• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
 

Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009

on

  • 1,529 views

Sveska br. 9 Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009

Sveska br. 9 Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009

Statistics

Views

Total Views
1,529
Views on SlideShare
1,529
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
6
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009 Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009 Document Transcript

    • INSTITUT FAKULTETA ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU STUDIJE I ISTRAŽIVANJA br. 9/2009KOPAONIK BIZNIS FORUM 2009 RADOVI PROFESORA I SARADNIKA FEFA
    • SADRŽAJ Prof. dr Dušan Vujović EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI Strana 6 Prof. dr Nebojša Savić, doc. dr Marija Džunić, mr. Branka Drašković i mr. Miloljub AlbijanićKAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE Strana 17 Prof. dr. Mihailo Crnobrnja INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJU: ZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI Strana 37 Doc. dr Ana S. Trbović, Tijana Đugumović REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE Strana 51 3
    • Redakcioni odbor “Studija i istraživanja” sa zadovoljstvom stavlja na uvidstručnoj javnosti radove nastavnika i saradnika Fakulteta za ekonomiju, inansije iadministraciju prezentirane na Kopaonik Biznis Forumu 2009 godine. Tema Forumaje bila: Rast u uslovima globalne recesije i inansijske krize. U okviru prvog stručnog panela pod nazivom Da li je moguć održivi razvojSrbije? sa FEFA je učestvovao prof. dr Dušan Vujović sa temom Ekonomska poli-tika u vreme krize: izazovi, ograničenja, paradoksi. Prof. Vujović je ujedno bio imoderator panela u kojem su, pored njega učestvovali i prof. dr Miroljub Labus, prof.dr Boris Begović i Vladimir Čupić generalni direktor Hypo Alpe Adria banke. Preostale radove u ovoj svesci „Studije i istraživanja“ čine radovi koji su svi biligrupisani u panelu 7 sa temom Konkurentnost. U okviru ovog panela koji je mode-rirao prof. dr. Nebojša Savić, dekan FEFA, prezentiran je grupni rad prof. Savića, doc.dr Marije Džunić, mr Branke Drašković i mr Miloljuba Albijanića Kako unapreditikonkurentnost srpske privrede u uslovima krize, rad prof. Dr Mihaila CrnobrnjeIntegracija Srbije u Evropsku uniju – značajna poluga jaćanja konkurentnosti,i rad doc. dr Ane Trbović i Tijane Đugumović Reforma propisa kao alatka za jača-nje konkurentnosti Srbije. Pored ovih autora sa FEFA u radu panela učestvovali sui Slobodan Ilić, državni sekretar u ministarstvu inansija i Predrag Jovanović, direc-tor uprave za javne nabavke. Može se iz ovog zaključiti da su u radu panela o konkurentnosti na Kopao-nik Biznis forumu dominirali autori sa FEFA. To je logična posledica činjenice da sena ovom fakultetu pitanje konkurencije i konkurentnosti srpske privrede posvećujenajveća pažnja. Ova veoma opšta i veoma značajna tema predstavlja jedan od stra-teških pravaca istraživanja na FEFA. Zbog toga i ubuduće treba očekivati nove radovena ovu temu u okviru „Studija i istraživanja“. Nadamo se da će čitaoc ove radove oceniti kao interesdantne i korisne. Za redakcioni odbor Prof. dr. Mihailo Crnobrnja Direktor FEFA Instituta 5
    • EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI Dušan Vujović, Svetska banka Dušan Vujović, The World Bank Rezime U radu se razmatra program mera Vlade Srbije u odgovoru na svetsku inansijsku i ekonomsku krizu. Kao pozadina, u radu se prvo analiziraju primarni uzroci globalne inansijske i ekonomske krize koja se proširila na ceo svet i preti da ozbiljno pogodi i privredu Srbije. Na jednoj strani, neposredni uzroci krize su strukturni i regulativni nedostaci globalnih inansijskih tržišta. Na drugoj, to je ekspanzivna monetarna politika SAD koja je generisala viškove likvidnosti i tako podsticala bum na tržištu ne- pokretnosti koji je nužno vodio u krizu. Sledi analiza programa Vlade Srbije koji odgovara na izazove globalne inansijske i ekonomske krize i teži da vaspostavi dugoročni i održivi ekonomski rast u Srbiji. Posebna pažnja se posvećuje analizi tri vrste ograničenja pod kojima je program sačinjen. Na jednoj strani to su realna ograničenja sa kojima je privreda Srbije suočena na ovom stepenu institucionalnog i ekonomskog razvoja. Na drugoj to su nametnuta ograničenja koja delom proističu iz realnih slabosti, a delom iz (nesavršenih subjektivnih) percepcija koja prevlada- vaju na inansijskim tržištima. Konačno, tu su i neka važna iktivna ogra- ničenja koja nije moguće zaobići pošto imaju veliku važnost u glavama birača i političara. KLJUČNE REČI: Globalna inansijska kriza, Finansijska kriza, Ekonom- ska kriza, Globalna ekonomska kriza, Fiskalni stimulus, Fiskalna politika, Monetarna politika. UVOD Prošle godine (Vujović 2008) smo pisali o globalnoj inansijskoj krizi i opa-snostima da se ona proširi na ceo svet i uzme razmere prave svetske ekonomskekrize. U radu smo detaljno analizirali: (a) neposredan povod izbijanja inansijskekrize na segmentu subprime hipotekarnih kredita u SAD, (b) mehanizme širenja kri- 6
    • EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIze na američko i svetska inansijska tržišta, (c) dublje suštinske uzroke ove krize usferi neadekvatnog regulatornog i kontrolnog okvira u širem inansijskom sektoru,i (d) osnovne makroekonomske karakteristike u poređenju sa sličnim krizama to-kom poslednje tri decenije. Rad je posebno razmatrao efekte krize na kratkoročnui srednjoročnu dinamiku svetske privrede i ključne elemente ekonomsko-političkogodgovora na krizu. U tom trenutku još uvek je preovladavalo mišljenje da će pri-marna inansijska kriza biti prevladana injekcijama likvidnosti centralnih banaka udrugoj polovini 2007. godine i početkom 2008. godine i samoregulišućim reakcija-ma inansijskog tržišta, i da će u najgorem slučaju sekundarne posledice proizvestividnu globalnu ali po trajanju ograničenu recesiju. Dubina i intenzitet širenja krize na realni sektor i svetsku privredu u celinipremašili su i najgora očekivanja i oštro postavili pitanje adekvatnog reagovanja uSAD i drugim razvijenim privredama, kao i na globalnom nivou. U vreme kad smopisali rad za KBF 2008 na dnevni red je prvi put stavljen neortodoksni paketa merakoji je sadržavao tada sasvim neočekivanu kombinaciju monetarne relaksacije i i-skalnog stimulusa usmerenu na zaustavljanje krize, prevladavanje recesionih ten-dencija i vaspostavljanje poverenja u ključne tržišne instutute, inansijske institucijei savremene inansijske instrumente. Reakcije su bile oštre i predvidive. Fiskalnistimulus bi trajno bio stručno napadan i politički blokiran da kasniji razvoj događajai kulminacija krize na Volstritu u periodu septembar-oktobar 2008. nisu očiglednopokazali da su ovaj put ne samo optimisti, već i realisti i pesimisti grubo potcenilirazmere i dubinu sekundarne ekonomske krize. Godinu dana nakon inicijalne for-mulacije Kongres SAD je odobrio paket iskalnih stimulacija od $787 milijardi i takozavršio period započet dolaskom Regana na vlast 1980. godine. U narednom odeljku ćemo dati kratak pregled uzroka primarne inansijskekrize sa uporištem na strukturnim i regulativnim nedostacima na globalnim inan-sijskim tržištima, i paralelnu interpretaciju generalizovanih izvora nestabilnih ciklu-sa u kojima posle perioda nekontrolisanog rasta (buma) nužno sledi kriza, odnosnokolaps privredne aktivnosti, gubitak dohodaka i bogatstva. Sledi pregled programaVlade Srbije koji odgovara na izazove globalne inansijske i ekonomske krize i težida vaspostavi dugoročni i održivi ekonomski rast u Srbiji. Konačno, u trećem deludajemo analizu tri vrste ograničenja pod kojima je program sačinjen: realnih ogra-ničenja sa kojima je privreda Srbije suočena, nametnutih ograničenja koja delomproističu iz realnih slabosti, a delom iz (neobjektivnih) percepcija koja prevladavajuna inansijskim tržištima, i, konačno, iktivnih ograničenja koja imaju veliku važnostu glavama birača i političara. PRIMARNI UZROCI I POVOD TEKUĆE FINANSIJSKE KRIZE Ova kriza nije slučajna. U tome se svi slažu. Po preovlađujućem mišljenju, ona je pre svega rezultat fundamentalnih struk-turnih slabosti koje godinama postoje u oblasti inansijske regulative i kontrole. Aone su neposredna posledica (Grinspanove) ideje o neograničenoj liberalizaciji i- 7
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAnansijskih tržišta sa minimalnom regulativom, praktično nepostojećom kontrolominvesticionih banaka i fondova i potpunom slobodom u kreiranju novih složenih i-nansijskih instrumenata. Pretpostavka da će se investicione banke i fondovi pona-šati odgovorno i štiti trajni interes svojih vlasnika pokazala se pogrešnom i veomaštetnom. Argumentovana upozorenja Edvarda Gramliča, profesora i člana savetaguvernera američkog Fed-a, Grinspen je godinama ignorisao sa pozicije ekstremne(neo)liberalne arogancije. Bez činjenica. Bez analize. Bez kontra-argumenata. Neposredni povod inansijske krize su loši hipotekarni krediti. Globalna kon-junktura i investicioni optimizam enormno su povećali štednju i ponudu investici-onih sredstava. Suočeni sa problemom plasmana klasičnih instrumenata na tradi-cionalna odredišta (nove tržišne privrede i zemlje u razvoju), inansijski posrednicisu “inovativnost” usmerili na stvaranje novih, atraktivnih inansijskih instrumenata(derivata) i nalaženje novih tržišta unutar razvijenih privreda. Kako što su pokaza-li Reinhart i Rogoff (2008), klijenti su pronađeni na nerazvijenim tržištima unutarsame Amerike. Relativno jeftini eksterni izvori inansiranja, pre svega višak štednjestanovništva u razvijenim zemljama i tzv. novim tržišnim privredama, preusmerenisu na hipotekarne kredite na srednjem zapadu i drugim regionima Amerike nasta-njenim nižom srednjom klasom. Jednim potezom je ostvareno mnogo ciljeva: ostva-rene su provizije, plasirana je postojeća štednja i stvorena osnova da se podržavarast buduće štednje, pokrenuti su kapaciteti u stambenoj privredi koji imaju velikedirektne i indirektne efekte u podsticanju ekonomskog rasta i zaposlenosti. Neograničena pohlepa, uz odsustvo regulative i (prudencijalne i iducijarne)kontrole, vodila je hiperprodukciji novih inansijskih derivata, uz pad kvaliteta i rastrizika. Agencije za ocenu boniteta ovih instrumenata nisu uspevale realno da pro-cene rizike sadržane u složenim derivatima zasnovanim na nekretninama i drugimoblicima izičke aktive. Pod najvišim rejtingom propuštane su hartije sa nepoznatimstepenom rizika. Figurativno rečeno, kupci su po etiketom “prvoklasnog tartar bif-teka” dobijali osrednji inansijski “hamburger” napravljen od sastojaka sumnjivogkvaliteta. Kritična tačka pređena je kada su u konstrukciju “derivata” uključeni ve-oma rizični (tzv. subprime) hipotekarni krediti. Pad vrednosti nekretnina uništio jevrednost hipotekarnih obveznica i kontaminirao ogroman broj hartija od vrednosti.Preko noći je zaražen veliki deo aktive investicionih banaka i fondova. Umesto hitne“akcije čišćenja”, problem je prikriven, a zaraza se neverovatnom brzinom širila dokrize globalnih razmera. Na opštijem nivou, Taylor (2009) argumentovano pokazuje da trajniji viškovilikvidnosti i investicionih sredstava proizvode pritiske koji prvo vode u ekonomski – inansijski bum, a zatim, pre ili kasnije, u recesiju ili krizu, ne zato što negde postojigreška, već jednostavno zato što je bum neodrživ na duži rok. Da bi se to videlo idokazalo nije potrebna ni ekonomska teorija, ni ekonomska politika, ni ekonome-trijska analiza složene empirije; dovoljna je zdrava logika. On pokazuje da su SADvodile izrazito ekspanzivnu monetarnu politiku u periodu 2002-2006. godina poštosu stvarne kamatne stope na federalna sredstva bile značajno niže od stopa koje bise dobile da je primenjivana istorijski ustanovljena formula za prethodnih 20 godina(isprekidana linija na gra ikonu br. 1). Isto tako Taylor pokazuje da niske kamatne stope vode ubrzavanju izgradnje iprodaje stanova i kuća i tako stvaraju veštački bum na tržištu nekretnina. Naravno, 8
    • EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIbum nije održiv na duži rok i nužno vodi krizi. Pitanje je samo u kom momentu ćese dogoditi prelomna tačka. U bolje uređenim sistemima bum traje duže i ima većepozitivne efekte, kriza se dešava kasnije, ali nije moguće predvideti koliko će krizatrajati i kakve će efekte imati na gubitak bogatstva i dohotka, i kakve će iskalne troš-kove generisati. Gra ikon 1: Ekspanzivna monetarna politika FED-a u periodu 2002-2006 Drugim rečima, Taylorova teorija podjednako važi nezavisno od drugih nesa-vršenosti i izvora rizika. Njena osnovna poruka je da je neophodno izbegavati ek-spanzivnu monetarnu politiku koja je neodrživa na duži rok pošto ona nužno kreiramonetarnu neravnotežu (višak likvidnosti) i pokreće inansijski ili ekonomski bumkoji nužno vodi krizi i krahu. Ali to ne umanjuje značaj slabosti u regulatornomokviru inansijskog sektora, propusta u kontroli nebankarskih inansijskih instituci-janom i kvalitetu složenih inansijskih instrumenata. Srbija, kao i mnoge druge zemlje koje nisu posedovale kontaminirane i rizičnederivate, bila je pošteđena udara primarne inansijske krize. U skladu sa raširenimmišljenjem o relativno malim očekivanim sekundarnim efektima krize, koje je do-miniralo sve do septembra 2008, mislili smo da nas kriza neće pogoditi. Početnioptimizam pokazao se potpuno neopravdanim. Potres koji urušio vrh inansijskepiramide na Volstritu izazvao je “ inansijski cunami” koji se širi po celom svetu. Stra-ni kapital se panično povlači, berze akcija beleže drastičan pad, pristup novim me-đunarodnim kreditima je drastično sužen, marže na hartije od vrednosti i kredite suutrostručene. Sekundarni efekti krize u realnom sektoru proizvode veoma široke ibolne efekte na zemlje koje nisu imale aktivnog učešća u inicijalnoj inansijskoj krizi. 9
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Gra ikon 2: Bum na tržištu nekretnina SAD veštački izazvan niskim kamatnim stopamaBrzi ekonomski rast i snažna makroekonomska pozicija nisu dovoljni da se prevla-daju efekti drastičnog smanjenja likvidnosti, pada tražnje i negativnih očekivanja. Za razliku od primarne inansijske krize, krivca za sekundarnu krizu nije lakonaći pošto na nivou međunarodnog inansijskog sistema ne postoje jasno de inisanistabilizatori ni institucije zadužene da spreče panični strah i stampedo povlačenjana znak ozbiljne krize. PROGRAM VLADE SRBIJE: ODGOVOR NA IZAZOVE KRIZE Vlada Srbije je neposredno posle erupcije krize na Volstritu počela pregovoresa MMF-om o novom stend-baj (stand by) aranžmanu kojim se predviđa odgovor naizazove globalne inansijske i ekonomske krize i pripremu osnove za nastavak odr-živog realnog rasta dohodaka. Osnovna logika programa1 je sledeća. Srpska privreda je tokom poslednjih nekoliko godina beležila snažan eko-nomski rast praćen umerenom in lacijom i velikim trgovinskim i tekućim de icitom.Sve do druge polovine 2008. godine ukupan priliv ino- inansiranja (doznaka, kapita-la i kredita) bio je više nego dovoljan da se pokriju ovi de iciti i obezbedi stalan rastdeviznih rezervi uz umerenu apresijaciju kursa. Relativno solidna makroekonom-ska pozicija, velike inansijske i devizne rezerve i skoro potpuno odsustvo rizičnih 1 MMF (2008), 10
    • EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIi kontaminiranih inansijskih instrumenata (derivata) davali su Srbiji dobru zaštituod inicijalnih udara globalne inansijske krize. Očekuje se da će drugi talas globalne inansijske i ekonomske krize predstav-ljati mnogo veći izazov za Srbiju. Pad doznaka i direktnih investicija i otežani pristupinostranim kreditima zaoštriće probleme inansiranja eksterne neravnoteže i vršićestalni pritisak na devizne rezerve. Novonastala situacija traži mnogo snažnije mereekonomske politike da bi se trajno obezbedila makroekonomska i inansijska stabil-nost kao fundamentalni preduslov budućeg oživljavanja ekonomskog rasta. Polazećiod ove osnovne logike program se zasniva na sledeća četiri stuba: • Jačanju iskalne politike, • Nastavljanja obazrive monetarne politike, • Unapređenju sistema reagovanja na buduće krize i poremećaje, i • Ubrzavanju (i kompletiranju) strukturnih reformi. U poređenju sa standardnim paketom mera za reagovanje na globalnu svet-sku krizu (videti Tabelu 1), program Vlade Srbije karakterističan je pre svega podosta restriktivnoj iskalnoj i nešto manje restriktivnoj monetarnoj politici. U iskalnoj sferi program predviđa de icit od samo 1.5-1.75% BDP, što je ot-prilike polovina de icita dozvoljenog po Mastriht kriterijumima pravljenim za stan-dardne situacije pre ove globalne krize. Očigledno odsustvo anticiklične iskalneekspanzije objašnjava se time što je iskalna pozicija već bila prociklična (tj. ekspan-zivna) od 2006. godine i što se očekuju teškoće u obezbeđivanju budžetskog inan-siranja. Da bi se u okviru ovako tesne iskalne pozicije obezbedila sredstva za inačepreko potrebnu infrastrukturu, program takođe pretpostavlja usporeniji nominalnirast plata u javnom sektoru i penzija. Od monetarne politike se pre svega očekuje smanjenje in lacije i održava-nje plivajućeg kursa (uz ograničene intervencije NBS na međubankarskom tržištu).Novi okvir monetarne politike (ciljane in lacije) postepeno se uhodava, uključujućiprelazak sa “cena na malo” na “potrošačke cene” kao meru ciljane in lacije. Od NBSse očekuje da bude spremna da leksibilno prilagođava svoju poziciju razvoju doga-đaja u uslovima neizvesnog ekonomskog okruženja, naslanjajući se, između ostalog,na jasan okvir za praćenje inansijskih rizika i de inisanje planova reagovanja nanepovoljne događaje u cilju očuvanja inansijske stabilnosti. Primećene su brojne slabosti na strani ponude u Srbiji koje je potrebno ot-kloniti da bi se oživeo ekonomski rast i hvatao korak sa nivoom dohotka u EU. Pro-gram jedino predviđa ubrzavanje programa strukturnih reformi usmeren pre svegana privatizaciju, restrukturizaciju ili likvidaciju državnih ili društvenih preduzeća,kao i smanjivanje troškova poslovanja kako bi se povećao udeo još uvek slabog pri-vatnog sektora. Osnovni rizici su dalje pogoršanje uslova u spoljnoj trgovini i me-đunarodnom inansiranju, bilo zbog produbljavanja svetske krize ili zbog dopunskihrestriktivnih mera koje mogu natprosečno da pogode Srbiju. Primećeno je značajnoprisustvo direktnih pozajmica preduzeća iz inostranstva koje na kraju 2008. godineprema podacima NBS premašuju $15 milijardi i predstavljaju potencijalni izvor i-nansijskih rizika u uslovima krize. 11
