• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
AP omladinsko preduzetnistvo Surudlica & Vlasotince
 

AP omladinsko preduzetnistvo Surudlica & Vlasotince

on

  • 92 views

 

Statistics

Views

Total Views
92
Views on SlideShare
92
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    AP omladinsko preduzetnistvo Surudlica & Vlasotince AP omladinsko preduzetnistvo Surudlica & Vlasotince Document Transcript

    • Opština Surdulica Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva 2011-2013 Februar 2011.
    • 2 Izradu Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva omogućio je američki narod preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj i Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autora plana, a koji ne odražava nužno i stav Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Država
    • 3 SADRŽAJ OBRAĆANJE PREDSEDNIKA OPŠTINE ............................................................................ 4 UVOD.................................................................................................................................... 5 METODOLOGIJA..................................................................................................................................... 6 DEFINICIJE ............................................................................................................................................ 6 SKRAĆENICE ......................................................................................................................................... 7 ANALIZA TRENUTNOG STANJA........................................................................................ 8 SEKTOR MSPP NA NACIONALNOM NIVOU................................................................................................ 8 O OPŠTINI SURDULICA ......................................................................................................................... 10 Osnovne informacije ..................................................................................................................................... 10 Stanovništvo ................................................................................................................................................. 10 Stanje na tržištu rada.................................................................................................................................... 11 Privredni potencijali....................................................................................................................................... 11 Najvažniji lokalni socijalno-ekonomski akteri ................................................................................................ 14 SWOT ANALIZA PROBLEMATIKE RAZVOJA OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA U OPŠTINI SURDULICA........... 16 ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA ....................................................................................................... 17 Istraživanje potreba i stavova mladih preduzetnika....................................................................................... 17 Istraživanje potreba i stavova maturanata srednjih škola.............................................................................. 22 MATRICA AKCIONOG PLANA...........................................................................................27 I – INFORMISANJE........................................................................................................................... 27 II – EDUKACIJA................................................................................................................................. 30 III – SAVETODAVNA PODRŠKA ...................................................................................................... 33 IV –FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODSTICAJNE MERE ........................................................ 34
    • 4 OBRAĆANJE PREDSEDNIKA OPŠTINE Akcioni plan pred vama je usmeren ka iznalaženju načina za ohrabrivanje mladih ljudi da pokrenu svoj biznis, da žive od svog rada i grade svoju budućnost u svom gradu. Svestan sam nedoumica, strahova i problema sa kojima se sreću učenici završnih razreda srednjih škola, oni koji su završili srednju školu, oni koji studije privode kraju. Najveći problem je neizvesnost zapošljenja. Kao Predsednik opštine, svakog dana se srećem sa ljudima od kojih većina pripada upravo ovoj populaciji onih koji su u potrazi za poslom. Znam da je teško, uvek je bilo teško, više ili manje, ali svi moramo da se suočimo sa istinom: koliko god se dobar deo mladih ljudi nadao da će sigurnost u poslu pronaći pod okriljem neke državne ili javne službe, smatram da je to tek jedan od vidova zaposlenja. Znamo da više nema sigurnog radnog mesta. Sigurnost postoji samo za one koji su spremni da se suoče sa ogromnim radom i da stalno stiču nova znanja. Iz ličnog iskustva znam kako se radi u privatnom sektoru. Ja sam se odmah po završetku školovanja opredelio za privatni biznis. Opstao sam i opstajem u njemu i danas, kao i mnogi koji su uspeli u svom privatnom poslu. I sve samo zahvaljujući radu, upornosti i stalnoj borbi da se bude konkurentan, i uvek u korak sa novim trendovima u poslovanju. Koliko god mladi ljudi nemali dovoljno znanja kako da pokrenu svoj posao, i koliko god bila teška vremena za tu vrstu posla, pravila kako postati i ostati uspešan u nečemu što se radi su uvek ista: a to je rad, red i upornost u poslu. Uspesi i padovi su deo životnog i radnog ciklusa i ne smeju nikoga da obeshrabre. Opština Surdulica će svim svojim kapacitetima da pomogne u sprovođenju Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva jer ja zaista smatram da je to pravi način da mladi ljudi sebi obezbede egzistenciju, i još jednom ponavljam, da ostanu ovde, da ne odlaze iz Surdulice u potrazi za poslom. Opština će takođe da maksimalno pomogne prilikom osnivanja firmi, da finansijski potpomogne mlade preduzetnike, a stavićemo na raspolaganje i naše službe, kako i stoji u ovom Akcionom planu. Mnogi uspešni ljudi iz naše opštine koji rade u Surdulici, u raznim gradovima naše zemlje i širom sveta treba da budu uzor našim mladim ljudima koji se spremaju da krenu putem preduzetništva. Naši mladi su vredni, pametni i odrasli u jednom novom vremenu. Potkovani su znanjem, poznavanjem novih tehnologija i stranih jezika, a iskustvo i uspeh je nešto što će doći kao rezultat rada i primene tih znanja. Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva i njime predviđene aktivnosti mogu u tome da im pomognu i verujem da ćemo do kraja 2013. godine imati brojne nove firme koje će upravo voditi mladi ljudi. Novica Tončev, Predsednik opštine Surdulica
    • 5 UVOD Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) u Srbiji upošljava procentualno najviše radne snage, te samim tim može i treba da predstavlja snažan oslonac lokalnog ekonomskog razvoja. Razvoj sektora MSPP je naročito važan za manje sredine jer ekonomski boljitak ovih lokalnih sredina često zavisi od uspešnog poslovanja samo nekoliko većih privrednih sistema. Upravo ova zavisnost od velikih privrednih sistema i drugih velikih poslodavaca daje posebnu težinu sveprisutnoj potrebi za ozbiljniji razvoj sektora MSPP, i to naročito onim sredinama koje su opterećene konstantnom migracijom mladih u korist velikih gradskih centara Srbije. Zbog gore navedenog i brojnih drugih razloga pristupilo se izradi Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica, i to zahvaljući podršci Opštine Surdulica i Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) preko Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti. Konsultantsku podršku koja je pružena Kancelariji za mlade opštine Surdulica tokom izrade ovog Akcionog plana obezbedio je stručni tim Udruženja „Narodni parlament“ iz Leskovca. Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica izrađen je za vremenski period od 2011. do 2013. godine i njegova ciljna grupa su svi mladi ljudi od 15 do 30 godina starosti sa prebivalištem na teritoriji opštine Surdulica. Ovaj Akcioni plan (AP) predstavlja skup projekata i programa čija realizacija treba da pomogne razvoju preduzetništva i preduzetničkog duha kod mladih ljudi, te dovede do stanja u kojem će mladim ljudima iz Surdulice samozapošljavanje, odnosno preduzetništvo, biti potpuno validna i bliska alternativa zapošljavanju. U skladu sa ovim, u ovom Akcionom planu precizno su definisane uloge relevantnih subjekata i precizni mehanizmi za ostvarivanje opštih i specifičnih ciljeva definisanih ovim Akcionim planom. Usklađenost sa nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica pripremljen je na način koji garantuje njegovu usklađenost sa relventnim nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima. Naročito onim koji se tiču omladinske politike i razvoja preduzetništva. Nacionalni nivo: • Nacionalna Strategija za mlade Republike Srbije • Akcioni plan za implementaciju Nacionalne Strategije za mlade Republike Srbije Lokalni nivo: • Strateški plan razvoja opštine Surdulica • Strategija održivog razvoja opštine Surdulica
    • 6 Metodologija Konsultativni proces izrade Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica započet je formiranjem radne grupe za izradu AP-a. Članove radne grupe izabrala je sama lokalna samouprava donevši Odluku o ovome na sednici Veća opštine Surdulica. Članovi radne grupe, svi iz opštine Surdulica: Živojin Stanković, Marko Marković, Miroljub Ivanović, Mirjana Stanković, Slavica Radulović, Stanislav Jović i Dušan Momčilović. Sam konsultativni proces sastojao se iz sledećih koraka: - Panel diskusije sa članovima radnog tela za izradu AP-a; - Istraživanje sprovedeno među mladim preduzetnicima iz Surdulice o problemima i potrebama u vezi sa razvojem omladinskog preduzetništva; - Istraživanje sprovedeno među maturantima srednjih škola u Surdulici o njihovim potrebama i stavovima u vezi sa samozapošljavanjem i planovima za budućnost; - Javna rasprava o nacrtu Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica. Definicije Omladinsko preduzetništvo Definiciju omladinskog preduzetništva nije lako dati jer sama reč „preduzetništvo“ ima više značenja. Sama reč potiče od francuske reči „entreprendre„ što znači „preduzeti“, i ovo bi u bukvalnom tumačenju značilo da je „preduzetnik“ bilo koja osoba koja preduzima određene radnje ili poteze sa svrhom sopstvene ekonomske dobiti. Međutim, u poslovnom kontekstu reč „preduzetnik“ danas se gotovo isključivo koristi za osobe koje su samoupošljene, odnosno vode i poseduju sopstveni biznis. Tako se i u kontekstu izrade ovog Akcionog plana, omladinskim preduzetništvom smatra svaka radnja koju mlada osoba preduzme sa ciljem generisanja prihoda preko sopstvenog privatnog biznisa. Ovo je suprotnost „radu za drugog“ i zato se i zove samoupošljenost ili samozapošljavanje. Takođe, u kontekstu ovog Akcionog plana, osoba koja se bavi omladinskim preduzetništvom jeste mlada osoba koja se bavi preduzetništvom, odnosno vodi sopstveni biznis. Ovde primenjena definicija „mladi preduzetnik“ odnosi se znači na mlade osobe koje su vlasnici preduzetničke radnje odnosno preduzeća, kao i na one koji su samoupošljeni preko bavljenja poljoprivredom, stočarstvom... Definicija „mladi preduzetnik“ se i u kontekstu rodne ravnopravnosti odnosi i na „mlade preduzetnice“, odnosno osobe ženskog pola koje se bave preduzetništvom. Mladi u Srbiji Prema Nacionalnoj strategiji za mlade, mladi su osobe uzrasta od petnaest do trideset godina starosti. U Republici Srbiji ima oko milion i po mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini dvadeset procenata. Po zadnjem popisu stanovništva iz 2002. godine.
    • 7 Skraćenice MSPP – Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo AP – Akcioni plan (za razvoj omladinskog preduzetništva) USAID - Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj KzM – Kancelarija za mlade Kancelarija za LER – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje RPK – Regionalna privredna komora TOS – Turistička organizacija Surdulice BDV – Bruto dodata vrednost IKT – Informaciono-komunikacione tehnologije
    • 8 ANALIZA TRENUTNOG STANJA Sektor MSPP na nacionalnom nivou Ubrzani rast broja malih i srednjih preduzeća i izgradnja sistema podsticanja njihovog razvoja, spadaju u značajna dostignuća tranzicije ekonomije Srbije u periodu 2000-2009. godina. Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) je postao najefikasniji segment privrede Srbije, nosilac rasta i zapošljavanja, a u 2009. godini obezbedio je 66,7% zaposlenosti, 67,8% prometa i 57,4% bruto dodate vrednosti (BDV) nefinansijskog sektora privrede Srbije. Posle 2000. godine, načinjen je bitan napredak u stvaranju institucionalnog i zakonskog okvira poslovanja, tako da je Srbija uspela da nadoknadi zaostajanje u razvoju MSPP u odnosu na druge zemlje u tranziciji. Broj preduzeća i radnji se kontinuirano uvećavao, uz istovremeno povećavanje broja zaposlenih, pa je broj radnih mesta otvorenih u sektoru MSPP od 2005. godine veći od broja radnih mesta izgubljenih restrukturiranjem velikih preduzeća, što je davalo značajan doprinos smanjivanju socijalnih tenzija. Međutim, dinamika zapošljavanja u MSPP nije dovoljna da bi apsorbovala raspoloživu radnu snagu. Komparativna analiza razvijenosti sektora MSP u Srbiji i u zemljama EU, pokazuje da je prema učešću u broju preduzeća i zaposlenosti, kao i prema ostvarenom prometu i BDV, sektor MSPP Srbije na nivou proseka EU. Međutim, veliko je zaostajanje sektora MSPP Srbije u odnosu na prosek EU ako se posmatraju promet po zaposlenom, BDV po zaposlenom i profit po zaposlenom. Uporedna analiza investicija po zaposlenom i investicija po preduzeću, u zemljama okruženja i EU-27, ukazuje na značajno niži nivo ovih pokazatelja u Srbiji, kako za sektor MSPP tako i za ukupnu privredu. Investicije po zaposlenom u sektoru MSPP iznose 3.000 EUR (prosek EU je 7.700 EUR), a investicije po preduzeću 9.200 EUR (u EU je 33.400 EUR). Svetska ekonomska kriza je produbila probleme sa kojima se suočava srpska ekonomija, a na razvoj MSPP je delovala ograničavajuće. Vlada i Narodna banka Srbije su preduzele niz mera koje su samo delom uspele da ublaže negativne posledice krize. Model rasta ekonomije Srbije, pre krize se suočio sa ozbiljnim ograničenjima, pošto je bio neodrživ na srednji rok. Efekti recesije (smanjenje spoljne i unutrašnje tražnje, investicija, porast rizika i troškova ulaganja, kao i strah od neuspeha), negativno su uticali na poslovanje privrednih subjekata i na preduzetničku klimu. Rezultati GEM istraživanja preduzetničke aktivnosti u 2009. godini ukazuju na smanjen broj početnika, kao i novih preduzetnika. Narušena je zdrava preduzetnička dinamika iz prethodnih godina (usporeno je osnivanje, rast i razvoj, a ubrzano je gašenje privrednih subjekata), čime su znatno ograničene mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i rast produktivnosti. U 2009. godini u sektoru MSPP poslovalo je 314.827 privrednih subjekata, sa 872.540 zaposlenih, i ostvareno je 4.380 mlrd. dinara prometa, kao i 819,2 mlrd. dinara BDV. U strukturi MSPP, najbrojniji su mikro privredni subjekti – preduzetnici i mikro preduzeća (302.484) – dok mala i srednja preduzeća (12.343) dominiraju po svim posmatranim indikatorima (52,7% zaposlenosti, 57,6% prometa, 60,2% BDV, 76,0% izvoza i 74,2% uvoza). Broj MSPP je povećan za 11.378, što je rezultat povećanja broja preduzetnika i mikro preduzeća (za 11.420 i 703, respektivno) koji zbog slabe ekonomske snage nisu bitnije uticali na povećanje nivoa razvijenosti celokupnog sektora. Istovremeno, smanjio se broj malih (za 542) i srednjih preduzeća (za 205).
