratorne metode. Normativne i eksploratorne metode naj~e{}e sezajedno koriste i te{ko je povu}i jasnu granicu medju njima. Normativno predvidjanjeimplicitno polazi od pretpostavke da se `eljeni, postavljeni cilj mo`e u budu}nostiposti}i racionalnim o~ekivanjima u vezi sa nastavkom promena u oblasti tehnologije,sa daljim produ`etkom tehnolo{kog progresa. Metod stabla zna~ajnosti koji se nalazi utkan u PATTERN metod tehnolo{kogpredvidjanja nije sasvim nov i nepoznat i njegov se nastanak vezuje za pojavu metodastabla odlu~ivanja u okviru razvoja nau~ne discipline Teorije odlu~ivanja.Stabloodlu~ivanja je metod koji se koristi u dono{enju odluka prilikom izbora najbolje -optimalne strategije medju brojnim alternativama. Stabla zna~ajnosti kodpredvidjanja polaze od istih pretpostavki i od iste logike koja je prisutna u teorijiodlu~ivanja u razvijanju stabla odlu~ivanja. Stablo zna~ajnosti se razvija da bi seocenila po`eljnost ciljeva u budu}nosti, te da bi se odredila ona podru~ja tehnolo{kograzvoja koja nu`na, neizostavna u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Time se odredjuju iprioriteti u odnosu na mogu}e pravce tehnolo{kog razvoja u budu}nosti.Najranija inajpoznatija primena stabla zna~ajnosti u okviru metode predvidjanja je PATTERN -pomo} planiranju kroz tehni~ku procenu brojeva zna~ajnosti. Metodu PATTERN prvi put je primenila kompanija ‘Honeywell’u vojnim,vazduhoplovnim i medicinskim istra`ivanjima. Cilj PATTERN metode je dapomogne planerima u identifikovanju dugoro~nih pravaca razvoja koji }e doprinetiostvarivanju postavljenih ciljeva. Osnovna procedura sprovodjenja PATTERNmetode za obavljanje konkretnih tehnolo{kih predvidjanja mo`e se predstaviti krozosnovne korake. 1. korak: Na po~etku je potrebno razviti stablo zna~ajnosti koje obuhvata ciljeveorganizacije, funkcije koje su uklju~ene, zahteve u odnosu na postavljene ciljeve, itd.Stablo zna~ajnosti mora da se razgranado dovoljno niskog nivoa da bi mogla daidentifikuje tehnologija i potrebne inovacije radi ispunjenja postavljenih ciljeva navi{im nivoima. Neke od karakteristika koje treba uva`avati kod uspostavljanja stabla 49
  • 50. zna~ajnosti su slede}e: a) uspostavljanje hijerarhijske strukture, b) grane stabla koje segranaju iz jedne ta~ke moraju da predstavljaju zatvoren skup, iscrpljenu listumogu}nosti u toj ta~ki. U nekim slu~ajevima to zna~i da treba nabrojati sve ~lanovekona~nog skupa, dok u mnogim drugim slu~ajevima, medjutim, skup je zatvorenpretpostavkom da su nabrojani relevantni, najzna~ajniji u odnosu na sve mogu}nosti ialternative koje jo{ postoje, c) grane koje polaze iz jedne zajedni~ke ta~ke morajuuzajamno da su razgrani~ene, medju njima ne bi smelo da bude preklapanja, d) ustablu zna~ajnosti grane se hijerahijski postavljaju kroz odnos ciljeva i potciljeva narazli~itim nivoima. Svaka ta~ka je zajedni~ki cilj za sve grane koje polaze iz te ta~ke, a sdruge strane, zna~ajnost tog cilja sagledava se kroz povezanost grana koje vode kavrhu stabla. 