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Tabela 1: Odgovor na krizu: standarni paket mera Tokom poslednjih 12 meseci iskristalisale su se sledeće zajedničke karakteristi-ke standardnih paketa mera: 1. Pragmatski sadržaj interventnog paketa: Svi interventni paketi uključujupragmatsku kombinaciju monetarne i iskalne politike, ali i mere dograđivanja regu-latornih i širih institucionalnih aranžmana za inansijska tržišta i instrumente da bi sepovratilo poverenje investitora. Za Srbiju je kompletiranje reformi i institucionalniharanžmana posebno važno. 2. Unaprediti koordinaciju: Pitanje koordinacije ekonomske politike na naci-onalnom i globalnom nivou postavlja se u oštrom vidu. U odsustvu koordinacije (sa-radnje) učesnici sistematski biraju lošije rešenje. To bi parlamentarne stranke u Srbijitrebalo da znaju i destruktivni politički rat zamene koordinacijom između zakonodav-ne, izvršne i monetarne vlasti. 3. Obezbediti neophodan nivo likvidnosti: Na prvom mestu je gašenje poža-ra inansijske krize i zaustavljanje negativnih posledica kolapsa likvidnosti usled pa-ničnog povlačenje banaka i investitora. Pored ozbiljnih injekcija likvidnosti na nacio-nalnom nivou, MMF je na globalnom nivou obezbedio 250 milijardi dolara za podrškulikvidnosti putem novog instrumenta (Short-Term Liquidity Facility). Očigledno je daNBS ima obavezu da obezbedi potreban nivo likvidnosti i poseduje neohodne instru-mente da to ostvari. 4. Podržati restrukturizaciju inansijskog sektora i preokrenuti očekivanja:Ključne mere su preuzimanje rizične aktive, pomoć u rekapitalizaciji banaka (koje su većočistile svoje knjige) i obezbeđenje adekvatnog sistem garancija (uključujući osiguranjaštednih uloga). Pošto su nepoverenje i neizvesnost bitne dimenzije ove krize, neophodnoje da se saopste pravila igre i najvećoj mogućoj meri izbegnu nejasnoće oko mera kojese preduzimaju. Glavna provera uspešnosti ove mere je promena ponašanja investitorai stanovništva (kod kuće i u dijaspori odakle u zemlju stiže zmašna suma doznaka). Po-seban značaj ima osiguranje depozita (štednih uloga). Štediše nisu investitori. Oni ulažusredstva očekujući iksnu kamatu i nulti rizik. Štedni depoziti su ugaoni kamen kreditnogpotencijala bankarskog sistema, osigurana vrednost uloga mora da bude dovoljno visokada ne provocira paničnu reakciju stediša u slučaju krize. 5. Održati i podržati ekonomski rast: U uslovima ove krize dometi monetar-ne politike brzo su iscrpljeni bez pravih efekata na domaću tražnju. Većina analitičara(nezavisno od prethodnih teorijskih ubeđenja) počela je da govori o neophodnosti pa-ralelnog, koordinisanog i efektivnog iskalnog stimulusa. Na globalnom nivou se govorise o ukupnom iskalnom stimulusu od oko 2% svetskog GDP-ja pri ovom nivou padaoutputa. Uslov je da bude ciljno usmeren i da ga preduzimaju zemlje koje imaju dovo-ljan iiskalni prostor za zaduživanje. Kod nas su mišljenja oštro podeljena: Jedni su bezrezervno za što veći i razu-đeniji iskalni stimulus, a drugi sasvim protiv. A rešenje je kao obično negde u sredini.Ja sam protiv ex ante odricanja od korišćenja iskalnog stimulusa, ali sam podjednakoprotiv neodgovornog korišćenja ovog instrumenta (kako po obimu tako i po nameni).Svaki dinar (evro ili dolar) iskalne ekspanzije za kojim danas posegnemo biće sutrajavni dug koji ćemo morati da vratimo (sa kamatama). Zato, unutar obima moguće iskalne ekspanzije, moramo pažljivo da merimo koliki ćemo i kakav iskalni stimulusda odaberemo. 12
    • EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI 6. Smanjiti dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva: Pored po-stojećih socijalnih programa, očekivani porast iskalnih rashoda bi mogao da budeusmeren na pojačanu socijalnmu zaštitu i prioritetnu infrastrukturu od presudnogznačaja za dugoročni održivi i socijalno inkluzivni ekonomski rast, uključujući investi-cije u znanje i čiste tehnologije. 7. Ukloniti ključne institucionalne izvore krize: Na nešto duži rok potrebnoje (u skladu sa detaljnim preporukama G20) proširiti i pojačati kontrolu inansijskihinstitucija, značajno unaprediti računovodstvene standarde za utvrđivanje bonitetapojedinih inansisjkih instrumenata, i upotpuniti i osavremeniti regulativu inansisjkihtržišta. STVARNA, NAMETNUTA I FIKTIVNA OGRANIČENJA Okvirni program mera Vlade (Vlada Republike Srbije 2008) veoma otvorenoidenti ikuje niz stvarnih ograničenja sa kojima je Srbija suočena u uslovima global-ne ekonomske krize (tj. pada proizvodnje i svetske trgovine) i drastično smanjenelikvidnosti na svetskim inansijskim tržištima: • ukupna domaća potrošnja koja premašuje proizvodnju i generiše • visoke de icite spoljne trgovine i tekućeg bilansa neodržive u uslovima • pada izvozne tražnje i pojačane uvozne ponude, • manjeg priliva direktnih stranih investicija, • smanjene raspoloživosti inostranih kredita preduzećima (posebno onih koja su povlačena preko stranih banaka), • relativno ograničenih (i opadajućih) deviznih rezervi, i • visokih kamatnih stopa. Drugim rečima, stvarna ograničenja su: (a) nedovoljna e ikasnost, produktiv-nost i konkurentnost domaće privrede koja generiše neodržive spoljne de icite, i (b)nisko poverenje države na svetskim inansijskim tržištima da bi mogla kredibilno ipo konkurentnim uslovima da se zaduži do standardnih limita datih npr. u Mastrihtkriterijumima. Ova ograničenja je moguće otklanjati na srednji i dugi rok, ali se teš-ko mogu menjati na kratak rok. Istovremeno, na ovim suštinskim ograničenjima počivaju neka nametnutaograničenja. Tako se nisko poverenje i ograničeni kreditni rejting Srbije prevodi uoštro iskalno ograničenje koje, zatim, eliminiše mogućnost korišćenja iskalnog sti-mulusa na koji s pravom računaju privrede koje imaju bolji kreditni rejting. To štojavni dug Srbije trenutno ne prelazi 33% BDP i nastavlja da pada samo marginalnopoboljšava njenu poziciju u očima MMF-a i agencija koje ocenjuju kreditni rejting ze-malja. Drugim rečima, Srbija će moći da računa samo na veoma ograničene podsti-cajne mere koje su već ušle u postojeći budžet ili će se tek pojaviti u slučaju prihodaod novih privatizacija. 13
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Nametnuta ograničenja su, dakle, niski iskalni de icit, restriktivna iskalnai monetarna politika i izuzetno niska ciljna vrednost javnog inostranog duga (33%na početku programa i samo 21% na kraju projektovanog petogodišnjeg perioda).To bi bilo tri puta niže od limita koji poštuju zemlje članice EU. To je cena niskogpoverenja. Pored ove dve vrste ograničenja u programu i, još više njegovoj primeni, pri-sutna su i iktivna ograničenja. Jedno iktivno ograničenje je stabilnost nominalnogdeviznog kursa. Iako se devizni kurs slobodno formira (odnosno pliva pod blagimuticajem NBS) i formalno ne predstavlja ograničenje u programu Vlade, očigledno jeda postoji snažno izražena politička preferencija da se maksimalno čuva vrednostdomaće valute u okviru realno raspoloživih deviznih rezervi i priliva kapitala. Padrezervi NBS od skoro $2.4 milijarde tokom 2008. godine i politički apeli da se na svenačine poveća devizni priliv i spreči dalje padanje valutnog kursa najrečitije o tomegovore. Očigledno je da su iktivna ograničenja nekad jača od realnih i nametnutih. Obzirom da je prema MMF-u (IMF 2008) klizanje kursa tokom poslednjih me-seci više nego nadoknadilo realnu apresijaciju od 20% zabeleženu u periodu 2006-2008, i da spoljnotrgovinski tokovi zabeleženi u poslednjem kvartalu 2008. godinemnogo više odražavaju kretanje svetskih cena i tražnje nego kursa, realno je oče-kivati da će Vlada i NBS, nezavisno od eksplicitno i implicitno preuzetih obaveza ustend-baj programu, činiti sve što mogu da održe ne samo stabilan već i manje-višenepromenljiv kurs na postojećem nivou. Da li će u tome uspeti najviše zavisi odgrupnog ponašanja domaćih preduzeća, poverenja građana i inostranih investitora.Jedno je sigurno, podržavanje i apresiranje kursa dinara privlačenjem spekulativnihpriliva inostranih sredstava putem visokih kamata dosta je skupo i, još važnije, nijeodrživo na duži rok. Slično iktivno ograničenje predstavlja rast penzija i plata u javnom sektoru. Konačno, paralelno sa iktivnim ograničenjima u Srbiji često nailazimo i naparadokse ponašanja i ekonomske politike koji bi trebalo da su prevladani u ranimgodinama tranzicije tokom stare Jugoslavije. Jedan paradoks je da regulisane ili kontrolisane cene rastu brže od opšte in- lacije, i to u uslovima kada svetske cene odgovarajućih sirovina beleže primetan padpre svega zbog globalne krize i pada tražnje. Primer: minimalni pad cena naftnihderivata u vreme kada su svetske cene nafte beležile ogroman pad, odnosno nedavnirast cena naftnih derivata u vreme kad svetske berzanske cene i maloprodajne cenestagniraju ili beleže minimalni rast. Drugi paradoks je da u uslovima krize, pada dohodaka, kontrakcije kredita idepresijacije kursa potrošačka tražnja ostaje visoka, nastavljaju se in latorni pritisci,a trgovinski de icit raste. Očigledno je da faktori koji dominantno određuju ponaša-nje potrošača u drugim tržišnim privredama i u Srbiji nisu isti. U standardnim tržišnim uslovima četiri faktora koji dominantno određuju po-našanje potrošača svi deluju u istom pravcu i vode padu potrošnje: • Pad bogatstva (usled pada cena nekretnina i pada vrednosti akcija) i pad dohodaka direktno vode smanjenju potrošnje. 14
    • EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI • Teži dostup potrošačkim kreditima i više kamatne stope (uvećane za nove rizike) takođe direktno smanjuju potrošnju, posebno trajnih potrošnih dobara. • Visoki stepen neizvesnosti (od gubitka posla, do očekivanog pada vred- nosti kuće ili investicija) podiže preventivnu štednju i posredno smanjuje potrošnju. • Očekivani pad cena dovodi to taktičkog odlaganja potrošnje. U Srbiji isti faktori utiču na ponašanje potrošača, ali pravac i intenzitet dejstvanije uvek isti. • Efekat pada bogatstva je mnogo manji. • Visoki steepen neizvesnosti ne vodi nužno rastu preventivne štednje. • Umesto očekivanog pada cena nekad je realno očekivati rast cena (poseb- no uvoznih proizvoda u uslovima depresijacije domaće valute) što može da vodi rastu potrošnje umesto padu potrošnje. LITERATURA1. Gramlich, Edward M., (2007) Subprime Mortgages: America’s Latest Boom and Bust, Urban Institute Press.2. IMF (2008), Republic of Serbia: Request for a Stand-By Arrangement, December 30, 2008.3. Reinhart, Carmen M. i Kenneth S. Rogoff, (2008) Is the 2007 U.S. Sub-Prime Fi- nancial Crisis So Different? An International Historical Comparison, (January 2008). NBER Working Paper No. W13761.4. Republic of Serbia (2008): Letter of Intent, Memorandum of Economic and Fi- nancial Policies, and Technical Memorandum of Understanding, IMF, December 25, 2008.5. Rodrik, Dani (1999), The New Global Economy and Developing Countries: Ma- king Openness Work, Overseas Development Council, Washington, D.C.6. Spilimbergo A., S. Szmanskz, O. Blanchard I C. Cottarelli (2008), Fiscal Policy for the Crisis, IMF, SPN/08/01, December 2008.7. Strauss-Kahn, Dominique, (2008), Lessons from the Financial Market Crisis: Pri- orities for the World and for the IMF, Managing Director of the IMF, ICRIER, New Delhi, India February 2008.8. Strauss-Kahn, Dominique, (2009), State of the Global Economy, Speech of the Managing Director of the IMF at the 44th SEACEN Governorsć Conference, Kuala Lumpur, Malaysia, February 7, 2009.9. Taylor, John B., The Financial Crisis And The Policy Responses: An Empirical Analysis Of What Went Wrong, Working Paper 14631, (2008), http://www.nber. org/papers/w14631 15
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA10. Vlada Republike Srbije (2008), Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije: Okvirni program mera, Beograd.11. Vujović, Dušan: Globalna inansijska kriza: poruke i pouke za kasne tranzicione privrede, KBF 2008, SES, Beograd (2008). Biografija Dušan Vujović je diplomirao 1974. magistrirao 1977, a doktorirao 1984. na Ekonomskom fakultetu u Be- ogradu. Postdoktorske studije je završio 1990. na Berkli Univerzitetu, SAD. Od 1975-1992. radio je na Ekonom- skom fakultetu u Beogradu (kao asistent, docent i van- redni profesor). Od 1985-1992. je radio kao rukovodilac projekta makroeokonomskog modeliranja u Institutu za statistiku, SZS. Od aprila 1992. do oktobra 2001. radio u operativnom delu Svetske banke na nizu obrazovnih, analitičkih, investicionih i strukturnih projekata, uklju- čujući poziciju rukovodioca makroekonomskog tima za Ukrajinu. Od oktobra 2001. do juna 2003. nalazio se na po- ziciji predstavnika naše zemlje u Svetskoj banci, a odjuna 2003. na poziciji predstavnika Svetske banke u Kijevu i menad`era programa zaUkrajinu. Trenutno se nalazi na poziciji glavnog ekonomiste (Lead Economist) u ne-zavisnoj grupi za ocenu rada Svetske banke (Independent Evaluation Group), glav-nog urednika časopisa Finansije i redovnog profesora na Fakultetu za ekonomiju, inansije i administraciju u Beogradu. Objavio je više knjiga i članaka u vodećim do-maćim i svetskim stručnim časopisima na teme institucionalnih reformi, privrednograzvoja, makroekonomske analize i modeliranja, iskalne i poreske politike, oceneinvesticionih projekata, inansijskog sektora, konkurentnosti i druge. 16
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZEHOW TO IMPROVE SERBIAN COMPETITIVENESS UNDER PRESSURE OF ECONOMIC CRISIS Nebojša Savić, Marija Džunić, Branka Drašković i Miloljub Albijanić FEFA – Fakultet za ekonomiju, inansije i administraciju, Beograd Rezime Privreda Srbije je ušla u grupu zemalja čiji je razvoj vođen unapređenjem e ikasnosti, a ključni faktor takvog razvoja su nove investicije. Ona mora povećati svoju konkurentnost tako da uđe u krug 40 najkonkurentnijih ze- malja. Da bi se taj cilj ostvario potrebno je delovati i na makroekonomskom i na mikroekonomskom planu kako bi se stvorio povoljan investicioni am- bijent za ulaganja. Pod pritiskom globalne ekonomske krize ključni pravci unapredjenja konkurentnsoti su ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu uz istovremeno unapredjenje stateškog menadžmenta i liderstva. Ključne reči: rast, razvoj, konkurentnost, tranzicija, in lacija, stabiliza- cija, prestrukturiranje, FDI, klaster, obrazovanje, inovacija, liderstvo, me- nadžment, strategija Abstract Currently Serbian economy is in the stage of ef iciency-driven economy. Key factors for prosperity in this phase are new investments. On this road Serbia should improve its competitiveness so to join the club of 40 the most competitive countries in the world. Globally, it needs two simulta- neous activities: irst, to establish sustained macroeconomic stability and second, deep microeconomic reforms, both with common goal to impro- ve investment climate in the country. Under pressure of global economic crisis key paths to improve competitiveness are investments in education and infrastructure simulatneously with improvement of strategy and le- adership. Key words: growth, development, competition, transition, in lation, sta- bilization, restructuring, FDI, cluster, knowledge, innovation, leadership, management, strategy 17
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA UVOD Ovaj rad je posvećen povećanju konkurentnosti srpske privrede u uslovimaekonomske krize koja nameće potrebu uspostavljanja novog pristupa upotrebe ras-položivih resursa. U prvom delu rada analiziraćemo konkurentnost srpske privredeu svetu, u drugom ukazati na promene do kojih dolazi u metodologiji ocene kon-kurentnosti zemalja, a u trećem dati preporuke za unapređenje konkurentnosti uuslovima ekonomske krize. Ovde treba navesti da je tema konkurentnosti, kao svetski hit u ekonomiji imenadžmentu danas, preuzela primat u odnosu na druge teme. Otuda je i nekadaš-nja podela na makroekonomske i mikroekonomske teme izbledela. Kao što ćemovideti u prvom delu rada, pri analizi savremenih svetskih trendova u teoriji kon-kurentnosti nije moguće analizu deliti ili izolovati na makro ili mikro deo jer onamora biti sveobuhvatna. Isto tako u delu u kome se analizira nivo konkurentnosti pozemljama, vodeći svetski autoriteti su tu analizu utemeljili na nizu parametara kojiobuhvataju i sintetišu i makroekonomske i mikroekonomske pokazatelje. Drugimrečima, analiza konkurentnosti i teorija konkurencije su fenomeni koji podrazume-vaju sveobuhvatnu, odnosno integralnu ekonomsku analizu i ekspertizu. Bolji rang i ocena ali i dalje nizak nivo konkurentnosti Srbija u globalnom izveštaju o konkurentnosti. - Kao što smo više puta nakopaoničkim skupovima ukazali,1 ponovićemo i ovaj put - konkurentnost nije »igrasa nultom sumom« u kojoj se unapređenje konkurentnosti jedne zemlje, nekog re-giona ili pojedinačne irme ostvaruje pod uslovom slabljenja konkurentnosti nekedruge zemlje, nekog drugog regiona ili na račun neke druge irme. Pitanje nivoa kon-kurentnosti je mnogo šire i ima daleko veće mogućnosti izbora!!! Ovogodišnji Izveštaj o konkurentnosti (The Global Competitiveness Report -GCR) koristi Growth Competitiveness Index (GCI) kao osnovni, i na bazi njega je izvr-šeno rangiranje i ocenjivanje zemalja. Ranije korišćeni drugi indeks, Indeks poslov-ne konkurentnosti (Business Competitiveness Index – BCI) nije zvanično objavljenali je umesto toga objašnjena nova metodologija koja će se primenjivati od sledećegodine.2 Detaljnu analizu metodologije GCI dali smo u dva poslednja rada za ovaj Fo-rum i nećemo je sada ponavljati. Globalni ekonomski trendovi su se tokom 2008. bit-no promenili. Rast cena energenata i hrane, kriza na međunarodnom inansijskomtržištu i usporavanje privredne aktivnosti u najrazvijenijim zemljama nametnule susvim državama i poslovnim ljudima nove izazove. U tim uslovima značaj ekonom- 1 Vidi npr: Savić, N., mart 2008, „Konkurentnost srpske privrede“, Kopaonik biznis forum,SES, Beograd i Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, Miločerskiekonomski forum, SES i SECG. 2 Porter, M. E. and K. Schwab, eds., 2008, Global Competitiveness Report 2008-2009, Pal-grave Macmillan. 18
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEskih politika koje podržavaju KONKURENTNOST, bez obzira na tip šokova kojimasu izloženi, od presudnog je značaja u pogledu obezbeđenja zdravih ekonomskihperformansi u budućnosti.3 Zavisno od nivoa GDPpc zemalje su razvrstane u tri grupe: privrede vođenefaktorima razvoja (factor-driven), privrede vođene e ikasnošću (ef icency-driven),kojoj pripada i Srbija, i privrede vođene inovativnošću (innovation-driven.) Tabela 1. Globalni indeks konkurentnosti (GCI) 2008. 2007. 2006. 2005. 2004. Zemlja Rang Rez Rang Rez Rang Rez Rang Rez Rang SAD 1 5.74 1 5.67 1 5.80 2 5.81 2 Švajcarska 2 5.61 2 5.62 4 5.54 8 5.46 8 Danska 3 5.58 3 5.55 3 5.55 4 5.65 5 Estonija 32 4.67 27 4.74 26 4.82 20 4.85 20 Češka 33 4.62 33 4.58 31 4.67 38 4.42 40 Slovenija 42 4.50 39 4.48 40 4.48 32 4.49 33 Slovačka 46 4.40 41 4.45 37 4.54 41 4.31 43 Mađarska 62 4.22 47 4.35 38 4.49 39 4.38 39 Turska 63 4.15 53 4.25 58 4.14 66 3.68 66 Hrvatska 61 4.22 57 4.20 56 4.16 62 3.74 61 Rumunija 68 4.10 74 3.97 73 3.98 67 3.67 63 Bugarska 76 4.03 79 3.93 74 3.98 58 3.83 59 Crna Gora 65 4.11 82 3.91 87 3.69 85 3.38 89 Srbija 85 3.90 91 3.78 87 3.69 85 3.38 89 Makedonija 89 3.87 94 3.73 84 3.81 85 3.26 84 BIH 107 3.56 106 3.55 82 3.82 95 3.17 81 Albanija 108 3.55 109 3.48 98 3.56 100 3.07 Izvor: GCR, različiti brojevi. Po nivou GDPpc u tekućim cenama sa 5.600 US$ Srbija zauzima oko 65. mestau uzorku 134 zemlje. Srbija bi trebalo da bude po nivou konkurentnosti rangira-na oko 65. mesta. Nažalost, rang Srbije je znatno lošiji i nalazi se na 85. mestu.To znači da je nivo GDPpc Srbije, iskazan po tržišnom kursu, znatno povoljniji odnjenog nivoa konkurentnosti. U tabeli 1. prikazani su rangovi zemalja prema GCI. Srbija je svoje ocene uposlednje tri godine popravljala i ostvarena ocena u 2008. iznosi 3,90; rang koji jeostvaren sa tom poboljšanom ocenom omogućio je Srbiji da prekine višegodišnju 3 Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2008, „The Global Com-petitiveness Index: Prioritizing the Economic Policy Agenda“, u: Global Competitiveness Report2008-2009, The World Economic Forum, s. 3-41. 19
