INSTITUT FAKULTETA ZA EKONOMIJU, FINANSIJE               I ADMINISTRACIJU          STUDIJE I ISTRAŽIVANJA                b...
SADRŽAJ                Prof. dr Dušan Vujović      EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE:        IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKS...
Redakcioni odbor “Studija i istraživanja” sa zadovoljstvom stavlja na uvidstručnoj javnosti radove nastavnika i saradnika ...
EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE:        IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI      Dušan Vujović, Svetska banka      Dušan Vujo...
EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIze na američko i svetska inansijska tržišta, (c) dublje s...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJAnansijskih tržišta sa minimalnom regulativom, praktično nepostojećom kontrolominvesticionih banaka i...
EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIbum nije održiv na duži rok i nužno vodi krizi. Pitanje j...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA  Gra ikon 2: Bum na tržištu nekretnina SAD veštački izazvan niskim kamatnim stopamaBrzi ekonomski r...
EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIi kontaminiranih inansijskih instrumenata (derivata) dava...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA                      Tabela 1: Odgovor na krizu: standarni paket mera        Tokom poslednjih 12 me...
EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI         6. Smanjiti dejstvo krize na najosetljivije delo...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA         Nametnuta ograničenja su, dakle, niski iskalni de icit, restriktivna iskalnai monetarna pol...
EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI         • Teži dostup potrošačkim kreditima i više kamat...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA10. Vlada Republike Srbije (2008), Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije:    Okvirni prog...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE  PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZEHOW TO IMPROVE SERBIAN COMPETITIVENESS   UNDER PR...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA       UVOD       Ovaj rad je posvećen povećanju konkurentnosti srpske privrede u uslovimaekonomske ...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEskih politika koje podržavaju KONKURENTNOST, bez obzira na tip šokova kojimas...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJAtendenciju pogoršanja položaja, tako da je sa prethodnog 91. mesta sada rangiranakao 85. Do ovog pob...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEkoheziju. To je poznato kao Lisabonska deklaracija. Njena suština je u unapre...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJAresursa – rada, kapitala i prirodnih resursa). Otuda produktivnost zavisi kako odvrednosti proizvodn...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE       Kvalitet poslovnog okruženja ima snažan uticaj na produktivnost kompan...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA           FDI iznad očekivanog nivoa, posebno kada je tržište jako veliko, ali sama           velič...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEskom području/grani, međusobno povezanih prema zajedničkim koristima i kom-pl...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJAposlovne strategije u izvodljive operacije), nakon čega sledi kontinuirana evaluacijai jačanje infra...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE        Konkurentnost i obrazovanje. – Uloga obrazovanja kao faktora razvoja ...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA         Glavni nosioci sticanja znanja su: (i) formalno obrazovanje, (ii) informacionei komunikacio...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEpredloga zaslužuje posebnu pažnju: (i) stipendiranje najboljih studenata na s...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJAu futurističkom maniru, a delovanje u skladu sa realističnom procenom sebe, drugihljudi i okruženja....
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE        Nedavno je sedamdeset psihologa u Americi trebalo da odgovori na pita...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJAvama na način koji vas ostavlja da želite da budete bolji, čini vas dovoljno sigurnimda preuzmete ri...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE       ZAKLJUČAK       Srbija je uspela u poslednjem izveštaju o konkurentnos...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA7. Drucker, P. F., 2008, Management, Collins, New York.8. Goleman, D., 2008, Social Intelligence, Th...
KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE                             Prof. Nebojša Savić je dekan FEFA – Fakulteta za...
STUDIJE I ISTRAŽIVANJA                               Mr Branka Drašković je asistent uže naučne oblasti me-               ...
INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJU   ZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI      SERBIAN INTEGRATION INTO THE            ...
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009

1,401

Published on

Sveska br. 9 Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,401
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
7
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Studije i istraživanja FEFA - Kopaonik biznis forum 2009

  1. 1. INSTITUT FAKULTETA ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU STUDIJE I ISTRAŽIVANJA br. 9/2009KOPAONIK BIZNIS FORUM 2009 RADOVI PROFESORA I SARADNIKA FEFA
  2. 2. SADRŽAJ Prof. dr Dušan Vujović EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI Strana 6 Prof. dr Nebojša Savić, doc. dr Marija Džunić, mr. Branka Drašković i mr. Miloljub AlbijanićKAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE Strana 17 Prof. dr. Mihailo Crnobrnja INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJU: ZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI Strana 37 Doc. dr Ana S. Trbović, Tijana Đugumović REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE Strana 51 3
  3. 3. Redakcioni odbor “Studija i istraživanja” sa zadovoljstvom stavlja na uvidstručnoj javnosti radove nastavnika i saradnika Fakulteta za ekonomiju, inansije iadministraciju prezentirane na Kopaonik Biznis Forumu 2009 godine. Tema Forumaje bila: Rast u uslovima globalne recesije i inansijske krize. U okviru prvog stručnog panela pod nazivom Da li je moguć održivi razvojSrbije? sa FEFA je učestvovao prof. dr Dušan Vujović sa temom Ekonomska poli-tika u vreme krize: izazovi, ograničenja, paradoksi. Prof. Vujović je ujedno bio imoderator panela u kojem su, pored njega učestvovali i prof. dr Miroljub Labus, prof.dr Boris Begović i Vladimir Čupić generalni direktor Hypo Alpe Adria banke. Preostale radove u ovoj svesci „Studije i istraživanja“ čine radovi koji su svi biligrupisani u panelu 7 sa temom Konkurentnost. U okviru ovog panela koji je mode-rirao prof. dr. Nebojša Savić, dekan FEFA, prezentiran je grupni rad prof. Savića, doc.dr Marije Džunić, mr Branke Drašković i mr Miloljuba Albijanića Kako unapreditikonkurentnost srpske privrede u uslovima krize, rad prof. Dr Mihaila CrnobrnjeIntegracija Srbije u Evropsku uniju – značajna poluga jaćanja konkurentnosti,i rad doc. dr Ane Trbović i Tijane Đugumović Reforma propisa kao alatka za jača-nje konkurentnosti Srbije. Pored ovih autora sa FEFA u radu panela učestvovali sui Slobodan Ilić, državni sekretar u ministarstvu inansija i Predrag Jovanović, direc-tor uprave za javne nabavke. Može se iz ovog zaključiti da su u radu panela o konkurentnosti na Kopao-nik Biznis forumu dominirali autori sa FEFA. To je logična posledica činjenice da sena ovom fakultetu pitanje konkurencije i konkurentnosti srpske privrede posvećujenajveća pažnja. Ova veoma opšta i veoma značajna tema predstavlja jedan od stra-teških pravaca istraživanja na FEFA. Zbog toga i ubuduće treba očekivati nove radovena ovu temu u okviru „Studija i istraživanja“. Nadamo se da će čitaoc ove radove oceniti kao interesdantne i korisne. Za redakcioni odbor Prof. dr. Mihailo Crnobrnja Direktor FEFA Instituta 5
  4. 4. EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI Dušan Vujović, Svetska banka Dušan Vujović, The World Bank Rezime U radu se razmatra program mera Vlade Srbije u odgovoru na svetsku inansijsku i ekonomsku krizu. Kao pozadina, u radu se prvo analiziraju primarni uzroci globalne inansijske i ekonomske krize koja se proširila na ceo svet i preti da ozbiljno pogodi i privredu Srbije. Na jednoj strani, neposredni uzroci krize su strukturni i regulativni nedostaci globalnih inansijskih tržišta. Na drugoj, to je ekspanzivna monetarna politika SAD koja je generisala viškove likvidnosti i tako podsticala bum na tržištu ne- pokretnosti koji je nužno vodio u krizu. Sledi analiza programa Vlade Srbije koji odgovara na izazove globalne inansijske i ekonomske krize i teži da vaspostavi dugoročni i održivi ekonomski rast u Srbiji. Posebna pažnja se posvećuje analizi tri vrste ograničenja pod kojima je program sačinjen. Na jednoj strani to su realna ograničenja sa kojima je privreda Srbije suočena na ovom stepenu institucionalnog i ekonomskog razvoja. Na drugoj to su nametnuta ograničenja koja delom proističu iz realnih slabosti, a delom iz (nesavršenih subjektivnih) percepcija koja prevlada- vaju na inansijskim tržištima. Konačno, tu su i neka važna iktivna ogra- ničenja koja nije moguće zaobići pošto imaju veliku važnost u glavama birača i političara. KLJUČNE REČI: Globalna inansijska kriza, Finansijska kriza, Ekonom- ska kriza, Globalna ekonomska kriza, Fiskalni stimulus, Fiskalna politika, Monetarna politika. UVOD Prošle godine (Vujović 2008) smo pisali o globalnoj inansijskoj krizi i opa-snostima da se ona proširi na ceo svet i uzme razmere prave svetske ekonomskekrize. U radu smo detaljno analizirali: (a) neposredan povod izbijanja inansijskekrize na segmentu subprime hipotekarnih kredita u SAD, (b) mehanizme širenja kri- 6