    • 9 Posledice krize odrazile su se na pad zaposlenosti, prometa, BDV i profita. U 2009. godini u sektoru MSPP zaposleno je 67.619 radnika manje nego u 2008. godini (-7,2%). Promet MSPP je realno manji za 14,7%, BDV za 11,2%, a profit za 15,5%. Zadržana je nepovoljna tendencija koncentracije broja MSPP u dva sektora (Trgovina na veliko i malo 34,4% i Prerađivačka industrija 17,2%) i to pretežno u dva regiona (Gradu Beogradu 29,5% i Južno-bačkom okrugu 10,0%). Recesija je uticala na smanjivanje sklonosti preduzeća ka investiranju, kao i na smanjeno učešće opreme i građevinskih radova u tehničkoj strukturi investicija. Prema udelu ivesticija u BDV, sektor MSPP je ispod proseka privrede (27% prema 32%), sa značajnim razlikama unutar samog sektora. Krizom su najviše pogođena mikro preduzeća čija izdvajanja u 2008. iznose samo 9% BDV (29% u 2007.), dok su iznad proseka jedino srednja preduzeća (36%). Takođe, mikro preduzeća su u opremu uložila tek 9% ukupnih investicija (62,4% u 2007.). Preduzetnici najviše ulažu u građevinske radove, čije učešće u ukupnim građevinskim radovima nefinansijskog sektora iznosi 19,7%. Rast osnovnih indikatora troškovne konkurentnosti u periodu 2004-2008. godina prekinut je u kriznoj 2009. godini, a najviše su pogođena mikro i mala preduzeća koja značajno doprinose zapošljavanju, ali su manje produktivna zbog niže kvalifikovane radne snage koja stvara manju dodatu vrednost. Zarade sektora MSPP čine gotovo 2/3 BDV, tako da preduzećima ne ostaje dovoljno sopstvenih sredstava za unapređenje i modernizaciju procesa rada. Svetska ekonomska kriza u najvećoj meri pogađa preduzeća uključena u međunarodnu trgovinu, pa se smanjio broj izvoznika i uvoznika u 2009. godini. Smanjenje domaće potrošnje se odrazilo na mnogo brži pad uvoza nego izvoza, tako da je pokrivenost uvoza izvozom povećana na 52,8%, naročito u sektoru MSPP. Iako izvoz visokotehnoloških proizvoda beleži najbrži rast, privreda Srbije još uvek zavisi od izvoza grana niske tehnološke intenzivnosti. U sektoru MSPP situacija je veoma nepovoljna: predmet razmene su uglavnom proizvodi koji ne zahtevaju upotrebu visoke tehnologije i angažovanje intelektualnog rada. Intenzitet strukturnih promena izvoza u 2009. godini bio je najznačajniji u mikro preduzećima, koja su, kao i preduzeća srednje veličine, uspela da povećaju i nominalnu vrednost izvoza (za 3,5% i 4,7%, respektivno). Primena savremenih IKT, u funkciji konkurentnog poslovanja savremenog preduzeća, pokazuje da su prema opremljenosti i upotrebi računara u poslovanju, MSPP Srbije neznatno iza proseka EU-27 i visoko razvijenih zemalja, ali da u korišćenju Interneta značajno zaostaju za većinom članica EU. Internet se najčešće koristi u cilju obezbeđivanja bankarskih i finansijskih usluga, dok je elektronsko poslovanje (kupovina i prodaja) još uvek nedovoljno zastupljeno. U odnosu na 2008. godinu, najznačajniji napredak Srbije u 2009. je ostvaren u oblastima: unapređenje poslovanja na domaćem i inostranom tržištu, efikasnija zastupljenost interesa malih preduzeća, modeli uspešnog elektronskog poslovanja i prvoklasna podrška malim preduzećima, unapređenje on-line pristupa i jačanje tehnoloških kapaciteta MSPP. Međutim, izostale su intenzivnije aktivnosti u oblastima obrazovanja i obuke za preduzetništvo, korišćenja raspoloživih sposobnosti i unapređenja zakonodavnog okvira.
    • 10 O opštini Surdulica Osnovne informacije Opština Surdulica se nalazi u regionu južne Srbije, u Pčinjskom okrugu na samoj državnoj granici sa susednom Republikom Bugarskom. Sa juga su opštine Vranje i Bosilegrad, sa zapada opština Vladičin Han iz Pčinjskog okruga, a sa severa je opština Crna Trava iz Jablaničkog okruga. Kroz njenu teritoriju prolaze i delovi državnih puteva: M 1-13, R122, R124 (a) i R124 (b). Klima je umereno kontinentalna sa četiri godišnja doba. Prosek padavina iznosi 767 mm, dok godišnja prosečna temperatura iznosi 10.5o S. Surdulica ima povoljan geografski položaj. Od međunarodnog puta Niš-Skoplje-Solun (E - 75) Surdulica je udaljena svega 10km, dobro je povezana i sa aerodromima u Beogradu (330km), Skoplju (120km), i Sofiji (110km). Opština Surdulica je smeštena u slivu reke Vrle, u Masuričkom polju i na delu vlasinske visoravni u slivu gornje Jerme i Božičke reke. Opština se proteže duž državne granice sa Bugarskom u dužini od 42km, na površini od 628 km kvadratnih i nadmorskoj visini od 475m do preko 1500m. Surdulica je oslonjena na visoke planine Vardenik (1875m) i Čemernik (1638m). Stanovništvo Na prostoru od 628 km2 , po popisu iz 2002. godine, živi 22190 stanovnika u 41 naselju. U samom gradu živi 10914 stanovnika (49,18%) dok ostali stanovnici (11276) žive u selima (50.82%). Ukupan broj domaćinstava u opštini iznosi 6967. U opštini je prisutna stalna tendencija pada broja stanovnika između dva popisa 1991 i 2002 broj stanovnika se smanjio za 2299. Polnu strukturu stanovništva karakteriše nešto veće prisustvo žena (50,70%) u odnosu na muškarce (49,30%). Opština je multi etnička sa dominantnim prisustvom Srba. Etnička struktura: Srbi 82,35%, Romi 9,01%, Bugari 4,52% i ostali 4.11%. Teritorijalni raspored stanovnika opštine Surdulica: Broj % Površina opštine km 2 Naselja Stanovnika
    • 11 Grad 1 10914 49.18 209Prigradsko selo 6 4450 20.05 Polu udaljeno selo 5 2361 10.64 Udaljeno selo 29 4465 20.12 419 Ukupno 41 22190 100.00 628 Stanje na tržištu rada Jedan od osnovnih pokazatelja nivoa razvijenosti je i broj zaposlenih radnika, posebno u odnosu na ukupno stanovništvo. U Opštini je zaposleno ~6 000 radnika što predstavlja ~27% od ukupnog broja stanovnika i daleko je manji od optimalne zaposlenosti koja treba da iznosi 42% od ukupnog broja stanovnika. Većina registrovanih zaposlenih ljudi radi u privredi 49,62% , vanprivreda je zastupljena a 18.28% dok samostalno obavlja delatnost 32,10%. Najveći broj zaposlenih u Surdulici dolazi iz mešovitog sektora ali je značajni udeo i društvenog sektora sa 29,30%. Stanje nezaposlenih na evidenciji NSZ i stanje nezaposlenih po kvalifikacionoj strukturi na dan 31. 03. 2010. godine: STEPEN ukupno muškarci žene Nezaposleni 3525 1644 1881 I stepen stručne spreme 1034 489 545 II stepen stručne spreme 69 32 37 III stepen stručne spreme 816 508 308 IV stepen stručne spreme 1301 486 815 V stepen stručne spreme 17 15 2 VI stepen stručne spreme 185 65 120 VII stepen stručne spreme 95 47 48 Stanje nezaposlenih prema starosnoj strukturi: God. 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64 >65 Σ 89 497 431 494 398 387 409 428 298 93 1 Prosečna dužina čekanja na posao je 3,62 godine (muškarci 3 godine , žene 4,1 godina). Privredni potencijali Poljoprivreda i proizvodnja hrane Teritorija Opštine zahvata 62.825 ha zemljišta raspoređenog u 39 katastarskih opština. Poljoprivredno zemljište u opštini Surdulica prostire se na 33.642 ha, od čega su 8.420 ha
    • 12 njive, 91 ha vrtovi, 1.209 ha voćnjaci, 10.843 ha livade, 13.226 ha pašnjaci, 23 ha močvare bare trstici i 27 ha ostalo poljoprivredno neplodno zemljište. Stanovništvo surduličke opštine je tradicionalno poljoprivredno stanovništvo koje proizvodi poljoprivredne kulture na sitnim, iscepkanim, privatnim posedima i stvara male viškove proizvoda za prodaju. Od voćarskih kultura izdvajaju se zasadi malina, jabuka, šljiva a u poslednje vreme jagode i ribizle. Glavne karakteristike i glavni problem primarne poljoprivredne proizvodnje jeste veličina farme i tradicionalan način rada. Prosečna veličina poseda privatnih farmi je ispod 3 ha i ona je isuviše mala za osnovne potrebe tako da veliki broj farmera ima dodatni izvor prihoda koji je uglavnom sezonskog tipa. Sama poljoprivredna proizvodnja je ekstenzivna i nije tržišno orijentisana, zasnovana je na zastareloj mehanizaciji i tehnologiji. Mehanizacija je u proseku stara oko 20 godina. Većina farmera proizvodi za svoje lične potrebe a viškovi se prodaju na lokalnom tržištu. U opštini Surdulica u 2009. je samo ~36,5% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Na području opštine je izgrađeno 6 ribnjaka kalifornijske pastrmke gde se proizvede ~90 t ribe (na godišnjem nivou) koja se uglavnom prodaje na lokalnom tržištu. Ovčarska farma “Simpo – Vlasina” kapaciteta je 4.000 grla. Trenutno je kapacitet popunjen sa ~75% - oko 3.000 – 3.500 grla. Ovčarska farma obrađuje i kosi oko 250 ha na Vlasini. Poljoprivredno šumarska škola „Josif Pančić“ je najznačajniji poljoprivredni proizvođač na teritoriji Opštine i nosilac razvoja i uvođenja inovacija u poljoprivredu. U školi aktivno radi Agroinformativni centar na osavremenjavanju znanja i veština poljoprivrednih proizvođača i Područni centar za ruralni razvoj koji je formiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa ciljem bržeg ruralnog razvoja i približavanjem aktivnosti Ministarstva direktnim korisnicima: poljoprivrednim gazdinstvima. Poslednjih godina malinarstvo dobija sve više na značaju, i to kako u selima neposredno pored Surdulice, tako i na Vlasini, gde se obnavljaju velike površine za uzgoj malina, ali i čuvenog vlasinskog krompira, šargarepe, koji su, preko otkupnih stanica, u sve većim količinama prisutni na domaćem i svetskom tržištu. Lekovito bilje i prerada bobičastog voća, naročito borovnice, brusnice, divlje kupine i divlje maline i pečuraka takođe dobija sve više na značaju i nalazi svoje mesto na tržištu. Proizvodnja organske hrane na Vlasini kao netaknuom prirodnom potencijalu je moguća u prirodnim uslovima, a realizacija projekta “Diversifikacija ruralne ekonomije u transgraničnom regionu pomoću uvođenja i primene organske poljoprivrede” obezbedila je trenutne potrebe za stručnom obuku poljoprivrednika koji bi se njome bavili. Osim ovčarske farme koja posluje u sastavu HK SIMPO na Vlasini, bavljenja stočarstvom je nedovoljno i nema drugih registrovanih farmi. Usled slabe finansijske moći i oskudnog znanja ljudi koji se bave navedenim poljoprivrednim poslovima osetna je potreba za dodatnim sredstvim i edukacijom kako bi efekti bili veći, a rezultati održiviji. Rudna bogatstva Surdulička opština je od vremena Rimljana i Turaka bila poznata po eksploataciji gvozdene rude i rude molibdena. Nalazište molibdena, elementa koji se u Srbiji jedino može da nađe u
    • 13 Mačkatici, opština Surdulica, bilo je jedno od najbogatijih i najvećih u Evropi. Nakon decenija u kojima je rudnik bio zapostavljen, 2007. i 2008. godine, ekspertski tim iz DANDI-ja, svetski priznatog istraživača rudnih potencijala, boravio je u Surdulici i u Mačkatici i ispitivao stanje rudnog potencijala molibdena. Kriza je na neodređeno vreme odložila dalja ispitivanja. Kapaciteti za preradu rude, sa trasom kojom je nekada išao sistem žičara za prevoz rude do livnice, postoje u Livnici “Mačkatica” koja osim tehničkih ima na raspolaganju i kadrovske resurse, ali koji trenutno nisu dovoljno iskorišćeni. Održivi izvori energije Istraživanja koja su obavljena na Vlasini, a od strane inostranih eksperata koji su angažovani, pokazala su da su gotovo neiscrpni izvori održive energije kojima opština raspolaže. Pre svega voda, pogodna za izgradnju mini centrala, zatim vetar, pogodan za postavljanje sistema vetrenjača, sunce, solarna energija koja počiva na činjenici da sunce u Srbiji izlazi na Vlasini i da je odgovarajući broj sunčanih sati u toku dana. Industrija Najvažniji privredni subjekti su: Knauf insulation, AD Mačkatica, Fabrika elektromotora RS Partners group, Fabrika hleba i mleka, Rosa – Coca Cola, PD Đerdap – Vlasinske HE, Fabrika nameštaja STIL, Fabrika obuće Koštana, PD Jugoistok Niš – Pogon Elektrodistribucija Surdulica, Zastava servis, Ovčarska farma Simpo, Masurica AD, Jumko, HUP Evropa, AD Zvezda, Porodična mlekara Veličković, GP Tončev gradnja, GP Zidar, AMD Polet. Većina pobrojanih firmi posluje u Industrijskoj zoni u Belom Polju čija je ukupna površina 53,72ha. Na teritoriji opštine radi više od 700 malih i srednjih preduzeća. Prema delatnosti najviše su zastupljene trgovina na malo, građevina, usluge, prerada poljoprivrednih proizvoda... Krajem 2010. godine ukupan broj zaposlenih na teritoriji opštine je ~5100 od čega ~4100 zaposleno u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i organizacijama. ~1850 su preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju delatnost. Turizam Potencijali za razvoj turizma na Vlasini su veoma važan resurs opštine Surdulica. Raznovrsnost predela, razuđenost reljefa i netaknuta priroda, biodiverzitet, autohtoni biosistemi, ekološke i predeone celine, bogatstvo šumama i vodotocima, raznovrsna flora i fauna i, pre svega, Vlasinsko jezero i visoravan kao specifičan i dominantni atrakter, predstavljaju osnove turističke atraktivnosti područja Surdulice. Vlasina je potencijalni generator razvoja opštine, ali samo ukoliko počnu da se koriste turistički i privredni potencijali kojima raspolaže. Sadašnje stanje u turizmu opštine Surdulica, koje počiva na Vlasini, uz uvažavanje da je proglašena zaštićenim predelom posebnih odlika, zasniva se na individualnim naporima da se Vlasina promoviše kao najatraktivnija turistička destinacija na jugu Srbije. Nema planskog, organizovanog ni zajedničkog nastupa nosilaca turističke ponude prema potencijalnim turistima, tako da su i efekti teško merljivi, a za samu opštinu su neznatni. Vlasina, sa planinama Čemernikom, Vardenikom, Planom i Vrtopom, raspolaže idealnim uslovima za razvoj turizma bez ograničenja na godišnje doba, za razvoj zdravstvenog turizma-bolesti disajnih organa i štitne žlezde, sportskog i rekreativnog, lovnog i ribolovnog, nautičkog, seoskog, etno i eko turizma. Istorija Vlasine preko koje su se pružali rimski i carski
    • 14 putevi i brojni verski objekti, kao što je manastir Palja iz 9. veka, pružaju odlične uslove za razvoj i verskog turizma. Osnovni preduslov za ozbiljnije investicione zahvate na Vlasini jeste izgradnja kanalizacionog sistema za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda kojim bi se rešili komunalni problemi. Paralelno sa rešavanjem komunalne infrastrukture potrebno je da se pristupi i rešavanju turističke infrastrukture, a i jedan i drugi problem definisani su u projektu „Integrisani razvoj turističke infrastrukture na Vlasini“. Vlasini nedostaju smeštajni kapaciteti, hoteli, ski centar, akva parka, lovački dom, marina i drugi turistički atraktivni objekti, što ne može da se ostvari bez pomoći ili države ili strateških partnera. Najvažniji lokalni socijalno-ekonomski akteri Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala Surdulica Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala Vranje ispostava Surdulica je jedina služba u opštini koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju. Takođe njene aktivnosti su i: vršenje predselekcije kandidata za potrebe poslodavca, evidentiranje redovnih javljanja nezapošljenih lica, prijave i odjave radnika, rad sa nezapošljenim licima (grupna informisanja, individualni razgovori sa nezapošljenima, sklapanje individualnih planova za zapošljavanje, procedura ostvarivanja prava u slučaju nezapošljenosti. Nezapošljenim licima i poslodavcima su dostupni programi: samozapošljavanja; pripravnički (prva šansa); novo zapošljavanje; razne obuke prekvalifikacije i stručnog usavršavanja za poslodavce i nezapošljene. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (ispostavi u Surdulici) je zapošljeno troje ljudi: dva savetnika za posredovanje u zapošljavanju i jedan evidentičar. Centar za socijalni rad U okviru delatnosti Centra za socijalni rad, jedna od osnovnih funkcija je neposredno ostvarivanje socijalne zaštite i socijalne sigurnosti građana i njihovih porodica. U tom smislu kretanje ukupnog broja korisnika socijalne i porodično pravne zaštite je: Po starosti 2008 2009 Deca i omladina 384 430 Odrasla lica 558 694 Ostarela lica 164 162 Ukupno 1106 1286 Broj porodica sa ostvarenim pravom na materijalno obezbeđenje: Mesec 2008. 2009. I 173 186 II 176 185 III 183 188 IV 185 189
    • 15 V 180 195 VI 174 184 VII 165 163 VIII 149 154 IX 154 163 X 169 186 XI 181 195 XII 183 210 Broj porodica sa ostvarenim pravom na materijalno obezbeđenje prema broju članova porodice, a na dan 31.12.2009. je 449 članova porodice. Jednokratnu pomoć je ostvarilo: - 2008: 208 lica; - 2009: 202 lica; - pomoć za lekove, lečenje i namirnice: 2008: 170 i 2009: 179; - oprema pri smeštaju lica u Ustanove ili porodice: 2008: 24 i 2009: 11. Ukupna izdvojena sredstva iz budžeta opštine Surdulica za socijalnu zaštitu su: 2008. - 4.108,175,00 RSD. 2009. - 5.105,348,08 RSD. 2010. - 5.530,000,00 RSD. Služba za ekonomski razvoj opštine Surdulica (Kancelarija za LER) Služba je ustanovljena u okviru Opštinske uprave opštine Surdulica 01. 09. 2007. godine. Poslovi koje obavljaju zaposleni u ovoj službi su: izrada plana razvoja opštine, izrada konkretnih razvojnih projekata i zaokruživanje finansijskih konstrukcija, aktivnosti na izradi projektnih predloga: apliciranje, sakupljanje projektne dokumentacije, implementacija odobrenih projekata i učešće u izradi strategije razvoja opštine. U proteklom periodu Služba je radila na pripremi i realizaciji projekata. Odelenje za privredu i finansije Rešava po zahtevima iz oblasti privrede i preduzetništva koji se odnosi na zadovoljavanje određenih potreba gtađana u oblasti zanatstva, ugostiteljstva, trgovine, turizma, saobraćaja i drugih privrednih delatnosti. Nosilac je izrade predloga projekata i programa u oblasti privrede i poljoprivrede, posebno izrade poljoprivredne osnove i godišnjih programa zaštite, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, opštih i operativnih planova odbrane od poplava i leda, projekti iz oblasti javnih radova i sl. Pruža stručnu pomoć pravnim licima i preduzetnicima pri registraciji privrednih društava i preduzetničkih radnji kod APR, dnevno ažurira bazu podataka privrednih subjekata i izrađuje izveštaje o privrednim aktivnostima od značaju za opštinu.