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAtendenciju pogoršanja položaja, tako da je sa prethodnog 91. mesta sada rangiranakao 85. Do ovog poboljšanja je došlo zahvaljujući činjenici da je Srbija, s jedne strane,poboljšavala svoju ocenu, a s druge strane, da je došlo do usporavanja tempa una-pređenja kod drugih. Pogledajmo sada kakav je rang Srbije po komponentama GCI (vidi tabelu 2): • u segmentu bazičnih potreba Srbija je ostvarila ocenu 4,15, koja je niža od prošlogodišnje, 4,19, što je dovelo i do pada ranga na 88. mesto u odnosu na prošlogodišnje 78. mesto; • kod komponente e ikasnosti poboljšani su i ocena i rang; prošlogodišnja ocena je iznosila 3,56 a ovogodišnja iznosi 3,82, dok je rang poboljšan sa 88. na 78. mesto, pri čemu je najlošiji rezultat postignut u uporištima veli- čine tržišta – 3,59 i tehnološke pripremljenosti – 3,45 i • u pogledu inovativnosti Srbija je zadržala ocenu – 3,30, ali uz pad ranga sa 88. na 91. mesto. Tabela 2. Komponente GCI u 2008. Zemlja i njen Bazične potrebe Efikasnost Inovativnost rang po GCI Rang Rezultat Rang Rezultat Rang Rezultat 1. SAD 22 5.50 1 5.81 1 5.80 2. Švajcarska 2 6.14 8 5.35 2 5.68 3. Danska 4 6.14 3 5.49 7 5.37 32. Estonija 30 5.27 26 4.73 40 4.06 33. Češka 45 4.85 28 4.67 25 4.37 42. Slovenija 38 5.13 37 4.45 33 4.15 41. Slovačka 50 5.64 34 4.46 52 3.84 62. Mađarska 64 4.43 48 4.31 55 3.75 63. Turska 72 4.34 59 4.10 63 3.70 61. Hrvatska 49 4.69 62 4.08 62 3.70 68. Rumunija 87 4.15 54 4.18 75 3.53 76. Bugarska 82 4.20 65 4.05 92 3.30 85. Srbija 88 4.15 78 3.82 91 3.30 89. Makedonija 68 4.42 92 3.58 105 3.16 107. BIH 98 3.93 102 3.42 129 2.80 108. Albanija 100 3.89 99 3.44 130 2.74 Izvor: GCR 2008-09, s. 12-13. Srbija u Lisabonskom izveštaju. – U martu 2000. Evropski savet je na sa-mitu šefova država i vlada u Lisabonu utvrdio 10-godišnji program pretvaranja EUu najkonkurentniji i najdinamičniji, na znanju zasnovan, prostor u svetu koji će sekarakterisati održivim ekonomskim rastom uz sve veće zapošljavanje i socijalnu 20
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEkoheziju. To je poznato kao Lisabonska deklaracija. Njena suština je u unapređe-nju evropske produktivnosti i konkurentnosti putem različitih političkih inicijativai ostvarivanjem brojnih ciljeva koji uključuju: informatičko društvo, evropski R&Dprostor, razvoj prijateljskog poslovnog okruženja, jedinstveno tržište, uspostavljanjee ikasnog i integrisanog inansijskog tržišta, izgradnja društva znanja, generisanjenovih radnih mesta itd. Da bi se uspešno pratili rezulatati na ovom planu WEF svake dve godineobjavljuje izveštaje o napretku ekonomskih reformi po osam kriterijuma de inisanihDeklaracijom. Pogledajmo sada gde se u tim procesima nalazi Srbija.4 Na vrhu lestvice se na-laze: 1. Švedska sa ocenom 5,71, 2. Danska 5,64 i 3. Finska 5,64 dok se na dnu nalaze:25. Rumunija 3,84, 26. Poljska 3,76 i 27. Bugarska 3,68. Poređenja radi navodimo re-ferentne ocene za: SAD 5,44, EU27 4,73, Istočnu Aziju 5,26, EU15 5,07 i EU12 4,31. Kada se radi o zemljama koje teže ulasku u EU ovaj izveštaj je analizirao 16zemalja među kojima je i Srbija.5 Na čelu te grupe zemalja nalazi se Hrvatska saocenom 4,10, slede Crna Gora 3,96, Azerbejdžan 3,88, Turska 3,82, Rusija 3,82, paredom Kazahstan, Ukrajina, Gruzija, Makedonija i Moldavija, pa Srbija sa 3,44; ovaocena je bolja od one koja je ostvarena 2006. - 3,14. Po komponentama Srbija imanajbolji rang po razvoju informatičkog društva (rang 5, ocena 3,20), zatim razvojumrežnih industrija (7, 3,82) i inovacijama i R&D (8, 3,00). Najlošije rezultate Sbijaostvaruje po poslovnom okruženju (14, 3,89), liberalizaciji (13, 3,62) i održivostirazvoja (13, 2,65). U odnosu na 2006. Srbija je ostvarila poboljšanje ocena po svimkomponentama. Zbog ovakvih performansi kako u globalnom izveštaju o konkurentnosti takoi u izveštaju o ostvarivanju lisabonskih kriterijuma pred Srbijom se nalazi veomaodgovoran ali i izazovan zadatak bitnijeg popravljanja položaja i unapređneja kakokonkurentnosti tako i reformi na putu evropskih integracija. Novine u metodologiji6 Kao što je i bilo najavljeno prof. Porter sa saradnicima je u ovogodišnjem izve-štaju o konkurentnosti detaljno objasnio koncept novog indeksa globalne konkuren-tnosti (New Global Competitiveness Index – NGCI) i njegovu metodologiju. NGCI jeintegrisan indeks, koji zamenjuje do sada prisutna dva indeksa. NGCI je koncentri-san na determinante nivoa produktivnosti privrede jer je produktivnost ključni no-silac nacionalnog prosperiteta. Prosperitet se najbolje de iniše preko produktivnosti(vrednost dobara i usluga koje su proizvedene po jedinici raspoloživih nacionalnih 4 Blanke, J. and T. Geiger, 2008, The Lisabon Review 2008 – Measuring Europe’s Progressin Reform, World Economic Forum. 5 Ibid, s. 11. 6 Prema: Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New Global CompetitiveIndex“, 2008, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, Palgrave,s. 43-63. 21
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAresursa – rada, kapitala i prirodnih resursa). Otuda produktivnost zavisi kako odvrednosti proizvodnje roba i usluga, iskazanih u tržišnim cenama, tako i od e ikasno-sti sa kojom se oni proizvode. Ovako postavljen koncept produktivnosti omogućavaprivredi da ima i jaku valutu i atraktivne prinose na kapital iz čega onda sledi i visokživotni standard i visoke plate. Globalizacija je delovala na povećanje prinosa po osnovu rasta produktivnostiotvarajući nova ogromna tržišta za one zemlje koje su bile konkurentne. Istovreme-no, globalizacija je delovala na povećanje troškova zbog niske produktivnosti, suža-vala je mogućnosti održavanja nisko produktivnih kompanija i smanjila je moguć-nost ostvarivanja visokih zarada za manje obrazovane radnike. Otuda ključni izazovunapređenja konkurentnosti jeste upravo unapređenje produktivnosti.7 Ekonomistise dugo bave identi ikovanjem ključnih faktora podizanja produktivnosti, odnosnoprosperiteta, a u tom sklopu poslednjih godina najveći fokus je stavljen na ulogu zna-nja i sistema obrazovanja, kako akademskih znanja tako i menadžerskih veština. NGCI predstavlja dalje pojačavanje veze između makroekonomskih i mikro-ekonomskih elemenata konkurentnosti. Makroekonomski faktori deluju indirektnona produktivnost irmi i kao takvi su potreban ali ne i dovoljan uslov za povećanjeproduktivnosti. U NGCI nalaze se dve šire oblasti makroekonomske konkurentnosti:(i) makroekonomska politika (MP – monetarna i iskalna politika) i (ii) društvenainfrastruktura i političke institucije (SIPI - bazični ljudski kapaciteti, političke insti-tucije i pravna država). Tako je uspostavljena ravnoteža između značaja makroeko-nomskih politike i nivoa razvijenosti institucija.8 Mikroekonomski faktori deluju direktno na produktivnost irmi. U taj processu uključeni svi nivoi države, kompanije, akademske institucije i brojne poslovneasocijacije i druge mešovite grupe organizovane u cilju olakšavanja poslovanja. Greš-ke u politici konkurentnosti često nastaju zbog političke ideologije – npr. „desnica“uvek brani niže poreze i traži više privatizacije, a „levica“ zagovara veće investicije uobrazovanje i infrastrukturu, veće izdatke za socijalnu politiku... NGCI de iniše dve, odnosno tri, šire oblasti mikroekonomske konkurentnosti:(i) osmišljenost poslovanja kompanija i (ii) kvalitet poslovnog okruženja, dok je (iii)stanje razvoja klastera (agglomeration economics) koncepcijski uključen ali se treti-ra na različit način od prethodna dva. Osmišljenost poslovanja kompanija, iskazana stratgijama i operativnim prak-sama je oblast koja je bila u velikoj meri zapostavljena u tradicionalnoj literaturio ekonomskom rastu. Produktivnost zemlje je konačno određena produktivnošćunjenih kompanija. Privreda ne može biti konkurentna bez kompanija koje poslujukonkurentno. Produktivnost kompanija zavisi delom od osmišljenosti poslovanja kompa-nija, a raste kako se poboljšava operativna e ikasnost i primenjuje globalno najboljapraksa. Ona takođe raste kako kompanija ostvaruje posebnu strategiju, uključujućijedinstvene proizvode. Produktivnost kompanija je takođe pod uticajem strukturekorporativnog upravljanja. 7 Ibid, 43-45. 8 Sachs, J,. 2005, The End of Poverty, Penguin. 22
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Kvalitet poslovnog okruženja ima snažan uticaj na produktivnost kompanija.Strategije produktivnijih kompanija i operativna praksa iziskuju obrazovanije ljud-ske resurse, e ikasniju administrativnu i izičku infrastrukturu, bolje dobavljače, na-prednije istraživačke institucije i intenzivniji konkurentski pritisak. Kvalitetnije poslovno okruženje, uključujući i prisustvo dobro razvijenihklastera, značajno utiče na sposobnosti kompanija da uspešno konkurišu. Klasteripredstavljaju posrednika koji podstiče rast produktivnosti između kvaliteta opštegposlovnog okruženja i nivoa osmišljenosti poslovanja. Klasteri su geografski aglo-merati kompanija, ponuđača, provajdera usluga i ostalih učesnika. Nova klasi ikacija zemalja bazirana je na SIPI podindeksu kao „proxy“-u zaukupno stanje ekonomskog razvoja na bazi podataka za period 2001-07. za sve tripodkomponente (ljudski kapaciteti, vladavina prava i politička stabilnost). Ovo jebitna razlika u odnosu na dosadašnju metodologiju u kojoj je korišćen GDPpc za kla-si ikaciju zemalja. U tabeli 3. dat je pregled pondera po fazama razvijenosti. Tabela 3. Ponderi podindeksa prema fazama razvijenosti Stanja razvoja (%) Podindeks Linearni model (sve privrede) Nisko Srednje Visoko MICRO 0,21 0,35 0,48 0,31 SIPI 0,49 0,42 0,36 0,41 MP 0,30 0,23 0,16 0,28 1,00 1,00 1,00 1,00 Izvor: Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New...“, s. 57. Iz tabele se jasno vidi da na nižim nivoima razvijenosti, najveći značaj ima SIPI(ponder 49%) a onda MP (ponder 30%). Po novoj klasi ikaciji 34 zemlje su svrstaneu visoko razvijene, 19 u srednje i 81 u nisko razvijene zemlje, a toj grupi pripada iSrbija. Podsetimo se da konkurentnost ne zavisi od troškova već od produktivnosti.Preovlađujuće plate u odnosu na konkurentnost čine zemlju više ili manje atrak-tivnom kao investicionu lokaciju. Niske plate mogu biti znak niske konkurentnosti,umesto konkurentske prednosti. Visoke plate, ako su one opravdane visokom pro-duktivnošću, znače da zemlja predstavlja izuzetnu vrednost kao poslovna lokacija. Iako postoji vrlo visoka korelacija rangova zemalja ključne razlike između GCIi NGCI mogu se na sledeći način sumirati:9 1. najveći pojedinačni izvor razlika proističe iz toga što je u NGCI veći ponder dat makroekonomskoj konkurentnosti; makroekonomski faktori, poseb- no institucionalna komponenta, identi ikovani su kao značajan elemenat razlika u dugoročnom prosperitetu i to je uvaženo u NGCI; 2. veličina tržišta je sada kontrolna veličina, a ne faktor konkurentnosti; na- ime, veličina tržišta može imati uticaj na produktivnost i voditi ka prilivu 9 Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New...“, s. 58. 23
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA FDI iznad očekivanog nivoa, posebno kada je tržište jako veliko, ali sama veličina neće biti elemenat favorizovanja; 3. u NGCI se koristi unapređen set indikatora u MP oblasti u poređenju sa sadašnjim metodologijom u makroekonomskom delu; najznačajnija pro- mena je u tome što se stopa štednje neće više uključivati u model jer u uslovima rastuće globalizacije inansijskih tržišta sve je manje realistično da stopa domaće štednje određuje iznos raspoloživog kapitala i 4. u NGCI se mikroekonomske komponente zasnivaju na podacima, tako da će manji ponder imati faktorski uslovi, ali to neće bitnije uticati na konač- ne rangove. NGCI bi trebalo da bolje osvetli odnos između prosperiteta, nasleđa i kon-kurentnosti, omogućavajući zemljama da jasno uoče razliku efekata proisteklih izeksterno datih uslova od efekata koji proističu iz njihovih odluka kakve će politikevoditi. Na ovaj način će biti moguće utvrditi da li makroekonomska ili mikroeko-nomska konkurentnost treba da budu u prvom planu, uz mogućnost utvrđivanjenjihovih jakih i slabih strana. Šta raditi u Srbiji u uslovima ekonomske krize Brojni su izazovi koji se postavljaju pred unapređenje konkurentnosti u Srbiji.Rezervoari njenog unapređenja su svuda oko nas. Ovom prilikom smo se opredelilida posebno istaknemo značaj unapređenja konkurentnosti: (i) razvojem klastera,(ii) unapređenjem obrazovanja i (iii) razvojem liderstva. Konkurentnost, menadžment i klasteri. – Porter ukazuje da se nacije i re-gioni takmiče da ponude najatraktivnije uslove pri čemu i privatni i državni sek-tor imaju svoju različitu ali međusobno povezanu ulogu.10 Konkurentski trendovi usvetu se menjaju, sa globalizacijom tržišta i smanjenjem trgovinskih barijera dolazido primetnih zaokreta u poslovanju i strategiji kompanija. Popularnost vertikalneintegracije opada usled sve veće uloge znanja i veština u procesu podizanja produk-tivnosti i konkurentnosti. U tim okolnostima sve veći broj kompanija se oslanja naoutsourcing i esksternu saradnju. Jedan od osnovnih ciljeva kompanija postalo jejačanje produktivnosti u cilju unapređenja konkurentnosti u regionalnom i global-nom okruženju. Kompanije teže unapređenju svoje produktivnosti u nastojanju daostvare brži razvoj, viši kvalitet i veći pro it. Klasteri nastaju kao odgovor na pritiske koje donosi globalizacija poveziva-njem svih relevantnih subjekata na speci ičnom području na osnovu uzajamnih inte-resa, u cilju poboljšavanja konkurentske prednosti. Prof. Porter de iniše klastere kaogeografski blisku grupu preduzeća i pridruženih institucija u određenom industrij- 10 Porter, M., June 2008, “Regional Competitivness in a Global Economy“, The Summit for Ame-rican Prosperity, The Brookings Institution, Washington. 24
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEskom području/grani, međusobno povezanih prema zajedničkim koristima i kom-plementarnostima.11 Klasteri su nosioci važnih uloga u regionalnoj i globalnoj konkurentnosti i ra-zvoju jer: 1. omogućavaju e ikasniji pristup specijalizovanim resursima, informacija- ma, kadrovima, institucijama, treninzima itd. 2. olakšavaju kooordinaciju aktivnosti unutar preduzeća, kao i među člano- vima klastera 3. stvaraju veće mogućnosti za inovacije 4. stimulišu stalno poređenje performansi i kreiranje uspešnih poslovnih modela, tzv.”najbolje prakse” 5. doprinose komercijalizaciji proizvoda i usluga, izlasku na nova tržišta, kao i osnivanju novih preduzeća… Prednosti klastera za jačanje konkurentnosti su brojne - klasteri između osta-log omogućavaju ekonomiju obima, jer se najčešće formiraju unutar speci ične gra-ne, sličnih lanaca vrednosti, slične su strukture i često prate slične strategije. Kla-steri su rezultat dobrovoljnog udruživanja, i za opstanak i razvoj klastera ne postojenacionalne i regionalne barijere. Kao što za uspeh klastera nije dovoljno samo udruživanje subjekata, tako nipreduzeće samim ulaskom u klaster neće obezbediti bolje poslovanje i veći pro it;uspeh će zavisiti od toga da li su stvorene vrednosti i inovativni potencijal. Snažnalokalna baza, podrška države, kao i kvalitetna struktura i strategija klastera su pre-sudni. Speci ične klaster aktivnosti sastoje se od identi ikovanja tj. „mapiranja“ spe-ci ičnih industrijskih segmenata, poslovnih veza, potrebnih veština i znanja i lanacavrednosti, kako bi se utvrdio razvojni potencijal svakog klastera. Porterove konku-rentske snage ukazuju na osnovu konkurentnosti u industrijskoj grani, njenu atrak-tivnost za investicije i njenu pro itabilnost, pa ih je zato neophodno pravilno sagle-dati pri razvoju strategije.12 Na miločerskom forumu istakli smo značaj stvorene irekon igurisane vrednosti prema ciljnim tržištima (value proposition) i inovativnostu poslovnom modelu i u strukturi lanca vrednosti.13 Na osnovu konkurentske analize grana i utvrđivanja industrijskog i poslovnog„benchmarka“14 generišu se strategijske opcije i stvara akcioni plan za implementa-ciju strategije (važno je istaknuti još jednom značaj BSC-a15 kao merila za prevođenje 11 Porter, M, January 2008, “Clusters, Innovation and Competitiveness - New indings and Im-plications for Policy”, European Cluster Policy, Stockholm. 12 Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, HarvardBusiness Review, s. 79-93. 13 Šire: Vizjak, A., 2007, Pobednici tržišnih niša – perspektive slovenačkih preduzeća uborbi protiv globalne konkurencije, FEFA i Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „KonkurentnostSrbije u regionu“, Miločerski ekonomski forum, SES i SECG. 14 Standard, reper za poređenje, težnja je da se kreira najbolji poslovni model, najbolja praksa. 15 BSC je koncept čiji su tvorci Robert Kaplan i David Norton sa Harvard Business School. Vidi:Kaplan R. S. and D. P. Norton, January 1966, „Using the Balanced Scorecard as a Strategic ManagementSystem“, Harvard Business Review. 25
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAposlovne strategije u izvodljive operacije), nakon čega sledi kontinuirana evaluacijai jačanje infrastrukture za podršku razvoju klastera. Konsalting, treninzi i obuke suznačajna podrška za uspešniji razvoj klastera. Za regionalni razvoj Srbije od izuzetnog značaja je podrška razvoju klastera.Podrška države kao i stvaranje klime uzajamnog poverenja u klasteru su neophodnipreduslovi za njihov razvoj. U našem regionu razvijene klastere imaju Slovenija iHrvatska, a glavni klasteri su vezani za građevinsku i automobilsku industriju. Iakou Srbiji postoje klasteri nekoliko godina unazad (auto klaster, klaster informacionihtehnologija i klasteri za razvoj i unapređenje softvera, u industriji plastike i guma,građevinskoj industriji, proizvodnji zdrave hrane...) razvoj klastera kod nas nalazi seu povoju. Srbija predstavlja malo tržište na kome postoje određene konkurentskeprednosti: strateški položaj u regionu i Evropi, relativno obrazovana radna snaga,potencijal za brz rast grana kao što su turizam, poljoprivreda, agroindustrija, kao ipostojanje velikog broja preduzeća u sektoru MSP koja su važni nosioci inovacija ipreduzetništva, i ključni akteri za unapređenje konkurentnosti. Upravo zbog togaSrbija treba da se uključi i u kreiranje regionalno utemeljenih klastera. Unapređenje konkurentnosti preduzeća u Srbiji mora se zasnivati na: razvojukompetencija, inovacija, preduzetništva i MSPa, jakoj tržišnoj orijentaciji i moder-nom liderstvu i menadžmentu. Generalno govoreći teme iz oblasti modernog menadžmenta jesu prisutne usrpskoj poslovnoj javnosti, dok su teme konkurentnosti, inovacija i liderstva zapo-stavljene. Ali, i kada se govori o menadžmentu prisutna je preokupiranost unapre-đenjem operativne e ikasnosti, kratkoročnim povećanjem pro ita, održavanjem iliporastom tržišnog učešća, a zapostavljene su strategije, unapređenje organizacijeposlovanja, moderan pristup potrošačima, inovacijama i promenama u tržišnomambijentu... Preduzeća u Srbiji su krenula putem razvoja konkurentnosti otvaranjem pre-ma drugim tržištima, razvojem klastera i kooperativnih strategija, i aktivnijim prisu-stvom na regionalnom i internacionalnom planu i na tom putu im treba obezbeditipodršku. Preduzećima u Srbiji je generalno potrebna veća tržišna leksibilnost i spre-mnost za aktivno suočavanje sa poslovnim izazovima. Neophodno je jačanje ino-vativnih sposobnosti na svim nivoima u preduzeću, industrijskoj grani, lancu vred-nosti, i u svim delovima posla, jasna poslovna strategija i proaktivan pristup konku-rentskom tržištu, preduzetnička poslovna klima i moderan menadžment i liderstvo. U Srbiji preovlađuju tradicionalni tipovi liderstva. Dalja modernizacija lider-stva podrazumeva pre svega veći stepen uključenosti zaposlenih u postavljanju ci-ljeva i donošenju odluka vezanih za njihovu odgovornost, kao i prepoznavanje i ne-govanje liderskog potencijala na svim nivoima u organizaciji i potenciranje „mekih“liderskih kvaliteta kao što su uticajan karakter, inteligencija, komuniciranje, prego-varanje. Lideri treba da postanu ključni stratezi sa jasnom vizijom razvoja irme ucilju stvaranja veće vrednosti i jačanja konkurentnosti dajući strateški prioritet lek-sibilnosti i adaptaciji uz oslobađanje kreativne energije i što veće inovativnosti. 26