2. korak: Treba ustanoviti skup kriterijuma tako da se uspostavi prirotet za svakuod promenljivih koja se sagledava. Kriterijumi se postavljaju za svaki nivo. Na primer,za prevoz automobilom kao krajnji cilj, na ni`em hijerarhijskom nivou ciljeva mogu sepostaviti kriterijumi: a) smanjeni tro{kovi, b) pove}ana sigurnost putnika, c)pove}anaefikasnost prevoza, c) pove}ana udobnost putovanja. 3. korak: Panel eksperata mo`e da u~estvuje u uspostavljanju odgovaraju}ihte`inskih koeficijenata prema zna~aju svakog kriterijuma prema svim ostalim. Pitanjese mo`e postaviti na slede}i na~in : koji je relativni zna~aj (te`ina) svakog odposmatranih kriterijuma u postizanju ciljeva na vi{em nivou? Dalje treba odrediti izna~aj svakog od datih elemenata na svim nivoima stabla zna~ajnosti u odnosu na sveostale elemente koji se nalaze na istom hijerarhijskom nivou.. Poredjenje medjuelementima istog nivoa mo`e se obaviti dodeljivanjem te`inskih koeficijenata uzavisnosti od definisanih kriterijuma. Ekspertnom ocenom utvrdjuje zna~aj pojedinog elementa u odnosu na postavljenikriterijum za svaki element na jednom hijerarhijskom nivou. Ti rezultati se daljepredstavljaju takozvanom primarnom matricom.Za te`inske koeficijente i brojevezna~ajnosti postoje dva uslova normalizacije koja se po{tuju: 1. zbir te`inskihkoeficijenata kriterijuma jedna je jedinici; 2.zbir brojeva zna~ajnosti po svakomindividualnom kriterijumu za sve elemente istog nivoa jednak je jedinici. Po{to se razviju primarne matrice za svaki nivo, mogu}e je daljim prora~unima zasvaki element utvrditi broj zna~ajnosti koji uva`ava sve prethodne prora~uneobavljene na vi{im nivoima stabla do vrha stabla. Ti brojevi zna~ajnosti sepredstavljaju takozvanom sekundarnom matricom. 4. korak:PATTERN metod je pripremljen za obradu na ra~unaru tako da uzprimenu odgovaraju}eg softvera u ra~unar unose podaci vezani za ekspertnu ocenupojedinih te`inskih koeficijenata kriterijuma i elemenata na nivoima stabla, a programdalje prora~unava potrebne veli~ine i na izlazu se {tampa lista tehnolo{kih dostignu}aneophodna da bi se ostvarili ciljevi, kao i prioriteti s obzirom na broj zna~ajnosti koji jeprora~unat za svaku alternativu. U odredjenom smislu, rezultati koji se dobijajuprimenom PATTERN metoda ~esto postaju predvidjanja koja se sama ispunjavaju, 50
  • 51. imaju}i u vidu posupak koji je upotrebljen a koji podrazumeva da se identifikujuprimarni ciljevi i neophodna sredstva da bi se ti ciljevi ispunili. POKAZATELJI TEHNOLO{KOG PROGRESA Tehnolo{ki progres je neophodni preduslov, klju~na komponenta privrednograzvoja,te je od prvorazrednog zna~aja njegovo pra}enje, kontrola, unapredjivanje narazli~itim nivoima privrede i dru{tva, i to na nivou privrede u celini, na nivou privrednegrane, grupacije ili vrste delatnosti, na nivou preduze}a. Teritorijalno, tehnolo{kiprogres se prati preko pokazatelja na nivou {ire regije, za vi{e zemalja; na nivou jednezemlje; na nivou regiona u okviru jedne zemlje; na ni`im nivoima teritorijalnogodredjenja (na nivou grada, op{tine). Pokazatelji tehnolo{kog progresa su kvantitativne i/ili kvalitativne prirode.Tehnolo{ki napredak se sagledava globalno i/ili parcijalno.Pokazatelji tehnolo{kognivoa i napretka povezani sa odgovoraju}im komponentama tehnolo{kog