    • 16 SWOT analiza problematike razvoja omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica SNAGE • Adekvatan ljudski kapital • Postojanje strateških dokumenata za razvoj opštine • Zdrava životna sredina pogodna za proizvodnju zdrave hrane • Povoljan geografski položaj • Postojanje industrijske zone • Održavanje manifestacije „Vlasinsko leto“ kao prilike za promociju omladinskog preduzetništva • Aktivnosti Kancelarije za mlade iz oblasti razvoja omladinskog preduzetništva SLABOSTI • Needukovanost mladih za bavljenje preduzetništvom • Neadekvatna struktura srednjeg školskog sistema • Nedostatak održivih programa neformalnog obrazovanja • Nepostojanje podsticajnih mera lokalne samouprave za samozapošljavanje • Nemotivisanost mladih za bavljenje preduzetništvom • Neaktivno udruženje preduzetnika • Neadekvatna infrastruktura za razvoj omladinskog preduzetništva MOGUĆNOSTI • Pristup državnim, EU i drugim fondovima i programima koji pomažu preduzetnicima • Lokalni akcioni plan za zapošljavanje • Postojeći ali neiskorišćeni resursi za proizvodnju organski zdrave hrane • Mogućnost razvoja turizma na Vlasinskom jezeru • Kreiranje trajnih mehanizma za neformalno obrazovanje mladih • Otvorenost lokalne samouprave za projektnu i drugu saradnju • Postojanje velikih privrednih sistema • Programi implementacije Nacionalne strategije i Akcionog plana za mlade PRETNJE • Neimplementacija Akcionog plana plana za razvoj omladinskog preduzetništva • Nastavak loše ekonomske situacije u zemlji i opštini • Nestabilnost poreskih i drugih opterećenja za preduzetnike • Nezainteresovanost mladih za preduzetništvo • Politička nestabilnost u zemlji i opštini • Nepristupačnost i skromnost raspoloživih fondova za finansijsku podršku započinjanju biznisa • Iseljavanje mladih iz opštine
    • 17 Analiza rezultata istraživanja Tokom procesa izrade Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica sprovedeno je istraživanje koje je obuhvatilo 20 mladih preduzetnika i 40 maturanata, učenika završnih razreda srednjih škola sa teritorije opštine Surdulica. Istraživanje je organizovano tokom decembra 2010. godine i bilo je primarno usmereno ka ispitivanju potreba i stavova, kao i analizi problema sa kojima se suočavaju mladi preduzetnici iz opštine Surdulica, odnosno mladi ljudi koji su u finalnoj fazi srednjeg školskog obrazovanja i koji razmišljaju o daljem školovanju i/ili zapošljavanju, odnosno samozapošljavanju. Istraživanje je takođe omogućilo i uključivanje većeg broja mladih ljudi u sam proces izrade AP-a jer su rezultati koji su ovom prilikom dobijeni ozbiljno sagledani kao i svi ostali relevantni podaci, kako tokom sesija radne grupe za izradu AP-a, tako i tokom definisanja programa i projekata u samom AP-u. Takođe, rezultati istraživanja su pomogli u učesnicima radne grupe koja je radila na izradi AP-a, da bolje sagledaju problematiku razvoja omladinskog preduzetništva u opštini Surdulica. Istraživanje potreba i stavova mladih preduzetnika Istraživanje potreba i stavova mladih preduzetnika obavljeno je pomoću 17 pitanja podeljenih u 4 oblasti, ne računajući par uvodnih pitanja. 4 oblasti oko kojih su koncipirana navedena pitanja su bile: informisanje, edukacija, savetodavna podrška i podsticajne finansijske i nefinansijske mere. Ispod su prezentovani rezultati ovog istraživanja: Zašto ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis? 4% 26% 13% 17% 40% Nešto drugo (prepoznao/la sam potrebu sredine za tom delatnošću) Želeo/la sam da radim za sebe i samostalno donosim odluke Želeo/la sam da radim kreativan posao Hteo sam da zaradim ozbiljniji novac Nisam mogao/la da nađem posao kod drugog poslodavca
    • 18 Koje izvore finansiranja ste koristili pri započinjanju biznisa? Kako ste se informisali o koracima koje treba preduzeti da bi se započeo biznis? Na koji način bi po Vama trebalo organizovati informisanje preduzetnika o stvarima od značaja za bavljenje preduzetništvom? 24% 9% 34% 33% Uzeo/la sam kredit kod banke Konkurisao/la sam za "start up" kredit Pozajmica od prijatelja Lične izvore Preko institucija Od iskusnih preduzetnika Preko Interneta 27% 59% 14% Putem InternetaPreko seminaraPutem medija Preko štampanog materijala Ostalo 29% 26% 16% 10% 19% Ostalo: formiranje info centra za preduzetnike, organizovati kampanje, obuke i kurseve kao i sastanke samo za preduzetnike.
    • 19 Da li ste prošli neku obuku bitnu za započinjanje i bavljenje preduzetništvom? Ko je bio organizator tih obuka, ako jeste? Da li su Vam potrebne određene obuke za uspešnije obavljanje poslovanja? Navedite koje. Da li ste se obraćali nekoj od državnih institucija/organizacija za pomoć kada ste se suočavali sa problemima u poslovanju? Kakva su bila vaša iskustva? 25% 75% DA NE 45% 55% DA NE DA NE 10% 90% Obuke su organizovane od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, Agencije VEEDA i jedne srednje škole u okviru nastave za učeničko preduzetništvo. Obuka za rad na računaru, marketing, iz oblasti poslovanja uvoz-izvoz, obuka radnika. Da. Poreskoj upravi, Nacionalnoj službi, Tržišnoj inspekciji... Ne, zato što ili nisu čuli za konkretne programe podrške ili nisu sigurni u njihovu efikasnost
    • 20 U kojima od sledećih oblasti Vam je potrebna savetodavna pomoć? Da li znate za postojanje bilo kakvih olakšica za preduzetnike tokom poslovanja (naročito tokom prvih godina rada) kao što su: besplatan poslovni prostor, bespovratna sredstva, manje cene komunalnih usluga, oslobađanje od plaćanja određenih taksi ili bilo koje druge podsticajne mere koje preduzima lokalna samouprava ili neka druga državna institucija? 6% 17% 13% 10% 13% 24% 17% Nešto drugo (strategija daljeg razvoja) Izrada biznis plana Izrada marketing plana Istraživanje tržišta i konkurencije Softverske veštine Modernizacija poslovanja i primena novih tehnologija Finansijske teme (porezi, carine, uvoz-izvoz) 15% 85% DA NE
    • 21 Sa kojim se sve problemima suočavate baveći se preduzetništvom? Istraživanje je pokazalo raznolikost motiva mladih preduzetnika za pokretanje sopstvenog biznisa. Iako nemogućnost pronalaženja zaposlenja preovladava kao dominatna motivacija za pokretanje sopstvenog biznisa (40%), značajan procenat mladih preduzetnika (26%) pokrenuo je sopstveni biznis zbog želje da rade za sebe ili zbog toga što su hteli da se bave nečim kreativnim (13%) ili zbog želje za generisanjem većih prihoda (17%) u odnosu na puko zaposlenje. Međutim, i pored raznolikosti odgovora, odnosno motivacija za pokretanje biznisa, može se izvesti zaključak da je većina anketiranih pokrenula sopstveni biznis iz tipično preduzetničkih razloga, odnosno zbog želje za bavljenjem biznisom i generisanjem prihoda. Istraživanje takođe pokazuje su oni koji su obezbedili početni kapital za započinjanje biznisa od strane banaka (24%) i od države preko „start-up“ kreditne podrške (9%) ipak u značajnoj manjini u odnosu na one koji su početni kapital obezbedili iz sopstvenih izvora (33%), odnosno od pozajmica od prijatelja (34%). Ovo govori o relativno niskom učešću banaka i države u kreditiranju započinjanja biznisa, kao i o prostoru koji postoji za poboljšanje ove podrške. Rezultati istraživanja koji se tiču informisanja pokazali su da su postojeći preduzetnici i dalje najzastupljeniji informativni resurs za potencijalne preduzetnike i da se čak 59% anketiranih mladih preduzetnika informisalo o koracima koje je neophodno preduzeti za započinjanje biznisa upravo kod „starijih“ i iskusnijih kolega. S’ druge strane, 27% anketiranih se informisalo preko državnih institucija, odnosno preko Interneta (14%). 22% 32% 13% 2% 7% 7% 10% Slaba prodaja proizvoda/usluge Naplata od komitenata Konkurencija Tehničke ili proizvodne teškoće Nedostatak kvalifikovane radne snage Nemogućnost ulaganja u promociju proizvoda Drugo (slaba kupovna moć, siva ekonomija)
    • 22 Takođe, mladi preduzetnici prepoznaju različite pogodne mehanizme koje treba iskoristiti za informisanje kako postojećih, tako i potencijalnih mladih preduzetnika. Tako je Internet najzastupljeniji u odgovorima (29%), ali su i drugi mehanizmi za informisanje prepoznati kao gotovo ravnopravni i oni ubrajaju informisanje kroz programe neformalnog obrazovanja, preko medija, promotivnog štampanog materijala... Većina anketiranih, čak 75%, nije prošlo nikakvu obuku koja bi im pomogla da lakše i efikasnije započnu sopstveni biznis. Ovakav rezultat, naravno, govori o sveprisutnoj potrebi za investiranjem u edukaciju usmerenu ka onim mladim ljudima koji imaju i najbolje šanse i kapacitete za samozaposlenje. Iako je nešto više od polovine anketiranih mladih preduzetnika (55%) izjavilo da im u trenutku učestvovanja u istraživanju nisu potrebne bilo kakve dodatne obuke ili edukacije koje bi im pomogle u razvoju i unapređenju biznisa, značajan je i procenat onih (45%) koji izjavljuju da im je neophodna edukacija za rad na računaru, zatim iz oblasti marketinga, iz oblasti spoljne trgovine, kao obuka radnika iz različitih i specifičnih oblasti kojima se oni bave. S’ druge strane, ogromna većina preduzetnika (90%) nije se obraćala za pomoć državnim institucijama i organizacijama kada se suočavala sa poteškoćama u poslovanju. Kao glavne razloge su naveli to što ili nisu čuli da konkretni programi podrške postoje kod državnih institucija i organizacija, odnosno iz razloga što su imali sumnje u efikasnost istih. Prostor za savetodavnu pomoć usmerenu ka njima, mladi preduzetnici vide u zaista različitim oblastima od kojih dominiraju primena modernih tehnologija sa ciljem modernizacije poslovanja (24%), preko savetodavne podrške oko izrade biznis planova (17%) i finansijskog upravljanja u vezi sa carinama, porezima i spoljne trgovine. 85% ispitanih nije prepoznalo postojanje bilo kakvih olakšica za preduzetnike u prvoj godini poslovanja: besplatan prostor, bespovratna sredstva, manje cene komunalnih usluga, oslobađanje određenih taksi ili bilo koje druge pozitivne mere koje preduzima lokalna samouprava ili neka druga državna institucija. Ovo svedoči o niskoj transparentnosti postojećih podsticajnih mera i o potrebi da se pored investicija u takve mere investira i u vidljivost i dostupnost istih. Na kraju, mladi preduzetnici koji su učestvovali u ovom istraživanju prepoznali su zaista različite probleme sa kojima sa suočavaju tokom poslovanja. Najviše dominiraju: problemi sa naplatom od komitenata (32%), slaba prodaja proizvoda i usluga (22%), konkurencija (13%) i ostali razlozi kao što su slaba kupovna moć i siva ekonomija (10%). Istraživanje potreba i stavova maturanata srednjih škola Istraživanje potreba i stavova mladih maturanata srednih škola obavljeno je pomoću 11 pitanja koncipiranih na način koji je osigurao kvalitetnu povratnu informaciju od maturanata u smislu njihovih potreba i stavova u vezi sa omladinskim preduzetništvom, kao i planova za buduće školovanje, odnosno zapošljavanje ili samozapošljavanje. Ispod su prezentovani rezultati ovog istraživanja:
    • 23 Da možete da birate, šta biste radili kada završite fakultet, odnosno srednju školu? Kako planirate da dođete do posla nakon završene srednje škole/fakulteta? Da li ste razmišljali o tome da pokrenete sopstveni biznis? 51% 17% 10% 22% Zaposliću se u državnoj službi Zaposliću se u privatnoj firmi Započeću svoj biznis Nastaviću dalje školovanje 71% 12% 10% 7% Aktivno ću tražiti posao Iskoristiću poznanstva da dođem do posla Preseliću se u drugo mesto zbog posla Pokrenuću sopstveni biznis 59% 41% DA NE
    • 24 Faktori koji utiču na maturante u vezi sa razlozima za pokretanje ili nepokretanje sopstvenog biznisa: Da li ste zainteresovani da prođete obuku za započinjanje/bavljenje sopstvenim biznisom? 2% 6% 8% 2% 6% 17% 15% 15% 29% Nešto drugo (ne mogu da prilagodim biznis svom profilu obrazovanja) Ne, jer postoji strah od neuspeha Ne, jer je suviše komplikovano Ne, jer nisam dovoljno informisan/na Ne, jer nemam kapital za lično učešće Ne, jer želim da radim siguran posao Da, jer želim da ispoljim svoje sposobnosti i znanja Da, jer želim da zaradim novac Da, jer želim da budem sam svoj gazda 63% 37% DA NE
    • 25 Da li smatrate da bi trebalo uvesti preduzetništvo kao fakultativni predmet u srednjem obrazovanju? Da li ste informisani da postoje državne institucije koje podržavaju razvoj omladinskog preduzetništva i preduzetništva generalno? Istraživanje sprovedeno među maturantima srednjih škola pokazalo je da je državna služba i dalje percepcirana kao „sigurno zaposlenje“ jer je čak 51% anketiranih odgovorilo da bi se zaposlili u državnoj službi ako bi mogli da biraju čime će se baviti nakon završetka srednjeg, odnosno visokog obrazovanja. Tek 10% anketiranih je reklo da bi započelo sopstveni biznis kad bi mogli da biraju, što sigurno govori o generalnoj neinformisanosti mladih o preduzetništvu i mogućnostima koje ono pruža. Takođe, rezultati pokazuju da većina anketiranih sebe percepcira kao „tražioce posla“ pa 71% odgovara da će nakon školovanja aktivno tražiti posao, dok ih je dodatnih 10% spremno da se zbog posla i presele u drugu sredinu. Tek 7% anketiranih odgovara da planira da pokrene sopstveni biznis posle školovanja. Međutim, čak 59% anketiranih je ipak u nekom trenutku razmišljalo da pokrene sopstveni biznis ali je očigledno odustalo od te ideje. Kad su u pitanju faktori koji utiču na maturante u vezi sa donošenjem odluke za pokretanje ili nepokretanje sopstvenog biznisa, primetno je da većina onih koji bi i pokrenuli sopstveni biznis to želi da učini jer bi želeli da budu samostalni, odnosno “sami svoj gazda” (29%), da zarade ozbiljniji novac (15%), te da dobiju priliku da ispolje svoje sposobnosti i znanja (15%). Razlozi za nedonošenje odluke za pokretanje sopstvenog biznisa su veoma različiti ali dominiraju oni koji se tiču pitanja sigurnosti prihodovanja jer je bavljenje sopstvenim biznisom percepcirano kao nesiguran izvor prihoda (17%) ili nešto suviše komplikovano (8%) za anketiranu osobu. DA NE 61% 39% 80% 20% Nisam informisan Znam da postoje takve institucije