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Konkurentnost i obrazovanje. – Uloga obrazovanja kao faktora razvoja do-bila je na izuzetnom značaju u poslednje dve decenije. Zbog toga se danas govori Slika 1. Znanje i konkurentnost22o ekonomiji16zasnovanoj na znanju.17 Druker izdvaja tri njene glavne osobine:18 (i)nema granica jer znanje putuje lakše od novca, (ii) mobilnost naviše, dostupno svi-ma kroz lako stečeno formalno obrazovanje i (iii) potencijal za neuspeh je isti kao iza uspeh jer svako može da stekne znanje koje je potrebno za posao ali ne mogu svida pobede. Zato Kaplan ističe da su u informacionoj eri kompanijama potrebne novesposobnosti radi postizanja konkurentskog uspeha koje se ogledaju u mobilisanjuneopipljive imovine, koja je mnogo bitnija od investiranja u opipljivu imovinu.19 Nova vrednost se stvara poboljšanjem protoka znanja unutar organizacije ipretvaranjem tog znanja u vrednost koja ima jedan od sledećih oblika:20 (i) relacij-skog kapitala, (ii) ljudskog kapitala i (iii) strukturnog kapitala. Danas se prihvata novi način razmišljanja i pažnja usmerava na integrisanoznanje različitih pojedinaca radi sticanja konkurentske prednosti.21 16 Slika preuzeta iz: Davenport, T. H. and Harris, J. G., 2007, Competing on Analytics - TheNew Science of Winning, Harvard Business School Press, Boston, s. 8. 17 Carayannis, E. G. and Alexander, J. M., 2006, Global and Local Knowledge, Palgrave, Mac-millan, New York, s. 1. 18 Drucker, P. F., 2008, Management, Collins, New York, s. 37. 19 Kaplan, R. S. and D. P. Norton,1996, The Balanced Scorecard, Harvard Business SchoolPress, Boston, s. 3. 20 Allee, W., 2007, „Novi alati za novu ekonomiju“, s. 3, internet adresa: www.quantum21.net/slike/src/2007/03/31/ 04_07_werna_allee_1_dio.pdf. 21 Razmatra se novi pravac u ekonomiji, koji se naziva kvantna ekonomija čija je osnovna idejada znanje svakog pojedinca („energija atoma”) integrišemo tako da se stvori sinergija koja obezbeđu-je konkurentsku prednost. 27
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Glavni nosioci sticanja znanja su: (i) formalno obrazovanje, (ii) informacionei komunikacione tehnologije i (iii) kompanije.22 Da bi obrazovanje moglo postati konkurentska prednost ono mora ispunitisledeća dva kriterijuma: da je visokokvalitetno i da pruža jednake mogućnosti. Nobelovac Stiglic ističe da se mnogi ekonomisti i kreatori ekonomskih poli-tika slažu da bi unapređenje ljudskih resursa (kvali ikacija i veština) predstavljaloključ za povećanje produktivnosti, a najvažniji preduslov za ostvarivanje tog ciljajeste kvalitetno obrazovanje.23 Na državnom i regionalnom nivou sveobuhvatno ulaganje u obrazovanje zah-teva zajednički poduhvat socijalnih partnera. Socijalni partneri su država, univerzi-teti i fakulteti, poslodavci, sindikati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Neophodnoje doneti mere za zajedničko i usklađeno delovanje odgovarajućih ministarstava, so-cijalnih partnera, obrazovnih ustanova i tržišta rada. Takvo delovanje stvara klimukoja razvija „društvo znanja“ i „organizacije koje uče“. Na duži rok se postiže i kulturaučenja. Prema studiji OECD-a o zapošljavanju postoje tri ključna područja obrazova-nja i obuke na koje se mora usredsrediti posebna pažnja: (i) obezbeđivanje visokogstandarda obrazovanja, (ii) olakšan prelazak iz škole na posao i (iii) unapređivanjestručnosti među odraslima.24 Male privrede se za svoj ekonomski rast moraju boriti ulaganjem u obrazova-nje i stvaranjem povoljnog ambijenta za poslovanje. Tokom devedesetih Irska se po-javila kao glavni konkurent koji pobeđuje druge male privrede. Prof. Porter je radiosa državnim i regionalnim političarima u cilju stvaranja konkurentskih strategija zaprosperitet. Tako je irski nacionalni savet za konkurentnost postavio pristup eko-nomskom razvoju preko piramide izgradnje konkurentne prednosti (slika 2). Ključne aktivnosti koje država treba da preduzme u oblasti obrazovanja su:25(i) olakšati prelaz iz škole na posao, a to znači kreirati odgovarajuća zanimanja kojasu potrebna privredi, odnosno za kojima postoji tražnja na tržištu rada, (ii) una-pređivati stručnost odraslih, a nezaposlenima pružiti šansu da se zaposle, ako većposeduju neka znanja i veštine a ne mogu da se zaposle, omogućiti im jeftinu doo-buku ili prekvali ikaciju, (iii) omogućiti mobilnost profesora i studenata u okvirimaevropskog obrazovnog prostora, (iv) stalno poboljšavati računarsku pismenost, (v)organizovati učenje stranih jezika i (vi) podsticati privatno ulaganje u obrazovanje. Osnovno pitanje je kako podstaći državu da izdvaja veći deo sredstava za kva-litetno visoko obrazovanje, podjednako za državne i privatne fakultete. Nekoliko 22 Postoje tri oblika svrsishodnog učenja: formalno obrazovanje/učenje, koje se odvija u ra-zličitim obrazovnim institucijama i putem koga se stiču priznate diplome i kvali ikacije, neformalnoobrazovanje/učenje, koje se odvija nezavisno od zvaničnog obrazovnog sistema (može biti organizo-vano na radnom mestu ili kroz aktivnost različitih društava ili udruženja) i informalno učenje, kojeje prirodna pojava u svakodnevnom životu. To je lično obrazovanje koje doprinosi boljim znanjima iveštinama. 23 Stiglic, J., 2004, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, s. 430. 24 Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraživanja, FEFA,8/08, s. 41. 25 Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraživanja, FEFA,8/08, s. 96. 28
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEpredloga zaslužuje posebnu pažnju: (i) stipendiranje najboljih studenata na svimfakultetima, (ii) stipendiranje zasnovano na materijalnom položaju, (iii) izdvajanjesredstava za tzv. studentske kredite i (iv) podrška studiranju uz rad. Slika 2. Piramida izgradnje konkurentne prednosti26 S druge strane, potrebno je povezati privredu sa fakultetima i naučno-istraži-vačkim institucijama u cilju ostvarivanja zajedničkih projekata. Kompanije, institutii fakulteti mogu zajednički da ulažu u razvoj novih proizvoda ili da inoviraju posto-jeće. Speci ične menadžerske veštine su ključni resurs u kreiranju sposobnostipreduzeća i u uvođenju preduzeća u nova geografska i proizvodna područja gdetakve sposobnosti daju konkurentsku prednost. Upravljanje ljudskim resursima jedirektan izvor poboljšanja kvaliteta i produktivnosti, pa sa tim i konkurentnosti, aliistovremeno taj resurs se mora kontinuirano razvijati i usavršavati. U tom smislu, usvakoj irmi profesionalni treninzi, konsultantska podrška i stručno obrazovanje irazvoj posebnih veština menadžera i zaposlenih moraju zauzimati značajno mesto. Konkurentnost i liderstvo. - Osnovno pravilo i uslov opstanka učesnika uglobalnoj ekonomiji jeste spremnost za promene. To znači biti spreman suočiti sesa promenama, reagovati pravovremeno, menjati se i konačno voditi promene. Ovakonstantnost promena, relativizuje postojeće konkurentske prednosti i time menjasuštinu i karakter konkurencije i konkurentnosti. Lider ima obavezu pronicanja u budućnost kojom bi mogao da anticipira pro-mene u poslovnom okruženju i usmerava i inkorporira promene u organizaciji, za-jedno sa svojim saradnicima - sledbenicima. Njegove vizije i stremljenja moraju biti 26 Slika preuzeta iz: Lessons from the Irish Miracle, s. 6, internet adresa: http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports /ireland.pdf. 29
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAu futurističkom maniru, a delovanje u skladu sa realističnom procenom sebe, drugihljudi i okruženja. Od uspešnog lidera se očekuje da sprovede ‘’mini-revoluciju’’, a svaki lidermora brzo da reaguje. Pokazatelj da 40% novih lidera nestane sa scene u prvih 18meseci dovoljno je zastrašujući ali i izazovan za moderne lidere.27 Znanja o poslu i stručnost, koji su posledica stalnog stručnog usavršavanja, suosnov uspostavljanja liderske pozicije među zaposlenima. Sve osobine ličnosti kojesu važne za liderstvo neće značiti ništa ukoliko lider ne zna posao i ako nije stručan.Priča o harizmatskom lideru se u tom slučaju pretvara u estradnu pojavu, koja sapravim liderstvom nema veze. U našem jeziku se termin lider najčešće prevodi sa engleskog jezičkog po-dručja kao vođa. Međutim, ne postoji znak jednakosti između LIDERA i VOĐE. Ter-min vođa se uglavnom vezuje za socijalne pokrete i političke stranke, a odnosi se nauticaj koji pojedinci imaju na velike grupe ljudi. Vođe su najčešće stvarane u nestabil-nim uslovima, u kojima dominira nesigurnost kod pojedinaca i gde je za većinu ljuditeško da se odluče, da preuzmu odgovornost, pa se najčešće nesvesno opredeljujuza ponašanje većine ili za usmereno ponašanje od strane vođe. Da bi vođa prerastaou lidera potrebno je da zadovolji elementarne kriterijume odnosa prema realnostii prema sledbenicima. Odnos prema realnosti se tiče pozitivnih promena vezanihza opšte dobro, za dobro svih građana, a odnos prema sledbenicima je uvažavajući,podržavajući i razvojni. Osnovni preduslov da bi u bilo kojoj oblasti neko postao lider jeste da ima izasebe i ispred sebe ZNANJE i RAD. Medijska terminologija, u funkciji dnevne politike,koristi termin lider u svakojake svrhe. Samozvani lideri, bez dana radnog iskustva isumnjivog znanja, bez obzira na moć i uticaj koji imaju na okruženje, ne mogu bitilideri. Centralna teza o modernom liderstvu jeste da je ono osnov za efektivnost.Neretko se može čuti da što je veći stepen liderstva, veći je stepen efektivnosti orga-nizacija i samim tim i njihova uspešnost u jakoj konkurenciji. Liderstvo je osnovnipreduslov uspeha modernih organizacija. Lideri upravljaju krizama na pravi način i u svakoj neprilici vide priliku da sepozicioniraju, kroz viziju motivišu sledbenike da su stvari moguće i to na pravi načiniskomuniciraju. Lider se razlikuje od sledbenika ili saradnika (naziv za ljude koji veruju tomposebnom pojedincu) sa kojim mogu da rešavaju probleme i zajedno stvaraju novevrednosti. Razlika se ogleda u novoj ideji, viziji koju pojedinac ima, ali mnogo više utome kako on tu viziju deli sa drugima. Nije dovoljno da ima ideju i da je autističnozadržava samo za sebe, ili da dobro komunicira, a da to niko ne prepoznaje kao zna-čajno za njega, ili da ima hariznu i da je koristi samo za neproduktivna ogledanja uočima drugih ljudi. Za lidera je karakteristično da ume da prepozna zajednički ime-nitelj koji povezuje lične motive i emocije i motive i emocije svojih sledbenika-sarad-nika. Lider de iniše odnos prema zaposlenima u organizaciji kroz komunikaciju kojamotiviše. 27 Ciampa, D., January 2005, „How Leaders Move“, Harvard Busines Review. 30
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Nedavno je sedamdeset psihologa u Americi trebalo da odgovori na pitanje:koja je najbitnija stvar o ljudskoj prirodi koju lideri treba da znaju? Dve trećine njihje odgovorilo da je najvažnija motivacija, dakle razumevanje onoga zbog čega ljudimisle onako kako misle, osećaju kako osećaju, ponašaju se kako se ponašaju i radekako rade. Lideri motivišu ljude, podižu njihovu unutrašnju snagu i fokusiraju se naispunjenje organizacionih ciljeva. Odlučnost lidera, inicijativa i optimizam u pogledu rezultata su zarazni. Pro-aktivnost lidera se prenosi na tim i daje dobre rezultate. Dakle, neka osoba ne možebiti dobar lider ako nema izgrađenu proaktivnost, a kompanija ne može biti uspešnaukoliko nema proaktivne, inspirativne lidere. U protivnom, kompanija postaje lakplen konkurencije. U kriznim situacijama lideri umesto da brinu o stanju u kojem se nalaze, radena sebi i na svom timu i na taj način menjaju to stanje u korist kompanije. Takav način razmišljanja omogućava i speci ičnu organizacionu kulturu kojapredstavlja jedinstvenu konkurentsku prednost kompanije. Da bi bile konkurentnijekompanije treba da budu drugačije, a ne samo bolje. Smanjenje troškova poslova-nja, niže cene, stvaranje novih vrsta usluga, agresivniji marketing, bolja distribuci-ja i plasman proizvoda itd... nisu više ključni faktor konkurentnosti. Konkurentnostnije samo funkcija tržišta. U modernom biznisu posebno se promoviše organizacio-na kultura koja daje poseban pečat ili ‘’karakter’’ kompaniji. Kao što ne postoje dveiste ličnosti, ne postoje ni dve iste organizacione kulture. Pod kulturom u kompanijinajčešće se podrazumeva način na koji zaposleni rade, komuniciraju i sva pravila iuputstva koja usmeravaju svakodnevno ponašanje i aktivnosti zaposlenih. Za kom-paniju je pitanje organizacione kulture pre svega pitanje produktivnosti, jer će odtoga koliko se zaposleni dobro osećaju u radnom okruženju zavisiti i njihova motiva-cija i učinak. Atraktivno radno mesto i dobra zarada nisu garancija zadovoljstva za-poslenih. Privlačnost kulture smanjuje i povećava kapacitet irme da privuče i zadržinajbolje kadrove, kao i da pokrene zaposlene na veću produktivnost. U uspešnimkompanijama dominantne su vrednosti: samostalnost u radu, otvorena komunika-cija, smanjenje birokratije i formalnosti. Takva kultura pozitivno utiče na motivacijui posvećenost zaposlenih, olakšava kontrolu i funkcionisanje organizacije, smanjujesukobe i podstiče kreativnost. Organizaciona kultura je jedan od najbitnijih krite-rijuma na osnovu kojih se pojedinci odlučuju da li će ostati u nekoj kompaniji iline. Naje ikasniji način da se ljudi ‘’vezuju’’ za kompaniju je negovati kulturu kojapromoviše timski rad, saradnju, otvorenost i prijateljstvo. U takvim okolnostimazaposleni imaju doživljaj da rukovodstvo brine o njima i da brinu međusobno. Uslučaju negativne organizacione kulture, zaposleni menjaju radno mesto i prelaze ukompanije za istu, a neretko i za manju platu. Zato organizaciona kultura predstavljajedinstvenu konkurentsku prednost. Organizacije u kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje organizacionoj kulturiumiru kao intelektualni kapital. Ukoliko lider ne neguje ovaj aspekt kompanija ćeizgubiti srce i dušu kao i najkvalitetnije ljude koje je zaposlila da joj daju oštrinuu hiperkonkurentnom svetu. Mudar lider zna da će u takmičenju na tržištu postićimnogo bolji uspeh, ne ukoliko da prioritet klijentima, već ako se više fokusira nazaposlene. Zaposleni kažu da je dobar lider neko ko ima potpuni kredibilitet, ko go-vori stvari koje ne želite da čujete, ali ostavlja utisak da vas sasluša, komunicira sa 31
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAvama na način koji vas ostavlja da želite da budete bolji, čini vas dovoljno sigurnimda preuzmete rizik, daje samopouzdanje da se izdignete od svojih sumnji i strahova,podržava prilike i izdvaja izazove koje niste sami mogli da vidite. S obzirom da lider kreira organizacionu kulturu, ona je i direktan način da seutvrdi da li organizacija ima uspešno liderstvo koje će je u svetu hiperkonkurentnostilansirati u orbitu. Da li je organizacija lepo i prijatno mesto u kojem se dobro osećajui zaposleni i klijenti? Zapravo, lideri pobednici gaje talenat u svojim sledbenicima ine pružaju isključivo posao, već i mogućnost pasioniranog uživanja u poslu. Danijel Goleman, profesor psihologije na Harvardu, smatra da uspeh lidera unajvećoj meri zavisi od razvijenosti njegove socijalne inteligencije koju de iniše kao‘’sposobnost razumevanja ljudi i upravljanja njima .’’ To su veštine koje su potrebnesvima nama da bismo dobro živeli u svetu, a liderima su gotovo neophodne.28 Dokemocionalnu inteligenciju de iniše kao sposobnost upravljanja sopstvenim emocija-ma i našim unutrašnjim potencijalima za pozitivne promene, socijalna inteligencijase bavi razumevanjem interpersonalnog sveta u kome kroz međusobne interakcijekreiramo jedni druge Golemanova teorija socijalne inteligencije bazirana je na najnovijim istraži-vanjima u oblasti psihologije, neuronauke i biologije. Nalazi su potvrdili postojanje‘’socijalnog mozga’’ tj. neuronskih kola koja dejstvuju kada smo u interakciji i obliku-je naše odnose sa drugim ljudima. Italijanski neuronaučnik Đakomo Rizolati je otkrio neurone ogledala (mirrorneurons) koji uslovljavaju da podržavamo gestove i osećanja ljudi sa kojima smo uinterakciji. Neuroni ogledala su liderovo oruđe jer u svakoj grupi ljudi obraćaju naj-više pažnje i podržavaju ono što najmoćnija osoba u grupi tj. lider kaže i radi. Takose pojačava snaga svake emocionalne poruke koju lider šalje, čineći njegove emocijeposebno zaraznim. Prenošenje osećanja sa vođe na sledbenike odlikuje svaku vezuu kojoj jedan čovek ima moć nad drugim. Iz tog razloga lideri moraju voditi računa otome šta govore zaposlenima jer negativne interakcije sa šefovima ljudi pamte dužei sa više pojedinosti i mnogo češće nego one pozitivne. Socijalno inteligentni lideri su od izuzetnog značaja u kriznim situacijamajer imaju razvijenu empatiju za osećanja drugih (brige, strahovi...) i uspevaju da ih‘’ubace’’ u pozitivna stanja. Da bi bio uspešan u rukovođenju ljudima, svaki šef na bilo kom nivou morazapamtiti da su emocije zarazne i da upravo on može popravljati i pogoršavati stvarii oblikovati organizacionu kulturu. Jezikom ekonomije - svaka interakcija ima emocionalnu osnovu i ove prećut-ne transakcije sabiraju se u emocionalnu ekonomiju, u unutrašnje neto dobiti i netogubitke koje doživljavamo sa određenim osobama ili u jednom danu. Uveče, netobilans razmenjenih osećanja u velikoj meri određuje kakav smo dan imali - ‘’dobar’’ili ‘’loš’’. Liderstvo je neophodno i organizacijama i pojedincima u novom milenijumu.Zato je neophodno učiti mlade ljude da budu lideri, jer samo sa liderima i mi kaodruštvo možemo napred u hiperkonkurentnom svetu. 28Goleman, D., 2008, Social Intelligence, The New Science of Human Relationships. 32
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE ZAKLJUČAK Srbija je uspela u poslednjem izveštaju o konkurentnosti da popravi ocenu irang ali je to još uvek daleko od onog ranga i ocene koji bi trebalo da joj pripadne -sada je rangirana na 85. mestu a trebalo bi da bude oko 65. Nova metodologija kojaće se primenjivati od ove godine doneće i izvesne promene ali bitna poboljšanja netreba očekivati. Svet je zahvaćen velikom ekonomskom krizom. Šta u tim uslovima Srbija možeda preduzme kako bi dalje unapredila svoju konkurentnost: 1. jačati konkurentnost, posebno u kontekstu jačanja procesa evropskih in- tegracija i ispunjavanja lisabonskih kriterijuma kao dela priprema za ula- zak u EU, 2. „mapirati“ domaće i regionalne klastere i intenzivirati njihov razvoj, i sta- viti ih u funkciju regionalnog razvoja, 3. intenzivirati ulaganja u infrastrukturu kao osnov unapređenja konkuren- tnosti i izlaska iz krize; na ovaj način se stvaraju povoljni uslovi i za razvoj privatnog sektora i leksibilnih i brzo adaptivnih MSP 4. fokusiranost menadžerskih timova proširiti sa operativnih i na strategij- ske aktivnosti u irmama 5. uloga obrazovanja kao faktora razvoja postala je nezamenljiva i sve zna- čajnija u procesu jačanja konkurentnosti ali i savladavanja ekonomske krize i 6. razvoj liderstva kao osnove unapređenja konkurentnosti je od izuzetnog značaja jer je ova oblast potpuno zapostavljena u Srbiji. Za izlazak iz ekonomske krize i za dalje unapređenje konkurentnosti i Srbiji i sve-tu su potrebni novi visoko motivišući projekti na čijem čelu će biti moderni lideri. LITERATURA1. Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraži- vanja, FEFA, 8/08.2. Allee, W., 2007, „Novi alati za novu ekonomiju“, internet adresa: www.quan- tum21.neт/slike/src/2007/03/31/ 04_07_werna_allee_1_dio.pdf.3. Blanke, J. and T. Geiger, 2008, The Lisabon Review 2008 – Measuring Europea’s Progress in Reform, World Economic Forum.4. Carayannis, E. G. and Alexander, J. M., 2006, Global and Local Knowledge, Pal- grave, Macmillan, New York.5. Ciampa, D., January 2005, „How Leaders Move“, Harvard Busines Review.6. Davenport, T. H. and Harris, J. G., 2007, Competing on Analytics - The New Sci- ence of Winning, Harvard Business School Press, Boston. 33