napretkamogu se posmatrati kao:1. ekonomsko-finansijski pokazatelji,2. tehnolo{kipokazatelji,3. organizacioni pokazatelji. Pokazatelji tehnolo{kog nivoa i napretka nanivou preduze}a predstavljaju meru tehnolo{kog progresa pojedinih njegovihkomponenti:- opreme,- proizvoda,- materijala,- energije,- istra`ivanja i razvoja,-investicija,- za{tite okoline,- kadrova,- organizacije i- upravljanja. Analiza tehnolo{kog niova i napretka u preduze}u ostvaruje se putem pokazatelja ikomparativnom metodom, i to na slede}i na~in:- poredjenjem ostvarenih pokazateljau vi{e sukcesivnih perioda u pro{losti za jedno preduze}e ( sagledavanje dinamikepromena odredjenog pokazatelja za vi{e godina u odnosu na stanje u sada{njemtrenutku);- poredjenjem sa prose~nim vrednostima tok pokazatelja za privredu ucelini, pripadnu privrednu granu, grupaciju;- poredjenjem sa odgovaraju}imvrednostima tog pokazatelja ostvarenog u najuspe{nijim preduze}ima pripadnedelatnosti;- poredjenjem sa vrednostima pokazatelja ostvarenim u preduze}imarazvijenih zemalja. Uspe{no upravljanje tehnolo{kim razvojem u preduze}u zavisi od pravovremenih,preciznih, relevantnih tehnolo{kih informacija, o stanju tehnolo{kog nivoa i napretka.Neki od pokazatelja s obzirom na navedenu strukturu komponenata tehnolo{kogprogresa bi}e predstavljeni slede}im pregledom: 1.Oprema: vrednost opreme,tehni~ka opremljenost rada, struktura investicija, intenzitet investicija, starosnastruktura opreme, stepen mehanizacije, stepen automatizacije, stepen univerzalnosti,stepen fleksibilnosti, koeficijent tehnolo{kog nivoa opreme, stepen iskori{}enostikapaciteta. 2. Proizvodi:fizi~ki obim proizvodnje (prodaje), ukupna realizacija (ukupanprihod), produktivnost rada, kvalitet i pouzdanost, standardizacija komponenti,koli~inska analiza, fleksibilnost proizvodnih programa, mre`e distribucije i isporuka. 3. Materijal: cena materijala, tro{kovi, materijalni bilans, kvalitet, supstituti,stepen hemizacije, stepen prerade, snabdeva~i. 51
  • 52. 4. Energija:energetski bilans, cena tro{kovi energije, oblici, izvori, potro{nja pozaposlenom. 5. Istra`ivanje i razvoj (IR) : tro{kovi IR, efikasnost IR, prihod od prodaje licencitehnolo{kih inovacija, tehnolo{ke performanse inovacija, pravna za{tita oblici, brojprijavljenih/odobrenih patenata, stepen inovativnosti preduze}a, brzina i stepen{irenja tehnolo{kih inovacija, broj i oblici realizovanog transfera tehnologije. 6. Investicije: obim investicija, intenzitet investicija, struktura investicija, vrstaopreme, opravdanost investicija. 7. Kadrovi: broj/ fluktuacija zaposlenih, kvalifikaciona struktura zaposlenih,horizointalna i vertikalna pokretljivost kadrova, ocena fleksibilnosti kadrova. 8. Za{tita okoline: ocena efikasnosti mera za{tite, uslovi radne sredine, buka,standardi za{tite. 9. Organizacija: ocena sveukupne inovativnosti preduze}a, vreme horizontalnedifuzije tehnolo{kih inovacija, period od nabavke do primene nove tehnologije,adaptacije, promene u organizaciji izazvane novom tehnologijom, efikasnostorganizacije. 