  5. 5. EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIze na američko i svetska inansijska tržišta, (c) dublje suštinske uzroke ove krize usferi neadekvatnog regulatornog i kontrolnog okvira u širem inansijskom sektoru,i (d) osnovne makroekonomske karakteristike u poređenju sa sličnim krizama to-kom poslednje tri decenije. Rad je posebno razmatrao efekte krize na kratkoročnui srednjoročnu dinamiku svetske privrede i ključne elemente ekonomsko-političkogodgovora na krizu. U tom trenutku još uvek je preovladavalo mišljenje da će pri-marna inansijska kriza biti prevladana injekcijama likvidnosti centralnih banaka udrugoj polovini 2007. godine i početkom 2008. godine i samoregulišućim reakcija-ma inansijskog tržišta, i da će u najgorem slučaju sekundarne posledice proizvestividnu globalnu ali po trajanju ograničenu recesiju. Dubina i intenzitet širenja krize na realni sektor i svetsku privredu u celinipremašili su i najgora očekivanja i oštro postavili pitanje adekvatnog reagovanja uSAD i drugim razvijenim privredama, kao i na globalnom nivou. U vreme kad smopisali rad za KBF 2008 na dnevni red je prvi put stavljen neortodoksni paketa merakoji je sadržavao tada sasvim neočekivanu kombinaciju monetarne relaksacije i i-skalnog stimulusa usmerenu na zaustavljanje krize, prevladavanje recesionih ten-dencija i vaspostavljanje poverenja u ključne tržišne instutute, inansijske institucijei savremene inansijske instrumente. Reakcije su bile oštre i predvidive. Fiskalnistimulus bi trajno bio stručno napadan i politički blokiran da kasniji razvoj događajai kulminacija krize na Volstritu u periodu septembar-oktobar 2008. nisu očiglednopokazali da su ovaj put ne samo optimisti, već i realisti i pesimisti grubo potcenilirazmere i dubinu sekundarne ekonomske krize. Godinu dana nakon inicijalne for-mulacije Kongres SAD je odobrio paket iskalnih stimulacija od $787 milijardi i takozavršio period započet dolaskom Regana na vlast 1980. godine. U narednom odeljku ćemo dati kratak pregled uzroka primarne inansijskekrize sa uporištem na strukturnim i regulativnim nedostacima na globalnim inan-sijskim tržištima, i paralelnu interpretaciju generalizovanih izvora nestabilnih ciklu-sa u kojima posle perioda nekontrolisanog rasta (buma) nužno sledi kriza, odnosnokolaps privredne aktivnosti, gubitak dohodaka i bogatstva. Sledi pregled programaVlade Srbije koji odgovara na izazove globalne inansijske i ekonomske krize i težida vaspostavi dugoročni i održivi ekonomski rast u Srbiji. Konačno, u trećem deludajemo analizu tri vrste ograničenja pod kojima je program sačinjen: realnih ogra-ničenja sa kojima je privreda Srbije suočena, nametnutih ograničenja koja delomproističu iz realnih slabosti, a delom iz (neobjektivnih) percepcija koja prevladavajuna inansijskim tržištima, i, konačno, iktivnih ograničenja koja imaju veliku važnostu glavama birača i političara. PRIMARNI UZROCI I POVOD TEKUĆE FINANSIJSKE KRIZE Ova kriza nije slučajna. U tome se svi slažu. Po preovlađujućem mišljenju, ona je pre svega rezultat fundamentalnih struk-turnih slabosti koje godinama postoje u oblasti inansijske regulative i kontrole. Aone su neposredna posledica (Grinspanove) ideje o neograničenoj liberalizaciji i- 7
  6. 6. STUDIJE I ISTRAŽIVANJAnansijskih tržišta sa minimalnom regulativom, praktično nepostojećom kontrolominvesticionih banaka i fondova i potpunom slobodom u kreiranju novih složenih i-nansijskih instrumenata. Pretpostavka da će se investicione banke i fondovi pona-šati odgovorno i štiti trajni interes svojih vlasnika pokazala se pogrešnom i veomaštetnom. Argumentovana upozorenja Edvarda Gramliča, profesora i člana savetaguvernera američkog Fed-a, Grinspen je godinama ignorisao sa pozicije ekstremne(neo)liberalne arogancije. Bez činjenica. Bez analize. Bez kontra-argumenata. Neposredni povod inansijske krize su loši hipotekarni krediti. Globalna kon-junktura i investicioni optimizam enormno su povećali štednju i ponudu investici-onih sredstava. Suočeni sa problemom plasmana klasičnih instrumenata na tradi-cionalna odredišta (nove tržišne privrede i zemlje u razvoju), inansijski posrednicisu “inovativnost” usmerili na stvaranje novih, atraktivnih inansijskih instrumenata(derivata) i nalaženje novih tržišta unutar razvijenih privreda. Kako što su pokaza-li Reinhart i Rogoff (2008), klijenti su pronađeni na nerazvijenim tržištima unutarsame Amerike. Relativno jeftini eksterni izvori inansiranja, pre svega višak štednjestanovništva u razvijenim zemljama i tzv. novim tržišnim privredama, preusmerenisu na hipotekarne kredite na srednjem zapadu i drugim regionima Amerike nasta-njenim nižom srednjom klasom. Jednim potezom je ostvareno mnogo ciljeva: ostva-rene su provizije, plasirana je postojeća štednja i stvorena osnova da se podržavarast buduće štednje, pokrenuti su kapaciteti u stambenoj privredi koji imaju velikedirektne i indirektne efekte u podsticanju ekonomskog rasta i zaposlenosti. Neograničena pohlepa, uz odsustvo regulative i (prudencijalne i iducijarne)kontrole, vodila je hiperprodukciji novih inansijskih derivata, uz pad kvaliteta i rastrizika. Agencije za ocenu boniteta ovih instrumenata nisu uspevale realno da pro-cene rizike sadržane u složenim derivatima zasnovanim na nekretninama i drugimoblicima izičke aktive. Pod najvišim rejtingom propuštane su hartije sa nepoznatimstepenom rizika. Figurativno rečeno, kupci su po etiketom “prvoklasnog tartar bif-teka” dobijali osrednji inansijski “hamburger” napravljen od sastojaka sumnjivogkvaliteta. Kritična tačka pređena je kada su u konstrukciju “derivata” uključeni ve-oma rizični (tzv. subprime) hipotekarni krediti. Pad vrednosti nekretnina uništio jevrednost hipotekarnih obveznica i kontaminirao ogroman broj hartija od vrednosti.Preko noći je zaražen veliki deo aktive investicionih banaka i fondova. Umesto hitne“akcije čišćenja”, problem je prikriven, a zaraza se neverovatnom brzinom širila dokrize globalnih razmera. Na opštijem nivou, Taylor (2009) argumentovano pokazuje da trajniji viškovilikvidnosti i investicionih sredstava proizvode pritiske koji prvo vode u ekonomski – inansijski bum, a zatim, pre ili kasnije, u recesiju ili krizu, ne zato što negde postojigreška, već jednostavno zato što je bum neodrživ na duži rok. Da bi se to videlo idokazalo nije potrebna ni ekonomska teorija, ni ekonomska politika, ni ekonome-trijska analiza složene empirije; dovoljna je zdrava logika. On pokazuje da su SADvodile izrazito ekspanzivnu monetarnu politiku u periodu 2002-2006. godina poštosu stvarne kamatne stope na federalna sredstva bile značajno niže od stopa koje bise dobile da je primenjivana istorijski ustanovljena formula za prethodnih 20 godina(isprekidana linija na gra ikonu br. 1). Isto tako Taylor pokazuje da niske kamatne stope vode ubrzavanju izgradnje iprodaje stanova i kuća i tako stvaraju veštački bum na tržištu nekretnina. Naravno, 8
  7. 7. EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIbum nije održiv na duži rok i nužno vodi krizi. Pitanje je samo u kom momentu ćese dogoditi prelomna tačka. U bolje uređenim sistemima bum traje duže i ima većepozitivne efekte, kriza se dešava kasnije, ali nije moguće predvideti koliko će krizatrajati i kakve će efekte imati na gubitak bogatstva i dohotka, i kakve će iskalne troš-kove generisati. Gra ikon 1: Ekspanzivna monetarna politika FED-a u periodu 2002-2006 Drugim rečima, Taylorova teorija podjednako važi nezavisno od drugih nesa-vršenosti i izvora rizika. Njena osnovna poruka je da je neophodno izbegavati ek-spanzivnu monetarnu politiku koja je neodrživa na duži rok pošto ona nužno kreiramonetarnu neravnotežu (višak likvidnosti) i pokreće inansijski ili ekonomski bumkoji nužno vodi krizi i krahu. Ali to ne umanjuje značaj slabosti u regulatornomokviru inansijskog sektora, propusta u kontroli nebankarskih inansijskih instituci-janom i kvalitetu složenih inansijskih instrumenata. Srbija, kao i mnoge druge zemlje koje nisu posedovale kontaminirane i rizičnederivate, bila je pošteđena udara primarne inansijske krize. U skladu sa raširenimmišljenjem o relativno malim očekivanim sekundarnim efektima krize, koje je do-miniralo sve do septembra 2008, mislili smo da nas kriza neće pogoditi. Početnioptimizam pokazao se potpuno neopravdanim. Potres koji urušio vrh inansijskepiramide na Volstritu izazvao je “ inansijski cunami” koji se širi po celom svetu. Stra-ni kapital se panično povlači, berze akcija beleže drastičan pad, pristup novim me-đunarodnim kreditima je drastično sužen, marže na hartije od vrednosti i kredite suutrostručene. Sekundarni efekti krize u realnom sektoru proizvode veoma široke ibolne efekte na zemlje koje nisu imale aktivnog učešća u inicijalnoj inansijskoj krizi. 9
  8. 8. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Gra ikon 2: Bum na tržištu nekretnina SAD veštački izazvan niskim kamatnim stopamaBrzi ekonomski rast i snažna makroekonomska pozicija nisu dovoljni da se prevla-daju efekti drastičnog smanjenja likvidnosti, pada tražnje i negativnih očekivanja. Za razliku od primarne inansijske krize, krivca za sekundarnu krizu nije lakonaći pošto na nivou međunarodnog inansijskog sistema ne postoje jasno de inisanistabilizatori ni institucije zadužene da spreče panični strah i stampedo povlačenjana znak ozbiljne krize. PROGRAM VLADE SRBIJE: ODGOVOR NA IZAZOVE KRIZE Vlada Srbije je neposredno posle erupcije krize na Volstritu počela pregovoresa MMF-om o novom stend-baj (stand by) aranžmanu kojim se predviđa odgovor naizazove globalne inansijske i ekonomske krize i pripremu osnove za nastavak odr-živog realnog rasta dohodaka. Osnovna logika programa1 je sledeća. Srpska privreda je tokom poslednjih nekoliko godina beležila snažan eko-nomski rast praćen umerenom in lacijom i velikim trgovinskim i tekućim de icitom.Sve do druge polovine 2008. godine ukupan priliv ino- inansiranja (doznaka, kapita-la i kredita) bio je više nego dovoljan da se pokriju ovi de iciti i obezbedi stalan rastdeviznih rezervi uz umerenu apresijaciju kursa. Relativno solidna makroekonom-ska pozicija, velike inansijske i devizne rezerve i skoro potpuno odsustvo rizičnih 1 MMF (2008), 10
  9. 9. EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSIi kontaminiranih inansijskih instrumenata (derivata) davali su Srbiji dobru zaštituod inicijalnih udara globalne inansijske krize. Očekuje se da će drugi talas globalne inansijske i ekonomske krize predstav-ljati mnogo veći izazov za Srbiju. Pad doznaka i direktnih investicija i otežani pristupinostranim kreditima zaoštriće probleme inansiranja eksterne neravnoteže i vršićestalni pritisak na devizne rezerve. Novonastala situacija traži mnogo snažnije mereekonomske politike da bi se trajno obezbedila makroekonomska i inansijska stabil-nost kao fundamentalni preduslov budućeg oživljavanja ekonomskog rasta. Polazećiod ove osnovne logike program se zasniva na sledeća četiri stuba: • Jačanju iskalne politike, • Nastavljanja obazrive monetarne politike, • Unapređenju sistema reagovanja na buduće krize i poremećaje, i • Ubrzavanju (i kompletiranju) strukturnih reformi. U poređenju sa standardnim paketom mera za reagovanje na globalnu svet-sku krizu (videti Tabelu 1), program Vlade Srbije karakterističan je pre svega podosta restriktivnoj iskalnoj i nešto manje restriktivnoj monetarnoj politici. U iskalnoj sferi program predviđa de icit od samo 1.5-1.75% BDP, što je ot-prilike polovina de icita dozvoljenog po Mastriht kriterijumima pravljenim za stan-dardne situacije pre ove globalne krize. Očigledno odsustvo anticiklične iskalneekspanzije objašnjava se time što je iskalna pozicija već bila prociklična (tj. ekspan-zivna) od 2006. godine i što se očekuju teškoće u obezbeđivanju budžetskog inan-siranja. Da bi se u okviru ovako tesne iskalne pozicije obezbedila sredstva za inačepreko potrebnu infrastrukturu, program takođe pretpostavlja usporeniji nominalnirast plata u javnom sektoru i penzija. Od monetarne politike se pre svega očekuje smanjenje in lacije i održava-nje plivajućeg kursa (uz ograničene intervencije NBS na međubankarskom tržištu).Novi okvir monetarne politike (ciljane in lacije) postepeno se uhodava, uključujućiprelazak sa “cena na malo” na “potrošačke cene” kao meru ciljane in lacije. Od NBSse očekuje da bude spremna da leksibilno prilagođava svoju poziciju razvoju doga-đaja u uslovima neizvesnog ekonomskog okruženja, naslanjajući se, između ostalog,na jasan okvir za praćenje inansijskih rizika i de inisanje planova reagovanja nanepovoljne događaje u cilju očuvanja inansijske stabilnosti. Primećene su brojne slabosti na strani ponude u Srbiji koje je potrebno ot-kloniti da bi se oživeo ekonomski rast i hvatao korak sa nivoom dohotka u EU. Pro-gram jedino predviđa ubrzavanje programa strukturnih reformi usmeren pre svegana privatizaciju, restrukturizaciju ili likvidaciju državnih ili društvenih preduzeća,kao i smanjivanje troškova poslovanja kako bi se povećao udeo još uvek slabog pri-vatnog sektora. Osnovni rizici su dalje pogoršanje uslova u spoljnoj trgovini i me-đunarodnom inansiranju, bilo zbog produbljavanja svetske krize ili zbog dopunskihrestriktivnih mera koje mogu natprosečno da pogode Srbiju. Primećeno je značajnoprisustvo direktnih pozajmica preduzeća iz inostranstva koje na kraju 2008. godineprema podacima NBS premašuju $15 milijardi i predstavljaju potencijalni izvor i-nansijskih rizika u uslovima krize. 11