    • 26 Međutim, i pored toga što samo manjina anketiranih izražava jasnu spremnost i volju za započinjanje sopstvenog biznisa nakon školovanja, čak 63% anketiranih izjavljuje da je zainteresovano za edukaciju koja bi im eventualno pomogla pri potencijalnom započinjanju, odnosno bavljenju sopstvenim biznisom. Ovo govori o otvorenosti anketiranih za sticanje novih veština i znanja koja bi u krajnjem slučaju i verovatno promenila percepciju preduzetništva kod određenog procenta anketiranih mladih. Takođe, čak 61% anketiranih je zainteresovano da konstantnije uče o preduzetništvu, te podržava ideju uvođenja preduzetništva kao fakultativnog predmeta u srednje škole. Na kraju, čak 80% anketiranih maturanata nije svesno postojanja državnih institucija koje podržavaju razvoj omladinskog preduzetništva i preduzetništva generalno. Ovo kao i kod sličnih rezultata dobijenih tokom istraživanja sprovedenog među mladim preduzetnicima govori o potrebi da se programi podrške razvoju omladinskog preduzetništva, pored prostog uvećanja kapaciteta istih, približe njihovim potencijalnim korisnicima. U ovom slučaju maturantima srednjih škola.
    • 27 MATRICA AKCIONOG PLANA I – INFORMISANJE Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 1. Poboljšati kvalitet informisanja potencijalnih i postojećih mladih preduzetnika o mogućnostima za samozapošljavanje, odnosno za unapređenje poslovanja 1.1. Uspostavljanje mehanizama za redovno informisanje mladih o preduzetničkim mogućnostima 1.1.1. Izrada i distribucija elektronske i štampane verzije mesečnog informativnog biltena „Mladi preduzetnik“ 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj izrađenih/distribuira nih kopija štampane verzije biltena. Broj preuzimanja elektronske verzije biltena sa sajta lokalne samouprave. KzM 420 - 480 1.1.2. Izrada novih i efikasna distribucija postojećih elektronskih i štampanih materijala koji se bave problematikom omladinskog preduzetništva (brošure, multimedijalni materijal, promotivni spotovi...) 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj i vrsta izrađenih/distribuira nih kopija štampanog materijala. Trajanje emitovanih promotivnih spotova. KzM Kancelarija za LER NSZ 300 - 315 1.1.3. Kreiranje i redovno ažuriranje Internet portala sa praktičnim resursima za osnivanje/vođenje preduzeća, a u okviru postojeće prezentacije lokalne samouprave 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj poseta Internet portalu. Broj preuzimanja resursne dokumentacije. KzM Kancelarija za LER 165 - 240 1.1.4. Uspostavljanje tradicije postavljanja info pulta za mlade preduzetnike u svrhu generalne 01/07/2011 – 31/12/2013 Broj interakcija posetilaca manifestacija sa KzM Kancelarija za 130 - 150
    • 28 promocije preduzetništva i distribucije promotivnog/edukativnog i drugog materijala tokom održavanja redovnih lokalnih manifestacija organizatorima info pulta za mlade preduzetnike. Broj distribuiranih kopija promotivnog materijala. LER Udruženje preduzetnika NSZ TOS 1.1.5. Organizovanje redovnih gostovanja i predavanja uspešnih lokalnih preduzetnika i onih iz drugih sredina u srednjim školama i drugim javnim prostorima za okupljanje mladih 01/10/2011 – 31/12/2013 Broj posetilaca predavanja. Broj predavanja. KzM 220 - 280 1.1.6. Organizovanje poseta lokalnim preduzećima i poljoprivrednim proizvođačima 01/07/2011 – 31/12/2013 Broj organizovanih poseta. Broj učesnika. KzM 60 - 85 1.2. Uspostavljanje mehanizama za povećanje vidljivosti postojećih programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 1.2.1. Identifikacija i praćenje postojećih programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj identifikovanih lokalnih i nacionalnih programa neformalnog obrazovanja. Iskorišćenost programa. KzM 185 - 215 1.2.2. Kontinuirano informisanje o postojećim programima neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva preko individualnog informisanja mladih i mladih preduzetnika 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj učesnika lokalnih i nacionalnih programa neformalnog obrazovanja KzM 215 - 230
    • 29 1.3. Stvaranje mehanizama za redovno informisanje postojećih mladih preduzetnika o mogućnostima za unapređenje poslovanja 1.2.1. Izrada i redovno ažuriranje javno dostupne baze podataka mladih preduzetnika 01/04/2011 – 31/12/2013 Kompletirana i redovno ažurirana baza podataka KzM Kancelarija za LER Udruženje preduzetnika 80 - 110 1.2.2. Organizacija sveobuhvatnog istraživanja o problemima i potrebama mladih preduzetnika i prezentacija rezultata široj javnosti 01/10/2011 – 31/12/2011 01/10/2012 – 31/12/2012 01/10/2013 – 31/12/2013 Broj učesnika u istraživanju. Mere preduzete na promociji rezultata istraživanja. KzM Kancelarija za LER Udruženje preduzetnika 160 - 175 1.2.3. Kontinuirano pružanje informacija od značaja mladim preduzetnicima kanalima koje mladi preduzetnici definišu tokom istraživanja 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj i vrsta uspostavljenih kanala za komunikaciju i distribuciju inform. Kancelarija za LER Udruženje preduzetnika 330 - 350
    • 30 II – EDUKACIJA Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 2. Poboljšati kvantitet i kvalitet obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 2.1. Uspostavljanje mehanizama za kontinuiranu edukaciju potencijalnih mladih preduzetnika iz oblasti omladinskog preduzetništva 2.1.1. Identifikacija potreba za specifičnim vrstama programa neformalnog obrazovanja 01/10/2011 – 31/12/2013 Obim istraživanja, odnosno kvantitet i kvalitet obrađenog uzorka ispitanih KzM 65 - 75 2.1.2. Realizacija programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva (izrada biznis planova, obezbeđivanje inicijalnog kapitala, marketing, finansijsko upravljanje...) 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj organizovanih seminara, treninga, radionica… Broj učesnika programa neformalnog obrazovanja KzM NSZ 540 - 760 2.1.3. Realizacija programa šegrtovanja/volontiranja kod uspešnih lokalnih preduzetnika 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj polaznika programa šegrtovanja. Broj lokalnih preduzeća uključenih u program. KzM RPK Udruženje preduzetnika 55 - 60 2.1.4. Organizovanje studijskih poseta preduzećima i organizacijama koje se bave razvojem MSPP sektora 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj učesnika studijskih poseta. Broj i trajanje studijskih poseta. KzM RPK 330 - 400 2.1.5. Izrada i distribucija novog i postojećeg edukativnog materijala iz oblasti omladinskog preduzetništva (vodiči, uputstva, 01/01/2012 – 31/12/2013 Kvantitet i kvalitet izrađenog/distribuir anog edukativnog materijala KzM Kancelarija za LER 260 - 270
    • 31 knjige...) 2.1.6. Uspostavljanje novih školskih preduzeća i jačanje kapaciteta postojećih 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj novouspostavljenih školskih preduzeća. Broj đaka uključen u rad školskih preduzeća. KzM Odeljenje za opštu upravu i javne službe Srednje škole 460 - 560 2.1.7. Organizacija nagradnog takmičenja u izradi najboljeg biznis plana za učesnike programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 01/04/2012 – 30/06/2012 01/04/2013 – 30/06/2013 Broj aplikacija za takmičenje. KzM 390 - 430 2.2. Uvođenje preduzetništva kao fakultativnog predmeta u srednjim školama 2.2.1. Promocija fakultativnog predmeta i kreiranje nastavnog plana i programa 01/04/2012 – 31/12/2013 Nivo realizacije izrade nastavnog plana i programa KzM Odeljenje za opštu upravu i javne službe Srednje škole 115 - 125 2.2.2. Formiranje i osposobljavanje nastavničkog kadra za izvođenje fakultativnog predmeta 01/07/2012 – 31/12/2013 Broj novoangažovanog nastavničnog kadra. KzM Odeljenje za opštu upravu i javne službe Srednje škole 195 - 205 2.2.3. Izvođenje fakultativnog predmeta 01/10/2012 – 31/12/2013 Fond časova. Broj učesnika fakultativne nastave. KzM Odeljenje za opštu upravu i javne službe Srednje škole 675 - 700 2.3. Uspostavljanje mehanizama za 2.3.1. Istraživanje potreba postojećih mladih preduzetnika za 01/04/2012 – Obim istraživanja, odnosno kvantitet i KzM 33 - 40
    • 32 kontinuiranu edukaciju postojećih mladih preduzetnika radi unapređenja poslovanja edukacijom 31/12/2013 kvalitet obrađenog uzorka ispitanih Kancelarija za LER RPK 2.3.2. Izvođenje programa edukacije za postojeće mlade preduzetnike 01/07/2012 – 31/12/2013 Broj organizovanih seminara, treninga, radionica… Broj učesnika programa neformalnog obrazovanja. KzM Kancelarija za LER RPK Udruženje preduzetnika 320 - 345 2.3.3. Organizacija studijskih poseta uspešnim firmama u zemlji za lokalne mlade preduzetnike 01/07/2011 – 30/09/2011 01/07/2012 – 30/09/2012 01/07/2012 – 30/09/2012 Broj studijskih poseta. Broj učesnika studijskih poseta. KzM RPK Udruženje preduzetnika 780 - 860
    • 33 III – SAVETODAVNA PODRŠKA Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 3. Obezbediti dostupnost savetodavne podrške potencijalnim i postojećim mladima preduzetnicima 3.1. Uspostavljanje mehanizama za povećanje vidljivosti postojećih savetodavnih programa 3.1.1. Identifikacija i praćenje postojećih savetodavnih programa za potencijalne i postojeće mlade preduzetnike 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj identifikovanih nacionalnih savetodavnih programa. Iskorišćenost savetodavnih programa. KzM Kancelarija za LER NSZ Udruženje preduzetnika 175 - 200 3.1.2. Povećanje dostupnosti postojećih savetodavnih programa potencijalnim i postojećim mladima preduzetnicima preko individualne savetodavne podrške o mehanizmima za iskorišćenje programa 01/07/2011 – 31/12/2013 Broj učesnika nacionalnih programa savetodavne podrške KzM Kancelarija za LER NSZ RPK Udruženje preduzetnika 200 - 210 3.2. Kreiranje programa savetodavne podrške za potencijalne i postojeće mlade preduzetnike 3.2.1. Osnaživanje kapaciteta Kancelarije za LER za pružanje individualne savetodavne podrške potencijalnim mladim preduzetnicima 01/10/2011 – 31/12/2013 Iskorišćenost savetodavne podrške Kancelarija za LER 230 - 290 3.2.2. Angažovanje eksternih saradnika za pružanje individualne pravno-ekonomske savetodavne podrške postojećim mladim preduzetnicima 01/10/2011 – 31/12/2013 Iskorišćenost savetodavne podrške Kancelarija za LER 345 - 360
    • 34 IV –FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODSTICAJNE MERE Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 4. Kreirati povoljnije okruženje za razvoj omladinskog preduzetništva 4.1. Usvajanje mera finansijske podrške 4.1.1. Ukidanje lokalnih komunalnih taksi za sva novoosnovana omladinska preduzeća u trajanju od prve tri godine rada novoosnovanog preduzeća 01/04/2011 – 31/12/2013 Usvojena odluka koja se odnosi na finansijske olakšice oko komunalnih taksi Veće opštine Surdulica. Skupština opštine Surdulica. - 4.1.2. Umanjenje komunalnih taksi za postojeća preduzeća koja otvaraju nova radna mesta. Proporcionalno broju zaposlenih. 01/04/2011 – 31/12/2013 Usvojena odluka koja se odnosi na finansijske olakšice oko komunalnih taksi Veće opštine Surdulica. Skupština opštine Surdulica. - 4.1.3. Osnivanje Fonda za subvencionisanje samozapošljavanja iz koga će se sufinansirati, u koordinaciji sa drugim sličnim merama, individualni projekti samozapošljavanja 01/01/2012 – 31/12/2013 Usvojena odluka o osnivanju Fonda za subvencionisanje samozapošljavanja Veće opštine Surdulica. Skupština opštine Surdulica. 1 900 – 2 400 4.1.4. Osnivanje Garancijskog fonda, samostalno ili u saradnji sa drugim opštinama, a radi poboljšavanja uslova zaduživanja pravnih lica kod poslovnih banaka 01/01/2012 – 31/12/2013 Usvojena odluka o osnivanju Garancijskog fonda Veće opštine Surdulica. Skupština opštine Surdulica. 2 000 – 2 500 4.2. Usvajanje mera nefinansijske podrške 4.2.1. Osnivanje Biznis inkubatora za novoosnovana omladinska preduzeća 01/01/2012 – 31/12/2013 Usvojena odluka o osnivanju Biznis inkubatora. Uspostavljanje Kancelarija za LER Udruženje 900 – 1 500
    • 35 poslovnog prostora u svrhu biznis inkubatora. preduzetnika 4.2.2. Organizovanje godišnjeg izbora za najuspešnijeg mladog preduzetnika i najuspešnijeg mladog poljoprivrednika, odnosno stočara… 01/01/2012 – 31/12/2013 Odluka o izboru najuspešnijeg mladog preduzetnika i najuspešnijeg mladog poljoprivrednika Kancelarija za LER Udruženje preduzetnika 90 - 100 4.2.3. Organizovanje godišnjeg sajma preduzetništva 01/04/2012 – 30/06/2012 01/04/2013 – 30/06/2013 Organizovan sajam preduzetništva KzM Kancelarija za LER Udruženje preduzetnika 380 - 400
    • Opština Vlasotince Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva 2011-2013 Februar 2011.