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA7. Drucker, P. F., 2008, Management, Collins, New York.8. Goleman, D., 2008, Social Intelligence, The New Science of Human Relation- ships.9. Goleman D. and R. Boyatzis, „Social Inteligence and the Biology of Leadership“, August 2008, Harvard Business Review, HBS.10. Kaplan, R. S. and D. P. Norton, 2008, The Execution Premium, Harvard Business School Press, Boston.11. Kaplan, R. S. and D. P. Norton,1996, The Balanced Scorecard, Harvard Business School Press, Boston.12. Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, eds., 2007, Global Competitivene- ss Report 2007-2008, Palgrave Macmillan.13. Porter, M. E. and K. Schwab, eds., 2008, Global Competitiveness Report 2008- 2009, Palgrave Macmillan.14. Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New Global Compe- titive Index“, 2008, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, Palgrave, s. 43-63.15. Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, Harvard Business Review, s. 79-93.16. Porter, M., June 2008, “Regional Competitivness in a Global Economy, The Sum- mit for American Prosperity“, The Brookings Institution, Washington.17. Porter, M., 2008, O konkurenciji, FEFA, Beograd.18. Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, Harvard Business Review, s. 79-93.19. Porter, M., January 2008, „Clusters, Innovation and Competitiveness - New Fin- dings and Implications for Policy“, European Cluster Policy, Stockholm.20. Sachs, J,. 2005, The End of Poverty, Penguin.21. Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2007, “The Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations”, u: Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, eds., Global Competitiveness Report 2007-2008, Palgrave Macmillan, s. 3-50.22. Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2008, „The Global Competitiveness Index: Prioritizing the Economic Policy Agenda“, u: Glo- bal Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, s. 3-41.23. Savić, N., mart 2008, „Konkurentnost srpske privrede“, Kopaonik biznis forum, SES, Beograd.24. Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, Milo- čerski ekonomski forum, SES i SECG.25. Stiglic, J., 2004, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, s. 430.26. Trauf ler, G. and Hugo P. Tschirky, H. P., 2007, Sustained Innovation Manage- ment, Palgrave Macmillan, New York.27. Vizjak A, Pobednici tržišnih niša – perspektive slovenačkih preduzeća u borbi protiv globalne konkurencije, FEFA, 2007. 34
    • KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Prof. Nebojša Savić je dekan FEFA – Fakulteta za eko- nomiju, inansije i administraciju i redovni profesor uže nauč- ne oblasti Ekonomija. U oblasti istraživačko-konsultantskih aktivnosti ste- kao je zvanje naučnog savetnika. Bio je direktor ekonomskih istraživanja u Ekonomskom institutu i urednik Konjunkturnog barometra Ekonomkskog instituta. Bio je autor i rukovodilac brojnih istraživačkih i konsultantskih projekata, uključujući i projekte Svetske banke. Objavio je sedam knjiga i preko 50 radova koji su biliprezentirani na svetskom kongresu ekonomista, objavljeni u međunarodnim zbor-nicima i na međunarodnim konferencijama. Specijalizacije i studijske boravke obavio je na Harvard University i NationalBureau of Economic Research (NBER), Massachusetts, SAD. Bio je predsednik i generalni sekretar Saveza ekonomista Jugoslavije. Članje Upravnog odbora Alpha banke, Beograd, a bio je predsednik Upravnog odbora ipredsednik Nadzornog odbora Komercijalne banke, Beograd. Dr Marija Džunić je docent na FEFA - Fakultet za eko- nomiju, inansije i administraciju užih naučnih oblasti Menad- žment i Marketing. Učestvovala je na brojnim stručnim seminarima i pre- stižnim internacionalnim programima razvoja kadrova (In- ternational Management Teachers Academy – Ceeman & IEDC Bled School of Management, EDEN seminar – EIASM & IESE Business School...), strateškog upravljanja (“Strateško uprav- ljanje projektima na delu” - Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Centar za razvoj klastera, USAID & Booz Alen Hamilton) itd. Pored akademskog rada, bavila se i konsaltingom i strateškim planiranjem zamala i srednja preduzeća. Ima objavljene autorske i koautorske radove u oblastimamenadžmenta, strategije, konkurentnosti, upravljanja promenama i liderstva. 35
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Mr Branka Drašković je asistent uže naučne oblasti me- nadžment na FEFA – Fakultet za ekonomiju, inansije i admini- straciju i savetnica u Centru za karijerno vođenje. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala u oblasti obrazovanja i bavila se fenomenom darovitosti i una- pređivanjem rada sa darovitim učenicima. Stekla je serti ikovani u oblasti REBT terapije – ELIS In- stitute, New York. Radila je kao profesor psihologije u Mate- matičkoj gimnaziji u Beogradu, u Ministarstvu prosvete je bila savetnik ministra, a u Skupštini grada Beograda bila je zame-nik sekretara za obrazovanje. U organizaciji konsultantske kuće CPMS (Centre forMenagement Policy Studies) pri Vladi Velike Britanije završila više specijalističkihkurseva u oblasti konsultantskih veština. Trener u oblasti ‘’Upravljanja promenama’’ – edukacija u organizaciji Univer-ziteta Strajklajd i Britanskog Saveta. Trener u oblasti ‘’Profesionalnog osnaživanja zaposlenih’’ – edukacija u orga-nizaciji ambasade SAD. Objavila monogra iju ‘’Daroviti i obrazovna odiseja’’, veliki broj naučnih istručnih radova i učestvovala na brojnim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Mr Miloljub Albijanić je diplomirao na Matematičkom fakultetu u Beogradu, smer „Numerička matematika, kiberne- tika i optimizacija“. Na istom fakultetu odbranio specijalistički rad na temu „Diferencne jednačine“. Završio postdiplomske stu- dije na Fakultetu za ekonomiju inansije i administraciju – FEFA i odbranio master rad na temu „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“. U profesionalnoj karijeri bio profesor matematike i di- rektor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Beogradu. Profe- sor analize sa algebrom u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.Narodni poslanik, predsednik poslaničkog kluba i potpredsednik Narodne skupštineRepublike Srbije. Sada je direktor Zavoda za udžbenike. Koautor zbirke zadataka iz matematike za prvi i drugi razred srednje školeu izdanju Društva matematičara Srbije. Autor nekoliko naslova u stručim izdanjimaInstituta FEFA. 36
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJU ZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI SERBIAN INTEGRATION INTO THE EUROPEAN UNION AN IMPORTANT LEVERAGE FOR INCREASING COMPETITIVENESSMihailo CrnobrnjaFakultet za ekonomiju, inansije i administracijuRezimeStanje konkurentnosti u srpskoj privredi je vrlo loše, daleko je ispod objek-tivnih mogućnosti određenih osnovnim resursima. Po mnogim ključnimindikatorima Globalnog indeksa konkurentnosti nalazimo se iznad 100.mesta od 134 zemlje. U Srbiji se dosta govori o konkurentnosti a malose radi da se poboljša. Od kako postoji Nacionalni savet za unapređenjekonkurentnosti situacija se zapravo pogoršala. Odgovornost za loše sta-nje konkurentnosti snose svi: privrednici, državna administracija i sektorobrazovanja.Orijentacija na bržu integraciju u Evropsku uniju je jedina prava razvoj-na alternativa Srbije. Pored niza drugih prednosti, ubrzano integrisanjeu Evropsku uniju donosi i poboljšanje konkurentnosti, o čemu svedočiiskustvo svih tranzicionih zemalja koje su do sad postale članice Evrop-ske unije. Uticaj Evropske unije na konkurentnost se ostvaruje kroz real-ne tokove kao što su trgovina, konkurencija, investicije i restrutuiranje ikroz institucionalne promene koje su neizbežan aspekt integracije. Do-datne pogodnosti su da je integracija u Evropsku uniju najvećim delompotpuno predvidiva i činjenica da EU inansijski pomaže zemlje koje seintegrišu u prilagođavanju zahtevima koje postavlja članstvo. Konačno,treba pomenuti i korist od pripadanja kompleksnom skupu podsticajakonkurentnosti kao što je Lisabonska strategija EU za poboljšanje kon-kurentnosti.Ključne reči: konkurentnost srpske privrede, globalni indeks konkuren-tnosti, integracija u Evropsku uniju, investicije i restruktuiranje, konku-rencija, institucionalne promene, evropska politika konkurencije, evrop-ska politika podsticanja konkurentnosti 37
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Abstract The state of competitiveness of the Serbian economy is very low, far below what it could objectively be based on the availability of basic resources. In many of the key indicators of the Global Index of Competitiveness Ser- bia is below the 100th position out of 134 countries measured. In Serbia there is much talk about competitiveness and little action to improve it. Since the creation of the National Copuncil for Improvement of Compe- titiveness the situation has actually gotten worse. Responsibility for the sad state of affairs should be placed on the business community, the state and its institutions as well as on the sector of education. The strategy of quicker integration into the European union is the only real and readily available alternative for the growth and development of Serbia. Beside bringing other tangible bene its, a quicker integration into the EU will improve competitiveness, as witnessed by the experience of all transition economies that have recently integrated into the Euro- pean Union. The in lunce of EU integration on competitiveness is channe- led through the elements of the real sector, such as trade, competition, investments and restructuring, as well as through institutional change which is an inevitable aspekt of EU integration. Additional bene its of EU integration lie in the fact that the whole process is entirely predictable as well as the fact that the European Union offers inancial assistrance to aspiring countries so that they could more easily meet the standards required by the EU mmbership. Finally, mention should also be made of the bene its accruing to inclusion in the complex policy matrix known as the Lisabon Strategy aimed at improving EU competitiveness. Key words: competitiveness of the Serbian economy, global index of competitiveness, European union integration, investments, restructu- ring, competition, institutional changes, European competition policy, European competitiveness policy UVOD Bez sumnje najvažnija tema danas je velika ekonomska i inansijska krizakoja je zadesila svet, koja je u toku, čije dalje trajanje niko nije u stanju sa sigurnošćuda predvidi, a čiji kraj niko nije u stanju sa sigurnošću da najavi. Taj opšti kontekst.Po logici svog značaja i veličine uticaja, potiskuje u drugi plan brojne druge teme iprobleme, uključiv i dve teme koje se obrađuju u ovom radu: ukljkučivanje Srbije uevropske ekonomske integracije, s jedne strane, i jačanje konkurentnosti, s druge. Teza ovog rada je sledeća: pored intervencije na strani agregatne tražnje, mu-dra politika prevazilaženja efekata krize obratiće pažnju i na intervencije u agregat- 38
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJAnoj ponudi. Ponuda tokom krize mora da doživi ozbiljnu transformaciju, da prođekroz „kreativnu destrukciju“1 čime se stvaraju uslovi za novi rast produktivnostikoja potom vodi u novu fazu oživljavanja i uspona. Drugim rečima, pored pažnje kojase posvećuje tražnji, neophodno je jednaku, ako ne i veću pažnju posvetiti „skupuinstitucija, politika i činilaca koji određuju nivo produktivnosti jedne zemlje“. A toje upravo de inicija konkurentnosti koja se koristi u Godišnjem izveštaju o konku-rentnosti (GIK)2. Iz prethodnog sledi da je povećavanje konkurentnosti, na srednji idugi rok, najkvalitetniji put izlaska iz ekonomske krize. O povećanju konkurentnosti kao metodu prevazilaženja krize malo se priča.Svi su u ovom trenutku zaokupljeni ili agregatnom tražnjom ili čuvanjem radnih me-sta po svaku cenu. O konkurentnosti uopšte, priča se puno a malo se radi. To pokazu-je i žalosno stanje konkurentnosti srpske privrede u poređenju sa drugim zemljama.Slična je situacija i sa integracijom Srbije u Evropsku uniju. I tu se puno priča a maloradi. Kako drugačije objasniti da smo poslednja zemlja u regionu kad je reč o formal-nom odnosu sa Evropskom unijom. Poenta ovog rada je zalaganje da se intenzivira integracija Srbije u Evropskuuniju čime se, kao prateća pojava, uz niz drugih korisnih efekata, dobija i vidno po-boljšavanje konkurentnosti srpske privrede. STANJE KONKURENTNOSTI SRPSKE PRIVREDE Za opis stanja koristiće se isključivo podatci najnovijeg izdanja Globalnog in-deksa konkurentnosti. Dobro je poznato da je stanje konkurentnosti srpske privredeloše. Kako drugačije opisati 85. poziciju na listi od 134 zemlje3. Dobra vest u najno-vijem izveštaju GIK je da smo svoju globalnu konkurentsku poziciju popravili za šestmesta. Nismo više na vrhu najgore trećine zemalja, sad smo na dnu srednje grupe.Loša vest je da smo, i pored ovog uspona, još uvek daleko i od onog što želimo a ve-rovatno i možemo – a to je mesto među prvih pedeset zemalja sveta. Bez namere dase bude nacionalno prepotentan ipak se valja zapitati da li mi objektivno ne može-mo da dostignemo pozicije koje imaju recimo Tajland (34), Tunis (36), Južna Afrika(45) ili Jordan (48). Sve ove zemlje, kao što se vidi iz zagrada, nalaze se među prvihpedeset zemalja po stepenu konkurenosti. A sve ove zemlje su, po klasi ikaciji fazarazvoja, u istoj, drugoj grupi kao i Srbija4. Jordan je čak u grupi iza Srbije! 1 Izraz koji je prvi upotrebio Jozef Šumpeter još 1911 godine u Theorie der wirtschaftlichenEntwicklung. Na engleski prevedeno kao „The theory of Economic Development: An inquiry into pro- its, capital, interest and the business cycle“ 1934. godine 2 World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2008-2009, str 3. Svi podatci kojiće se koristiti u ovom članku odnose se na to godište iveštaja. 3 GIK, str 10, tabela 4. 4 GIK, str.9, tabela 3 39
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Da pogledamo nešto detaljnije opis stanja srpske konkurentnosti, kroz priz-mu „12 stubova konkurentnosti“5, svaki od kojih se meri i upoređuje. Tih 12 stubovapodeljeno je u tri grupe: 1. Osnovne potrebe, gde je Srbija 88 (dakle nešto lošije od opšteg indeksa), 2. Faktori uvećanja e ikasnosti gde je Srbija na 78. mestu (bolje od opštegindeksa), i 3. Inovativni i faktori so isticiranosti gde Srbija zauzima 91. mesto (opet goreod opšteg indeksa konkurentnosti)6. Gledajući istu ovu sliku kroz još detaljnije naočare vidimo još konkretnijekon iguraciju naših (ne)uspeha kad je reč o konkurentnosti. Osnovne potrebe čine sledeći stubovi: 1.1. Institucije: Srbija je tek 108 na svetu!! 1.2. Infrastuktura: 102. mesto među posmatranim zemljama 1.3 Makroekonomska stabilnost, kojoj se do sad posvećivalo i posvećuje toli-ko pažnje: Srbija je na 86. mestu, dakle na lošijem mestu od opšteg indeksa konku-rentnosti 1.4. Zdravlje i osnovno obrazovanja: 31. u svetu, ujedno i najviša ocena odno-sno najbolja pozicija Srbije u bilo kom od 12 stubova7. U drugoj grupi stubova, „Faktori uvećanja e ikasnosti“ situacija je nešto malopovoljnija. Opšti indeks koji obezbeđuje 78. mesto na rang listi čine: 2.1. Visoko obrazovanje i obuka je na 70. mestu, nešto bolje od proseka; 2.2. E ikasnost tržišta roba, gde zauzimamo 115. mesto, puno doprinosi kva-renju pozicije Srbije i u ovoj grupi stubova i u pogoršanju opšteg indeksa. 2.3. E ikasnost tržišta radne snage je jedan od jačih stubova kad je Srbija upitanju jer tu Srbija zauzima 66. mesto, dvadeset mesta ispred opšteg indeksa. 2.4. So isticiranost inansijskog tržišta je još jedan od stubova koji je lošijeocenjen i lošije rangiran. Srbija zauzima 89. mesto. 2.5. Tehnološka spremnost je daleko bolja od proseka i po tom kriterijumukonkurentnosti Srbija zauzima 61. mesto. 2.6. Veličina tržišta je manje-više objektivno data i tu se malo može uraditi dase situacija popravi ili pogorša. Srbija je 65. u svetu8. Treću i, dinamički posmatrano, najvažniju grupu čine samo dva stuba: 3.1. Poslovna so isticiranost: Srbija je lošija od opšteg ranga i zauzimamo 100.mesto na svetu. Ono što zabrinjava je da je po ovom kriterijumu Srbija umesto danapreduje, skliznula sa prošlogodišnjeg 95. mesta. 3.2. Kvalitet nacionalnog poslovnog okruženja gde je Srbija na 70. mestu, štoje za osam mesta bolje nego prošle godine9. 5 GIK, str. 7, slika 1 6 GIK, str.13, tabela 5 7 GIK, str.15, tabela 6 8 Svi podatci o faktorima uvećanja e ikasnosti iz GIK, str. 17. tabela 7 9 GIK, str. 18, tabela 8. 40
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJA Zanimljivo, a i zabrinjavajuće je da zemlja koja je alfabetski ispred nas, a to jeSenegal, po ova dva važna, dinamička kriterija zauzima daleko bolje pozicije. Po po-slovnoj so isticiranosti Senegal je na 65. mestu a po kvalitetu nacionalnog poslovnogokruženja na 59 mestu rang liste. Ovih nekoliko osnovnih podataka jasno govori da Srbija ima ozbiljnih pro-blema kad je reč o konkurentnosti. Za mene dileme nema: naša objektivna poten-cijalna konkurentska pozicija, dakle pozicija koju određuju fundamentalni resursi ifundamentalne okolnosti, je daleko ispred onog što u praksi ostvarujemo. Smatramda je naša loša pozicija odraz faktora koji se mogu promeniti, to relativno brzo. Stiče se utisak da se pitanju konkurentnosti u Srbiji jednostavno ne pridajeodgovarajuć značaj. Uskoro će se navršiti šest godina otkako je formiran Nacional-ni savet za razvijanje konkurentnosti Srbije u koji su ušli predstavnici privrede,države i nevladinog sektora. Tada je najavljena izrada Nacionalne strategije za razvi-janje konkurentnosti u Srbiji. Do dana današnjeg, koliko je meni poznato, takva stra-tegije nije urađena. U trenutku kad je Savet formiran Srbija je zauzimala 77. pozicijuna GIK listi10, da bi u međuvremenu skliznula čak na 91. mesto 2007. godine. Sada predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost objavljuje da je „ciljSrbije da do 2011. godine uđe među prvih 70 najkonkurentnijih zemalja“11. Mislimda je taj cilj previše skroman i da bi ga trebalo ili ranije ostvariti, ili kao cilj postavitiulazak među prvih 60 zemalja. Da je moguće i radikalno i relativno brzo popraviti svoj konkurentski položajnajbolje pokazuje primer Crne Gore. Prošle godine Crna Gora je bila na osamdese-tdrugom mestu, ove na šezdesetpetom. Skok za skoro dvadeset mesta. Dok je Srbijapodigla svoju opštu ocenu sa 3.78 na 3.90, dakle za 0.12 poena, Crna Gora je imalaskoro duplo bolji učinak: svoju ocenu je podigla sa 3.91 na 4.11, odnosno za 0.2 po-ena. Sličnih primera ima još. Crna Gora je ovde pomenuta prosto zato što su nam pomnogim od izabranih indikatora najsličniji. KAKO POBOLJŠATI KONKURENTNOST Šta se može, odnosno šta se mora uraditi da bi se konkurentnost Srbijekao zemlje, odnosno srpske privrede povećala? Pristupiću ovom pitanju iz triugla jer smatram da postoje tri tipa aktera koji se moraju snažnije mobilisati u kolikoželimo da promenimo dosta ružnu sliku koju nam ogledalo momentalno pokazuje. Prva grupa su privrednici. U razgovorima sa privrednicima često čujem pri-medbu da „nije problem kod njih nego u uslovima koje stvara država“. Nije baš tako.Odnosno nije samo tako. Mislim da su privrednici pozvaniji više nego bilo ko drugida objasne zašto tako slabo stojimo kad je reč o poslovnoj so isticiranosti. Da podse- 10 B. Rakić i G. Bošković, „Konkurentnost srpske privrede kao faktor integracije“, Ekonomsketeme, vol.43 (2005), br. 1, str. 282 11 Dnevne novine Blic, 30. januar 2009: „Srbija napredovala na listi konkurentnosti. 41