  10. 10. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Tabela 1: Odgovor na krizu: standarni paket mera Tokom poslednjih 12 meseci iskristalisale su se sledeće zajedničke karakteristi-ke standardnih paketa mera: 1. Pragmatski sadržaj interventnog paketa: Svi interventni paketi uključujupragmatsku kombinaciju monetarne i iskalne politike, ali i mere dograđivanja regu-latornih i širih institucionalnih aranžmana za inansijska tržišta i instrumente da bi sepovratilo poverenje investitora. Za Srbiju je kompletiranje reformi i institucionalniharanžmana posebno važno. 2. Unaprediti koordinaciju: Pitanje koordinacije ekonomske politike na naci-onalnom i globalnom nivou postavlja se u oštrom vidu. U odsustvu koordinacije (sa-radnje) učesnici sistematski biraju lošije rešenje. To bi parlamentarne stranke u Srbijitrebalo da znaju i destruktivni politički rat zamene koordinacijom između zakonodav-ne, izvršne i monetarne vlasti. 3. Obezbediti neophodan nivo likvidnosti: Na prvom mestu je gašenje poža-ra inansijske krize i zaustavljanje negativnih posledica kolapsa likvidnosti usled pa-ničnog povlačenje banaka i investitora. Pored ozbiljnih injekcija likvidnosti na nacio-nalnom nivou, MMF je na globalnom nivou obezbedio 250 milijardi dolara za podrškulikvidnosti putem novog instrumenta (Short-Term Liquidity Facility). Očigledno je daNBS ima obavezu da obezbedi potreban nivo likvidnosti i poseduje neohodne instru-mente da to ostvari. 4. Podržati restrukturizaciju inansijskog sektora i preokrenuti očekivanja:Ključne mere su preuzimanje rizične aktive, pomoć u rekapitalizaciji banaka (koje su većočistile svoje knjige) i obezbeđenje adekvatnog sistem garancija (uključujući osiguranjaštednih uloga). Pošto su nepoverenje i neizvesnost bitne dimenzije ove krize, neophodnoje da se saopste pravila igre i najvećoj mogućoj meri izbegnu nejasnoće oko mera kojese preduzimaju. Glavna provera uspešnosti ove mere je promena ponašanja investitorai stanovništva (kod kuće i u dijaspori odakle u zemlju stiže zmašna suma doznaka). Po-seban značaj ima osiguranje depozita (štednih uloga). Štediše nisu investitori. Oni ulažusredstva očekujući iksnu kamatu i nulti rizik. Štedni depoziti su ugaoni kamen kreditnogpotencijala bankarskog sistema, osigurana vrednost uloga mora da bude dovoljno visokada ne provocira paničnu reakciju stediša u slučaju krize. 5. Održati i podržati ekonomski rast: U uslovima ove krize dometi monetar-ne politike brzo su iscrpljeni bez pravih efekata na domaću tražnju. Većina analitičara(nezavisno od prethodnih teorijskih ubeđenja) počela je da govori o neophodnosti pa-ralelnog, koordinisanog i efektivnog iskalnog stimulusa. Na globalnom nivou se govorise o ukupnom iskalnom stimulusu od oko 2% svetskog GDP-ja pri ovom nivou padaoutputa. Uslov je da bude ciljno usmeren i da ga preduzimaju zemlje koje imaju dovo-ljan iiskalni prostor za zaduživanje. Kod nas su mišljenja oštro podeljena: Jedni su bezrezervno za što veći i razu-đeniji iskalni stimulus, a drugi sasvim protiv. A rešenje je kao obično negde u sredini.Ja sam protiv ex ante odricanja od korišćenja iskalnog stimulusa, ali sam podjednakoprotiv neodgovornog korišćenja ovog instrumenta (kako po obimu tako i po nameni).Svaki dinar (evro ili dolar) iskalne ekspanzije za kojim danas posegnemo biće sutrajavni dug koji ćemo morati da vratimo (sa kamatama). Zato, unutar obima moguće iskalne ekspanzije, moramo pažljivo da merimo koliki ćemo i kakav iskalni stimulusda odaberemo. 12
  11. 11. EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI 6. Smanjiti dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva: Pored po-stojećih socijalnih programa, očekivani porast iskalnih rashoda bi mogao da budeusmeren na pojačanu socijalnmu zaštitu i prioritetnu infrastrukturu od presudnogznačaja za dugoročni održivi i socijalno inkluzivni ekonomski rast, uključujući investi-cije u znanje i čiste tehnologije. 7. Ukloniti ključne institucionalne izvore krize: Na nešto duži rok potrebnoje (u skladu sa detaljnim preporukama G20) proširiti i pojačati kontrolu inansijskihinstitucija, značajno unaprediti računovodstvene standarde za utvrđivanje bonitetapojedinih inansisjkih instrumenata, i upotpuniti i osavremeniti regulativu inansisjkihtržišta. STVARNA, NAMETNUTA I FIKTIVNA OGRANIČENJA Okvirni program mera Vlade (Vlada Republike Srbije 2008) veoma otvorenoidenti ikuje niz stvarnih ograničenja sa kojima je Srbija suočena u uslovima global-ne ekonomske krize (tj. pada proizvodnje i svetske trgovine) i drastično smanjenelikvidnosti na svetskim inansijskim tržištima: • ukupna domaća potrošnja koja premašuje proizvodnju i generiše • visoke de icite spoljne trgovine i tekućeg bilansa neodržive u uslovima • pada izvozne tražnje i pojačane uvozne ponude, • manjeg priliva direktnih stranih investicija, • smanjene raspoloživosti inostranih kredita preduzećima (posebno onih koja su povlačena preko stranih banaka), • relativno ograničenih (i opadajućih) deviznih rezervi, i • visokih kamatnih stopa. Drugim rečima, stvarna ograničenja su: (a) nedovoljna e ikasnost, produktiv-nost i konkurentnost domaće privrede koja generiše neodržive spoljne de icite, i (b)nisko poverenje države na svetskim inansijskim tržištima da bi mogla kredibilno ipo konkurentnim uslovima da se zaduži do standardnih limita datih npr. u Mastrihtkriterijumima. Ova ograničenja je moguće otklanjati na srednji i dugi rok, ali se teš-ko mogu menjati na kratak rok. Istovremeno, na ovim suštinskim ograničenjima počivaju neka nametnutaograničenja. Tako se nisko poverenje i ograničeni kreditni rejting Srbije prevodi uoštro iskalno ograničenje koje, zatim, eliminiše mogućnost korišćenja iskalnog sti-mulusa na koji s pravom računaju privrede koje imaju bolji kreditni rejting. To štojavni dug Srbije trenutno ne prelazi 33% BDP i nastavlja da pada samo marginalnopoboljšava njenu poziciju u očima MMF-a i agencija koje ocenjuju kreditni rejting ze-malja. Drugim rečima, Srbija će moći da računa samo na veoma ograničene podsti-cajne mere koje su već ušle u postojeći budžet ili će se tek pojaviti u slučaju prihodaod novih privatizacija. 13
  12. 12. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Nametnuta ograničenja su, dakle, niski iskalni de icit, restriktivna iskalnai monetarna politika i izuzetno niska ciljna vrednost javnog inostranog duga (33%na početku programa i samo 21% na kraju projektovanog petogodišnjeg perioda).To bi bilo tri puta niže od limita koji poštuju zemlje članice EU. To je cena niskogpoverenja. Pored ove dve vrste ograničenja u programu i, još više njegovoj primeni, pri-sutna su i iktivna ograničenja. Jedno iktivno ograničenje je stabilnost nominalnogdeviznog kursa. Iako se devizni kurs slobodno formira (odnosno pliva pod blagimuticajem NBS) i formalno ne predstavlja ograničenje u programu Vlade, očigledno jeda postoji snažno izražena politička preferencija da se maksimalno čuva vrednostdomaće valute u okviru realno raspoloživih deviznih rezervi i priliva kapitala. Padrezervi NBS od skoro $2.4 milijarde tokom 2008. godine i politički apeli da se na svenačine poveća devizni priliv i spreči dalje padanje valutnog kursa najrečitije o tomegovore. Očigledno je da su iktivna ograničenja nekad jača od realnih i nametnutih. Obzirom da je prema MMF-u (IMF 2008) klizanje kursa tokom poslednjih me-seci više nego nadoknadilo realnu apresijaciju od 20% zabeleženu u periodu 2006-2008, i da spoljnotrgovinski tokovi zabeleženi u poslednjem kvartalu 2008. godinemnogo više odražavaju kretanje svetskih cena i tražnje nego kursa, realno je oče-kivati da će Vlada i NBS, nezavisno od eksplicitno i implicitno preuzetih obaveza ustend-baj programu, činiti sve što mogu da održe ne samo stabilan već i manje-višenepromenljiv kurs na postojećem nivou. Da li će u tome uspeti najviše zavisi odgrupnog ponašanja domaćih preduzeća, poverenja građana i inostranih investitora.Jedno je sigurno, podržavanje i apresiranje kursa dinara privlačenjem spekulativnihpriliva inostranih sredstava putem visokih kamata dosta je skupo i, još važnije, nijeodrživo na duži rok. Slično iktivno ograničenje predstavlja rast penzija i plata u javnom sektoru. Konačno, paralelno sa iktivnim ograničenjima u Srbiji često nailazimo i naparadokse ponašanja i ekonomske politike koji bi trebalo da su prevladani u ranimgodinama tranzicije tokom stare Jugoslavije. Jedan paradoks je da regulisane ili kontrolisane cene rastu brže od opšte in- lacije, i to u uslovima kada svetske cene odgovarajućih sirovina beleže primetan padpre svega zbog globalne krize i pada tražnje. Primer: minimalni pad cena naftnihderivata u vreme kada su svetske cene nafte beležile ogroman pad, odnosno nedavnirast cena naftnih derivata u vreme kad svetske berzanske cene i maloprodajne cenestagniraju ili beleže minimalni rast. Drugi paradoks je da u uslovima krize, pada dohodaka, kontrakcije kredita idepresijacije kursa potrošačka tražnja ostaje visoka, nastavljaju se in latorni pritisci,a trgovinski de icit raste. Očigledno je da faktori koji dominantno određuju ponaša-nje potrošača u drugim tržišnim privredama i u Srbiji nisu isti. U standardnim tržišnim uslovima četiri faktora koji dominantno određuju po-našanje potrošača svi deluju u istom pravcu i vode padu potrošnje: • Pad bogatstva (usled pada cena nekretnina i pada vrednosti akcija) i pad dohodaka direktno vode smanjenju potrošnje. 14