10. Upravljanje: na~ini upravljanja s obzirom na tehnologiju, nove tehnologije ipromene na~ina i modela upravljanja, stepen automatizacije, hijerahijski nivoiupravljanja, struktuiranost problema upravlja tehnologijom, ekspertni sistemi ipodr{ka upravljanju tehnologijom na razli~itim hijerarhijskim nivoima, stopatehnolo{kog progresa. Odredjivanje relevantnih pokazatelja tehnolo{kog nivoa i napretka u preduze}upolazna je osnova za izgradnju i razvoj informacionog sistema tehnologije, kao iekspertnih sistema u oblasti upravljanja tehnologijom u preduze}u. STRATEGIJA TEHNOLO{KOG RAZVOJA Strategija tehnolo{kog razvoja mo`e se utvrdjivati na razli~itim nivoima, na nivoudru{tva, privrede, privredne grane, delatnosti, preduze}a.Pored toga, mo`e se govoritii o teritorijalnom principu kod utvrdjivanja specifi~nih karkateristika utvrdjivanjastrategije tehnolo{kog razvoja regije, za vi{e zemalja, za zemlju u celini, ili neki njenregionalni, izdvojeni deo.S obzirom na blisku povezanost medju njima, neophodna jeusagla{enost navedenih strategija razvoja po{to se utvrdi stepen njihove medjusobeuslovljenosti. Strategija tehnolo{kog razvoja se mo`e posmatrati na najvi{em hijerarhijskomniovu planiranja tehnolo{kog razvoja kao utvrdjivanje op{tih, dugoro~nih pravacatehnolo{kog razvoja. U tom smislu, strategija se poistove}uje sa politikomtehnolo{kog razvoja. Na osnovu strate{ki utvrdjene politike tehnolo{kog razvoja,utvrdjuju se planovi tehnolo{kog razvoja , a konkretnim strategijama, na ni`imnivoima planiranja, odabiru sekonkretne akcije za postizanje planom postavljenihciljeva. 52
  • 53. Poslovna strategija preduze}a ima za cilj da odredi globalno posmatrano, odnos idelovanje preduze}a u odnosu na okolinu. Ona ima za cilj da obezbediprilagodjavanje, funkcionisanje i razvoj preduze}a u promenljivoj okolini za du`i pe-riod vremena uz optimalne rezultate.Strategija razvoja preduze}a za du`i vremenskiperiod treba da postavi ciljeve i neophodne uslove za njihovo zadovoljenje. Tehnolo{ka strategija , po svojoj su{tini, predstavlja medju-funkcionalni,integrisani okvir za razmatranje i ocenu dostupnih tehnologija za preduze}e u okvirutrenutnog ( i budu}eg) obima i vrste poslovanja.Primarne komponente koje je nu`norazmotriti u okviru odredjivanja tehnolo{ke strategije su: 1. Ocena tehnologije (ocena internih resursa s aspekta njihove fleksibilnosti iocena promena u okru`enju putem tehnolo{kih predvidjanja); 2. Izbor tehnologije ( koje tehnologije preduze}e treba da obezbedi u budu}nosti); 3. Tehnolo{ko vodjstvo ili uloga sledbenika ( da li preduze}e treba da sledi politikuvodje u pogledu novih tehnologija u okviru delatnosti kojom se bavi , ili bi trebalo da~eka dok tehnologije ne poka`u svoje efekte kod drugih); 4. Nabavka tehnologije - kako preduze}e dolazi do potrebnih tehnologija( razvijaili kupuje). Strategija tehnolo{kog razvoja preduze}a blisko je povezana za njegovu poslovnustrategiju, a nalazi se pod uticajem niza faktora tehnolo{ke, ali i netehnolo{ke prirode( vojno-strate{ki, regionalni, tr`i{ni, kadrovski, dru{tveni zadaci i potrebe, itd).Utvrdjivanje optimalne strategije tehnolo{kog razvoja zasniva se na : 1. utvrdjenojpolitici i strategiji na vi{em nivou planiranja