    • 2 Izradu Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva omogućio je američki narod preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj i Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autora plana, a koji ne odražava nužno i stav Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Država
    • 3 SADRŽAJ OBRAĆANJE PREDSEDNIKA OPŠTINE ............................................................................ 4 UVOD.................................................................................................................................... 5 METODOLOGIJA..................................................................................................................................... 6 DEFINICIJE ............................................................................................................................................ 6 SKRAĆENICE ......................................................................................................................................... 7 ANALIZA TRENUTNOG STANJA........................................................................................ 8 SEKTOR MSPP NA NACIONALNOM NIVOU................................................................................................ 8 O OPŠTINI VLASOTINCE........................................................................................................................ 10 Osnovne informacije ..................................................................................................................................... 10 Stanje na tržištu rada.................................................................................................................................... 11 Privredni potencijali....................................................................................................................................... 14 SWOT ANALIZA PROBLEMATIKE RAZVOJA OMLADINSKOG PREDUZETNIŠTVA U OPŠTINI VLASOTINCE......... 16 ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA ....................................................................................................... 17 Istraživanje potreba i stavova mladih preduzetnika....................................................................................... 17 Istraživanje potreba i stavova maturanata srednjih škola.............................................................................. 22 MATRICA AKCIONOG PLANA...........................................................................................27 I – INFORMISANJE........................................................................................................................... 27 II – EDUKACIJA................................................................................................................................. 30 III – SAVETODAVNA PODRŠKA ...................................................................................................... 33 IV –FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODSTICAJNE MERE ........................................................ 34
    • 4 OBRAĆANJE PREDSEDNIKA OPŠTINE U nizu strateških dokumenata koji su razvijeni i koji se kontinuirano razvijaju na nivou naše lokalne zajednice. opština Vlasotince prepoznala je Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva za period 2011 – 2013. godine kao jedan od mogućih načina za ekonomski prosperitet. Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva predstavlja rezultat zajedničkog rada predstavnika relevantnih državnih instiutucija, lokalne samouprave i ostalih organizacija koje su prepoznale preduzetništvo kao jedan od mogućih načina za smanjenje nezaposlenosti na teritoriji opštine Vlasotince. Ovim Akcionim planom utvrđuju se aktivnosti koje će se ostvarivati u periodu 2011 - 2013. godine. Cilj Akcionog plana je da ukaže svim organizacijama, institucijama i drugim zainteresovanim subjektima kako da se stvori pogodno okruženje za razvoj preduzetništva koje je jedan od ključnih elemenata zdrave ekonomije. U Akcionom planu precizno su utvrđene aktivnosti i njihovi nosioci, vremenski okvir, indikatori za praćenje uspešnosti definisanih aktivnosti, koji su neophodni za postizanje određenih opštih i specifičnih ciljeva određenih ovim akcionim planom. Opština Vlasotince je prepoznala probleme i potrebe sa kojima se susreću mladi preduzetnici, ali i svu važnost strateškog razmišljanja neophodnog za trajne efekte u podsticanju preduzetništva među mladima. Kao i mnogo puta do sada prva smo opština u okrugu koja je usvojila jedan ovakav plan i time postavila dobre osnove za podsticaj mladima koji žele da započnu sopstveni posao ili nastavkom školovanja osiguraju bolju poziciju na sve zahtevnijem tržištu rada. Sredstva za izradu ovog dokumenta obezbedio je Program za jačanje ekonomske sigurnosti i reagovanje u vanrednim situacijama Američke agencije za međunarodni razvoj na čemu im se posebno zahvaljujem. Srđan Šušulić Predsednik opštine Vlasotince
    • 5 UVOD Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) u Srbiji upošljava procentualno najviše radne snage, te samim tim može i treba da predstavlja snažan oslonac lokalnog ekonomskog razvoja. Razvoj sektora MSPP je naročito važan za manje sredine jer ekonomski boljitak ovih lokalnih sredina često zavisi od uspešnog poslovanja samo nekoliko većih privrednih sistema. Upravo ova zavisnost od velikih privrednih sistema i drugih velikih poslodavaca daje posebnu težinu sveprisutnoj potrebi za ozbiljniji razvoj sektora MSPP, i to naročito onim sredinama koje su opterećene konstantnom migracijom mladih u korist velikih gradskih centara Srbije. Zbog gore navedenog i brojnih drugih razloga pristupilo se izradi Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince, i to zahvaljući podršci Opštine Vlasotince i Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) preko Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti. Konsultantsku podršku koja je pružena Kancelariji za mlade opštine Vlasotince tokom izrade ovog Akcionog plana obezbedio je stručni tim Udruženja „Narodni parlament“ iz Leskovca. Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince izrađen je za vremenski period od 2011. do 2013. godine i njegova ciljna grupa su svi mladi ljudi od 15 do 30 godina starosti sa prebivalištem na teritoriji opštine Vlasotince. Ovaj Akcioni plan (AP) predstavlja skup projekata i programa čija realizacija treba da pomogne razvoju preduzetništva i preduzetničkog duha kod mladih ljudi, te dovede do stanja u kojem će mladim ljudima iz Vlasotinca samozapošljavanje, odnosno preduzetništvo, biti potpuno validna i bliska alternativa zapošljavanju. U skladu sa ovim, u ovom Akcionom planu precizno su definisane uloge relevantnih subjekata i precizni mehanizmi za ostvarivanje opštih i specifičnih ciljeva definisanih ovim Akcionim planom. Usklađenost sa nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince pripremljen je na način koji garantuje njegovu usklađenost sa relevantnim nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima. Naročito onim koji se tiču omladinske politike i razvoja preduzetništva. Nacionalni nivo: • Nacionalna Strategija za mlade Republike Srbije • Akcioni plan za implementaciju Nacionalne Strategije za mlade Republike Srbije Lokalni nivo: • Strateški plan razvoja opštine Vlasotince • Akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu • Lokalni akcioni plan za mlade
    • 6 Metodologija Konsultativni proces izrade Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince započet je formiranjem radne grupe za izradu AP-a. Članove radne grupe izabrala je sama lokalna samouprava donevši Odluku o ovome na sednici Veća opštine. Članovi radne grupe, svi iz opštine Vlasotince: Nataša Jovanović, Marinko Đorđević, Miloš Radosavljević, Ivana Kitanović i Miodrag Stojanović. Sam konsultativni proces sastojao se iz sledećih koraka: - Panel diskusije sa članovima radnog tela za izradu AP-a; - Istraživanje sprovedeno među mladim preduzetnicima iz Vlasotinca o problemima i potrebama u vezi sa razvojem omladinskog preduzetništva; - Istraživanje sprovedeno među maturantima srednjih škola u Vlasotincu o njihovim potrebama i stavovima u vezi sa samozapošljavanjem i planovima za budućnost; - Javna rasprava o nacrtu Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince. Definicije Omladinsko preduzetništvo Definiciju omladinskog preduzetništva nije lako dati jer sama reč „preduzetništvo“ ima više značenja. Sama reč potiče od francuske reči „entreprendre„ što znači „preduzeti“, i ovo bi u bukvalnom tumačenju značilo da je „preduzetnik“ bilo koja osoba koja preduzima određene radnje ili poteze sa svrhom sopstvene ekonomske dobiti. Međutim, u poslovnom kontekstu reč „preduzetnik“ danas se gotovo isključivo koristi za osobe koje su samoupošljene, odnosno vode i poseduju sopstveni biznis. Tako se i u kontekstu izrade ovog Akcionog plana, omladinskim preduzetništvom smatra svaka radnja koju mlada osoba preduzme sa ciljem generisanja prihoda preko sopstvenog privatnog biznisa. Ovo je suprotnost „radu za drugog“ i zato se i zove samoupošljenost ili samozapošljavanje. Takođe, u kontekstu ovog Akcionog plana, osoba koja se bavi omladinskim preduzetništvom jeste mlada osoba koja se bavi preduzetništvom, odnosno vodi sopstveni biznis. Ovde primenjena definicija „mladi preduzetnik“ odnosi se znači na mlade osobe koje su vlasnici preduzetničke radnje odnosno preduzeća, kao i na one koji su samoupošljeni preko bavljenja poljoprivredom, stočarstvom... Definicija „mladi preduzetnik“ se i u kontekstu rodne ravnopravnosti odnosi i na „mlade preduzetnice“, odnosno osobe ženskog pola koje se bave preduzetništvom. Mladi u Srbiji Prema Nacionalnoj strategiji za mlade, mladi su osobe uzrasta od petnaest do trideset godina starosti. U Republici Srbiji ima oko milion i po mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini dvadeset procenata. Po zadnjem popisu stanovništva iz 2002. godine.
    • 7 Skraćenice MSPP – Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo AP – Akcioni plan (za razvoj omladinskog preduzetništva) USAID - Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj KzM – Kancelarija za mlade Kancelarija za LER – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje RPK – Regionalna privredna komora BDV – Bruto dodata vrednost IKT – Informaciono-komunikacione tehnologije
    • 8 ANALIZA TRENUTNOG STANJA Sektor MSPP na nacionalnom nivou Ubrzani rast broja malih i srednjih preduzeća i izgradnja sistema podsticanja njihovog razvoja, spadaju u značajna dostignuća tranzicije ekonomije Srbije u periodu 2000-2009. godina. Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) je postao najefikasniji segment privrede Srbije, nosilac rasta i zapošljavanja, a u 2009. godini obezbedio je 66,7% zaposlenosti, 67,8% prometa i 57,4% bruto dodate vrednosti nefinansijskog sektora privrede Srbije. Posle 2000. godine, načinjen je bitan napredak u stvaranju institucionalnog i zakonskog okvira poslovanja, tako da je Srbija uspela da nadoknadi zaostajanje u razvoju MSPP u odnosu na druge zemlje u tranziciji. Broj preduzeća i radnji se kontinuirano uvećavao, uz istovremeno povećavanje broja zaposlenih, pa je broj radnih mesta otvorenih u sektoru MSPP od 2005. godine veći od broja radnih mesta izgubljenih restrukturiranjem velikih preduzeća, što je davalo značajan doprinos smanjivanju socijalnih tenzija. Međutim, dinamika zapošljavanja u MSPP nije dovoljna da bi apsorbovala raspoloživu radnu snagu. Komparativna analiza razvijenosti sektora MSP u Srbiji i u zemljama EU, pokazuje da je prema učešću u broju preduzeća i zaposlenosti, kao i prema ostvarenom prometu i BDV, sektor MSPP Srbije na nivou proseka EU. Međutim, veliko je zaostajanje sektora MSPP Srbije u odnosu na prosek EU ako se posmatraju promet po zaposlenom, BDV po zaposlenom i profit po zaposlenom. Uporedna analiza investicija po zaposlenom i investicija po preduzeću, u zemljama okruženja i EU-27, ukazuje na značajno niži nivo ovih pokazatelja u Srbiji, kako za sektor MSPP tako i za ukupnu privredu. Investicije po zaposlenom u sektoru MSPP iznose 3.000 EUR (prosek EU je 7.700 EUR), a investicije po preduzeću 9.200 EUR (u EU je 33.400 EUR). Svetska ekonomska kriza je produbila probleme sa kojima se suočava srpska ekonomija, a na razvoj MSPP je delovala ograničavajuće. Vlada i Narodna banka Srbije su preduzele niz mera koje su samo delom uspele da ublaže negativne posledice krize. Model rasta ekonomije Srbije, pre krize se suočio sa ozbiljnim ograničenjima, pošto je bio neodrživ na srednji rok. Efekti recesije (smanjenje spoljne i unutrašnje tražnje, investicija, porast rizika i troškova ulaganja, kao i strah od neuspeha), negativno su uticali na poslovanje privrednih subjekata i na preduzetničku klimu. Rezultati GEM istraživanja preduzetničke aktivnosti u 2009. godini ukazuju na smanjen broj početnika, kao i novih preduzetnika. Narušena je zdrava preduzetnička dinamika iz prethodnih godina (usporeno je osnivanje, rast i razvoj, a ubrzano je gašenje privrednih subjekata), čime su znatno ograničene mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i rast produktivnosti. U 2009. godini u sektoru MSPP poslovalo je 314.827 privrednih subjekata, sa 872.540 zaposlenih, i ostvareno je 4.380 mlrd. dinara prometa, kao i 819,2 mlrd. dinara BDV. U strukturi MSPP, najbrojniji su mikro privredni subjekti – preduzetnici i mikro preduzeća (302.484) – dok mala i srednja preduzeća (12.343) dominiraju po svim posmatranim indikatorima (52,7% zaposlenosti, 57,6% prometa, 60,2% BDV, 76,0% izvoza i 74,2% uvoza). Broj MSPP je povećan za 11.378, što je rezultat povećanja broja preduzetnika i mikro preduzeća (za 11.420 i 703, respektivno) koji zbog slabe ekonomske snage nisu bitnije uticali na povećanje nivoa razvijenosti celokupnog sektora. Istovremeno, smanjio se broj malih (za 542) i srednjih preduzeća (za 205). Posledice krize odrazile su se na pad zaposlenosti, prometa, BDV i profita. U 2009. godini u
    • 9 sektoru MSPP zaposleno je 67.619 radnika manje nego u 2008. godini (-7,2%). Promet MSPP je realno manji za 14,7%, BDV za 11,2%, a profit za 15,5%. Zadržana je nepovoljna tendencija koncentracije broja MSPP u dva sektora (Trgovina na veliko i malo 34,4% i Prerađivačka industrija 17,2%) i to pretežno u dva regiona (Gradu Beogradu 29,5% i Južno-bačkom okrugu 10,0%). Recesija je uticala na smanjivanje sklonosti preduzeća ka investiranju, kao i na smanjeno učešće opreme i građevinskih radova u tehničkoj strukturi investicija. Prema udelu ivesticija u BDV, sektor MSPP je ispod proseka privrede (27% prema 32%), sa značajnim razlikama unutar samog sektora. Krizom su najviše pogođena mikro preduzeća čija izdvajanja u 2008. iznose samo 9% BDV (29% u 2007.), dok su iznad proseka jedino srednja preduzeća (36%). Takođe, mikro preduzeća su u opremu uložila tek 9% ukupnih investicija (62,4% u 2007.). Preduzetnici najviše ulažu u građevinske radove, čije učešće u ukupnim građevinskim radovima nefinansijskog sektora iznosi 19,7%. Rast osnovnih indikatora troškovne konkurentnosti u periodu 2004-2008. godina prekinut je u kriznoj 2009. godini, a najviše su pogođena mikro i mala preduzeća koja značajno doprinose zapošljavanju, ali su manje produktivna zbog niže kvalifikovane radne snage koja stvara manju dodatu vrednost. Zarade sektora MSPP čine gotovo 2/3 BDV, tako da preduzećima ne ostaje dovoljno sopstvenih sredstava za unapređenje i modernizaciju procesa rada. Svetska ekonomska kriza u najvećoj meri pogađa preduzeća uključena u međunarodnu trgovinu, pa se smanjio broj izvoznika i uvoznika u 2009. godini. Smanjenje domaće potrošnje se odrazilo na mnogo brži pad uvoza nego izvoza, tako da je pokrivenost uvoza izvozom povećana na 52,8%, naročito u sektoru MSPP. Iako izvoz visokotehnoloških proizvoda beleži najbrži rast, privreda Srbije još uvek zavisi od izvoza grana niske tehnološke intenzivnosti. U sektoru MSPP situacija je veoma nepovoljna: predmet razmene su uglavnom proizvodi koji ne zahtevaju upotrebu visoke tehnologije i angažovanje intelektualnog rada. Intenzitet strukturnih promena izvoza u 2009. godini bio je najznačajniji u mikro preduzećima, koja su, kao i preduzeća srednje veličine, uspela da povećaju i nominalnu vrednost izvoza (za 3,5% i 4,7%, respektivno). Primena savremenih IKT, u funkciji konkurentnog poslovanja savremenog preduzeća, pokazuje da su prema opremljenosti i upotrebi računara u poslovanju, MSPP Srbije neznatno iza proseka EU-27 i visoko razvijenih zemalja, ali da u korišćenju Interneta značajno zaostaju za većinom članica EU. Internet se najčešće koristi u cilju obezbeđivanja bankarskih i finansijskih usluga, dok je elektronsko poslovanje (kupovina i prodaja) još uvek nedovoljno zastupljeno. U odnosu na 2008. godinu, najznačajniji napredak Srbije u 2009. je ostvaren u oblastima: unapređenje poslovanja na domaćem i inostranom tržištu, efikasnija zastupljenost interesa malih preduzeća, modeli uspešnog elektronskog poslovanja i prvoklasna podrška malim preduzećima, unapređenje on-line pristupa i jačanje tehnoloških kapaciteta MSPP. Međutim, izostale su intenzivnije aktivnosti u oblastima obrazovanja i obuke za preduzetništvo, korišćenja raspoloživih sposobnosti i unapređenja zakonodavnog okvira.