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAtim, Srbija je po ovom indikatoru na 100. mestu12. Prosto je neverovatno da se isprednas nalaze zemlje kao što su Egipat (77) i Sirija (76), da ne govorim o Gani (98) iGvijani (95). Evo nekoliko teških pitanja na koje ja nemam odgovor. Zašto smo u nekim važ-nim kategorijama koje isključivo ili najviše zavise od poslovodstava irmi pri samomdnu tabela. Na primer, zašto se po usvajanju savremene tehnologije u preduzećimaSrbija nalazi tek na 126. mestu? Zašto je recimo jedna Namibija u ovom pogleduispred nas? Zašto po mogućnostima da dođemo do najsavremene tehonologije zau-zimamo tek 120. mesto? Zašto je, recimo, jedan Vijetnam daleko ispred nas? Zašto sepo so isticiranosti procesa proizvodnje Srbija nalazi tek na 114. mestu? I opet, zaštosu Jordan ili Sirija u ovom aspektu daleko ispred nas? Dalje, zašto se po prirodi komparativnih prednosti nalazimo na 110. mestu,po kvalitetu robe od domaćih dobavljača na 103. mestu, po odnosu plata i produk-tivnosti na 104. mestu, po kvalitetu odnosa i saradnje radnika i poslodavaca na 111mestu. U svim ovik kategorijama pozicija Srbije je znatno lošija u odnosu na opštirang konkurentnosti zemlje. Tu su i podatci da smo po e ikasnosti korporativnihupravnih odbora na 119. mestu a po zaštiti manjinskih akcionara čak na 128. mestu.Samo je šest zemalja gore plasirano od Srbije. Po indikatoru koji se zove „oslanjanjuna profesionalne menadžere“ Srbija nalazi tek na 111. mestu. Za sve gore pomenute manjkavosti sigurno postoje objašnjenja. Ali sumnjamda postoje i ozbiljna opravdanja. Osam godina nakon početka tranzicije, osam godi-na nakon što je sistem počeo da se menja i da se otvara upravo prema privrednimsubjektima, da preduzeća i njihova rukovodstva stavlja u prvi plan, čini se da našiprivredni subjekti još nisu shvatili da su oni, pre svega, nosioci igre koja se zove kon-kurentnost i da, zapravo, u toj igri oni najviše dobijaju. Čast izuzetcima ali činjenicesu neumoljive. Previše je onih koji pretežu u drugom pravcu i koji ne samo da poni-štavaju nego čak i ruže sliku izuzetaka. Produktivnost bitno određuje stopu povraćaja na uložene investicije, ako štoodređuje i opšti društveni ekonomski rast i razvoj. Privrednici, po prirodi stvari bitrebalo da su vitalno zainteresovani za stopu povraćaja na investicije pošto je njihovlični pro it direktno vezan za to. Kao ekonomista teško mogu da razumem da pri-vrednik ne bude zainteresovan za pro it. Mislim da takvih nema. Znači ako su zainte-resovani za pro it, zainteresovani su i za stopu povraćaja iz koje se pro it namiruje. I tu, čini mi se, dolazi do ključne skretnice a to je: povraćaj na investicije tj. pri-hod, može se ostvariti, i često se u našim uslovima ostvaruje, nezavisno od produk-tivnosti. Namicanjem cena, netržišnim pozicioniranjem, rečju izbegavanjem tržištakad god i gde god je to moguće a ne osloncem na tržište da se do maksimuma iskori-ste sopstvene ekonomske komparativne prednosti. Takvo ponašanje na kratak rokbez sumnje donosi koristi preduzećima koja se tako ponašaju ali je tu u suštini samopreraspodela već stvorenog kolača od manje spretnijih ka spretnijima. Na srednji iduži rok i društvo i privreda, pa čak i takvi privrednici gube. 12 Svi podatci koji slede kojima se bliže de iniše konkurentska pozicija Srbije preuzeti su izSekcije o Srbiji u GIK, str.294-295. 42
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJA Drugo moguće objašnjenje za ovako loše rezultate u segmentu koji isključivozavisi od privrednih subjetaka vidim u rezidualima samoupravljanja. Naravno, to jebio naš jedinstven sistem i jedino mi možemo da opravdamo nee ikasnost i nepro-duktivnost ostatcima samoupravljanja. Mislim da je to sporo prevazilaženje samo-upravljanja najviše odgovorno za izrazito lošu ocenu koju Srbija nosi u parametru:odnosi radnika i poslodavaca. Ja sam ovde izneo samo neka moguća objašnjenja za ponašanje koje rezultiraniskim pozicijama na listama konkurentnosti. Bilo bi vrlo korisno na Forumu čuti odprivrednika zašto se ne koristi najsavremenija tehnologija (120 mesto), zašto se nezapošljavaju kadrovi koji završe naše fakultete, zašto smo po obuci uz rad na 121.mestu u svetu, itd. Još bi bolje bilo čuti konkretne predloge kako te razloge prevazići,otkloniti a uvesti uslove, praksu i procese koji će povećati konkurentnost. Ponavljam,niko u društvu nema niti veće niti tako direktne koristi od povećavanja srpske kon-kuretnosti kao privreda i privredni subjekti. Svi mi ostali samo na indirektan načinuživamo plodove povećanja konkurentnosti. Druga grupu aktera i faktora koji utiču na konkurentnost nacionalne privredečini država sa svim svojim institucijama. Država je ta koja, pre svega svojim za-konima, de iniše pravila igre za utakmicu koja se zove konkurencija. Država i njeneinstitucije utiču direktno na de inisanje svojinskih prava, gde smo tek 108. u svetu,na zaštitu intelektualnih prava gde smo 105, na nezavisnost sudstva, gde smo 106,na opterećenje državnom regulativom gde smo u poslednjih godinu dana, umesto dase popravimo, skliznuli sa 129. na 132. mesto! Na državi je da nešto promeni da bi seindikator „favoritizam u odlukama državnih službenika“ poboljšao sa 109. mesta. Država je ta koja je odgovorna da podstiče lokalnu konkurenciju, gde smona 128 mestu (opet pad u odnosu na prošlu godinu), odnosno da suzbija tržišnudominaciju i monopole, gde smo na 131. mestu. I ovde je zabeležen pad za nekolikopozicija. Rezultat: po e ikasnosti suzbijanja monopola nalazimo se tek na 129 mestu.Prosto je teško razumeti da je u ovom domenu ispred nas naravno cela Evropa i celaAmerika (uključiv i Latinsku), cela Azija osim jedne zemlje, i cela Afrika sa izuzetkom4 zemlje! Sva ova tri indikatora pripadaju stubu „e ikasnost tržišta roba“. Da kojim slu-čajem u ovom stubu ostvarimo broj poena koji bi obezbedio 85. mesto (a na tommestu se nalazi Malawi!?), dakle na mesto na kojem se nalazimo po opštem indeksu,broj poena za celu grupu „Faktora uvećanja e ikasnosti“ bi porastao dovoljno da za-uzmemo 66. mesto (na kojem se nalazi Mauricius) a opšti indeks bi se u tom slučajupopravio dovoljno da Srbiju pomeri sa 85. na 80. poziciju. Ima još institucionalnihkriterija za koje odgovara država koji su u ovih osam godina srpske tanzicije vrlomalo, ako su uopšte napredovali. Pomenuću: rasipništvo državnog aparata (87), ne-zavisnost sudstva (106), e ikasnost zakonodavstva (102). Za osam godina, koliko pratim rad 5 dosadašnjih vlada, uošio sam jednu pra-vilnost za koju mislim da bar delom objažnjava relativnu nee ikasnost u menjanjuonih karakteristika i parametara koje se prate na listama konkurentnosti a za kojeje nadležna Vlada, odnosno država. Ta pravilnost je da se previše pažnje poklanjadonošenju zakona a nedovoljno njihovoj primeni. Jasno je da u situacijama kadse radikalno menja institucionalni okvir, kao što je bio slučaj sa svim zemljama utranziciji, pa i našoj, prvo treba doneti nove sistemske okvire, dakle nove zakone. 43
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJATo nije sporno. Ali velik broj tih zakona je donet još za vreme prve Vlade pokojnogpremijera Đinđića. I umesto da se nakon toga energija države ravnomerno rasporedina nastavak zakonodavne aktivnosti, s jedne strane, i na praćenje njihove primene, sdruge, težište je i dalje na popravljanju situacije menjanjem već postojećeg zakona.Situaciju, realnost na terenu, ne menja zakon već njegova primena. Tek kad slovozakona kroči iz skupštine i Službenog lista u fabriku, prodavnicu, kancelariju ili naulicu, tek tada se može reći da zakon deluje, da menja ono što je bila namera da sepromeni. Vrlo sam skeptičan kad čujem da je taj i taj saziv Vlade podneo velik broj za-konsih predloga skupštini na usvajanje a da je taj i taj saziv Skupštine doneo sijasetzakona. A koliko su ti zakoni zaista promenili stanje? Očigledno nisu, jer da jesu, nebi danas pričali o lošoj konkurentskoj poziciji Srbije i o 132. mestu po opterećenjudržavnom regulativom. Pošto se slična pojava manifestuje i u drugim zemljama utranziciji, mada manje drastično, mislim da bi objašnjenje moglo biti u tome da seradi o ostatcima onog starog socijalističkog shvatanja po kojem je dozvoljeno samoono što je propisano, i otuda puno propisa, umesto da se pređe na shvatanje da jedozvoljeno sve što nije zabranjeno. Veoma ohrabruju neke najave sadašnje Vlade. I ne samo najave nego i nekikonkretni potezi. Raduje pomisao da će „SRP“ ili „Giljotina“ odstraniti obilje nepo-trebnih i međusobno suprotstavljenih propisa. To će svim privrednim subjektimabitno olakšati razumevanje konkurentskog prostora u kojem se kreću i pravila kojase primenjuju. Raduje i najava Vlade da dramatično smanji period čekanja na do-zvole za izgradnju. Ovim neće biti obuhvaćeni svi privrednici ali hoće investitiori. Utoj grupi značajan segment čine strani investitiori što će opet, na indirektan način,povećati konkurentnost sropske privrede. I opet, nadam se da će se u ovim dobrimnamerama istrajati i da ćemo u ovo vreme iduće godine videti jednu sasvim dru-gačiju, daleko bolju situaciju u ovom segmentu. Raduje i sve odlučnije angažovanjevlasti na suzbijanju organizovanog kriminala, kriminala u privredi i korupcije. Nemasumnje da će nastavak i intenziviranje borbe protiv ovih oblika krađe i nelegalnepreraspodele društvenog dohotka Srbiju voditi u pravom pravcu na globalnoj listikonkurentnosti. Treću grupu činilaca koji mogu, rekao bih i moraju, da bitno doprinesu po-većanju konkuretnosti čine obrazovne institucije, a pre svega visoko obrazovanje.Da podsetim, po kvalitetu osnovnog obrazovanja nalazimo se na vrlo solidnom 48.mestu, po opštoj oceni obrazovnog sistema Srbija zauzima isto tako vrlo solidno 49.mesto. Ali po kvalitetu škola koje obučavaju menadžere Srbija je tek 87 a po obimustručnog usavršavanja i obuke uz rad tek na 121. mestu. Situacija u našem visokom obrazovanju nije dobra. Puno toga treba menjatida bi smo došli do obrazovanja koje će biti savremeno, korisno i pojedincu i privredii društvu. Mi smo započeli Bolonjski proces promena ali vrlo sporo. Nije sasvim ja-sno da li je ta sporost rezultat neodlučnosti u sprovođenju ili velikih otpora na kojipromene nailaze. Verovatno i jednog i drugog. Velik je broj nastavnika koji nisu spremni da osavremene svoje gradivo, daudahnvu život u svoja učila, da mlade ljude osposobe ne za čitanje knjiga i pamćenjesadržaja već za razumevanje stvarnosti u kojoj će se naći. Praksa na studijama je još 44
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJAuvek izuzetak a ne pravilo. Doduše za širu primenu prakse, pored ponude fakulteta,mora da postoji i tražnja privrede što često nije slučaj. Vreme studiranja je van svake normalne granice. Studira se u proseku preko7 godina! Prema jednoj nedavnoj anketi u roku je studije ekonomije završilo 125 od811 studenata, prava samo 30 od 832 studenta. Slična je situacija i na ostalim fakul-tetima. Pored preopterećenih i staromodnih programa studente demotiviše i činje-nica da teško dolaze do zaposlenja kad završe posao. U osetljivoj smo fazi tranzicijekada je još uvek mal te ne mrtva trka između gašenja i otvaranja novih radnih mesta.Aktuelna ekonomska kriza ovu situaciju još pogoršava. Tužna, vrlo tužna činjenica jeda studenti i danas rado ponavljaju parolu iz devedestetih: „samo da diplomiram paću da emigriram“. Nije onda čudno što se po odlivu mozgova nalazimo na 131. mestuod 135 zemalja. Za mene je to šokantan podatak, pogotovo što dolazi osam godinanakon što je mladima obećano da će im se u Srbiji otvarati perspektiva. INTEGRACIJA U EVROPSKU UNIJU I KONKURENTNOST Kao što je pomenuto u uvodu, naje ikasniji put za rešavanje niza problema sakojima je Srbija trenutno suočena vidim u nastavku i ubrzanju integracije u Evrop-sku uniju. Zapravo, ozbiljnu i promišljenu, argomentovanu alternativu niko i ne nudi.Verovatno zato što je nema. Alternative su, zapravo, brže ili sporije integrisanje uEvropsku uniju. U onoj meri u kojoj je to u našoj mogućnosti, sigurno bi trebalo ot-klanjati prepreke bržoj integraciji13. Šta je jedna od najvažnijih odlika postupka integracije u Evropsku uniju? Toda je postupak skoro potpuno predvidiv. Od početnih koraka i prvog ugovornog od-nosa pa do članstva u EU gotovo svaki naredni korak se zna. Mnogi od tih koraka sečak znaju u vrlo detaljnom opisu. Tačno je da su zemlje koje se integrišu u Evropskuuniju u nekoj meri različite po privrednim sistemima (manje) i privrednim struktu-rama (više) i to je, delom, moguće uključiti kao speci ičnost u proces integracije. Aliono što je osnovno, a to je usvajanje „pravila igre“ najuspešnije ekonomske integra-cije do sad, niti se menja niti može da se menja u individualnim pregovorima o in-tegraciji. Radi se o jednostranom procesu prilagođavanja. Taj proces prilagođavanjaje pre svega potreban zemlji koja se prilagođava jer doprinosi njenoj instiucionalnojmodernizaciji i modernizaciji inansijskog i realnog sektora. Evropska unija je tu kaofasilitator procesa ali i kao aktivni pomagač. Ni jedna druga razvojna alternativa Sr-bije, ni Rusija, ni Kina, ni nesvrstani, ne mogu odigrati tako konstruktivnu ulogu utransformaciji srpske privrede, u dovršavanju tranzicije srpskog društva kao što tomože učiniti Evropska unija. U nas se ponekad o popravljanju konkurentnosti govori kao o potrebnom pre-duslovu da bi se Srbija uspešno integrisala u Evropsku uniju14. To je tačno ako se 13 Grupa autora sa FEFA priredila je studiju u kojoj su razmotrene alternative integraciji uEvropsku uniju, kao i brža i sporija varijanta integracije. Videti: Grupa autora, Cena odlaganja integra-cije Srbije u Evropsku uniju, Studije i istraživanja br. 4/2008, FEFA Institut, Beograd 14 Rakić i Bošković, ibid, str . 284-285 45
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAulazak u Evropsku uniju posmatra kao cilj po sebi. Međutim, ako se ulazak u EU po-smatra kao sredstvo za ostvarivanja cilja, u kom slučaju je cilj kompletna moderniza-cija privrede i društva, onda se i na pitanje konkurentnosti može gledati nešto dru-gačije15. U toj vizuri pristupanje i integracija u Evropsku uniju doprinosi poboljšanjuinstitucionalnih i ekonomskih performansi a time i ostvarivanju osnovnog cilja: mo-dernizaciji privrede i društva i uključivanje Srbije u red konkurentnih zemalja. Proces integracije u Evropsku uniju utiče direktno na proces industrijskogrestruktuiranja, s jedne strane, i na transformaciju, pa i stvaranje novih institucijakoje će biti prilagođene potrebama integracije. Integracija ubrzava proces stvaranjadelotvornog tržišnog sistema na dva načina: a. Većom verovatnoćom da će se doneti„dobri“ odnosno odgovarajući zakoni, jer se kao model koristi široko rasprostranje-na i dobro uhodana praksa; b. Usvajanjem i prenošenjem već proverenih iskustava,što je posebno važno za privlačenje stranih investicija16. Strani investitiori, posebnooni iz Evropske unije, daleko će se lakše odlučiti da svoja sredstva plasiraju u privre-du koja institucionalno liči njihovim matičnim privredama17 ili razvijenim zemljamau kojima su prisutni duž vreme. Uticaj Evropske unije na povećavanje konkurentnosti domaće privrede u pri-stupnoj fazi odvija se kroz realne ekonomske tokove i kroz uticaj na institucionalnetransformacije. Par reči o realnim tokovima, prvo posmatranih kroz aspekt tražnje za srp-skim proizvodima. Posmatrajući iskustvo deset bivših socijalističkih privreda kojesu tokom protekle skoro dve decenije težile ka članstvu u EU, a ostvarile ga 2004.odnosno 2007. godine, uočava se da je njihov napredak na listama GIK pre svegaostvaren putem poboljšavanja faktora o kojima odlučuju privrednici. Privredni su-bjekti su seljenjem kapitala, odnosno restruktuiranjem bitno povećali proizvodnue ikasnost. To je bilo moguće pošto je došlo do seobe resursa od manje konkuretnihka više konkurentnim sektorima. Taj proces ne bi mogao da se odigra u vakumu iizolaciji. „Značajnu ulogu je odigrala upravo tražnja za kvalitetnijim i složenijim pro-izvodima na tržištu Evropske unije18 (podvukao M.C.), tražnja koja je postajala sveprisutniji faktor na tržištima ovih zemalja kako su se one postepeno integrisale uEvropsku uniju“19. Drugim rečima, tražnja iz Evropske unije odigrala je važnu uloguu restruktuiranju ovih privreda. Slično je i iskustvo kroz koje smo mi, nekadašnja Jugoslavija, prošli u prvojfazi integracije u (tadašnju) Evropsku ekonomsku zajednicu. U periodu od 1980. go-dine kada je potpisan sporazum o kooperaciji do 1990. godine, uoči raspada zemlje, 15 Na ovoj premisi zasnovana je i Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne GoreEvropskoj uniji, Beograd 2005, sajt Kancelarije za evropske integracije, dokument koji se, na žalost, uprotekle tri godine od usvajanja jako malo koristio. 16 A.A.Bevan, S. Estrin i K. Meyer: “Foreign Investment Location and Institutional Developmentin Transition Economies’, International Business Review, br 1, 2004, str. 43-64. 17 Savet stranih investitora, Bela knjiga 2008, Beograd 18 A. Wziatek-Kublak i I. Magda, „How do new member states cope with the Competitionin the EU Market?“, u I. Hashi, A. Wziatek-Kublak, P.Welfens (red): Industrial Competitiveness andRestructuring in Enlarged Europe: How Accession Countries Catch Up and Integrate in the EuropeanUnion, Palgrave-McMillan, London, 2007 19 J. Winiecki, Transition Economies and Foreign Trade, Routlidge, London, 2002, str. 130 46
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJAizvoz Jugoslavije u EEZ je porastao sa 2.184 mil ECU na 7.684 mil ECU, dakle za350%! Posebno je značajno da je tokom ovih deset godina daleko brže rastao izvozindustrijskih proizvoda, a ukviru ovih, proizvoda viših faza prerade. Jugoslavija je1990. godine bila najznačajniji izvoznik industrijskih proizvoda u EEZ iz cele grupetzv. „Mediteranskih zemalja“ (uključiv Tursku). Usput, vredi pomenutii podatak da jetrgovinska razmerna sa EEZ bila skoro u ravnoteži: pošto je uvoz iz EEZ bio 8.521 milECU u 1990. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila gotovo neverovatnih 90%20. Na strani domaće ponude, nema sumnje da otvaranje domaćeg tržišta premakonkurenciji iz Evropske unije vrši snažan pritisak na restruktuiranje. Neki bi reklida to predstavlja „opasnost“ za neka srpska preduzeća, pa i cele sektore. Međutim,ono što je „opasnost“ za ta preduzeća pojedinačno, zapravo je neto dobit za društvo,odnosno za privredu u celini. Previše velik broj domaćih preduzeća uživa ili carin-sku zaštitu, ili subvencije, ili i jedno i drugo. To ih vrlo malo motiviše da traže bolja,konkurentija rešenja za sopstveni opstanak. Ulazak Srbije u zonu slobodne trgovine,po isteku dogovorenog prelaznog perioda od 6 godina, upravo treba da doprinese dase ta preduzeća prestroje, modernizuju., restruktuiraju, rečju da direktno povećajusopstvenu konkurentnost. Druga mogućnost je da se takva preduzeća ugase, čime ćeindirektno povećati konkurentnost ostalih koji u ovom trenutku na ovaj ili onaj načinsubvencionišu neproduktivne i nekonkurentne. Prelazni period nike kratak. Za šestgodina može se mnogo toga učiniti da se konkurencija koju će sa sobom doneti zonaslobodne trgovine dočeka spremno. Drugu kategoriju realnih tokova koji povećavaju konkurentnost čine stranedirektne investicije. Strane direktne investicije, u nedostatku domaće akumulaci-je, otvaraju mogućnost restruktuiranja i relokacije resursa. Strane irme gotovo popravilu uvode tehnologije koje su u najmanju ruku superiorne postojećim, ako većnisu „sta of the art“. Dalje, menadžment stranih irmi je bolje osposobljen da smanjiX-nee ikasnot čime se smanjuje jaz u (ne)produktivnosti i direktno povećava kon-kurentnost. Iskustvo tranzicionih zemalja pokazuje da proces integracije, najvišezahvaljujući stranim direktnim investicijama, dovodi do konvergencije tehničke e i-kasnosti preduzeća ka evropskom proseku, što dalje vodi ka konvergenciji i BDP percapita21. U svom izveštaju o konkurentnosti, prvom nakon što je osam tranzicionihzemalja pristupilo Uniji, Komisija je ocenila da je u postupku integracije u svim ovimzemljama došlo do vidnog poboljšanja konkurentnosti. Međutim, da bi moglo doći do seljenja resursa od manje e ikasnih i produk-tivnih sektora ka e ikasnijim i produktivnijim, neophodno je urediti tržišni mehani-zam. Bez ove institucionalne intervencije, odnosno donošenja i primene svih zakonakoji stvaraju uređeno tržište, nema ni e ikasne (re)alokacije resursa. Tu je odgovor-nost, pre svega, na državi. Iskustvo svih tranzicionih zemalja je pokazalo da se oveinstitucionalne reforme najlakše i najjednostavnije ostvaruju procesom integracijeu Evropsku uniju22. Prvo kroz carinsku uniju, a zatim i kroz uključivanje u zajedničko 20 M. Crnobrnja, „Odnosi EEZ i Jugoslavije“, u M.Crnobrnja (red), Nova Evropa – Evropska za-jednica 1992. i nakon toga, IBN, Beograd, 1992, str. 100-101. 21 Videti kod De Loeckera: „Comparing Performance of EU Accesion Countries with the EUBenchmark“ 22 D. Gros i M. Suhrcke, „Ten Years After: What is Special Aboput Transition Countries“, Ause-nwirschaf, vol. 56. br. 2, str 201-24 47