tehnolo{kog razvoja; 2. oceni mogu}nostitehnolo{kog razvoja na osnovu prethodnog i postoje}eg stanja tehnolo{kog nivoa inapretka; 3. oceni i vrednovanju mogu}ih tehnolo{kih alternativa razvoja. Alternative u pogledu tehnolo{ke strategije koje se ispituju i ocenjuju uglavnom seodnose na tri mogu}nosti koje postoje u pogledu ispunjenja strategijskih ciljevatehnolo{kog razvoja organizacije, a to su: a) nove tehnologije kao rezultat istra`iva~ko-razvojnih potencijala sopstveneorganizacije, oslanjanje na sopstvena re{enja; b) nove tehnologije kao rezultat horizontalnog transfera tehnologije, saradnje sadrugim organizacijama unutar jedne zemlje; c) nove tehnologije kao rezultat horizontalnog transfera tehnologije izinostranstva. Na osnovu planova tehnolo{kog razvoja, konkretne strategije na tre}emhijerarhijskom nivou, treba da odrede kojim putem obezbediti nove tehnologije iposti}i odgovaraju}i `eljeni tehnolo{ki napredak. Strategijom tehnolo{kog razvojautvrdjuje se: 1. koje su tehnologije neophodne u budu}nosti; 2.koji tehnolo{ki nivoodgovara za uslove i vreme za koje se planira razvoj; 3. na koji na~in obezbedititehnologije; 4. kriti~ni nivo i kvalitet znanja neophodan u primeni tehnologije. Strate{ka opredeljenja organizacije dovode su u vezu sa “tehnolo{kimtrajektorijama” ~ime se nedvosmisleno ukazuje na direktnu korelaciju i zavisnostizmedju njih. Analizom ciljeva novih tehnologija u organizaciji, upravo se strate{ka 53
  • 54. opredeljenja organizacije dovode u neposrednu vezu sa odlukom o nabavci i usvajanjunovih tehnologija. Za odredjivanje strategije tehnolo{kog razvoja zna~ajna su dva pristupa uodredjivanju odnosa tehnologije i organizacije: 1."Technology push" koji se mo`e jednostavno objasniti kao model gde pronalazakpokre}e lanac inovativne aktivnosti, koji }e se zavr{iti primenom i difuzijom inovacije.Taj model se jednostavno mo`e predstaviti relacijom ISTRA`IVANJE I RAZVOJ - PROIZVODNJA - MARKETING - TRI{NA POTREBA. Problem organizacije i upravljanja, menad`ment problem se sastoji u nastojanju dase tehnolo{ka promena prihvati i sprovede na najpovoljniji na~in po organizaciju injeno poslovanje.Ovakav pristup je opravdan u velikom broju situacija u praksi, biloda se radi o krupnim, radikalnim tehnolo{kim promenama ili o sasvim sitnimpobolj{anjima.Odgovara mu jednostavno pitanja: Imamo odredjeni tehni~ki potencijal;kako da ga iskoristimo na najbolji na~in? 2. Market - pull model se razvio sa sve ve}im brojem slu~ajeva u praksi i samogu}no{}u da inovacije ne}e do`iveti odgovaraju}u tr`i{nu verifikaciju, i taj processe mo`e prikazati: IZRA`ENA POTREBA NA TR`I{TU - MARKETING - -IR - PROIZVODNJA. Ovaj pristup u su{tini polazi od strate{kih ciljeva poslovanja i organizacije u celini,polazi od neke utvrdjene potrebe, ili tra`nje, koja se izmedju ostalog zadovoljava iputem novih tehnologija, tako da se tu postavlja klju~no pitanje: "Kako bi tehnologijamogla da doprinese ispunjavanju na{ih strate{kih ciljeva? "Pri tom se prvenstvenoimaju u vidu dugoro~ni ciljevi i zadaci organizacije koji mogu da se ispune krozodgovaraju}e nove tehnologije ali koje predstavljaju