  13. 13. EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI • Teži dostup potrošačkim kreditima i više kamatne stope (uvećane za nove rizike) takođe direktno smanjuju potrošnju, posebno trajnih potrošnih dobara. • Visoki stepen neizvesnosti (od gubitka posla, do očekivanog pada vred- nosti kuće ili investicija) podiže preventivnu štednju i posredno smanjuje potrošnju. • Očekivani pad cena dovodi to taktičkog odlaganja potrošnje. U Srbiji isti faktori utiču na ponašanje potrošača, ali pravac i intenzitet dejstvanije uvek isti. • Efekat pada bogatstva je mnogo manji. • Visoki steepen neizvesnosti ne vodi nužno rastu preventivne štednje. • Umesto očekivanog pada cena nekad je realno očekivati rast cena (poseb- no uvoznih proizvoda u uslovima depresijacije domaće valute) što može da vodi rastu potrošnje umesto padu potrošnje. LITERATURA1. Gramlich, Edward M., (2007) Subprime Mortgages: America’s Latest Boom and Bust, Urban Institute Press.2. IMF (2008), Republic of Serbia: Request for a Stand-By Arrangement, December 30, 2008.3. Reinhart, Carmen M. i Kenneth S. Rogoff, (2008) Is the 2007 U.S. Sub-Prime Fi- nancial Crisis So Different? An International Historical Comparison, (January 2008). NBER Working Paper No. W13761.4. Republic of Serbia (2008): Letter of Intent, Memorandum of Economic and Fi- nancial Policies, and Technical Memorandum of Understanding, IMF, December 25, 2008.5. Rodrik, Dani (1999), The New Global Economy and Developing Countries: Ma- king Openness Work, Overseas Development Council, Washington, D.C.6. Spilimbergo A., S. Szmanskz, O. Blanchard I C. Cottarelli (2008), Fiscal Policy for the Crisis, IMF, SPN/08/01, December 2008.7. Strauss-Kahn, Dominique, (2008), Lessons from the Financial Market Crisis: Pri- orities for the World and for the IMF, Managing Director of the IMF, ICRIER, New Delhi, India February 2008.8. Strauss-Kahn, Dominique, (2009), State of the Global Economy, Speech of the Managing Director of the IMF at the 44th SEACEN Governorsć Conference, Kuala Lumpur, Malaysia, February 7, 2009.9. Taylor, John B., The Financial Crisis And The Policy Responses: An Empirical Analysis Of What Went Wrong, Working Paper 14631, (2008), http://www.nber. org/papers/w14631 15
  14. 14. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA10. Vlada Republike Srbije (2008), Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije: Okvirni program mera, Beograd.11. Vujović, Dušan: Globalna inansijska kriza: poruke i pouke za kasne tranzicione privrede, KBF 2008, SES, Beograd (2008). Biografija Dušan Vujović je diplomirao 1974. magistrirao 1977, a doktorirao 1984. na Ekonomskom fakultetu u Be- ogradu. Postdoktorske studije je završio 1990. na Berkli Univerzitetu, SAD. Od 1975-1992. radio je na Ekonom- skom fakultetu u Beogradu (kao asistent, docent i van- redni profesor). Od 1985-1992. je radio kao rukovodilac projekta makroeokonomskog modeliranja u Institutu za statistiku, SZS. Od aprila 1992. do oktobra 2001. radio u operativnom delu Svetske banke na nizu obrazovnih, analitičkih, investicionih i strukturnih projekata, uklju- čujući poziciju rukovodioca makroekonomskog tima za Ukrajinu. Od oktobra 2001. do juna 2003. nalazio se na po- ziciji predstavnika naše zemlje u Svetskoj banci, a odjuna 2003. na poziciji predstavnika Svetske banke u Kijevu i menad`era programa zaUkrajinu. Trenutno se nalazi na poziciji glavnog ekonomiste (Lead Economist) u ne-zavisnoj grupi za ocenu rada Svetske banke (Independent Evaluation Group), glav-nog urednika časopisa Finansije i redovnog profesora na Fakultetu za ekonomiju, inansije i administraciju u Beogradu. Objavio je više knjiga i članaka u vodećim do-maćim i svetskim stručnim časopisima na teme institucionalnih reformi, privrednograzvoja, makroekonomske analize i modeliranja, iskalne i poreske politike, oceneinvesticionih projekata, inansijskog sektora, konkurentnosti i druge. 16
  15. 15. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZEHOW TO IMPROVE SERBIAN COMPETITIVENESS UNDER PRESSURE OF ECONOMIC CRISIS Nebojša Savić, Marija Džunić, Branka Drašković i Miloljub Albijanić FEFA – Fakultet za ekonomiju, inansije i administraciju, Beograd Rezime Privreda Srbije je ušla u grupu zemalja čiji je razvoj vođen unapređenjem e ikasnosti, a ključni faktor takvog razvoja su nove investicije. Ona mora povećati svoju konkurentnost tako da uđe u krug 40 najkonkurentnijih ze- malja. Da bi se taj cilj ostvario potrebno je delovati i na makroekonomskom i na mikroekonomskom planu kako bi se stvorio povoljan investicioni am- bijent za ulaganja. Pod pritiskom globalne ekonomske krize ključni pravci unapredjenja konkurentnsoti su ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu uz istovremeno unapredjenje stateškog menadžmenta i liderstva. Ključne reči: rast, razvoj, konkurentnost, tranzicija, in lacija, stabiliza- cija, prestrukturiranje, FDI, klaster, obrazovanje, inovacija, liderstvo, me- nadžment, strategija Abstract Currently Serbian economy is in the stage of ef iciency-driven economy. Key factors for prosperity in this phase are new investments. On this road Serbia should improve its competitiveness so to join the club of 40 the most competitive countries in the world. Globally, it needs two simulta- neous activities: irst, to establish sustained macroeconomic stability and second, deep microeconomic reforms, both with common goal to impro- ve investment climate in the country. Under pressure of global economic crisis key paths to improve competitiveness are investments in education and infrastructure simulatneously with improvement of strategy and le- adership. Key words: growth, development, competition, transition, in lation, sta- bilization, restructuring, FDI, cluster, knowledge, innovation, leadership, management, strategy 17
  16. 16. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA UVOD Ovaj rad je posvećen povećanju konkurentnosti srpske privrede u uslovimaekonomske krize koja nameće potrebu uspostavljanja novog pristupa upotrebe ras-položivih resursa. U prvom delu rada analiziraćemo konkurentnost srpske privredeu svetu, u drugom ukazati na promene do kojih dolazi u metodologiji ocene kon-kurentnosti zemalja, a u trećem dati preporuke za unapređenje konkurentnosti uuslovima ekonomske krize. Ovde treba navesti da je tema konkurentnosti, kao svetski hit u ekonomiji imenadžmentu danas, preuzela primat u odnosu na druge teme. Otuda je i nekadaš-nja podela na makroekonomske i mikroekonomske teme izbledela. Kao što ćemovideti u prvom delu rada, pri analizi savremenih svetskih trendova u teoriji kon-kurentnosti nije moguće analizu deliti ili izolovati na makro ili mikro deo jer onamora biti sveobuhvatna. Isto tako u delu u kome se analizira nivo konkurentnosti pozemljama, vodeći svetski autoriteti su tu analizu utemeljili na nizu parametara kojiobuhvataju i sintetišu i makroekonomske i mikroekonomske pokazatelje. Drugimrečima, analiza konkurentnosti i teorija konkurencije su fenomeni koji podrazume-vaju sveobuhvatnu, odnosno integralnu ekonomsku analizu i ekspertizu. Bolji rang i ocena ali i dalje nizak nivo konkurentnosti Srbija u globalnom izveštaju o konkurentnosti. - Kao što smo više puta nakopaoničkim skupovima ukazali,1 ponovićemo i ovaj put - konkurentnost nije »igrasa nultom sumom« u kojoj se unapređenje konkurentnosti jedne zemlje, nekog re-giona ili pojedinačne irme ostvaruje pod uslovom slabljenja konkurentnosti nekedruge zemlje, nekog drugog regiona ili na račun neke druge irme. Pitanje nivoa kon-kurentnosti je mnogo šire i ima daleko veće mogućnosti izbora!!! Ovogodišnji Izveštaj o konkurentnosti (The Global Competitiveness Report -GCR) koristi Growth Competitiveness Index (GCI) kao osnovni, i na bazi njega je izvr-šeno rangiranje i ocenjivanje zemalja. Ranije korišćeni drugi indeks, Indeks poslov-ne konkurentnosti (Business Competitiveness Index – BCI) nije zvanično objavljenali je umesto toga objašnjena nova metodologija koja će se primenjivati od sledećegodine.2 Detaljnu analizu metodologije GCI dali smo u dva poslednja rada za ovaj Fo-rum i nećemo je sada ponavljati. Globalni ekonomski trendovi su se tokom 2008. bit-no promenili. Rast cena energenata i hrane, kriza na međunarodnom inansijskomtržištu i usporavanje privredne aktivnosti u najrazvijenijim zemljama nametnule susvim državama i poslovnim ljudima nove izazove. U tim uslovima značaj ekonom- 1 Vidi npr: Savić, N., mart 2008, „Konkurentnost srpske privrede“, Kopaonik biznis forum,SES, Beograd i Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, Miločerskiekonomski forum, SES i SECG. 2 Porter, M. E. and K. Schwab, eds., 2008, Global Competitiveness Report 2008-2009, Pal-grave Macmillan. 18
  17. 17. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEskih politika koje podržavaju KONKURENTNOST, bez obzira na tip šokova kojimasu izloženi, od presudnog je značaja u pogledu obezbeđenja zdravih ekonomskihperformansi u budućnosti.3 Zavisno od nivoa GDPpc zemalje su razvrstane u tri grupe: privrede vođenefaktorima razvoja (factor-driven), privrede vođene e ikasnošću (ef icency-driven),kojoj pripada i Srbija, i privrede vođene inovativnošću (innovation-driven.) Tabela 1. Globalni indeks konkurentnosti (GCI) 2008. 2007. 2006. 2005. 2004. Zemlja Rang Rez Rang Rez Rang Rez Rang Rez Rang SAD 1 5.74 1 5.67 1 5.80 2 5.81 2 Švajcarska 2 5.61 2 5.62 4 5.54 8 5.46 8 Danska 3 5.58 3 5.55 3 5.55 4 5.65 5 Estonija 32 4.67 27 4.74 26 4.82 20 4.85 20 Češka 33 4.62 33 4.58 31 4.67 38 4.42 40 Slovenija 42 4.50 39 4.48 40 4.48 32 4.49 33 Slovačka 46 4.40 41 4.45 37 4.54 41 4.31 43 Mađarska 62 4.22 47 4.35 38 4.49 39 4.38 39 Turska 63 4.15 53 4.25 58 4.14 66 3.68 66 Hrvatska 61 4.22 57 4.20 56 4.16 62 3.74 61 Rumunija 68 4.10 74 3.97 73 3.98 67 3.67 63 Bugarska 76 4.03 79 3.93 74 3.98 58 3.83 59 Crna Gora 65 4.11 82 3.91 87 3.69 85 3.38 89 Srbija 85 3.90 91 3.78 87 3.69 85 3.38 89 Makedonija 89 3.87 94 3.73 84 3.81 85 3.26 84 BIH 107 3.56 106 3.55 82 3.82 95 3.17 81 Albanija 108 3.55 109 3.48 98 3.56 100 3.07 Izvor: GCR, različiti brojevi. Po nivou GDPpc u tekućim cenama sa 5.600 US$ Srbija zauzima oko 65. mestau uzorku 134 zemlje. Srbija bi trebalo da bude po nivou konkurentnosti rangira-na oko 65. mesta. Nažalost, rang Srbije je znatno lošiji i nalazi se na 85. mestu.To znači da je nivo GDPpc Srbije, iskazan po tržišnom kursu, znatno povoljniji odnjenog nivoa konkurentnosti. U tabeli 1. prikazani su rangovi zemalja prema GCI. Srbija je svoje ocene uposlednje tri godine popravljala i ostvarena ocena u 2008. iznosi 3,90; rang koji jeostvaren sa tom poboljšanom ocenom omogućio je Srbiji da prekine višegodišnju 3 Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2008, „The Global Com-petitiveness Index: Prioritizing the Economic Policy Agenda“, u: Global Competitiveness Report2008-2009, The World Economic Forum, s. 3-41. 19