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJAtržište. Prvo se ostvaruje realizacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dru-go pregovorima o članstvu. Kad je reč o dejstvu Evropske unije na institucionalnu dogradnju i, preko toga,na poboljšasnje konkurentnosti, najočigledniji je primer uticaja preko konkurencije nadomaćem tržištu. Polazi se od dobro poznate činjenice da veća konkurencija na domaćemtržištu utiče na povećavanje konkurentnosti. U delu gde su analizirane performanse Sr-bije po pojedinim indikatorima, konstatovano je da se Srbija po pitanju konkurencije nadomaćem tržištu nalazi na samom začelju liste: intenzitet lokalne konkurencije (128),suzbijanje tržišne dominacije i monopola (131), efikasnost suzbijanja monopola (129)mesto. Gde se na listi po ovim indikatorima nalaze neke od tranzicionih zemalja koje supostale članice Evropske unije? Slovačka: 17, 22 i 35; Mađarska: 38, 74, 44; Rumunija:86, 47, 64 i Bugarska: 66, 65, 93. Evropska unija konkurenciju shvata veoma ozbiljno, upravo radi povećanjakonkurentnosti. „Politika konkurencije Evropske unije ima zadatak da evropskoj indus-triji stvori zakonske i ekonomske uslove koji će biti podsticajni za razvoj i modernizacijukako bi se poboljšala međunarodna konkurentnost“23. Osim toga, to je jedna od značajnihoblasti u kojoj je pravo Evropske unije iznad prava nacionalnih država. To svoje ozbiljnoshvatanje konkurencije EU prenosi i na zemlje koje žele da postanu članovi. Već u na-jelementarnijem ugovornom obliku povezivanja, u našem slučaju to je Sporazum o sta-bilizaciji i pridruživanju, u govori se o „podršci naporima Srbije u dovršavanju tranzicijei stvaranju funkcionalne tržišne privrede“ (kurziv M.C.)24 u prvom članu sporazuma, azatim se član 73. detaljno bavi svim pitanjima koja se smatraju neprihvatljivim kad jereč o konkurenciji na domaćem tržištu25. Preuzimanjem ovakvih obaveza zemlja koja seintegriše približava se Evropskoj uniji ali popravlja i svoju konkurentsku poziciju, o čemurečito govore primeri navedeni u prethodnom paragrafu. Treba svakako pomenuti i koristiodnosno dobiti za potrošače koji doslednom primenom konkurencije dobijaju najboljidostupni kvalitet po najnižoj tržišnoj ceni. Na kraju, par reči i o Lisabonskoj strategiji. Nakon početnih neuspeha u periodu2000-2004 godine, formulsana je nova, realnija i operativnija strategija tokom 2005. go-dine26. Ta strategija ima za cilj da poveća ekonomski rast i zaposlenost. Da bi se do togadošlo smatra se da su neophodni preduslovi: 1. Da se Evropa (EU) učini atraktivnijom za rad i investiranje; 2. Da znanje i inovacije postanu žila kucavica koja pokreće evropski rast; 3. Da se oblikuju i vode takve zajedničke politike koje će omogućiti preduzećima da stvaraju i otvaraju više radnih mesta sa većom produktivnošću. Pošto nije član, Srbija ne može direktno da koristi pogodnosti Lisabonske stra-tegije. Ali može indirektno. Prvo, ugledanjem na mere i politike koje se donose i pre- 23 Moussis N., Guide to European Policies, 11th revised edition, European Study Service, 2005,str. 235 24 SSP, Vlada Srbije: http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/dokumenti/ssp/ssp_potpisani_sa_aneksima_sr.pdf, str. 7 25 Isto, str. 40-41. 26 Commision of the EU, Working together for growth and jobs – A new start for the LsabonStrategy 48
    • INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJAminjuju radi stvaranja pomenutih uslova, uslova koji jednako važe i za Srbiju. Drugo,korišćenjem pred-pristupnih fondova na način koji će biti na liniji stvaranja većihkapaciteta za znanje i inovacije. GIK pokazuje da u Srbiji postoji velika diskrepancaizmeđu kapaciteta za inovacije (92 mesto) i kvaliteta naučno-istraživačkih instituci-ja (49. mesto). Verovatno zbog toga što smo po ulaganjima preduzeća u istraživanjei razvoj na 97. mestu i zbog toga što su državne nabavke viših tehnoloških proizvodana 92. mestu. I u ovoj oblasti, bar prema iskustvu zemalja koje su se nedavno integri-sale u EU postoji značajan prostor za popravljanje konkurentnosti. Iz prethodnog izvlačim sledeći zaključak: Evropska unija, odnosno integra-cija u Evropsku uniju bitno utiče na povećavanje konkurentnosti srpske privrede.Povećanje konkurentnosti direktno vodi ka višem standardu življenja. Pored BeleŠengenske liste i ekonomske pomoći Evropska unija pruža i direktnu, trajnu eko-nomsku dobit za Srbiju i njene građane time što utiče na ekonomske uslove u kojimase stvara nacionalni dohodak Srbije. LITERATURA1. Bevan, A., Estrin, S i Meyer, K: “Foreign Investment Location and Institutional De- velopment in Transition Economies’, International Business Review, br 1, 2004, str. 43-64.2. Commission of the European Communities, European Competitiveness Report 2004. Brussels: EC.3. Commision of the European Communities, Working together for growth and jobs – A new start for the Lsabon Strategy, COM (2005) 24, Brussels: EC4. Crnobrnja, M, „Odnosi EEZ i Jugoslavije“, u M.Crnobrnja (red), Nova Evropa – Evropska zajednica 1992. i nakon toga, IBN, Beograd, 1992, str. 100-101.5. De Loecker, J. “Comparing Performance of Firms in EU Accession Countries with an EU Benchmark’, LICOS Discussion Papers. LICOS Centre ffor Transition Eco- nomics, Katholieke Universiteit Leuven, Leuven, http://ww.econ.kuleuven.av. be/licos.6. Gros, D i Suhrcke, M, „Ten Years After: What is Special Aboput Transition Coun- tries“, Ausenwirschaf, vol. 56. br. 2, str 201-247. Grupa autora, Cena odlaganja integracije Srbije u Evropsku uniju, Studije i istraži- vanja br. 4/2008, FEFA Institut, Beograd8. Moussis N., Guide to European Policies, 11th edition, European Study Service, 2005, poglavlje 15.9. Rakić, B. i Bošković, G. „Konkurentnost srpske privrede kao faktor integracije“, Ekonomske teme, vol.43 (2005), br. 1, str. 28210. Shumpeter, J. „The theory of Economic Development: An inquiry into pro its, capi- tal, interest and the business cycle“, Harvard University Press, Boston, 1934. go- dine 49
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA11. Winiecki, J., Transition Economies and Foreign Trade, Routlidge, London, 2002, str. 13012. World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2008-200913. Wziatek-Kublak A. i Magda I. „How do new member states cope with the Com- petition in the EU Market?“, u Hashi, I., Wziatek-Kublak, A i Welfens, P., (ed): In- dustrial Competitiveness and Restructuring in Enlarged Europe: How Accession Countries Catch Up and Integrate in the European Union, Palgrave-McMillan, Lon- don, 2007 50
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE1 Ana S. Trbović* Tijana Đugumović** Sažetak Regulatorna reforma ili Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) predstav- lja ključnu alatku za razvoj srpske konkurentnosti. U uslovima svetske inansijske krize a u kontektu što uspešnijeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji, brzo i delotvorno sprovođenje ove reforme dobija poseban značaj. Ključne reči: konkurentnost, Srbija, reforma propisa Abstract Regulatory Reform represents a key tool for enhancing Serbian competi- tiveness. In the context of global inancial crisis and a desired successful accession of Serbia to the European Union, expedient and effective imple- mentation of this reform is of further signi icance. Key words: competitiveness, Serbia, regulatory reform Uvod Studije međunarodnih organizacija kao što su Svetska banka, Svetski eko-nomski forum i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u Evropi – OECD po-kazale su da regulatorno okruženje predstavlja jednu od ključnih prepreka za ja-čanje konkurentnosti i podsticanje privrednog razvoja Srbije.2 Prema anketi Svet- 1 Autori se zahvaljuju Vladimiru Miloševiću, apsolventu Pravnog fakulteta Univerziteta u Be-ogradu na doprinosu u izradi ovog članka. *Fakultet za ekonomiju, inansije i administraciju, Beograd **Booz Allen Hamilton, USAID Projekat za razvoj konkurentnosti 2 World Bank „Serbia - Investment Climate Assessment”, Washington, D.C.: World Bank(2004), European Commission Directorate General for Enterprise and Industry and the OECD Inves-tment Compact for South East Europe „Report on the Implementation of the European Charter for 51
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Slika 1. OECD (Tri faze regulatorne reforme) Izvor: Andrew H. W. Stone, Implementing Regulatory Reform, The World Bank, Dhaka Ban-gladesh, 2005skog ekonomskog foruma, privrednici kao glavne činioce koji otežavaju poslovanjenavode one direktno vezane za državnu upravu: nee ikasnost birokratije, korupcijui političku nestabilnost. Slično tome, u izveštaju Svetske banke o Poslovanju u Srbi-ji iz 2008. godine, suštinski razlog za nizak rang Srbije je nee ikasnost u izdavanjudozvola. U oblasti izdavanja građevinskih dozvola, Srbija je tek na 171. mestu od181 zemlje, a izričito se navodi Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda kao uskogrlo javne uprave u glavnom gradu.3 Prema studiji Svetske banke, vreme potrebnojednom preduzeću srednje veličine za administraciju u vezi sa poreskim obavezamaje u Srbiji 279 sati, što je 52% više nego u zemljama OECD (183 sata); vreme po-trebno za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju skladišta je Srbiji je 204 dana,Small Enterprises in the Western Balkans” (2007), World Bank „Attracting Investment to South EastEurope” Washington, D.C.: World Bank (2007), World Economic Forum, The Global CompetitivenessReport 2008, World Bank, Doing Business in Serbia 2009. 3 Za odličnu analizu međunarodne ocene srpske konkurentnosti videti Centar za visoke eko-nomske studije, ”Međunarodna konkurentnost i ekonomski rast Srbije”, Beograd, novembar 2008,http://www.compete.rs/ iles/Medjunarodna_konkurentnost_i_ekonomski_rast_Srbije.pdf. 52
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJEa u zemljama razvijene tržišne privrede 153 (tu su naši privrednici u zaostatku od33%); prosečno vreme potrebno da se upišu svojinska prava u Srbiji je 111 dana,skoro četiri puta više nego u zemljama OECD (samo 28 dana). Regulatorna reformaili Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) stoga predstavlja ključnu alatku za razvojsrpske konkurentnosti. U uslovima svetske inansijske krize a u kontektu što uspeš-nijeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji, brzo i delotvorno sprovođenje ove reformedobija poseban značaj. Sledeća slika4 pokazuje odnos između deregulacije kojom se uklanjaju admi-nistrativne prepreke i pojednostavljuju procedure, regulatorne reforme koja una-pređuje zakonodavni proces i sistemski organizovanog upravljanja propisima kaokrajnjeg cilja delotvorne vlade odnosno konkurentne privrede: Reforma propisa ili ”regulatorna giljo na” Takozvana ”giljotina propisa” je pravna alatka za brzi pregled propisa, ukida-nje onih koji više nisu potrebni i izmenu postojećih propisa, a sve sa ciljem stvaranjapovoljnijeg poslovnog okruženja. Ovaj proces otklanja administrativne prepreke zaposlovanje i smanjuje moguće izvore korupcije. ”Giljotina propisa” ne zahteva dugo-trajne i skupe pravne postupke. Jasna je, odlučna i brza.5 U saradnji sa Međunarodnom inansijskom koroporacijom Svetske Banke(IFC), zemlje, regioni i gradovi, pokreću postupke regulatorne reforme. Od 2003. pado 2007. godine „Giljotina“ je sprovedena u Ukrajini, Moldaviji, Keniji, Hrvatskoj iBosni i Hercegovini.6 Ovaj koncept je osmišljen 1980. godine u Švedskoj i imao jeza cilj da izmeni veliki broj propisa koji ne odgovaraju tržišnim principima.7 Libe-ralizovani sektori su tad obuhvatali inansijska tržišta, poštanske i telekomunika-cione usluge, domaći vazdušni prevoz, taksi i železnički saobraćaj, a u ovim obla-stima Švedska prednjači među zemljama EU. Prvobitni model koji je primenjivanu Švedskoj je u osnovi bio pravna reforma,8 dok su one reforme koje su se desilekrajem devedesetih godina uzrokovane inansijskom krizom (primer Koreje) i njimase pristupilo sistemski. Reformi propisa se pristupilo na različite načine u različitimdržavama, što pokazuje sledeća tabela: 4 Andrew H.W.Stone, “Implementing Regulatory Reform,” The World Bank/Foreign InvestmentAdvisory Services, 2005. 5 Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Registarodobrenja i inspekcijskih postupaka i predmeta kontrole. http://www.regodobrenja.net/index.php?akc=sadrzaj&jezik=1&id=2 6 Scott Jacobs, The Regulatory Guillotine: A Tool for Rapid Regulatory Simpli ication, Workshopon Accelerating Economic Regulatory Reform: Indonesia and International Experience, Jakarta, April10-11, 2006 http/www.regulatoryreform.com 7 Rodica Tiron, The essence and role of regulatory reform, 355, Academy of Economic Studiesof Moldova. 8 OECD Country Studies, Sweden – The Role of Competition Policy in Regulatory Reform,2006, http://www.oecd.org/dataoecd/7/59/38898675.pdf 53
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Tabela 1. Primena reforme propisa – uporedni pregled Na kratka rok Na srednji rok Na duži rok Država Koreja Mađarska Meksiko Opis “Veliki Prasak” “Giljotina” “Institucionalizovan” uticajem predsed- predsednik, a potom Rukovođenje Vlada nika ministar trgovine ukloniti nepotrebne od deregulacije do Cilj, svrha prepoloviti propise procedure dobre regulacije Kontekst finansijska kriza pristupanje EU NAFTA tematski odbori međuministarski specijalozovana jedi- Način kojima predsedava savet, Ministarstvo nica u Ministarstvu premijer pravde odbrane Izvor: Andrew H. W. Stone, Implementing Regulatory Reform, The World Bank, Dhaka Ban-gladesh, 2005. Rezultati su takođe različiti, ukazujući na kvantitativne i kvalitativne mere us-peha reforme9: • Meksiko: izmenjeno 2038 propisa, otklonjeno 45,8%, a pojednostavljeno 97% • Mađarska: izmenjeno 150 zakona, povećane strane direktne investicije, BDP i zaposlenost. • Moldavija: pregledano 1130 propisa od kojih je 486 zadržano jer pospe- šuju privredni razvoj, 211 proglašeno nevažećim, 141 izmenjeno, a 292 oglašenih nezakonitim. • Koreja: reformom je ostvareno 1.066.200 novih radnih mesta, smanjeni javni i državni troškovi za oko 600 miliona dolara, a privučeno je 36,5 mi- lijardi dolara više stranih direktnih investicija u narednih 5 godina.10 • Hrvatska: tokom revizije poslovnih propisa pregledano je 1451 propisa, 55% je pojednostavljeno ili izbačeno, a administrativne uštede iznose više od 300 miliona dolara godišnje. Analizom iskustava drugih država stvorio se znatno razvijeniji pristup refor-mi propisa koji Svetska banka podstiče. Suština „Giljotine“, odnosno Sveobuhvatnereforme propisa, je da se prvo sastavi inventar propisa, te da na snazi ostanu samooni koji su neophodni i čiji će kvalitet za poslovnu zajednicu biti unapređen. 9 Videti Domagoj Juricic, A Tool to Assist Countries in Rapid Regulatory Simpli ication, Promo-ting Regulatory Reform in Support of ASEAN Market Integration, Workshop, Phnom Penh, 27 March2008. 10 Ove brojke predstavljaju projekcije. Izvor: Bijung Ki Ha, Ekonomski efekti korejske regula-torne reforme, KIET, 1999. 54
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE Tabela 2. Rezultati giljotine u šest zemalja Način Broj propisa % propisa % propisa Cilj reformi pregleda pre reforme uklonjeno pojednostavljeno Koreja Zakonski, Propisi 11,125 48.8% 21.7% (11meseci) Obavezan Meksiko Zakonski, Formalnosti 2,038 54% 27% (9 meseci) Obavezan Zakonski Propisi 1,130 44.5% 12.5% Moldavija (6 meseci) Dozvole koje Zakonski 400 68% 20.3% se plaćaju Ukrajina Zakonski Propisi 14000 36 % 7,2% (12 nedelja) Zakonski, Formalnosti 331 21.1 % 22.7 % Obavezan BIH/RS Inspekcijske (4 meseca) Zakonski 2,473 58% - procedure Hrvatska Zakonski, Poslovni 2,683 27% 28% (9 meseci) Obavezno propisi Izvor: Scott Jacobs, Regulatory Reform Strategies: Converging with Europe’s Best RegulatoryEnvironments, September 2007, 26, http/www.regulatoryreform.com Pored toga treba imati u vidu da nije moguće menjati propise međunarodnogprava. U slučaju Srbije, na primer, značajno je da propisi budu usklađeni sa Svetskomtrgovinskom organizacijom, kao i sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis co-mmunautaire), jer su to organizacije kojima želimo da pristupimo. Istovremeno važ-no je napomenuti da je i sama Evropska unija započela proces reforme propisa. „Lisa-bonska strategija“ je prepoznala kvalitet regulatornog okruženja kao ključni činilacpoboljšanja konkurentnosti privrede EU. „Inicijativa za bolju regulativu“, ima za ciljpoboljšanje pravnog okruženja, i to kroz preglede ili ukidanje nepotrebnih propisa,pojednostavljenje procedura, i smanjenje administrativnog opterećenja. Ovo nužnovodi promeni u zakonodavnoj proceduri, povećanju transparentnosti i razumljivostipravnih akata. Takođe, prilikom usvajanja međuinstitucionalnog sporazuma o „Una-pređenom zakonodavstvu“ u decembru 2003. godine, Evropski parlament, Savet iEvropska komisija preuzeli su obavezu bolje koordinacije zakonodavnog procesa.Oni su se složili da će u ostvarivanju svojih ovlašćenja primenjivati načela jasnosti idoslednosti tekstova, kao i transparentnosti zakonodavnog procesa. Evropska unijaje Akcionim planom za smanjenje administrativnih prepreka u EU iz januara 2007.godine utvrdila relativno ambiciozan cilj da se administrativno opterećenje za pre-duzeća umanji za jednu četvrtinu do 2012. godine.11 11 Videti internet prezentaciju Komesarijata EU za preduzetništvo i industriju, http://ec.europa.eu/enterprise/admin-burdens-reduction/home_en.htm. 55
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Prema najboljoj međunarodnoj praksi, pristup reformi propisa sastoji se iznekoliko faza.12 Prvu fazu čini pregled propisa od strane državnih oragana iz oblastidelovanja. Sačinjeni spiskovi procedura sa beleškama zamerki, negativnih aspekata ieventualne mogućnosti izmene šalju se za tu svrhu obrazovanoj komisiji, koja usmera-va regulatornu reformu. O propisima se odvija javna rasprava, što bi činilo drugu fazu,te na kraju, treća faza se sastoji od odluka o samim procedurama. Krajnje odluke su: • određene procedure omogućuju poboljšanje poslovne klime i ostaju na snazi; • određene procedure usporavaju razvoj poslovne klime i ukidaju se; • određene procedure delimičnio ostvaruju razvoj poslovne klime i delimič- no se menjaju. Poseban problem predstavljaju procedure koje usporavaju razvoj privrede,ali ako bi se ukinule, nastao bi problem eventualne zlouprotrebe pravnih praznina. Prema Domaguju Juričiću koji je učestvovao u reformi propisa u Hrvatskoj(popularno nazvanoj ”Hitrorez”), da bi se uspešno sprovela reforma propisa, potre-ban je sledeći strateški okvir: • politička strategija: za uspešno sprovođenje reforme, odlučujuća je podrš- ka državnog vrha, kao i široka podrška javnog mnjenja; • pravna strategija: uspostavlja funkcionalne pravne instrumente za „Giljo- tinu“, npr. fokusira se na promene zakona ili promene podzakonskih akata koji se odnose na poslovne procedure od strane Narodne skupštine; • administrativna strategija: uspostavlja se Regulatorno telo, koje omogućuje e ikasno donošenje odluka, tehničke i analitičke preglede visokog kvaliteta, međuministarsku saradnju i ostarivanje veza sa privatnim sektorom; • strategija informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT): IKT su od ključne važnosti, jer pospešuju e ikasnost i delotvornost reformi; takođe, elektronski registar je konačni okvir odobrene procedure; • komunikacionu strategiju: proces Giljotine je potrebno na odgovarajući način proslediti medijima i javnosti.13 Analiza efekata propisa Analiza efekata propisa na poslovno okruženje (AEP) predstavlja moćnooružje savremenog zakonodavstva, koje primenjuju razvijene zemlje Organizacijeza ekonomsku saradnju i razvoj -OECD, kao i Evropske unije. Sveobuhvatna reformapropisa je prethodnik celovitom i održivom sprovođenju AEP. U zemljama koje su uvele pravila AEP, uključujući Srbiju, predlagač zakonaima obavezu da analizira potencijalne posledice propisa, da navede koji konkretno 12 Rodica Tiron, The essence and role of regulatory reform, 355, Academy of Economic Studiesof Moldova 13 Domagoj Juricic, A Tool to Assist Countries in Rapid Regulatory Simpli ication, Promoting Re-gulatory Reform in Support of ASEAN Market Integration,Workshop,Phnom Penh, 27 March 2008. 56