samo jedan od mogu}ih resursakoji mogu biti zna~ajani u postizanju postavljenih strate{kih ciljeva.Na osnovuovakvog pristupa , jedan od strate{kih ciljeva organizacije, postizanje odgovaraju}ekonkurentske prednosti i tr`i{ne mo}i na dugi rok , sagledava se kroz unapredjenjetehnologije kao jednog od klju~nih resursa. Strategija organizacije iziskuje odgovaraju}e ‘savezni{tvo’ sa tehnologijom, {to sumnoge organizacije uo~ile i ugradile u postupke utvrdjivanja i sprovodjenjaodgovaraju}ih aktivnosti strate{kog plana.Uop{te straste{ko planiranje se razmatrana ~etiri nivoa u organizaciji: 1.institucionalna strategija, odnosi se na razvoj osnovnog karaktera i ulogeorganizacije; ~esto se naziva i misija preduze}a. Uglavnom se u okviru toga tra`eodgovri na pitanja: Ko smo? Kuda stremimo? 2.Strategija preduze}a odnosi se na konkretno planiranje portfolija na nivoupreduze}a. Na ovom nivou stretegijom se utvrdjuje kojom vrstom posla }e se 54
  • 55. preduze}e baviti u budu}nosti, {ta }e doprineti ja~anju organizacije i kako }e seuskladjivati delovanje posebnih poslovnih jedinica unutar preduze}a. 3.Strategija poslovnih jedinica utvrdjuje jasan i detaljan plan ciljeva i zadatakaposebnih poslovnih jedinica i na~in na koji }e ove jedinice obezbediti ostvarivanje tihciljeva. 4. Funkcionalne strategije (tehnologije, proizvodnje, marketinga) donose se da bise osigurala uspe{na primena poslovne strategije u okviru celokupne organizacije. To zna~i da se uloga tehnologije u utvrdjivanju poslovne stategije treba shvatitidvostruko: 1. Tehnologija kao polazna kategorija i osnovica za definisanje polja strate{kihopredeljenja pred ~ijim izborom se preduze}e nalazi; 2. Tehnologija kao jedno od veoma zna~ajnih sredstava ( resursa) putem kojih seposlovna strategija mo`e sprovesti. Ukratko, zaklju~uje se da tehnolo{ka strategija ukazuje na tri zna~ajna momenta: 1.Tehnolo{ka strategija se mora razvijati zajedno sa proizvodnom, marketin{kom idrugim funkcionalnim strategijama, budu}i da odluke u vezi sa tehnologijom mogu daimaju zna~ajnog uticaja na svaku od ovih funkcionalnih oblasti, i obrnuto. 2.Tehnolo{ka stategija se mora donositi ~vrsto se vezuju}i za poslovnu strategijupreduze}a jer pravi odabir tehnologija uslovljava i kompetentnost preduze}a i njegovocelokupno delovanje i tr`i{ni nastup. 3. Tehnolo{ka strategija mora da bude uskladjena sa svakom revizijom poslovnestrategije preduze}a i u skladu sa njenim sveukupnim tr`i{nim nastupom. kojoj je primenjena. PREDUZETNIŠTVO 1. Preduzetni{tvo je napor da se na osnovu: 1. identifikovanja poslovnih prilika za preduze}e; 2. sagledavanja mogu}nosti i sposobnosti preduze}a; 3. kreativnog pristupa uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama, uvode promene i inovacije u preduze}u koje }e zna~iti poslovni uspeh, rastprofitabilnosti preduze}a. Izdvaja se pet osnovnih tipova mogu}ih pravaca inoviranja:1. uvo|enje novog proizvoda ili pobolj{anje postoje}eg - inovacija proizvoda; 2.uvo|enje novog metoda proizvodnje ili pobolj{anje postoje}eg - inovacija procesa; 3.otvaranje novog tr`i{ta prodaje - posebno izvoznog na novim podru~jima; 4. osvajanjenovog izvora snabdevanja sirovinama, materijalima, poluproizvodima; 5. kreiranjenovog tipa industrijske organizacije. Preduzetni{tvo ima kao krajnji rezultat ostvarenje vrednosti koje zna~e ikomercijalni uspeh za preduze}e. Preduzetni{tvo je jedna od zna~ajnih pretpostavkiprivrednog razvoja. 55