    • 10 O opštini Vlasotince Osnovne informacije Opština Vlasotince se prostire u jugoistočnom delu Srbije, na području srednjeg i donjeg sliva reke Vlasine. Ova oblast ima dve prirodne celine: gornji ili istočni deo koji obuhvata njene brdsko-planinske predele i donji ili zapadni deo koji je smešten na istočnoj strani leskovačko-vlasotinačke kotline, na zapadnim padinama Kruševice i severozapadnim ograncima Ostrozuba. Teritorija opštine Vlasotince administrativno pripada Jablaničkom okrugu i spada u grupu najnerazvijenijih opština. Na površini od 308 km², u 48 naselja živi oko 33 000 stanovnika. Teritorija opštine Vlasotince administrativno pripada Jablaničkom okrugu. Graniči se sa četiri opštine: na severu sa opštinom Gadžin Han; na severoistoku sa opštinom Babušnica; na jugoistoku sa opštinom Crna Trava i na jugozapadu i za-padu sa opštinom Leskovac. Generalno posmatrano opština ima brdsko-planinski karakter (sa razvijenim i razuđenim reljefom), koji čini preko 80% njene teritorije. Najniža tačka je na 230 m nadmorske visine na ušću Vlasine u Južnu Moravu, a najviši vrh raskrsje na 1.433 m. U morfološkom pogledu izdvajaju se dve celine dolinsko-kotlinska (najplodiniji deo opštine) i brdsko-planinska. Klima opštine Vlasotince je umereno – kontinentalna sa župskom varijantom u ravničarskom – brežuljkastom delu do 500m nadmorske visine. Opština Vlasotince raspolaže raznovrsnim prirodnim resursima, koji predstavljaju dobru osnovu za povećanje ekonomske snage i uspešniji razvoj opštine. Među značajne resurse ubrajaju se: poljoprivredno zemljište, šume i vodni resursi, koji zajedno pružaju pogodne uslove za ekonomski razvoj turizma. Poljoprivredno zemljište predstavlja najobimniji i naznačajniji resurs. Prostire se na površini od 16.853 ha. i obuhvata 54,7% teritorije opštine. U strukturi poljoprivrednog zemljišta dominiraju površine pod oranicama i baštama 43,0%. Kod setvene strukture dominantno mesto zauzimaju žita 64,7%, stočno krmno bilje 19,3% i povrće 14,7%. Kvalitet i raznovrsnost zemljišta, povoljni klimatski uslovi, izuzetno čista i nezagađena prirodna sredina, kao i tradicija stanovništva da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, omogućuju raznovrsnu proizvodnju u obimu, koji bi mogao biti oslonac budućeg razvoja. Razvojni značaj ovog resursa u narednom periodu zavisiće od
    • 11 intenziviranja povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva, kao i od revitalizacije stočarstva i izgradnje preradjivačkih kapaciteta. Šume predstavljaju obiman prirodni resurs i značajan potencijal. Ukupna površina šuma i šumskih zasada na teritoriji opštine Vlasotince iznosi 12.873 ha. Razvojni značaj ovog resursa zavisiće prvenstveno od zaštite i pošumljavanja šumskih površina, povećanja stepena otvorenosti velikih šumskih površina, primene stručno-tehničkih radova i šumama koje se nalaze u privatnom vlasništvu, kao i od uredjenja lovišta i razvoja lovstva. Vodni potencijal, reka Vlasina, predstavlja veoma važan potencijal opštine. Vlasina protiče kroz teritoriju opštine Vlasotince svojim srednjim i donjim tokom. Na teritoriji opštine Vlasotince, najvažnije pritoke Vlasine su: Ljuberađa, Tegošnica i Pusta Reka. Značaj vodnih resursa u narednom periodu zavisiće od njihove zaštite, očuvanja i uredjenja. Stanje na tržištu rada Opšte karakteristike tržišta rada u periodu 2007-2009. godine su: neusaglašenost ponude i tražnje radne snage, veliko učešće dugoročno nezaposlenih, veliki priliv viška zaposlenih iz preduzeća koja se restruktuiraju i privatizuju, nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, visoka stopa nezaposlenosti žena, velike razlike između regionalnih tržišta rada i niska mobilnost radne snage, veliki broj nezaposlenih koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, kao i veliki broj angažovanih u sivoj ekonomiji. U opštini Vlasotince je ukupno 5.804 zaposlenih, od čega je u privatnom sektoru zapošljeno oko 2.100 lica. Na posao trenutno čeka 5.692 lica od čega sa visokom spremom 109, od toga su 63 žene. Stopa nezaposlenosti je 16,5%. Starosna i polna struktura nezaposlenih lica u mesecu junu 2010. godine pokazuje da najveće učešće u strukturi nezaposlenih, prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica od 40 do 44 godine (13,68 %), a zatim lica od 30 do 34 godine (13,42%). UKUPNO Ukupno 5.804 Žene 2.784 Godinestarosti 15-19 godina Ukupno 138 Žene 52 20-24 godina Ukupno 640 Žene 323 25-29 godina Ukupno 714 Žene 396 30-34 godina Ukupno 779 Žene 388 35-39 godina Ukupno 761 Žene 382 40-44 godina Ukupno 794 Žene 411 45-49 godina Ukupno 740
    • 12 Žene 383 50-54 godina Ukupno 593 Žene 272 55-59 godina Ukupno 460 Žene 158 60-64 godina Ukupno 183 Žene 19 65-69 godina Ukupno 2 Žene 0 Nezaposleni mladi i stručni ljudi predstavljaju jedan od najvećih problema opštine Vlasotince. Usluge službe za zapošljavanje i izbor ciljeva moraju biti prilagođeni potrebama nezapošljenog lica i realnim mogućnostima na tržištu rada. Svi problemi vezani za nezaposlenost mladih mogu se grupisati na sledeće specifične oblasti: nedovoljno podsticajnih mera za zapošljavanje mladih; nedovoljno informisanje o mogućnostima zapošljavanja, usavršavanja, potrebama tržišta; nedovoljna podrška razvoju preduzetništva mladih; neizgrađen sistem podsticanja preduzetničkog duha i nedovoljno informisanje o mogućnostima razvoja preduzetništva mladih; nedovoljno razvijena međuinstitucionalna saradnja; nedovoljna saradnja obrazovnih institucija, privrednih subjekata i Nacionalne službe za zapošljavanje; nedostatak praktičnog radnog iskustva; nepostojanje organizovane ponude za učešće u programima volontiranja i/ili stažiranja kroz koje bi mladi mogli da steknu radno iskustvo; mladi sa resursima da se bave poljoprivredom nedovoljno su podržani od lokalnih i regionalnih stručnih službi, koje treba da im olakšaju pristup znanjima, informacijama i kontaktima potrebnim za uspeh na tržištu; nedovoljna osnaženost za profesionalno ostvarivanje (nizak nivo znanja i motivisanosti). Posebno se ističe nedovoljna ponuda neformalnog obrazovanja kojim bi nezaposleni mladi stekli dodatne veštine (informatičke, stranih jezika...), neophodne za dobijanje posla. Dugoročna nezaposlenost i dalje predstavlja veliki problem. Smanjenje broja nezaposlenih lica nije značajnije uticalo na prosečnu dužinu traženja posla, tako da je ona i dalje veoma izražena. UKUPNO Ukupno 5.804 Žene 2.784 Trajanjenazaposlenosti do 3 meseca Ukupno 398 Žene 163 3 do 6 meseci Ukupno 539 Žene 242 6 do 9 meseci Ukupno 370 Žene 148 9 do 12 meseci Ukupno 353
    • 13 Žene 165 1 do 2 godine Ukupno 1.280 Žene 578 2 do 3 godine Ukupno 470 Žene 236 3 do 5 godina Ukupno 691 Žene 322 5 do 8 godina Ukupno 651 Žene 329 8 do 10 godina Ukupno 284 Žene 141 preko 10 godina Ukupno 768 Žene 460 Najveći broj nezaposlenih lica je bez kvalifikacija, a zatim sa III i IV stepenom stručne spreme. UKUPNO Ukupno 5804 Žene 2784 Stepenstručnespreme I Ukupno 2013 Žene 1001 II Ukupno 76 Žene 43 III Ukupno 1944 Žene 816 IV Ukupno 1460 Žene 741 V Ukupno 9 Žene 4 VI-1 Ukupno 175 Žene 106 VI-2 Ukupno 12 Žene 10 VII-1 Ukupno 115 Žene 63 VII-2 Ukupno /
    • 14 Žene / VIII Ukupno / Žene / Rad u sivoj ekonomiji povezuje se sa niskim zaradama, siromaštvom i ugroženošću. Od ukupnog broja zaposlenih koji su ispod granice siromaštva, preko 70 % je radilo u sivoj ekonomiji. Kod poslodavaca koji posluju u sivoj ekonomiji najviše se zapošljavaju na radnim mestima pomoćne i nekvalifikovane radne snage. Stopa rada na crno kod mladih kreće se oko 55%, uglavnom zbog nedostatka posla u formalnoj ekonomiji. Rad na crno koji je rasprostranjen među mladima opada sa starosnom dobi i sticanjem radnog iskustva. Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema odražava ove strukturne i dinamične promene koje se dešavaju u društvu, ali istovremeno utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, prvenstveno u privatnom sektoru, je strateški cilj u narednom periodu. Kategorije teže zapošljjivih lica – dugoročno nezaposleni, NK, višak zaposlenih, Romi, stari preko 45 godina će imati prioritet u uključivanju u zapošljavanju u predstojećem periodu. Kod opremanja radnih mesta sa područja Vlasotinca podneto je u 2010. godini 35 zahteva za zapošljavanje za 59 lica. Pozitivno je odlučeno za 25 zahteva čime su stvoreni uslovi za za pošljavanje 35 lica. Kod programa samozapošljavanja podneto je 20 zahteva, dok je za 5 doneta pozitivna odluka. Razlozi neodlučivanja po podnetim zahtevima su ograničene kvote vezane za te programe. Privredni potencijali Opština Vlasotince raspolaže raznoraznim prirodnim resursima. Među značajnije resurse ubrajaju se poljoprivredno zemljište, mineralne sirovine, šume i vodni resursi, koji zajedno pružaju pogodne uslove za razvoj poljoprivredne proizvodnje, agroindustrije, turizma i građevinarstva. Poljoprivreda, pre svega proizvodnja ranog povrća, tradicionalno vinogradarstvo, voćarstvo i stočarstvo sa pratećom agroindustrijom (mlekara, klanice i pekare u privatnom vlasništvu) predstavlja aktuelnu ekonomsku snagu opštine. Po podacima opštinske službe za poljoprivredu, broj registrovanih poljoprivrednih domaćinstava iznosi više od 2000. U ravničarskom delu opštine od najvećeg značaja je povrtarstvo, pre svega proizvodnja ranog povrća, dok su u pobrđu i brdsko planinskom predelu, zastupljeni vinogradi, voćnjaci i livade. Po zadnjim raspoloživim podacima iz 2005. godine zabeleženo je nešto više od 4800 grla goveda, od čega je oko 2.800 priplodnih grla. Po podacima iz 1990. na prostoru opštine Vlasotince bilo je oko 15.000 goveda, što ukazuje na drastičan pad broja grla i tendenciju daljeg pada. Rasni sastav goveda je uglavnom domaće šareno goveče i buša u planinskim predelima. Sitne stoke (ovce i koze) u 2005. bilo je oko 2900. Pokazatelji iz ranijeg perioda takođe pokazuju drastičan pad broja sitne stoke. U strukturi privrede Vlasotince najvećim delom učestvuje industrija (tekstilna, drvna, metalna, industrija građevinskog materijala, grafička i industrija alkolnih i bezalkoholnih pića) građevinarstvo, zanatstvo, trgovina i ugostiteljstvo.