  18. 18. STUDIJE I ISTRAŽIVANJAtendenciju pogoršanja položaja, tako da je sa prethodnog 91. mesta sada rangiranakao 85. Do ovog poboljšanja je došlo zahvaljujući činjenici da je Srbija, s jedne strane,poboljšavala svoju ocenu, a s druge strane, da je došlo do usporavanja tempa una-pređenja kod drugih. Pogledajmo sada kakav je rang Srbije po komponentama GCI (vidi tabelu 2): • u segmentu bazičnih potreba Srbija je ostvarila ocenu 4,15, koja je niža od prošlogodišnje, 4,19, što je dovelo i do pada ranga na 88. mesto u odnosu na prošlogodišnje 78. mesto; • kod komponente e ikasnosti poboljšani su i ocena i rang; prošlogodišnja ocena je iznosila 3,56 a ovogodišnja iznosi 3,82, dok je rang poboljšan sa 88. na 78. mesto, pri čemu je najlošiji rezultat postignut u uporištima veli- čine tržišta – 3,59 i tehnološke pripremljenosti – 3,45 i • u pogledu inovativnosti Srbija je zadržala ocenu – 3,30, ali uz pad ranga sa 88. na 91. mesto. Tabela 2. Komponente GCI u 2008. Zemlja i njen Bazične potrebe Efikasnost Inovativnost rang po GCI Rang Rezultat Rang Rezultat Rang Rezultat 1. SAD 22 5.50 1 5.81 1 5.80 2. Švajcarska 2 6.14 8 5.35 2 5.68 3. Danska 4 6.14 3 5.49 7 5.37 32. Estonija 30 5.27 26 4.73 40 4.06 33. Češka 45 4.85 28 4.67 25 4.37 42. Slovenija 38 5.13 37 4.45 33 4.15 41. Slovačka 50 5.64 34 4.46 52 3.84 62. Mađarska 64 4.43 48 4.31 55 3.75 63. Turska 72 4.34 59 4.10 63 3.70 61. Hrvatska 49 4.69 62 4.08 62 3.70 68. Rumunija 87 4.15 54 4.18 75 3.53 76. Bugarska 82 4.20 65 4.05 92 3.30 85. Srbija 88 4.15 78 3.82 91 3.30 89. Makedonija 68 4.42 92 3.58 105 3.16 107. BIH 98 3.93 102 3.42 129 2.80 108. Albanija 100 3.89 99 3.44 130 2.74 Izvor: GCR 2008-09, s. 12-13. Srbija u Lisabonskom izveštaju. – U martu 2000. Evropski savet je na sa-mitu šefova država i vlada u Lisabonu utvrdio 10-godišnji program pretvaranja EUu najkonkurentniji i najdinamičniji, na znanju zasnovan, prostor u svetu koji će sekarakterisati održivim ekonomskim rastom uz sve veće zapošljavanje i socijalnu 20
  19. 19. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEkoheziju. To je poznato kao Lisabonska deklaracija. Njena suština je u unapređe-nju evropske produktivnosti i konkurentnosti putem različitih političkih inicijativai ostvarivanjem brojnih ciljeva koji uključuju: informatičko društvo, evropski R&Dprostor, razvoj prijateljskog poslovnog okruženja, jedinstveno tržište, uspostavljanjee ikasnog i integrisanog inansijskog tržišta, izgradnja društva znanja, generisanjenovih radnih mesta itd. Da bi se uspešno pratili rezulatati na ovom planu WEF svake dve godineobjavljuje izveštaje o napretku ekonomskih reformi po osam kriterijuma de inisanihDeklaracijom. Pogledajmo sada gde se u tim procesima nalazi Srbija.4 Na vrhu lestvice se na-laze: 1. Švedska sa ocenom 5,71, 2. Danska 5,64 i 3. Finska 5,64 dok se na dnu nalaze:25. Rumunija 3,84, 26. Poljska 3,76 i 27. Bugarska 3,68. Poređenja radi navodimo re-ferentne ocene za: SAD 5,44, EU27 4,73, Istočnu Aziju 5,26, EU15 5,07 i EU12 4,31. Kada se radi o zemljama koje teže ulasku u EU ovaj izveštaj je analizirao 16zemalja među kojima je i Srbija.5 Na čelu te grupe zemalja nalazi se Hrvatska saocenom 4,10, slede Crna Gora 3,96, Azerbejdžan 3,88, Turska 3,82, Rusija 3,82, paredom Kazahstan, Ukrajina, Gruzija, Makedonija i Moldavija, pa Srbija sa 3,44; ovaocena je bolja od one koja je ostvarena 2006. - 3,14. Po komponentama Srbija imanajbolji rang po razvoju informatičkog društva (rang 5, ocena 3,20), zatim razvojumrežnih industrija (7, 3,82) i inovacijama i R&D (8, 3,00). Najlošije rezultate Sbijaostvaruje po poslovnom okruženju (14, 3,89), liberalizaciji (13, 3,62) i održivostirazvoja (13, 2,65). U odnosu na 2006. Srbija je ostvarila poboljšanje ocena po svimkomponentama. Zbog ovakvih performansi kako u globalnom izveštaju o konkurentnosti takoi u izveštaju o ostvarivanju lisabonskih kriterijuma pred Srbijom se nalazi veomaodgovoran ali i izazovan zadatak bitnijeg popravljanja položaja i unapređneja kakokonkurentnosti tako i reformi na putu evropskih integracija. Novine u metodologiji6 Kao što je i bilo najavljeno prof. Porter sa saradnicima je u ovogodišnjem izve-štaju o konkurentnosti detaljno objasnio koncept novog indeksa globalne konkuren-tnosti (New Global Competitiveness Index – NGCI) i njegovu metodologiju. NGCI jeintegrisan indeks, koji zamenjuje do sada prisutna dva indeksa. NGCI je koncentri-san na determinante nivoa produktivnosti privrede jer je produktivnost ključni no-silac nacionalnog prosperiteta. Prosperitet se najbolje de iniše preko produktivnosti(vrednost dobara i usluga koje su proizvedene po jedinici raspoloživih nacionalnih 4 Blanke, J. and T. Geiger, 2008, The Lisabon Review 2008 – Measuring Europe’s Progressin Reform, World Economic Forum. 5 Ibid, s. 11. 6 Prema: Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New Global CompetitiveIndex“, 2008, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, Palgrave,s. 43-63. 21
  20. 20. STUDIJE I ISTRAŽIVANJAresursa – rada, kapitala i prirodnih resursa). Otuda produktivnost zavisi kako odvrednosti proizvodnje roba i usluga, iskazanih u tržišnim cenama, tako i od e ikasno-sti sa kojom se oni proizvode. Ovako postavljen koncept produktivnosti omogućavaprivredi da ima i jaku valutu i atraktivne prinose na kapital iz čega onda sledi i visokživotni standard i visoke plate. Globalizacija je delovala na povećanje prinosa po osnovu rasta produktivnostiotvarajući nova ogromna tržišta za one zemlje koje su bile konkurentne. Istovreme-no, globalizacija je delovala na povećanje troškova zbog niske produktivnosti, suža-vala je mogućnosti održavanja nisko produktivnih kompanija i smanjila je moguć-nost ostvarivanja visokih zarada za manje obrazovane radnike. Otuda ključni izazovunapređenja konkurentnosti jeste upravo unapređenje produktivnosti.7 Ekonomistise dugo bave identi ikovanjem ključnih faktora podizanja produktivnosti, odnosnoprosperiteta, a u tom sklopu poslednjih godina najveći fokus je stavljen na ulogu zna-nja i sistema obrazovanja, kako akademskih znanja tako i menadžerskih veština. NGCI predstavlja dalje pojačavanje veze između makroekonomskih i mikro-ekonomskih elemenata konkurentnosti. Makroekonomski faktori deluju indirektnona produktivnost irmi i kao takvi su potreban ali ne i dovoljan uslov za povećanjeproduktivnosti. U NGCI nalaze se dve šire oblasti makroekonomske konkurentnosti:(i) makroekonomska politika (MP – monetarna i iskalna politika) i (ii) društvenainfrastruktura i političke institucije (SIPI - bazični ljudski kapaciteti, političke insti-tucije i pravna država). Tako je uspostavljena ravnoteža između značaja makroeko-nomskih politike i nivoa razvijenosti institucija.8 Mikroekonomski faktori deluju direktno na produktivnost irmi. U taj processu uključeni svi nivoi države, kompanije, akademske institucije i brojne poslovneasocijacije i druge mešovite grupe organizovane u cilju olakšavanja poslovanja. Greš-ke u politici konkurentnosti često nastaju zbog političke ideologije – npr. „desnica“uvek brani niže poreze i traži više privatizacije, a „levica“ zagovara veće investicije uobrazovanje i infrastrukturu, veće izdatke za socijalnu politiku... NGCI de iniše dve, odnosno tri, šire oblasti mikroekonomske konkurentnosti:(i) osmišljenost poslovanja kompanija i (ii) kvalitet poslovnog okruženja, dok je (iii)stanje razvoja klastera (agglomeration economics) koncepcijski uključen ali se treti-ra na različit način od prethodna dva. Osmišljenost poslovanja kompanija, iskazana stratgijama i operativnim prak-sama je oblast koja je bila u velikoj meri zapostavljena u tradicionalnoj literaturio ekonomskom rastu. Produktivnost zemlje je konačno određena produktivnošćunjenih kompanija. Privreda ne može biti konkurentna bez kompanija koje poslujukonkurentno. Produktivnost kompanija zavisi delom od osmišljenosti poslovanja kompa-nija, a raste kako se poboljšava operativna e ikasnost i primenjuje globalno najboljapraksa. Ona takođe raste kako kompanija ostvaruje posebnu strategiju, uključujućijedinstvene proizvode. Produktivnost kompanija je takođe pod uticajem strukturekorporativnog upravljanja. 7 Ibid, 43-45. 8 Sachs, J,. 2005, The End of Poverty, Penguin. 22
  21. 21. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Kvalitet poslovnog okruženja ima snažan uticaj na produktivnost kompanija.Strategije produktivnijih kompanija i operativna praksa iziskuju obrazovanije ljud-ske resurse, e ikasniju administrativnu i izičku infrastrukturu, bolje dobavljače, na-prednije istraživačke institucije i intenzivniji konkurentski pritisak. Kvalitetnije poslovno okruženje, uključujući i prisustvo dobro razvijenihklastera, značajno utiče na sposobnosti kompanija da uspešno konkurišu. Klasteripredstavljaju posrednika koji podstiče rast produktivnosti između kvaliteta opštegposlovnog okruženja i nivoa osmišljenosti poslovanja. Klasteri su geografski aglo-merati kompanija, ponuđača, provajdera usluga i ostalih učesnika. Nova klasi ikacija zemalja bazirana je na SIPI podindeksu kao „proxy“-u zaukupno stanje ekonomskog razvoja na bazi podataka za period 2001-07. za sve tripodkomponente (ljudski kapaciteti, vladavina prava i politička stabilnost). Ovo jebitna razlika u odnosu na dosadašnju metodologiju u kojoj je korišćen GDPpc za kla-si ikaciju zemalja. U tabeli 3. dat je pregled pondera po fazama razvijenosti. Tabela 3. Ponderi podindeksa prema fazama razvijenosti Stanja razvoja (%) Podindeks Linearni model (sve privrede) Nisko Srednje Visoko MICRO 0,21 0,35 0,48 0,31 SIPI 0,49 0,42 0,36 0,41 MP 0,30 0,23 0,16 0,28 1,00 1,00 1,00 1,00 Izvor: Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New...“, s. 57. Iz tabele se jasno vidi da na nižim nivoima razvijenosti, najveći značaj ima SIPI(ponder 49%) a onda MP (ponder 30%). Po novoj klasi ikaciji 34 zemlje su svrstaneu visoko razvijene, 19 u srednje i 81 u nisko razvijene zemlje, a toj grupi pripada iSrbija. Podsetimo se da konkurentnost ne zavisi od troškova već od produktivnosti.Preovlađujuće plate u odnosu na konkurentnost čine zemlju više ili manje atrak-tivnom kao investicionu lokaciju. Niske plate mogu biti znak niske konkurentnosti,umesto konkurentske prednosti. Visoke plate, ako su one opravdane visokom pro-duktivnošću, znače da zemlja predstavlja izuzetnu vrednost kao poslovna lokacija. Iako postoji vrlo visoka korelacija rangova zemalja ključne razlike između GCIi NGCI mogu se na sledeći način sumirati:9 1. najveći pojedinačni izvor razlika proističe iz toga što je u NGCI veći ponder dat makroekonomskoj konkurentnosti; makroekonomski faktori, poseb- no institucionalna komponenta, identi ikovani su kao značajan elemenat razlika u dugoročnom prosperitetu i to je uvaženo u NGCI; 2. veličina tržišta je sada kontrolna veličina, a ne faktor konkurentnosti; na- ime, veličina tržišta može imati uticaj na produktivnost i voditi ka prilivu 9 Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New...“, s. 58. 23