  • 56. PREDUZETNIK Preduzetnik je pokreta~ privrednog razvoja i njegov osnovni zadatak je da unosiinovacije, unapre|uje postoje}e u cilju ostvarivanja ciljeva efektivnosti preduze}a.Preduzetnik ispoljava visoku osetljivost i responzivnost u odnosu na profitonosneprilike u okru`enju. S obzirom na visoko rizi~ne odluke koje donose u uslovimaneizvesnosti, preduzetnici moraju da snose odgovornost, a to zna~i da su oni i vlasnicipreduze}a za razliku od menad`era koji nude profesionalne usluge uz nov~anunadoknadu (platu). Pojavom i slo`enim zahtevima savremenog preduze}a,preduzetnici su i vlasnici i menad`eri. Sa rastom preduze}a i stvaranjem akcionarskihdru{tava, preduzetnici sve vi{e postaju profesionalni menad`eri sa naglaskom naeksternoj orijentaciji, ka okru`enju: konkurentima i tr`i{tu. Danas i dalje postojemanji preduzetnici koji su i vlasnici preduze}a. INOVATIVNA ORGANIZACIJA Inovativna organizacija predstavlja odre|enje organizacije koja je u stanju daobezbedi rast i razvoj uz potrebnu fleksibilnost, adaptivnost i responzivnost u odnosuna uslove izra`ene tr`i{ne konkurencije. Budu}i da inovacije i inovativnost igrajucentralnu ulogu u obezbe|ivanju konkurentnosti, inovativna organizacijapodrazumeva: 1.visok stepen sposobnosti za prihvatanje inovacija u cilju ostvarivanja potrebneefikasnosti I 2. neophodnu frekventnost uvo|enja inovacija radi ostvarivanja potrebneefektivnosti preduze}a. Osnovna svojstva inovativne organizacije obuhvataju: 1. viziju o preduze}u kaocelini i njegovoj ulozi i mestu; 2. okrenutost ka kupcima i tr`i{tu; 3. oslanjanje natehnologije kao resursa za postizanje konkurentnosti; 4. plitke organizacionestrukture; 5. internu konkurenciju me|u projektantskim timovima kako bi se bula`iorizik i {to argumentovanije branili inovacioni projekti; 6. prihvatanje neortodoksnih ideja i re{enja; 7. pozitivni odnos prema upravljanjupromenama; 8. sistem nagra|iovanja u susret podsticanju inovacija. Inovativnaorganizacija pretpostavlja i specifi~nu organizacionu kulturu/klimu. ORGANIZACIONA KULTURA Organizaciona kultura podrazumeva skup normi, pretpostavki o vrednosti,pona{anju, odnosu koji uti~e na zaposlene na svim nivoima, te stoga uti~e i nakarakteristike i pona{anje organizacije. Organizaciona kultura obuhvata skupvrednosnih sudova, stavova i mi{ljenja, verovanja ljudi koji se nalaze unutar jedneorganizacije. 56
  • 57. TEHNOLO{KA INTELIGENCIJA PREDUZE}A Tehnolo{ka inteligencija preduze}a podrazumeva prikupljanje, analizu i primenujavno dostupnih informacija o eksternim karakteristikama tehnologije koje bi moglezna~ajnije da uti~u na poslovanje preduze}a. Zna~aj tehnolo{ke inteligencije kaofaktora uspe{nog menad`menta ogleda se pre svega u pobolj{anju kvaliteta strate{kih ioperativnih odluka zahvaljuju}i novoj dimenziji i perspektivi eksternih uslova i dog 57