    • 15 Na teritoriji opštine Vlasotince postoje registrovana privatna preduzeća koja uspešno posluju i daju svoj doprinos u formiranju dohotka privrede opštine i zapošljavanju radne snage: "Cementni proizvodi - materijali za unutrašnje i spoljnje oblaganje zidova"; Mlekara "Gložane"; Mlekara "Rosulja“; Mlin "Rastavnica"; Mesara "Valčić"; Manufaktura „Europea“; Elrad Srbija. Pored ovih preduzeća na teritoriji opštine registrovano je više od 600 samostalnih zanatskih i ugostiteljskih radnji kao i radnji za pružanje usluga. Industrijska zona Vlasotince je definisana Generalnim planom. Urbanistička dokumentacija je pripremljena i opština aktivno radi na prikupljanju podataka o imovinsko-svojinskom statusu zemljišta. Lokacija je već delimično izgrađena, nekoliko lokalnih i međunarodnih kompanija imaju poslovne pogone na lokacija u industrijskoj zoni. Lokacija je blizu glavnog infrastrukturnog koridora, postojeće uspešne industrije mogu biti dobra promocija za nove investitore. Lokacija omogućava dnevnu migraciju iz Leskovca, regionalnog centra Jablaničkog okruga i Niša, najvećeg grada južne Srbije, što omogućava zapošljavanje visoko osposobljenih ili specijalizovanih radnika. Opština Vlasotince treba da prikupi zemljišta u planiranoj zoni i izgradi infrastrukturu kako bi novim investitorima bila omogućena izgradnja novih objekata. Kad je turizam u pitanju, iako je on uvek apostrofiran kao jedan od razvojnih opredeljenja, u opštini Vlasotince nema turističke organizacije, postojeći smeštajni kapaciteti su u lošem stanju, pa nema ni kompletnih sadržaja koji bi upotpunili turističku ponudu tokom cele godine. U tom smislu, neophodna je živa marketinška aktivnost, promocija prirodnih turističkih i antropogenih motiva i kulturnih manifestacija ovog kraja. Sve te aktivnosti, uslovljene su obnavljanjem svih vidova infrastrukture kao osnove razvoja turizma u opštini, kao i osnivanjem Turističke organizacije opštine Vlasotince.
    • 16 SWOT analiza problematike razvoja omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince SNAGE • Adektavatan ljudski kapital sa velikim brojem visoko obrazovanih ljudi • Povoljni prirodni resursi • Povoljna demografska struktura • Povoljan geografski položaj • Dobra infrastruktura i postojanje industrijske zone • Sertifikovano povoljno poslovno okruženje • Usvojen Akcioni plan za mlade • Usvojena Strategija i Akcioni plan za razvoj opštine • Aktivnosti Kancelarije za mlade iz oblasti omladinskog preduzetništva SLABOSTI • Nedovoljna informisanost mladih i nedostatak programa neformalnog obrazovanja • Nemotivisanost mladih za bavljenje preduzetništvom • Nedostak baze privrednih subjekata i analize potreba za određenim privrednim delatnostima • Nema aktivnih omladinskih organizacija • Neobrađeno poljoprivredno zemljište i usitnjenost poljoprivrednih poseda • Nedovoljna efikasnost institucija u čijoj nadležnosti je i razvoj omladinskog preduzetništva • Nema preduzetničkih udruženja • Nema turističke organizacije • Nedovoljno podsticajnih mera lokalne samouprave koje bi podržale razvoj omladinskog preduzetništva MOGUĆNOSTI • Proizvodnja organske hrane • Formiranje Fonda za razvoj preduzetništva • Učešće na konkursu Opštine za podršku razvoju preduzetništva • Programi podsticanja neformalne edukacije mladih • Aktuelne lokalne manifestacije i ostali događaji koji mogu poslužiti za promociju omladinskog preduzetništva • Različiti eksterni programi i fondovi koji potpomažu razvoj omladinskog preduzetništva • Implementacija Nacionalne strategije i Akcionog plana za mlade • Proces sertifikovanja opštine kao povoljnog poslovnog okruženja PRETNJE • Migracija mladih iz opštine • Produženje ekonomske krize • Nestabilna politička situacija u opštini • Siva ekonomija kao pretnja preduzetništvu • Neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama za obrazovnim profilima • Nesprovođenje reforme nacionalnih i lokalnih propisa • Varijabilnost izdvajanja za lokalne takse • Komplikovane administrativne i druge procedure koje opterećuju preduzetnike • Bankarski sektor i uslovi pod kojima se odobravaju krediti preduzetnicima
    • 17 Analiza rezultata istraživanja Tokom procesa izrade Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince sprovedeno je istraživanje koje je obuhvatilo 20 mladih preduzetnika i 40 maturanata, učenika završnih razreda srednjih škola sa teritorije opštine Vlasotince. Istraživanje je organizovano tokom decembra 2010. godine i bilo je primarno usmereno ka ispitivanju potreba i stavova, kao i analizi problema sa kojima se suočavaju mladi preduzetnici iz opštine Vlasotince, odnosno mladi ljudi koji su u finalnoj fazi srednjeg školskog obrazovanja i koji razmišljaju o daljem školovanju i/ili zapošljavanju, odnosno samozapošljavanju. Istraživanje je takođe omogućilo i uključivanje većeg broja mladih ljudi u sam proces izrade AP-a jer su rezultati koji su ovom prilikom dobijeni ozbiljno sagledani kao i svi ostali relevantni podaci, kako tokom sesija radne grupe za izradu AP-a, tako i tokom definisanja programa i projekata u samom AP-u. Takođe, rezultati istraživanja su pomogli učesnicima radne grupe koja je radila na izradi AP-a, da bolje sagledaju problematiku razvoja omladinskog preduzetništva u opštini Vlasotince. Istraživanje potreba i stavova mladih preduzetnika Istraživanje potreba i stavova mladih preduzetnika obavljeno je pomoću 17 pitanja podeljenih u 4 oblasti, ne računajući par uvodnih pitanja. 4 oblasti oko kojih su koncipirana navedena pitanja su bile: informisanje, edukacija, savetodavna podrška i podsticajne finansijske i nefinansijske mere. Ispod su prezentovani rezultati ovog istraživanja: Zašto ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis? 8% 35% 15% 15% 27% Nešto drugo (prepoznao/la sam potrebu sredine za tom delatnošću) Želeo/la sam da radim za sebe i samostalno donosim odluke Želeo/la sam da radim kreativan posao Hteo sam da zaradim ozbiljniji novac Nisam mogao/la da nađem posao kod drugog poslodavca
    • 18 Koje izvore finansiranja ste koristili pri započinjanju biznisa? Kako ste se informisali o koracima koje treba preduzeti da bi se započeo biznis? Na koji način bi po Vama trebalo organizovati informisanje preduzetnika o stvarima od značaja za bavljenje preduzetništvom? 9% 13% 37% 41% Uzeo/la sam kredit kod banke Konkurisao/la sam za "start up" kredit Pozajmica od prijatelja Lične izvore Preko institucija Od iskusnih preduzetnika Preko Interneta Nešto drugo 14% 53% 14% 19% Putem info centra Preko seminara Preko asocijacije preduzetnika Ostalo 20% 20% 10% 50% Informativni štampani materijali, novine za preduzetnike, formiranje lokalne kancelarije za informisanje, putem trgovačkih kancelarija.... Lično iskustvo, pomoć prijatelja…
    • 19 Da li ste prošli neku obuku bitnu za započinjanje i bavljenje preduzetništvom? Ko je bio organizator tih obuka, ako jeste? Da li su Vam potrebne određene obuke za uspešnije obavljanje poslovanja? Navedite koje. Da li ste se obraćali nekoj od državnih institucija/organizacija za pomoć kada ste se suočavali sa problemima u poslovanju? Kakva su bila vaša iskustva? 35% 65% DA NE 15% 85% DA NE DA NE 15% 85% Obuke su organizovane od strane Nacionalne službe za zapošljavanje Obuka za rad na računaru, marketing, iz oblasti poslovanja uvoz-izvoz, obuka radnika... Da. Poreskoj upravi, Nacionalnoj službi, Tržišnoj inspekciji... Ne, zato što ili nisu čuli za konkretne programe podrške ili nisu sigurni u njihovu efikasnost
    • 20 U kojima od sledećih oblasti Vam je potrebna savetodavna pomoć? Da li znate za postojanje bilo kakvih olakšica za preduzetnike tokom poslovanja (naročito tokom prvih godina rada) kao što su: besplatan poslovni prostor, bespovratna sredstva, manje cene komunalnih usluga, oslobađanje od plaćanja određenih taksi ili bilo koje druge podsticajne mere koje preduzima lokalna samouprava ili neka druga državna institucija? 4% 8% 40% 4% 16% 16% 12% Izrada biznis plana Izrada marketing plana Istraživanje tržišta i konkurencije Veštine rukovanja različitim softverima Modernizacija poslovanja i primena novih tehnologija Finansijske teme (porezi, carine, uvoz-izvoz) Nešto drugo (strategija daljeg razvoja) 5% 95% DA NE
    • 21 Sa kojim se sve problemima suočavate baveći se preduzetništvom? Istraživanje je pokazalo raznolikost motiva mladih preduzetnika za pokretanje sopstvenog biznisa. Iako želja da se radi „sam za sebe“ preovladava kao dominatna motivacija za pokretanje sopstvenog biznisa (35%), značajan procenat mladih preduzetnika pokrenuo je sopstveni biznis jer nisu mogli da nađu zaposlenje (27%) ili zbog toga što su hteli da se bave nečim kreativnim (15%) ili zbog želje za generisanjem većih prihoda (15%) u odnosu na puko zaposlenje. Međutim, i pored raznolikosti odgovora, odnosno motivacija za pokretanje biznisa, može se izvesti zaključak da je većina anketiranih pokrenula sopstveni biznis iz tipično preduzetničkih razloga, odnosno zbog želje za bavljenjem biznisom i generisanjem prihoda. Istraživanje takođe pokazuje su oni koji su obezbedili početni kapital za započinjanje biznisa od strane banaka (9%) i od države preko „start-up“ kreditne podrške (13%) ipak u značajnoj manjini u odnosu na one koji su početni kapital obezbedili iz sopstvenih izvora (41%), odnosno od pozajmica od prijatelja (37%). Ovo govori o relativno niskom učešću banaka i države u kreditiranju započinjanja biznisa, kao i o prostoru koji postoji za poboljšanje ove podrške. Rezultati istraživanja koji se tiču informisanja pokazali su da su postojeći preduzetnici i dalje najzastupljeniji informativni resurs za potencijalne preduzetnike i da se čak 53% anketiranih mladih preduzetnika informisalo o koracima koje je neophodno preduzeti za započinjanje biznisa upravo kod „starijih“ i iskusnijih kolega. S’ druge strane, 14% anketiranih se informisalo preko državnih institucija, odnosno preko Interneta (14%) i iz drugih izvora (19%). Takođe, mladi preduzetnici prepoznaju različite pogodne mehanizme koje treba iskoristiti za informisanje kako postojećih, tako i potencijalnih mladih preduzetnika. Tako su informativni štampani materijali najzastupljeniji u odgovorima (50%), ali su i drugi mehanizmi za 19% 19% 4% 13% 2% 4% 12% 17% 10% Slaba prodaja proizvoda/usluge Naplata od komitenata Loša komunikacija sa dobavljačima Konkurencija Tehničke ili proizvodne teškoće Nekonkurentna cena vašeg proizvoda Nemogućnost ulaganja u marketing Siva ekonomija Drugo (slaba kupovna moć, tolerancija sive ekonomije)
    • 22 informisanje prepoznati kao gotovo ravnopravni i oni ubrajaju informisanje preko programa neformalnog obrazovanja, Interneta, udruženja preduzetnika... Većina anketiranih, čak 65%, nije prošlo nikakvu obuku koja bi im pomogla da lakše i efikasnije započnu sopstveni biznis. Ovakav rezultat, naravno govori o sveprisutnoj potrebi za investiranjem u edukaciju usmerenu ka onim mladim ljudima koji imaju i najbolje šanse i kapacitete za samozaposlenje. Ogromna većina anketiranih mladih preduzetnika (85%) je izjavilo da im u trenutku učestvovanja u istraživanju nisu potrebne bilo kakve dodatne obuke ili edukacije koje bi im pomogle u razvoju i unapređenju biznisa. Procenat onih (15%) izjavljuju da im je neophodna edukacija za rad na računaru, zatim iz oblasti marketinga, iz oblasti spoljne trgovine su u manjini. Ovakav rezultat pre svega govori o generalnoj neinformisanosti preduzetnika o benefitima dalje edukacije, a koja direktno prouzrokuje negativan stav preduzetnika prema daljem usavršavanju i učenju. Takođe, ogromna većina preduzetnika (85%) nije se obraćala za pomoć državnim institucijama i organizacijama kada se suočavala sa poteškoćama u poslovanju. Kao glavne razloge su naveli to što ili nisu čuli da konkretni programi podrške postoje kod državnih institucija i organizacija, ili iz razloga što su imali sumnje u efikasnost istih. Prostor za savetodavnu pomoć usmerenu ka njima, mladi preduzetnici vide u zaista različitim oblastima od kojih dominiraju ispitivanje tržišta i konkurencije (40%), do finansijskih tema oko poreza, carina (16%) i finansijskog upravljanja u vezi sa carinama, porezima i spoljne trgovine (16%). 95% ispitanih nije prepoznalo postojanje bilo kakvih olakšica za preduzetnike u prvoj godini poslovanja: besplatan prostor, bespovratna sredstva, manje cene komunalnih usluga, oslobađanje određenih taksi ili bilo koje druge pozitivne mere koje preduzima lokalna samouprava ili neka druga državna institucija. Ovo svedoči o niskoj transparentnosti postojećih podsticajnih mera i o potrebi da se pored investicija u takve mere investira i u vidljivost i dostupnost istih. Na kraju, mladi preduzetnici koji su učestvovali u ovom istraživanju prepoznali su zaista ražličite probleme sa kojima sa suočavaju tokom poslovanja. Najviše dominiraju: problemi sa naplatom od komitenata (19%), slaba prodaja proizvoda i usluga (19%), siva ekonomija (17%), konkurencija (13%) i ostali razlozi kao što je nemogućnost ulaganja u marketing (12%). Istraživanje potreba i stavova maturanata srednjih škola Istraživanje potreba i stavova mladih maturanata srednih škola obavljeno je pomoću 11 pitanja koncipiranih na način koji je osigurao kvalitetnu povratnu informaciju od maturanata u smislu njihovih potreba i stavova u vezi sa omladinskim preduzetništvom, kao i planova za buduće školovanje, odnosno zapošljavanje ili samozapošljavanje. Ispod su prezentovani rezultati ovog istraživanja:
    • 23 Da možete da birate, šta biste radili kada završite fakultet, odnosno srednju školu? Kako planirate da dođete do posla nakon završene srednje škole/fakulteta? Da li ste razmišljali o tome da pokrenete sopstveni biznis? 40% 7% 32% 21% Zaposliću se u državnoj službi Zaposliću se u privatnoj firmi Započeću svoj biznis Nastaviću dalje školovanje 41% 9% 32% 18% Aktivno ću tražiti posao Iskoristiću poznanstva da dođem do posla Preseliću se u drugo mesto zbog posla Pokrenuću sopstveni biznis 73% 27% DA NE
    • 24 Faktori koji utiču na maturante u vezi sa razlozima za pokretanje ili nepokretanje sopstvenog biznisa: Da li ste zainteresovani da prođete obuku za započinjanje/bavljenje sopstvenim biznisom? 4% 2% 7% 4% 10% 12% 21% 40% Ne, jer postoji strah od neuspeha Ne, jer je suviše komplikovano Ne, jer nisam dovoljno informisan/na Ne, jer nemam kapital za lično učešće Ne, jer želim da radim siguran posao Da, jer želim da ispoljim svoje sposobnosti i znanja Da, jer želim da zaradim novac Da, jer želim da budem sam svoj gazda 72% 28% DA NE
    • 25 Da li smatrate da bi trebalo uvesti preduzetništvo kao fakultativni predmet u srednjem obrazovanju? Da li ste informisani da postoje državne institucije koje podržavaju razvoj omladinskog preduzetništva i preduzetništva generalno? Istraživanje sprovedeno među maturantima srednjih škola pokazalo je da je državna služba i dalje percepcirana kao „sigurno zaposlenje“ jer je 41% anketiranih odgovorilo da bi se zaposlili u državnoj službi ako bi mogli da biraju čime će se baviti nakon završetka srednjeg, odnosno visokog obrazovanja. S’ druge strane i značajnih 32% anketiranih je reklo da bi započelo sopstveni biznis kad bi mogli da biraju, što govori o postojanju određenog nivoa preduzetničkog duha kod mladih. Takođe, rezultati pokazuju da značajan procenat anketiranih sebe percepcira kao „tražioce posla“ pa 41% odgovara da će nakon školovanja aktivno tražiti posao. Posebno je zabrinjujuće što je i dodatnih 32% anketiranih spremno da se zbog posla i presele u drugu sredinu. 18% anketiranih odgovara da planira da pokrene sopstveni biznis posle školovanja. Čak 73% anketiranih je ipak u nekom trenutku razmišljalo da pokrene sopstveni biznis ali je očigledno odustalo od te ideje jer ih tek 18% planira da pokrene sopstveni biznis nakon školovanja. Kad su u pitanju faktori koji utiču na maturante u vezi sa donošenjem odluke za pokretanje ili nepokretanje sopstvenog biznisa, primetno je da većina onih koji bi i pokrenuli sopstveni biznis to želi da učini jer bi želeli da budu samostalni, odnosno “sami svoj gazda” (40%), da zarade ozbiljniji novac (21%), te da dobiju priliku da ispolje svoje sposobnosti i znanja (12%). Razlozi za nedonošenje odluke za pokretanje sopstvenog biznisa su veoma različiti ali dominiraju oni koji se tiču pitanja sigurnosti prihodovanja jer je bavljenje sopstvenim biznisom percepcirano kao nesiguran izvor prihoda (10%) ili nešto o čemu anketirana osoba nije dovoljno informisana (7%). DA NE 63% 37% 90% 10% Nisam informisan Znam da postoje takve institucije
    • 26 Čak 72% anketiranih izjavljuje da je zainteresovano za edukaciju koja bi im eventualno pomogla pri potencijalnom započinjanju, odnosno bavljenju sopstvenim biznisom. Ovo govori o otvorenosti anketiranih za sticanje novih veština i znanja koja bi u krajnjem slučaju i verovatno promenila percepciju preduzetništva kod određenog procenta anketiranih mladih. Takođe, čak 63% anketiranih je zainteresovano da konstantnije uče o preduzetništvu, te podržava ideju uvođenja preduzetništva kao fakultativnog predmeta u srednje škole. Na kraju, čak 90% anketiranih maturanata nije svesno postojanja državnih institucija koje podržavaju razvoj omladinskog preduzetništva i preduzetništva generalno. Ovo kao i kod sličnih rezultata dobijenih tokom istraživanja sprovedenog među mladim preduzetnicima govori o potrebi da se programi podrške razvoju omladinskog preduzetništva, pored prostog uvećanja kapaciteta istih, približe njihovim potencijalnim korisnicima. U ovom slučaju maturantima srednjih škola.