  22. 22. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA FDI iznad očekivanog nivoa, posebno kada je tržište jako veliko, ali sama veličina neće biti elemenat favorizovanja; 3. u NGCI se koristi unapređen set indikatora u MP oblasti u poređenju sa sadašnjim metodologijom u makroekonomskom delu; najznačajnija pro- mena je u tome što se stopa štednje neće više uključivati u model jer u uslovima rastuće globalizacije inansijskih tržišta sve je manje realistično da stopa domaće štednje određuje iznos raspoloživog kapitala i 4. u NGCI se mikroekonomske komponente zasnivaju na podacima, tako da će manji ponder imati faktorski uslovi, ali to neće bitnije uticati na konač- ne rangove. NGCI bi trebalo da bolje osvetli odnos između prosperiteta, nasleđa i kon-kurentnosti, omogućavajući zemljama da jasno uoče razliku efekata proisteklih izeksterno datih uslova od efekata koji proističu iz njihovih odluka kakve će politikevoditi. Na ovaj način će biti moguće utvrditi da li makroekonomska ili mikroeko-nomska konkurentnost treba da budu u prvom planu, uz mogućnost utvrđivanjenjihovih jakih i slabih strana. Šta raditi u Srbiji u uslovima ekonomske krize Brojni su izazovi koji se postavljaju pred unapređenje konkurentnosti u Srbiji.Rezervoari njenog unapređenja su svuda oko nas. Ovom prilikom smo se opredelilida posebno istaknemo značaj unapređenja konkurentnosti: (i) razvojem klastera,(ii) unapređenjem obrazovanja i (iii) razvojem liderstva. Konkurentnost, menadžment i klasteri. – Porter ukazuje da se nacije i re-gioni takmiče da ponude najatraktivnije uslove pri čemu i privatni i državni sek-tor imaju svoju različitu ali međusobno povezanu ulogu.10 Konkurentski trendovi usvetu se menjaju, sa globalizacijom tržišta i smanjenjem trgovinskih barijera dolazido primetnih zaokreta u poslovanju i strategiji kompanija. Popularnost vertikalneintegracije opada usled sve veće uloge znanja i veština u procesu podizanja produk-tivnosti i konkurentnosti. U tim okolnostima sve veći broj kompanija se oslanja naoutsourcing i esksternu saradnju. Jedan od osnovnih ciljeva kompanija postalo jejačanje produktivnosti u cilju unapređenja konkurentnosti u regionalnom i global-nom okruženju. Kompanije teže unapređenju svoje produktivnosti u nastojanju daostvare brži razvoj, viši kvalitet i veći pro it. Klasteri nastaju kao odgovor na pritiske koje donosi globalizacija poveziva-njem svih relevantnih subjekata na speci ičnom području na osnovu uzajamnih inte-resa, u cilju poboljšavanja konkurentske prednosti. Prof. Porter de iniše klastere kaogeografski blisku grupu preduzeća i pridruženih institucija u određenom industrij- 10 Porter, M., June 2008, “Regional Competitivness in a Global Economy“, The Summit for Ame-rican Prosperity, The Brookings Institution, Washington. 24
  23. 23. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEskom području/grani, međusobno povezanih prema zajedničkim koristima i kom-plementarnostima.11 Klasteri su nosioci važnih uloga u regionalnoj i globalnoj konkurentnosti i ra-zvoju jer: 1. omogućavaju e ikasniji pristup specijalizovanim resursima, informacija- ma, kadrovima, institucijama, treninzima itd. 2. olakšavaju kooordinaciju aktivnosti unutar preduzeća, kao i među člano- vima klastera 3. stvaraju veće mogućnosti za inovacije 4. stimulišu stalno poređenje performansi i kreiranje uspešnih poslovnih modela, tzv.”najbolje prakse” 5. doprinose komercijalizaciji proizvoda i usluga, izlasku na nova tržišta, kao i osnivanju novih preduzeća… Prednosti klastera za jačanje konkurentnosti su brojne - klasteri između osta-log omogućavaju ekonomiju obima, jer se najčešće formiraju unutar speci ične gra-ne, sličnih lanaca vrednosti, slične su strukture i često prate slične strategije. Kla-steri su rezultat dobrovoljnog udruživanja, i za opstanak i razvoj klastera ne postojenacionalne i regionalne barijere. Kao što za uspeh klastera nije dovoljno samo udruživanje subjekata, tako nipreduzeće samim ulaskom u klaster neće obezbediti bolje poslovanje i veći pro it;uspeh će zavisiti od toga da li su stvorene vrednosti i inovativni potencijal. Snažnalokalna baza, podrška države, kao i kvalitetna struktura i strategija klastera su pre-sudni. Speci ične klaster aktivnosti sastoje se od identi ikovanja tj. „mapiranja“ spe-ci ičnih industrijskih segmenata, poslovnih veza, potrebnih veština i znanja i lanacavrednosti, kako bi se utvrdio razvojni potencijal svakog klastera. Porterove konku-rentske snage ukazuju na osnovu konkurentnosti u industrijskoj grani, njenu atrak-tivnost za investicije i njenu pro itabilnost, pa ih je zato neophodno pravilno sagle-dati pri razvoju strategije.12 Na miločerskom forumu istakli smo značaj stvorene irekon igurisane vrednosti prema ciljnim tržištima (value proposition) i inovativnostu poslovnom modelu i u strukturi lanca vrednosti.13 Na osnovu konkurentske analize grana i utvrđivanja industrijskog i poslovnog„benchmarka“14 generišu se strategijske opcije i stvara akcioni plan za implementa-ciju strategije (važno je istaknuti još jednom značaj BSC-a15 kao merila za prevođenje 11 Porter, M, January 2008, “Clusters, Innovation and Competitiveness - New indings and Im-plications for Policy”, European Cluster Policy, Stockholm. 12 Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, HarvardBusiness Review, s. 79-93. 13 Šire: Vizjak, A., 2007, Pobednici tržišnih niša – perspektive slovenačkih preduzeća uborbi protiv globalne konkurencije, FEFA i Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „KonkurentnostSrbije u regionu“, Miločerski ekonomski forum, SES i SECG. 14 Standard, reper za poređenje, težnja je da se kreira najbolji poslovni model, najbolja praksa. 15 BSC je koncept čiji su tvorci Robert Kaplan i David Norton sa Harvard Business School. Vidi:Kaplan R. S. and D. P. Norton, January 1966, „Using the Balanced Scorecard as a Strategic ManagementSystem“, Harvard Business Review. 25
  24. 24. STUDIJE I ISTRAŽIVANJAposlovne strategije u izvodljive operacije), nakon čega sledi kontinuirana evaluacijai jačanje infrastrukture za podršku razvoju klastera. Konsalting, treninzi i obuke suznačajna podrška za uspešniji razvoj klastera. Za regionalni razvoj Srbije od izuzetnog značaja je podrška razvoju klastera.Podrška države kao i stvaranje klime uzajamnog poverenja u klasteru su neophodnipreduslovi za njihov razvoj. U našem regionu razvijene klastere imaju Slovenija iHrvatska, a glavni klasteri su vezani za građevinsku i automobilsku industriju. Iakou Srbiji postoje klasteri nekoliko godina unazad (auto klaster, klaster informacionihtehnologija i klasteri za razvoj i unapređenje softvera, u industriji plastike i guma,građevinskoj industriji, proizvodnji zdrave hrane...) razvoj klastera kod nas nalazi seu povoju. Srbija predstavlja malo tržište na kome postoje određene konkurentskeprednosti: strateški položaj u regionu i Evropi, relativno obrazovana radna snaga,potencijal za brz rast grana kao što su turizam, poljoprivreda, agroindustrija, kao ipostojanje velikog broja preduzeća u sektoru MSP koja su važni nosioci inovacija ipreduzetništva, i ključni akteri za unapređenje konkurentnosti. Upravo zbog togaSrbija treba da se uključi i u kreiranje regionalno utemeljenih klastera. Unapređenje konkurentnosti preduzeća u Srbiji mora se zasnivati na: razvojukompetencija, inovacija, preduzetništva i MSPa, jakoj tržišnoj orijentaciji i moder-nom liderstvu i menadžmentu. Generalno govoreći teme iz oblasti modernog menadžmenta jesu prisutne usrpskoj poslovnoj javnosti, dok su teme konkurentnosti, inovacija i liderstva zapo-stavljene. Ali, i kada se govori o menadžmentu prisutna je preokupiranost unapre-đenjem operativne e ikasnosti, kratkoročnim povećanjem pro ita, održavanjem iliporastom tržišnog učešća, a zapostavljene su strategije, unapređenje organizacijeposlovanja, moderan pristup potrošačima, inovacijama i promenama u tržišnomambijentu... Preduzeća u Srbiji su krenula putem razvoja konkurentnosti otvaranjem pre-ma drugim tržištima, razvojem klastera i kooperativnih strategija, i aktivnijim prisu-stvom na regionalnom i internacionalnom planu i na tom putu im treba obezbeditipodršku. Preduzećima u Srbiji je generalno potrebna veća tržišna leksibilnost i spre-mnost za aktivno suočavanje sa poslovnim izazovima. Neophodno je jačanje ino-vativnih sposobnosti na svim nivoima u preduzeću, industrijskoj grani, lancu vred-nosti, i u svim delovima posla, jasna poslovna strategija i proaktivan pristup konku-rentskom tržištu, preduzetnička poslovna klima i moderan menadžment i liderstvo. U Srbiji preovlađuju tradicionalni tipovi liderstva. Dalja modernizacija lider-stva podrazumeva pre svega veći stepen uključenosti zaposlenih u postavljanju ci-ljeva i donošenju odluka vezanih za njihovu odgovornost, kao i prepoznavanje i ne-govanje liderskog potencijala na svim nivoima u organizaciji i potenciranje „mekih“liderskih kvaliteta kao što su uticajan karakter, inteligencija, komuniciranje, prego-varanje. Lideri treba da postanu ključni stratezi sa jasnom vizijom razvoja irme ucilju stvaranja veće vrednosti i jačanja konkurentnosti dajući strateški prioritet lek-sibilnosti i adaptaciji uz oslobađanje kreativne energije i što veće inovativnosti. 26
  25. 25. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Konkurentnost i obrazovanje. – Uloga obrazovanja kao faktora razvoja do-bila je na izuzetnom značaju u poslednje dve decenije. Zbog toga se danas govori Slika 1. Znanje i konkurentnost22o ekonomiji16zasnovanoj na znanju.17 Druker izdvaja tri njene glavne osobine:18 (i)nema granica jer znanje putuje lakše od novca, (ii) mobilnost naviše, dostupno svi-ma kroz lako stečeno formalno obrazovanje i (iii) potencijal za neuspeh je isti kao iza uspeh jer svako može da stekne znanje koje je potrebno za posao ali ne mogu svida pobede. Zato Kaplan ističe da su u informacionoj eri kompanijama potrebne novesposobnosti radi postizanja konkurentskog uspeha koje se ogledaju u mobilisanjuneopipljive imovine, koja je mnogo bitnija od investiranja u opipljivu imovinu.19 Nova vrednost se stvara poboljšanjem protoka znanja unutar organizacije ipretvaranjem tog znanja u vrednost koja ima jedan od sledećih oblika:20 (i) relacij-skog kapitala, (ii) ljudskog kapitala i (iii) strukturnog kapitala. Danas se prihvata novi način razmišljanja i pažnja usmerava na integrisanoznanje različitih pojedinaca radi sticanja konkurentske prednosti.21 16 Slika preuzeta iz: Davenport, T. H. and Harris, J. G., 2007, Competing on Analytics - TheNew Science of Winning, Harvard Business School Press, Boston, s. 8. 17 Carayannis, E. G. and Alexander, J. M., 2006, Global and Local Knowledge, Palgrave, Mac-millan, New York, s. 1. 18 Drucker, P. F., 2008, Management, Collins, New York, s. 37. 19 Kaplan, R. S. and D. P. Norton,1996, The Balanced Scorecard, Harvard Business SchoolPress, Boston, s. 3. 20 Allee, W., 2007, „Novi alati za novu ekonomiju“, s. 3, internet adresa: www.quantum21.net/slike/src/2007/03/31/ 04_07_werna_allee_1_dio.pdf. 21 Razmatra se novi pravac u ekonomiji, koji se naziva kvantna ekonomija čija je osnovna idejada znanje svakog pojedinca („energija atoma”) integrišemo tako da se stvori sinergija koja obezbeđu-je konkurentsku prednost. 27