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJEproblem rešava, objasni da li će korist prilikom primene rešenja koje nudi biti većaod troškova, te da ubedi zainteresovane strane da će novi propis povoljno uticati naulazak i izlazak sa tržišta i na tržišnu konkurenciju. AEP zahteva da se unapred razmišlja o tome kako će se propis sprovoditi upraksi, jer često na papiru naizgled dobra rešenja nisu jednako primenjiva na delu.Ukratko, u modernim pravnim sistemima AEP se vrši ex ante (prilikom izrade) i expost (tokom primene). Obim u kome se AEP sprovodi je u direktnoj korelaciji sa e i-kasnošću same regulative, a samim tim i sa privrednim razvojem.14 Preporuka je da se ispoštuju četiri osnovna načela AEP,15 a to su: 1. Razlozi za nova pravna rešenja u privatnom sektoru moraju uverljivo ukazati na postojanje problema u delovanju slobodnog tržišta koji treba otkloniti (nedostatak ili značajan manjak konkurencije, asimetrične infor- macije); 2. Svaka AEP treba da sadrži i „referentne opcije“. Pri proceni uticaja obično se porede različite opcije i pri tome mora postojati polazni slučaj (base case -nepromenjeno stanje) koji opisuje sadašnje stanje, tj. da se propis ne uvodi i da nije potreban. Sve ostale opcije, tj. različiti načini uvođenja propisa moraju se uporediti sa polaznim slučajem. 3. Razmotriti tri vrste troškova i to, neposredne (troškovi sprovođenja pro- pisa), posredne (troškovi poštovanja propisa) i troškove regulatorne dis- torzije (nenameravani učinci koji menjaju ukupno ponašanje učesnika u aktivnostima koje nisu neposredno povezane sa propisom); 4. S obzirom da se AEP oslanja na kvanti ikacije, to vredi samo ako se ove brojke ne uzimaju „zdravo za gotovo“ i ako one služe za orijentaciju pri raspravi, te je važno da AEP sadrži i analizu osetljivosti, tj. dokazivanje da zaključci ostaju nepromenjeni čak i kada se pretpostavke promene za određeni iznos, što se najčešće izražava u postotcima promene. Posebno je potrebno posvetiti pažnju i načelu proporcionalnosti, jer utrošaksredstava za analizu treba da bude opravdan efektima regulative. U kontekstu integracije u EU cilj i glavna svrha uticaja uvođenja propisa EUjeste obaveštavanje javne uprave i privatnog sektora o političkim, privrednim, soci-jalnim i ekološkim uticajima usvajanja određenih politika EU ili pojedinih propisa. Uovom procesu glavni ciljevi AEP su sledeći: • proceniti najisplativiji način sprovođenja propisa EU, uključujući razma- tranje mogućih institucionalnih rešenja u svrhu postizanja utvrđenih ci- ljeva propisa; • proceniti troškove sprovođenja i nadgledanja sprovođenja kako bi se mo- gli uzeti u obzir pri planiranju državnog budžeta; 14 Strategija regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, VladaRepublike Srbije, Beograd 2008, 15. 15 Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Registarodobrenja i inspekcijskih postupaka i predmeta kontrole. http://www.regodobrenja.net/index.php?akc=sadrzaj&id=3&jezik=1 57
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA • preneti odgovarajuće informacije poslovnim subjektima i drugim grupa- ma na čije će poslovanje uticati na promene koje donosi prilagođavanje propisima EU; • utvrditi troškove kako bi se olakšali pregovori sa EU i, ako je potrebno, zatražila prelazna razdoblja; • pokazati EU da država kandidat ozbiljno shvata sprovođenje pravnih te- kovina EU i da može odgovoriti na pitanja u vezi sprovođenja koja redov- no postavlja Evropska komisija.16 Sledeći prikaz reforme propisa ukazuje i na ulogu Analize efekata propisa uovom procesu.17 Slika 2. Reforma propisa Regulatorna reforma u Srbiji Vlada Republike Srbije usvojila je 9. oktobra 2008. godine Strategiju regula-torne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine sa Akcionimplanom za sprovođenje Strategije. Strategija se sprovodi radi ”stvaranja povoljnogprivrednog ambijenta, smanjenja pravne nesigurnosti i povećanja konkurentnostidomaće privrede na svetskom i evropskom tržištu.”18 16 Ibid. 17 Scott Jacobs, The Regulatory Guillotine: A Tool for Rapid Regulatory Simpli ication, Workshopon Accelerating Economic Regulatory Reform: Indonesia and International Experience, Jakarta, April10-11, 2006, http/www.regulatoryreform.com 18 Strategija regulatorne reforme u republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, VladaRepublike Srbije, Beograd 2008. 58
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE Cilj strategije je da ”uspostavi regulatorni sistem u Srbiji kojim se: 1. promoviše privredni razvoj i socijalni prosperitet; 2. podržava nacionalna konkurentnost, uz istovremenu zaštitu javnog inte- resa; 3. administrativni troškovi poslovanja smanjuju najmanje za 25% do 2011. godine; 4. ubrzavaju i redukuju administrativne procedure i uvodi „jednošalterski sistem” i princip da „ćutanje administracije” predstavlja odobravanje, gde god je to moguće; 5. poboljšava međunarodni rejting Republike Srbije u pogledu kvaliteta po- slovnog okruženja, posebno u studijama „Doing Business” Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma za minimalno 20 pozicija.”19Mere koje će biti preduzete kako bi se ostvarili ciljevi strategije mogu se svrstati utri osnovne grupe: 1. ”uspostavljanje načela dobre regulatorne prakse; Prilikom izrade, predla- ganja, usvajanja i primene propisa neophodno je da regulatorna tela po- štuju načela neophodnosti, efektivnosti, ekonomičnosti, proporcionalnosti, konzistentnosti, odgovornosti i transparentnosti. 2. jednokratno stavljanje van snage ili izmena nee ikasnih propisa – sveobu- hvatna reforma propisa (u daljem tekstu: SRP); • Potreba za jednokratnim stavljanjem van snage ili izmenom nee ikasnih propisa (regulatorna giljotina) kako bi se na najbrži način unapredio po- slovni ambijent, smanjila pravna nesigurnost i povećala konkurentnost domaće privrede. • Obim reforme i tela zadužena za njeno sprovođenje – SRP će obuhvatiti sve propise na republičkom nivou koji imaju efekte na poslovanje u Re- publici Srbiji. Za sprovođenje SRP-a zaduženo je povremeno radno telo Jedinica za sprovođenje SRP čiji rad koordinira i nadzire potpredsednik Vlade. Savet za regulatornu reformu privrednog sistema prati sprovođe- nje SRP sa apekta koordinacije regulatornih tela. U SRP će biti uključen i poslovni sektor kroz Poslovni savet obrazovan od strane potpredsedni- ka Vlade sa ciljem da promoviše SRP i ciljeve reforme prema poslovnom sektoru, prikuplja predloge od poslovnog sektora za stavljanje van snage ili izmenu nee ikasnih propisa, predlaže konkretna rešenja za ostvariva- nje ciljeva reforme. • Faze sprovođenja SRP: • priprema, prikupljanje, analiza, faza izrade Programa realizacije Stra- tegije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa, faza sprovođenja Programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa. 19 Ibid., 3. 59
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA • Formiranje elektronskog registra propisa i njegova integracija u proces objavljivanja novih propisa kako bi se pre svega omogućilo povećanje transparentnosti i pravne sigurnosti, i poboljšao pristup regulativi. • Transparentnost SRP 3. unapređenje postojećeg sistema analize efekata propisa (AEP) prilikom njihove pripreme, usvajanja i primene.”20 Vlada Republike Srbija uvela je obaveznu AEP prilikom izrade novih propisa2006. godine.21 Projekat AEP je podržala Vlada Kraljevine Švedske donacijom Repu-blici Srbiji, na osnovu koje je otpočela realizacija četvorogodišnjeg projekta primeneAEP, sa ciljem unapređenja e ikasnosti i transparentnosti u zakonodavnom procesu22.Napredak Srbije u oblasti AEP se ističe u izveštaju Evropske komisije i OECD o primeniEvropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu za 2007. godinu. Upo-redni rezultati u regionu su prikazani na sledećoj tabeli (ocene na skali od 1 do 5):23 Tabela 3. Rezultati u primeni analize efekata propisa Albanija BiH Hrvatska Makedonija Crna Gora Srbija 1.50 1.50 4.00 1.50 1.50 4.50 Izvor: Enterprise Policy Development in the Western Balkans – Report on the implementati-on of the European Charter for Small Enterprises in the Western Balkans (2007) str. 75. Postojeći okvir za sprovođenje AEP predstavljaju odredbe Poslovnika Vlade,kojima nije na detaljan način propisan format u kome se izveštaj o analizi efekatadostavlja Savetu za regulatornu reformu na mišljenje, što predstavlja ograničavajućičinilac u potpunijem sagledavanju tih efekata. Prema Strategiji za regulatornu re-formu, radi prevazilaženja pomenutih problema nastaviće se sa: obukom državnihslužbenika za vršenje AEP; detaljnom AEP na najmanje dva propisa godišnje; uspo-stavljanjem potpuno funkcionalne internet strane na kojoj će javnosti biti dostupnesve informacije o izvršenim AEP i mišljenjima Saveta na izveštaje o izvršenim AEP. Akcioni plan za sprovođenje strategije regulatorne reforme24 predviđa sledećiokvir za SRP: 1. faza pripreme – usvajanje Strategije i donošenje Odluke o obrazovanju Je- dinice za sprovođenje SRP, Vlada i donatori obezbeđuju inansijska sred- stva za budžet SRP do 2.februara 2009. 20 Ibid. 21 „Službeni glasnik RS”, br. 61/06-prečišćen tekst i 69/08. 22 Swedish Grant for Regulatory Reform in Serbia: Regulatory Impact Analysis (RIA) – Impro-vement of Ef iciency and Transparency in the Legislative process – Grant Number TF057530 23 Enterprise Policy Development in the Western Balkans - Report on the implementation ofthe European Charter for Small Enterprises in the Western Balkans (2007), 75, 81. 24 Dokument je objavljen na internet strani http://www.ria.merr.gov.rs/index.php?id=28(strane 23-30). 60
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE 2. faza prikupljanja – regulatorna tela dostavljaju u pismenoj i elektronskoj formi spisak važećih propisa iz njihove nadležnosti sa formularima, tarif- nicima i sl., a Jedinica za sprovođenje SRP kontroliše kvalitet dostavljenih obrazaca, ažurira elektronsku bazu podataka sa obrascima, izrađuje ko- načan spisak propisa i informiše Savet o napretku sprovođenja ove faze SRP. (2.2.2009.-31.3.2009.) 3. faza analize – regulatorna tela dostavljaju u elektronskoj i pismenoj for- mi ispunjen formular za analizu propisa, dostupan na internet stranici SRP, za svaki propis obuhvaćen SRP. Ispunjene formulare za analizu pro- pisa mogu dostaviti i Kancelarija za evropske integracije, privatni sektor, građani i Poslovni savet. Jedinica za sprovođenje SRP po potrebi vrši do- datne konsultacije sa regulatornim telima i relevantnim organizacijama; (31.3.2009.-1.9.2009.) 4. faza izrade Programa realizacija Strategije u delu koji se odnosi na stavlja- nje van snage ili izmenu propisa – Predlog programa izrađuje jedinica za SRP, a kabinet potpredsednika Vlade ga najkasnije do 30. oktobra 2009. godine dostavlja regulatornim telima, Kancelariji za evropske integracije, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Savetu na mišljenje. Regu- latorna tela, Savet, Kancelarija za evropske integracije i Republički sekre- tarijat za zakonodavstvo mogu najkasnije do 16.novembra 2009. godine da dostave Kabinetu potpredsednika Vlade mišljenja sa obrazloženim pri- medbama na Predlog programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa iz njihove nadležnosti. Jedinica za SRP razmatra primedbe pomenutih tela i priprema Predlog programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izme- nu propisa i dostavlja ga Kabinetu potpredsednika Vlade, koji najkasni- je do 15. decembra 2009. godine priprema Predlog programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa podnosi Vladi na usvajanje. Potpredsednik Vlade tokom ove faze koordini- ra aktivnosti i nadzire sprovođenje SRP. (1.9.2009.-15.12.2009.) 5. faza sprovođenja Programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stav- ljanje van snage ili izmenu propisa – usvajanje Programa, izrada plana spro- vođenja Programa, Jedinica za SRP dostavlja paket propisa Vladi na usvajanje, Vlada usvaja podzakonske akte i nacrte zakona (15.12.2009.-30.09.2009.) 6. formiranje Elektonskog registra propisa - Tekstovi inventarisanih propisa se uključuju u Elektronski registar propisa, kako bi se poboljšala njihova dostu- pnost i transparentnost javnosti. Dugoročni cilj: integrisati elektronski regi- star u proces objave novih propisa, prema principu elektronskog Službenog glasnika Republike Srbije (15.12.2009- do okončanja formiranja ERP). Sledeće slika prikazuju pet faza SRP i organizacionu strukturu reforme pro-pisa u Srbiji.25 25 Izvor: Savet za regulatornu reformu, 2009. 61
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Slika 3. Raspored sveobuhvatnog pregleda propisa Izvor: Andreja Marušić, Regulatory Reform Strategy 2008–2011, slajd 6, Beograd, 2008. Iako treba pohvaliti napore Vlade Srbije da unapredi poslovnu klimu putempredviđene Sveobuhvatne reforme propisa, značajno je i ukazati na činjenicu da jeSRP začet u nevladinom i privatnom sektoru u Srbiji a da Vlada Republike Srbije nijeenergično reagovala na preporuke privrede za reformu propisa koji najviše ometajunjihovo dnevno poslovanje. Akcija Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Iz lavirintapokrenuta je u junu 2008. godine sa ciljem da se utvrde administrativne prepreke zaprivređivanje u Srbiji i pomogne u njihovom uklanjanju. Preduzeća, opštine, gradovii nevladine organizacije su se udružile da pomognu da se ustanovi što veći broj ad-ministrativnih problema, a koji najviše opterećuju mala i srednja preduzeća. Razloziza to su jednostavni – dinamičan sektor malih i srednjih preduzeća znači nova radnamesta, veću kupovnu moć stanovništva, više posla za velika preduzeća i na krajubolji standard života velikog broja stanovnika naše zemlje. Privrednici i građani sutokom leta 2008. dostavili 245 obrazloženih predloga u vezi nepotrebno složenihprocedura, uz predloge za njihovo pojednostavljenje. Mnogi od njih su objavljeni uSivoj knjizi NALED koja sadrži uglavnom one predloge koji mogu, uz malo angažo-vanja državnih organa, dovesti do značajnog olakšanja u poslovanju većeg broja pri-vrednih subjekata.26 Za potrebe Sive knjige, Centar za visoke ekonomske studije iz Beograda - CE-VES je u oktobru 2008. Godine pripremio Procenu troškova određenih administra-tivnih procedura u Srbiji. Izabrane su tri administrativne procedure27 koje prevas- 26 Videti internet prezentaciju NALED, http://www.naled-serbia.org. 27 Procena iz tabele je konzervativna, i ona pre svega uzima u obzir troškove radnika angažo-vanog na toj proceduri, a ne uključuje troškove taksi, zatim dodatno vreme koje je potrebno za spro-vođenje procedure u slučajevima kada dođe do greške nadležnog organa, kao i mnogo duže vreme 62
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE Slika 4. Organizaciona struktura Izvor: Andreja Marušić, Regulatory Reform Strategy 2008–2011, slajd 5, Beograd, 2008.hodno opterećuju privredu, i to: a) prijava, odnosno odjava radnika, b) promena se-dišta privrednog subjekta i c) izdavanje potvrde o plaćenom porezu. Tabela 4. Troškovi administrativnih procedura Prosečno potrebno Prosečan trošak Trošak za celu vreme (u satima) procedure privredu (din.) PRIJAVA/ODJAVA RADNIKA 4 1/2 1.179 1.434.000.000 PROMENA SEDIŠTA PRI- 6 3.791 69.000.000 VREDNOG SUBJEKTA IZDAVANJE POTVRDE O 2 1/4 676 336.000.000 PLAĆENOM POREZU UKUPNO 1.839.000.000 Izvor: NALED Siva knjiga, Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje uSrbiji , str. 8, 2008. CEVES dodatno ukazuje i na sledeće: Republika Srbija odobrava godišnje oko 20 milijardi dinara kroz kredite (saminimalnom kamatnom stopom 1-3%) i subvencije za podršku razvoju malih i sred-koje je potrebno često neukim preduzetnicima koji ne mogu za administrativne poslove da priušte niadministrativnog radnika ni agenciju. Ova analiza ne uključuje još jedan značajan trošak, a to je kolikokošta državu (dakle ponovo poreske obveznike) da administrira izuzetno složene procedure. Izvor:NALED, Siva knjiga, strana 8. 63
    • STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Slika 5. Tok akcije Iz Lavirinta Izvor: NALED Siva knjiga, Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje uSrbiji, str. 5, 2008.njih preduzeća. Trošak privrede u vezi sa samo tri posmatrane procedure je skoro10% ovog iznosa. U 2007. godini odobreno je oko 1,4 milijarde dinara start-ap kredi-ta sa kamatnom stopom od 1%, što je za 23% manji iznos od troškova tri posmatra-ne procedure. Ukupne obaveze preduzeća po osnovu poreza na dobit u 2007. godinisu iznosile 9,5 milijardi dinara, tako da troškovi tri posmatrane procedure iznosecak 19,45% tog iznosa. Kada ovi adminstrativni troškovi ne bi postojali, država bi poosnovu povećanog poreza na dobit preduzeća naplatila dodatnih 221 miliona dina-ra. Značajno je da stručnjaci koji se bave Sveobuhvatnom reformom propisa uSrbiji planiraju da uključe preporuke ”Sive knjige” u izradi inventara i zvaničnih pre-poruka Vlade, kao i da su važne reforme započete u vidu nacrta novog Zakona o pla-niranju i izgradnji koji se trenutno nalazi u javnoj raspravi. Ministar zaštite životnesredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da bi vreme potrebno za dobi-janje građevinskih dozvola trebalo skratiti sa trenutnih 270 na 100 dana, te da će senakon pomenutog zakona, u skupštinskoj proceduri uskoro naći i Zakon o katastrunepokretnosti, kao i Zakon o građevinskom zemljištu koji će biti vezan za Zakon odenacionalizaciji.28 Pored toga na optimizam podstiče i saradnja Međunarodne inan-sijske korporacije (IFC) sa četiri opštine u Srbiji (Užice, Kruševac, Vranje i Zrenjanin) 28 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, Investicije, broj 6. decembar2008, 2. 64
    • REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJEsa ciljem pojednostavljenja procedura i skraćivanja vremena koje je potrebno za pri-bavljanje dozvola i drugih dokumenata od strane građana i preduzetnika kako bi sepovećala konkurentnost opština na regionalnom nivou, ubrzao ekonomski razvoj, alii kako bi se svakodnevni život građana učinio lakšim. Najzad, od 2008. godine pono-vo je aktivan Nacionalni savet za konkurentnost Srbije koji kroz partnerstvo Vlade,privrede i prosvete ima zadatak da unapredi konkurentnost srpske privrede i koji jezvanično utvrdio da je reforma javne uprave, a posebno reforma propisa kao što suprocedure za izdavanje građevisnkih dozvola ključ napretka Srbije.29 29 Zaključci Nacionalnog saveta za konkurentnost Srbije, 2008. 65