    • 27 MATRICA AKCIONOG PLANA I – INFORMISANJE Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 1. Poboljšati kvalitet informisanja potencijalnih i postojećih mladih preduzetnika o mogućnostima za samozapošljavanje, odnosno za unapređenje poslovanja 1.1. Uspostavljanje mehanizama za redovno informisanje mladih o preduzetničkim mogućnostima 1.1.1. Izrada novih elektronskih i štampanih materijala sa svrhom informisanja i promocije omladinskog preduzetništva (brošure, multimedijalni materijal, promotivni spotovi...) 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj i vrsta izrađenih/distribuira nih kopija štampanog materijala. Trajanje emitovanih promotivnih spotova. KzM Kancelarija za LER NSZ 360 - 420 1.1.2. Izrada i distribucija elektronske i štampane verzije mesečnog informativnog biltena za informisanje potencijalnih i postojećih mladih preduzetnika 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj izrađenih/distribuira nih kopija štampane verzije biltena. Broj preuzimanja elektronske verzije biltena sa sajta lokalne samouprave. KzM Kancelarija za LER NSZ 420 - 480 1.1.3. Uspostavljanje tradicije postavljanja info pulta u svrhu generalne promocije preduzetništva i distribucije promotivnog/edukativnog i drugog materijala tokom održavanja redovnih lokalnih manifestacija 01/07/2011 – 31/12/2013 Broj interakcija posetilaca manifestacija sa organizatorima info pulta za mlade preduzetnike. Broj distribuiranih kopija materijala. KzM Kancelarija za LER NSZ 130 - 150
    • 28 1.1.4. Organizovanje redovnih gostovanja i predavanja uspešnih lokalnih preduzetnika i onih iz drugih sredina u srednjim školama i drugim javnim prostorima za okupljanje mladih 01/10/2011 – 31/12/2013 Broj posetilaca predavanja. Broj predavanja. KzM 220 - 280 1.1.5. Organizovanje informativnih poseta lokalnim preduzećima i poljoprivrednim proizvođačima za potencijalne mlade preduzetnike 01/07/2011 – 31/12/2013 Broj organizovanih poseta. Broj učesnika. KzM 60 - 85 1.2. Uspostavljanje mehanizama za povećanje vidljivosti postojećih programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 1.2.1. Identifikacija i praćenje postojećih programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj identifikovanih lokalnih i nacionalnih programa neformalnog obrazovanja. KzM 185 - 215 1.2.2. Kontinuirano informisanje o postojećim programima neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva preko individualnog informisanja mladih i mladih preduzetnika 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj učesnika lokalnih i nacionalnih programa neformalnog obrazovanja KzM 215 - 230 1.3. Stvaranje mehanizama za redovno informisanje postojećih mladih preduzetnika o mogućnostima za unapređenje poslovanja 1.2.1. Izrada i redovno ažuriranje javno dostupne baze podataka preduzetnika po delatnostima 01/04/2011 – 31/12/2013 Kompletirana i redovno ažurirana baza podataka Kancelarija za LER KzM 80 - 110 1.2.2. Organizacija sveobuhvatnog istraživanja o problemima i potrebama mladih preduzetnika i prezentacija rezultata široj javnosti 01/10/2011 – 31/12/2011 01/10/2012 – 31/12/2012 01/10/2013 – Broj učesnika u istraživanju. Mere preduzete na promociji rezultata istraživanja. KzM Kancelarija za LER 160 - 175
    • 29 31/12/2013 1.2.3. Kontinuirano pružanje informacija od značaja mladim preduzetnicima kanalima koje mladi preduzetnici definišu tokom istraživanja 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj i vrsta uspostavljenih kanala za komunikaciju i distribuciju inform. Kancelarija za LER KzM 330 - 350
    • 30 II – EDUKACIJA Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 2. Poboljšati kvantitet i kvalitet obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 2.1. Uspostavljanje mehanizama za kontinuiranu edukaciju potencijalnih mladih preduzetnika iz oblasti omladinskog preduzetništva 2.1.1. Identifikacija potreba za specifičnim vrstama programa neformalnog obrazovanja 01/10/2011 – 31/12/2011 Obim istraživanja, odnosno kvantitet i kvalitet obrađenog uzorka ispitanih KzM NSZ 65 - 75 2.1.2. Realizacija programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva (izrada biznis planova, obezbeđivanje inicijalnog kapitala, marketing, finansijsko upravljanje...) 01/10/2011 – 31/12/2013 Broj organizovanih seminara, treninga, radionica… Broj učesnika programa neformalnog obrazovanja KzM NSZ 540 - 660 2.1.3. Realizacija programa šegrtovanja/volontiranja kod uspešnih lokalnih preduzetnika 01/10/2011 – 31/12/2013 Broj polaznika programa šegrtovanja. Broj lokalnih preduzeća uključenih u program. KzM RPK 140 - 160 2.1.4. Organizovanje studijskih poseta preduzećima i organizacijama koje se bave razvojem MSPP sektora 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj učesnika studijskih poseta. Broj i trajanje studijskih poseta. KzM RPK 330 - 400 2.1.5. Izrada i distribucija novog edukativnog materijala iz oblasti omladinskog preduzetništva (vodiči, uputstva, knjige...) 01/01/2012 – 31/12/2013 Kvantitet i kvalitet izrađenog/distribuir anog edukativnog materijala KzM Kancelarija za LER 260 - 270 2.1.6. Uspostavljanje novih školskih preduzeća i jačanje kapaciteta postojećih 01/01/2012 – 31/12/2013 Broj novouspostavljenih školskih preduzeća. Broj đaka uključen KzM Odeljenje za društvene 460 - 560
    • 31 u rad školskih preduzeća. delatnosti Srednje škole 2.1.7. Organizacija takmičenja u izradi najboljeg biznis plana za učesnike programa neformalnog obrazovanja iz oblasti omladinskog preduzetništva 01/04/2012 – 30/06/2012 01/04/2013 – 30/06/2013 Broj aplikacija za takmičenje. KzM 350 - 400 2.2. Uvođenje preduzetništva kao fakultativnog predmeta u srednjim školama 2.2.1. Promocija preduzetništva kao fakultativnog predmeta i kreiranje nastavnog plana i programa 01/04/2012 – 31/12/2013 Nivo realizacije izrade nastavnog plana i programa Odeljenje za društvene delatnosti Srednje škole KzM 115 - 125 2.2.2. Formiranje i osposobljavanje nastavničkog kadra za izvođenje fakultativnog predmeta 01/07/2012 – 31/12/2013 Broj novoangažovanog nastavničnog kadra. Odeljenje za društvene delatnosti Srednje škole KzM 195 - 205 2.2.3. Izvođenje fakultativnog predmeta 01/10/2012 – 31/12/2013 Fond časova. Broj učesnika fakultativne nastave. Odeljenje za društvene delatnosti Srednje škole KzM 675 - 700 2.3. Uspostavljanje mehanizama za kontinuiranu edukaciju postojećih mladih preduzetnika radi unapređenja poslovanja 2.3.1. Istraživanje potreba postojećih mladih preduzetnika za edukacijom 01/04/2012 – 31/12/2013 Obim istraživanja, odnosno kvantitet i kvalitet obrađenog uzorka ispitanih KzM Kancelarija za LER 33 - 40 2.3.2. Izvođenje programa edukacije za postojeće mlade preduzetnike 01/07/2012 – 31/12/2013 Broj organizovanih seminara, treninga, radionica… Broj učesnika programa KzM Kancelarija za LER 320 - 345
    • 32 neformalnog obrazovanja. 2.3.3. Organizacija studijskih poseta uspešnim preduzećima u zemlji za lokalne mlade preduzetnike 01/07/2011 – 30/09/2011 01/07/2012 – 30/09/2012 01/07/2012 – 30/09/2012 Broj studijskih poseta. Broj učesnika studijskih poseta. KzM Kancelarija za LER RPK 780 - 860
    • 33 III – SAVETODAVNA PODRŠKA Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 3. Obezbediti dostupnost savetodavne podrške potencijalnim i postojećim mladima preduzetnicima 3.1. Uspostavljanje mehanizama za povećanje vidljivosti postojećih savetodavnih programa 3.1.1. Identifikacija i praćenje postojećih savetodavnih programa za potencijalne i postojeće mlade preduzetnike 01/04/2011 – 31/12/2013 Broj identifikovanih nacionalnih savetodavnih programa. Iskorišćenost savetodavnih programa. KzM Kancelarija za LER NSZ 175 - 200 3.1.2. Povećanje dostupnosti postojećih savetodavnih programa potencijalnim i postojećim mladima preduzetnicima preko individualne savetodavne podrške o mehanizmima za iskorišćenje programa 01/07/2011 – 31/12/2013 Broj učesnika nacionalnih programa savetodavne podrške KzM Kancelarija za LER NSZ 200 - 210 3.2. Kreiranje programa savetodavne podrške za potencijalne i postojeće mlade preduzetnike 3.2.1. Osnaživanje kapaciteta Kancelarije za LER za pružanje individualne savetodavne podrške potencijalnim mladim preduzetnicima 01/10/2011 – 31/12/2013 Iskorišćenost savetodavne podrške Kancelarija za LER 230 - 290 3.2.2. Angažovanje eksternih saradnika za pružanje individualne pravno-ekonomske savetodavne podrške postojećim mladim preduzetnicima 01/10/2011 – 31/12/2013 Iskorišćenost savetodavne podrške Kancelarija za LER 345 - 360
    • 34 IV –FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODSTICAJNE MERE Opšti cilj Specifični ciljevi Aktivnosti Vremenski okvir Indikatori uspešnosti Nosioci aktivnosti Okvirni budžet (u 000 RSD) 4. Kreirati povoljnije okruženje za razvoj omladinskog preduzetništva 4.1. Usvajanje mera finansijske podrške 4.1.1. Ukidanje ili značajno umanjivanje lokalnih komunalnih taksi za sva novoosnovana omladinska preduzeća u trajanju od prve tri godine rada novoosnovanog preduzeća 01/04/2011 – 31/12/2013 Usvojena odluka koja se odnosi na finansijske olakšice oko komunalnih taksi Veće opštine Vlasotince. Skupština opštine Vlasotince. - 4.1.2. Umanjenje komunalnih taksi za postojeća preduzeća koja otvaraju nova radna mesta. Proporcionalno broju zaposlenih. 01/04/2011 – 31/12/2013 Usvojena odluka koja se odnosi na finansijske olakšice oko komunalnih taksi Veće opštine Vlasotince. Skupština opštine Vlasotince. - 4.1.3. Osnivanje Fonda za subvencionisanje samozapošljavanja iz koga će se sufinansirati, u koordinaciji sa drugim sličnim merama, individualni projekti samozapošljavanja 01/01/2012 – 31/12/2013 Usvojena odluka o osnivanju Fonda za subvencionisanje samozapošljavanja Veće opštine Vlasotince. Skupština opštine Vlasotince. 1 900 – 2 400 4.1.4. Osnivanje Garancijskog fonda, samostalno ili u saradnji sa drugim opštinama, a radi poboljšavanja uslova zaduživanja pravnih lica kod poslovnih banaka 01/01/2012 – 31/12/2013 Usvojena odluka o osnivanju Garancijskog fonda Veće opštine Vlasotince. Skupština opštine Vlasotince. 2 000 – 2 500 4.2. Usvajanje mera nefinansijske podrške 4.2.1. Osnivanje Biznis inkubatora za novoosnovana preduzeća 01/01/2012 – 31/12/2013 Usvojena odluka o osnivanju Biznis inkubatora. Uspostavljanje poslovnog prostora u svrhu biznis inkubatora. Kancelarija za LER KzM 900 – 1 500
    • 35 4.2.2. Organizovanje godišnjeg izbora za najuspešnijeg mladog preduzetnika i najuspešnijeg mladog poljoprivrednika, odnosno stočara… 01/01/2012 – 31/12/2013 Odluka o izboru najuspešnijeg mladog preduzetnika i najuspešnijeg mladog poljoprivrednika KzM Kancelarija za LER 90 - 100 4.2.3. Organizovanje godišnjeg sajma preduzetništva 01/04/2012 – 30/06/2012 01/04/2013 – 30/06/2013 Organizovan sajam preduzetništva Kancelarija za LER KzM 380 - 400