  26. 26. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Glavni nosioci sticanja znanja su: (i) formalno obrazovanje, (ii) informacionei komunikacione tehnologije i (iii) kompanije.22 Da bi obrazovanje moglo postati konkurentska prednost ono mora ispunitisledeća dva kriterijuma: da je visokokvalitetno i da pruža jednake mogućnosti. Nobelovac Stiglic ističe da se mnogi ekonomisti i kreatori ekonomskih poli-tika slažu da bi unapređenje ljudskih resursa (kvali ikacija i veština) predstavljaloključ za povećanje produktivnosti, a najvažniji preduslov za ostvarivanje tog ciljajeste kvalitetno obrazovanje.23 Na državnom i regionalnom nivou sveobuhvatno ulaganje u obrazovanje zah-teva zajednički poduhvat socijalnih partnera. Socijalni partneri su država, univerzi-teti i fakulteti, poslodavci, sindikati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Neophodnoje doneti mere za zajedničko i usklađeno delovanje odgovarajućih ministarstava, so-cijalnih partnera, obrazovnih ustanova i tržišta rada. Takvo delovanje stvara klimukoja razvija „društvo znanja“ i „organizacije koje uče“. Na duži rok se postiže i kulturaučenja. Prema studiji OECD-a o zapošljavanju postoje tri ključna područja obrazova-nja i obuke na koje se mora usredsrediti posebna pažnja: (i) obezbeđivanje visokogstandarda obrazovanja, (ii) olakšan prelazak iz škole na posao i (iii) unapređivanjestručnosti među odraslima.24 Male privrede se za svoj ekonomski rast moraju boriti ulaganjem u obrazova-nje i stvaranjem povoljnog ambijenta za poslovanje. Tokom devedesetih Irska se po-javila kao glavni konkurent koji pobeđuje druge male privrede. Prof. Porter je radiosa državnim i regionalnim političarima u cilju stvaranja konkurentskih strategija zaprosperitet. Tako je irski nacionalni savet za konkurentnost postavio pristup eko-nomskom razvoju preko piramide izgradnje konkurentne prednosti (slika 2). Ključne aktivnosti koje država treba da preduzme u oblasti obrazovanja su:25(i) olakšati prelaz iz škole na posao, a to znači kreirati odgovarajuća zanimanja kojasu potrebna privredi, odnosno za kojima postoji tražnja na tržištu rada, (ii) una-pređivati stručnost odraslih, a nezaposlenima pružiti šansu da se zaposle, ako većposeduju neka znanja i veštine a ne mogu da se zaposle, omogućiti im jeftinu doo-buku ili prekvali ikaciju, (iii) omogućiti mobilnost profesora i studenata u okvirimaevropskog obrazovnog prostora, (iv) stalno poboljšavati računarsku pismenost, (v)organizovati učenje stranih jezika i (vi) podsticati privatno ulaganje u obrazovanje. Osnovno pitanje je kako podstaći državu da izdvaja veći deo sredstava za kva-litetno visoko obrazovanje, podjednako za državne i privatne fakultete. Nekoliko 22 Postoje tri oblika svrsishodnog učenja: formalno obrazovanje/učenje, koje se odvija u ra-zličitim obrazovnim institucijama i putem koga se stiču priznate diplome i kvali ikacije, neformalnoobrazovanje/učenje, koje se odvija nezavisno od zvaničnog obrazovnog sistema (može biti organizo-vano na radnom mestu ili kroz aktivnost različitih društava ili udruženja) i informalno učenje, kojeje prirodna pojava u svakodnevnom životu. To je lično obrazovanje koje doprinosi boljim znanjima iveštinama. 23 Stiglic, J., 2004, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, s. 430. 24 Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraživanja, FEFA,8/08, s. 41. 25 Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraživanja, FEFA,8/08, s. 96. 28
  27. 27. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDEpredloga zaslužuje posebnu pažnju: (i) stipendiranje najboljih studenata na svimfakultetima, (ii) stipendiranje zasnovano na materijalnom položaju, (iii) izdvajanjesredstava za tzv. studentske kredite i (iv) podrška studiranju uz rad. Slika 2. Piramida izgradnje konkurentne prednosti26 S druge strane, potrebno je povezati privredu sa fakultetima i naučno-istraži-vačkim institucijama u cilju ostvarivanja zajedničkih projekata. Kompanije, institutii fakulteti mogu zajednički da ulažu u razvoj novih proizvoda ili da inoviraju posto-jeće. Speci ične menadžerske veštine su ključni resurs u kreiranju sposobnostipreduzeća i u uvođenju preduzeća u nova geografska i proizvodna područja gdetakve sposobnosti daju konkurentsku prednost. Upravljanje ljudskim resursima jedirektan izvor poboljšanja kvaliteta i produktivnosti, pa sa tim i konkurentnosti, aliistovremeno taj resurs se mora kontinuirano razvijati i usavršavati. U tom smislu, usvakoj irmi profesionalni treninzi, konsultantska podrška i stručno obrazovanje irazvoj posebnih veština menadžera i zaposlenih moraju zauzimati značajno mesto. Konkurentnost i liderstvo. - Osnovno pravilo i uslov opstanka učesnika uglobalnoj ekonomiji jeste spremnost za promene. To znači biti spreman suočiti sesa promenama, reagovati pravovremeno, menjati se i konačno voditi promene. Ovakonstantnost promena, relativizuje postojeće konkurentske prednosti i time menjasuštinu i karakter konkurencije i konkurentnosti. Lider ima obavezu pronicanja u budućnost kojom bi mogao da anticipira pro-mene u poslovnom okruženju i usmerava i inkorporira promene u organizaciji, za-jedno sa svojim saradnicima - sledbenicima. Njegove vizije i stremljenja moraju biti 26 Slika preuzeta iz: Lessons from the Irish Miracle, s. 6, internet adresa: http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports /ireland.pdf. 29
  28. 28. STUDIJE I ISTRAŽIVANJAu futurističkom maniru, a delovanje u skladu sa realističnom procenom sebe, drugihljudi i okruženja. Od uspešnog lidera se očekuje da sprovede ‘’mini-revoluciju’’, a svaki lidermora brzo da reaguje. Pokazatelj da 40% novih lidera nestane sa scene u prvih 18meseci dovoljno je zastrašujući ali i izazovan za moderne lidere.27 Znanja o poslu i stručnost, koji su posledica stalnog stručnog usavršavanja, suosnov uspostavljanja liderske pozicije među zaposlenima. Sve osobine ličnosti kojesu važne za liderstvo neće značiti ništa ukoliko lider ne zna posao i ako nije stručan.Priča o harizmatskom lideru se u tom slučaju pretvara u estradnu pojavu, koja sapravim liderstvom nema veze. U našem jeziku se termin lider najčešće prevodi sa engleskog jezičkog po-dručja kao vođa. Međutim, ne postoji znak jednakosti između LIDERA i VOĐE. Ter-min vođa se uglavnom vezuje za socijalne pokrete i političke stranke, a odnosi se nauticaj koji pojedinci imaju na velike grupe ljudi. Vođe su najčešće stvarane u nestabil-nim uslovima, u kojima dominira nesigurnost kod pojedinaca i gde je za većinu ljuditeško da se odluče, da preuzmu odgovornost, pa se najčešće nesvesno opredeljujuza ponašanje većine ili za usmereno ponašanje od strane vođe. Da bi vođa prerastaou lidera potrebno je da zadovolji elementarne kriterijume odnosa prema realnostii prema sledbenicima. Odnos prema realnosti se tiče pozitivnih promena vezanihza opšte dobro, za dobro svih građana, a odnos prema sledbenicima je uvažavajući,podržavajući i razvojni. Osnovni preduslov da bi u bilo kojoj oblasti neko postao lider jeste da ima izasebe i ispred sebe ZNANJE i RAD. Medijska terminologija, u funkciji dnevne politike,koristi termin lider u svakojake svrhe. Samozvani lideri, bez dana radnog iskustva isumnjivog znanja, bez obzira na moć i uticaj koji imaju na okruženje, ne mogu bitilideri. Centralna teza o modernom liderstvu jeste da je ono osnov za efektivnost.Neretko se može čuti da što je veći stepen liderstva, veći je stepen efektivnosti orga-nizacija i samim tim i njihova uspešnost u jakoj konkurenciji. Liderstvo je osnovnipreduslov uspeha modernih organizacija. Lideri upravljaju krizama na pravi način i u svakoj neprilici vide priliku da sepozicioniraju, kroz viziju motivišu sledbenike da su stvari moguće i to na pravi načiniskomuniciraju. Lider se razlikuje od sledbenika ili saradnika (naziv za ljude koji veruju tomposebnom pojedincu) sa kojim mogu da rešavaju probleme i zajedno stvaraju novevrednosti. Razlika se ogleda u novoj ideji, viziji koju pojedinac ima, ali mnogo više utome kako on tu viziju deli sa drugima. Nije dovoljno da ima ideju i da je autističnozadržava samo za sebe, ili da dobro komunicira, a da to niko ne prepoznaje kao zna-čajno za njega, ili da ima hariznu i da je koristi samo za neproduktivna ogledanja uočima drugih ljudi. Za lidera je karakteristično da ume da prepozna zajednički ime-nitelj koji povezuje lične motive i emocije i motive i emocije svojih sledbenika-sarad-nika. Lider de iniše odnos prema zaposlenima u organizaciji kroz komunikaciju kojamotiviše. 27 Ciampa, D., January 2005, „How Leaders Move“, Harvard Busines Review. 30
  29. 29. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Nedavno je sedamdeset psihologa u Americi trebalo da odgovori na pitanje:koja je najbitnija stvar o ljudskoj prirodi koju lideri treba da znaju? Dve trećine njihje odgovorilo da je najvažnija motivacija, dakle razumevanje onoga zbog čega ljudimisle onako kako misle, osećaju kako osećaju, ponašaju se kako se ponašaju i radekako rade. Lideri motivišu ljude, podižu njihovu unutrašnju snagu i fokusiraju se naispunjenje organizacionih ciljeva. Odlučnost lidera, inicijativa i optimizam u pogledu rezultata su zarazni. Pro-aktivnost lidera se prenosi na tim i daje dobre rezultate. Dakle, neka osoba ne možebiti dobar lider ako nema izgrađenu proaktivnost, a kompanija ne može biti uspešnaukoliko nema proaktivne, inspirativne lidere. U protivnom, kompanija postaje lakplen konkurencije. U kriznim situacijama lideri umesto da brinu o stanju u kojem se nalaze, radena sebi i na svom timu i na taj način menjaju to stanje u korist kompanije. Takav način razmišljanja omogućava i speci ičnu organizacionu kulturu kojapredstavlja jedinstvenu konkurentsku prednost kompanije. Da bi bile konkurentnijekompanije treba da budu drugačije, a ne samo bolje. Smanjenje troškova poslova-nja, niže cene, stvaranje novih vrsta usluga, agresivniji marketing, bolja distribuci-ja i plasman proizvoda itd... nisu više ključni faktor konkurentnosti. Konkurentnostnije samo funkcija tržišta. U modernom biznisu posebno se promoviše organizacio-na kultura koja daje poseban pečat ili ‘’karakter’’ kompaniji. Kao što ne postoje dveiste ličnosti, ne postoje ni dve iste organizacione kulture. Pod kulturom u kompanijinajčešće se podrazumeva način na koji zaposleni rade, komuniciraju i sva pravila iuputstva koja usmeravaju svakodnevno ponašanje i aktivnosti zaposlenih. Za kom-paniju je pitanje organizacione kulture pre svega pitanje produktivnosti, jer će odtoga koliko se zaposleni dobro osećaju u radnom okruženju zavisiti i njihova motiva-cija i učinak. Atraktivno radno mesto i dobra zarada nisu garancija zadovoljstva za-poslenih. Privlačnost kulture smanjuje i povećava kapacitet irme da privuče i zadržinajbolje kadrove, kao i da pokrene zaposlene na veću produktivnost. U uspešnimkompanijama dominantne su vrednosti: samostalnost u radu, otvorena komunika-cija, smanjenje birokratije i formalnosti. Takva kultura pozitivno utiče na motivacijui posvećenost zaposlenih, olakšava kontrolu i funkcionisanje organizacije, smanjujesukobe i podstiče kreativnost. Organizaciona kultura je jedan od najbitnijih krite-rijuma na osnovu kojih se pojedinci odlučuju da li će ostati u nekoj kompaniji iline. Naje ikasniji način da se ljudi ‘’vezuju’’ za kompaniju je negovati kulturu kojapromoviše timski rad, saradnju, otvorenost i prijateljstvo. U takvim okolnostimazaposleni imaju doživljaj da rukovodstvo brine o njima i da brinu međusobno. Uslučaju negativne organizacione kulture, zaposleni menjaju radno mesto i prelaze ukompanije za istu, a neretko i za manju platu. Zato organizaciona kultura predstavljajedinstvenu konkurentsku prednost. Organizacije u kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje organizacionoj kulturiumiru kao intelektualni kapital. Ukoliko lider ne neguje ovaj aspekt kompanija ćeizgubiti srce i dušu kao i najkvalitetnije ljude koje je zaposlila da joj daju oštrinuu hiperkonkurentnom svetu. Mudar lider zna da će u takmičenju na tržištu postićimnogo bolji uspeh, ne ukoliko da prioritet klijentima, već ako se više fokusira nazaposlene. Zaposleni kažu da je dobar lider neko ko ima potpuni kredibilitet, ko go-vori stvari koje ne želite da čujete, ali ostavlja utisak da vas sasluša, komunicira sa 31
  30. 30. STUDIJE I ISTRAŽIVANJAvama na način koji vas ostavlja da želite da budete bolji, čini vas dovoljno sigurnimda preuzmete rizik, daje samopouzdanje da se izdignete od svojih sumnji i strahova,podržava prilike i izdvaja izazove koje niste sami mogli da vidite. S obzirom da lider kreira organizacionu kulturu, ona je i direktan način da seutvrdi da li organizacija ima uspešno liderstvo koje će je u svetu hiperkonkurentnostilansirati u orbitu. Da li je organizacija lepo i prijatno mesto u kojem se dobro osećajui zaposleni i klijenti? Zapravo, lideri pobednici gaje talenat u svojim sledbenicima ine pružaju isključivo posao, već i mogućnost pasioniranog uživanja u poslu. Danijel Goleman, profesor psihologije na Harvardu, smatra da uspeh lidera unajvećoj meri zavisi od razvijenosti njegove socijalne inteligencije koju de iniše kao‘’sposobnost razumevanja ljudi i upravljanja njima .’’ To su veštine koje su potrebnesvima nama da bismo dobro živeli u svetu, a liderima su gotovo neophodne.28 Dokemocionalnu inteligenciju de iniše kao sposobnost upravljanja sopstvenim emocija-ma i našim unutrašnjim potencijalima za pozitivne promene, socijalna inteligencijase bavi razumevanjem interpersonalnog sveta u kome kroz međusobne interakcijekreiramo jedni druge Golemanova teorija socijalne inteligencije bazirana je na najnovijim istraži-vanjima u oblasti psihologije, neuronauke i biologije. Nalazi su potvrdili postojanje‘’socijalnog mozga’’ tj. neuronskih kola koja dejstvuju kada smo u interakciji i obliku-je naše odnose sa drugim ljudima. Italijanski neuronaučnik Đakomo Rizolati je otkrio neurone ogledala (mirrorneurons) koji uslovljavaju da podržavamo gestove i osećanja ljudi sa kojima smo uinterakciji. Neuroni ogledala su liderovo oruđe jer u svakoj grupi ljudi obraćaju naj-više pažnje i podržavaju ono što najmoćnija osoba u grupi tj. lider kaže i radi. Takose pojačava snaga svake emocionalne poruke koju lider šalje, čineći njegove emocijeposebno zaraznim. Prenošenje osećanja sa vođe na sledbenike odlikuje svaku vezuu kojoj jedan čovek ima moć nad drugim. Iz tog razloga lideri moraju voditi računa otome šta govore zaposlenima jer negativne interakcije sa šefovima ljudi pamte dužei sa više pojedinosti i mnogo češće nego one pozitivne. Socijalno inteligentni lideri su od izuzetnog značaja u kriznim situacijamajer imaju razvijenu empatiju za osećanja drugih (brige, strahovi...) i uspevaju da ih‘’ubace’’ u pozitivna stanja. Da bi bio uspešan u rukovođenju ljudima, svaki šef na bilo kom nivou morazapamtiti da su emocije zarazne i da upravo on može popravljati i pogoršavati stvarii oblikovati organizacionu kulturu. Jezikom ekonomije - svaka interakcija ima emocionalnu osnovu i ove prećut-ne transakcije sabiraju se u emocionalnu ekonomiju, u unutrašnje neto dobiti i netogubitke koje doživljavamo sa određenim osobama ili u jednom danu. Uveče, netobilans razmenjenih osećanja u velikoj meri određuje kakav smo dan imali - ‘’dobar’’ili ‘’loš’’. Liderstvo je neophodno i organizacijama i pojedincima u novom milenijumu.Zato je neophodno učiti mlade ljude da budu lideri, jer samo sa liderima i mi kaodruštvo možemo napred u hiperkonkurentnom svetu. 28Goleman, D., 2008, Social Intelligence, The New Science of Human Relationships. 32
  31. 31. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE ZAKLJUČAK Srbija je uspela u poslednjem izveštaju o konkurentnosti da popravi ocenu irang ali je to još uvek daleko od onog ranga i ocene koji bi trebalo da joj pripadne -sada je rangirana na 85. mestu a trebalo bi da bude oko 65. Nova metodologija kojaće se primenjivati od ove godine doneće i izvesne promene ali bitna poboljšanja netreba očekivati. Svet je zahvaćen velikom ekonomskom krizom. Šta u tim uslovima Srbija možeda preduzme kako bi dalje unapredila svoju konkurentnost: 1. jačati konkurentnost, posebno u kontekstu jačanja procesa evropskih in- tegracija i ispunjavanja lisabonskih kriterijuma kao dela priprema za ula- zak u EU, 2. „mapirati“ domaće i regionalne klastere i intenzivirati njihov razvoj, i sta- viti ih u funkciju regionalnog razvoja, 3. intenzivirati ulaganja u infrastrukturu kao osnov unapređenja konkuren- tnosti i izlaska iz krize; na ovaj način se stvaraju povoljni uslovi i za razvoj privatnog sektora i leksibilnih i brzo adaptivnih MSP 4. fokusiranost menadžerskih timova proširiti sa operativnih i na strategij- ske aktivnosti u irmama 5. uloga obrazovanja kao faktora razvoja postala je nezamenljiva i sve zna- čajnija u procesu jačanja konkurentnosti ali i savladavanja ekonomske krize i 6. razvoj liderstva kao osnove unapređenja konkurentnosti je od izuzetnog značaja jer je ova oblast potpuno zapostavljena u Srbiji. Za izlazak iz ekonomske krize i za dalje unapređenje konkurentnosti i Srbiji i sve-tu su potrebni novi visoko motivišući projekti na čijem čelu će biti moderni lideri. LITERATURA1. Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraži- vanja, FEFA, 8/08.2. Allee, W., 2007, „Novi alati za novu ekonomiju“, internet adresa: www.quan- tum21.neт/slike/src/2007/03/31/ 04_07_werna_allee_1_dio.pdf.3. Blanke, J. and T. Geiger, 2008, The Lisabon Review 2008 – Measuring Europea’s Progress in Reform, World Economic Forum.4. Carayannis, E. G. and Alexander, J. M., 2006, Global and Local Knowledge, Pal- grave, Macmillan, New York.5. Ciampa, D., January 2005, „How Leaders Move“, Harvard Busines Review.6. Davenport, T. H. and Harris, J. G., 2007, Competing on Analytics - The New Sci- ence of Winning, Harvard Business School Press, Boston. 33
  32. 32. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA7. Drucker, P. F., 2008, Management, Collins, New York.8. Goleman, D., 2008, Social Intelligence, The New Science of Human Relation- ships.9. Goleman D. and R. Boyatzis, „Social Inteligence and the Biology of Leadership“, August 2008, Harvard Business Review, HBS.10. Kaplan, R. S. and D. P. Norton, 2008, The Execution Premium, Harvard Business School Press, Boston.11. Kaplan, R. S. and D. P. Norton,1996, The Balanced Scorecard, Harvard Business School Press, Boston.12. Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, eds., 2007, Global Competitivene- ss Report 2007-2008, Palgrave Macmillan.13. Porter, M. E. and K. Schwab, eds., 2008, Global Competitiveness Report 2008- 2009, Palgrave Macmillan.14. Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New Global Compe- titive Index“, 2008, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, Palgrave, s. 43-63.15. Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, Harvard Business Review, s. 79-93.16. Porter, M., June 2008, “Regional Competitivness in a Global Economy, The Sum- mit for American Prosperity“, The Brookings Institution, Washington.17. Porter, M., 2008, O konkurenciji, FEFA, Beograd.18. Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, Harvard Business Review, s. 79-93.19. Porter, M., January 2008, „Clusters, Innovation and Competitiveness - New Fin- dings and Implications for Policy“, European Cluster Policy, Stockholm.20. Sachs, J,. 2005, The End of Poverty, Penguin.21. Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2007, “The Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations”, u: Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, eds., Global Competitiveness Report 2007-2008, Palgrave Macmillan, s. 3-50.22. Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2008, „The Global Competitiveness Index: Prioritizing the Economic Policy Agenda“, u: Glo- bal Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, s. 3-41.23. Savić, N., mart 2008, „Konkurentnost srpske privrede“, Kopaonik biznis forum, SES, Beograd.24. Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, Milo- čerski ekonomski forum, SES i SECG.25. Stiglic, J., 2004, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, s. 430.26. Trauf ler, G. and Hugo P. Tschirky, H. P., 2007, Sustained Innovation Manage- ment, Palgrave Macmillan, New York.27. Vizjak A, Pobednici tržišnih niša – perspektive slovenačkih preduzeća u borbi protiv globalne konkurencije, FEFA, 2007. 34
  33. 33. KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE Prof. Nebojša Savić je dekan FEFA – Fakulteta za eko- nomiju, inansije i administraciju i redovni profesor uže nauč- ne oblasti Ekonomija. U oblasti istraživačko-konsultantskih aktivnosti ste- kao je zvanje naučnog savetnika. Bio je direktor ekonomskih istraživanja u Ekonomskom institutu i urednik Konjunkturnog barometra Ekonomkskog instituta. Bio je autor i rukovodilac brojnih istraživačkih i konsultantskih projekata, uključujući i projekte Svetske banke. Objavio je sedam knjiga i preko 50 radova koji su biliprezentirani na svetskom kongresu ekonomista, objavljeni u međunarodnim zbor-nicima i na međunarodnim konferencijama. Specijalizacije i studijske boravke obavio je na Harvard University i NationalBureau of Economic Research (NBER), Massachusetts, SAD. Bio je predsednik i generalni sekretar Saveza ekonomista Jugoslavije. Članje Upravnog odbora Alpha banke, Beograd, a bio je predsednik Upravnog odbora ipredsednik Nadzornog odbora Komercijalne banke, Beograd. Dr Marija Džunić je docent na FEFA - Fakultet za eko- nomiju, inansije i administraciju užih naučnih oblasti Menad- žment i Marketing. Učestvovala je na brojnim stručnim seminarima i pre- stižnim internacionalnim programima razvoja kadrova (In- ternational Management Teachers Academy – Ceeman & IEDC Bled School of Management, EDEN seminar – EIASM & IESE Business School...), strateškog upravljanja (“Strateško uprav- ljanje projektima na delu” - Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Centar za razvoj klastera, USAID & Booz Alen Hamilton) itd. Pored akademskog rada, bavila se i konsaltingom i strateškim planiranjem zamala i srednja preduzeća. Ima objavljene autorske i koautorske radove u oblastimamenadžmenta, strategije, konkurentnosti, upravljanja promenama i liderstva. 35
  34. 34. STUDIJE I ISTRAŽIVANJA Mr Branka Drašković je asistent uže naučne oblasti me- nadžment na FEFA – Fakultet za ekonomiju, inansije i admini- straciju i savetnica u Centru za karijerno vođenje. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala u oblasti obrazovanja i bavila se fenomenom darovitosti i una- pređivanjem rada sa darovitim učenicima. Stekla je serti ikovani u oblasti REBT terapije – ELIS In- stitute, New York. Radila je kao profesor psihologije u Mate- matičkoj gimnaziji u Beogradu, u Ministarstvu prosvete je bila savetnik ministra, a u Skupštini grada Beograda bila je zame-nik sekretara za obrazovanje. U organizaciji konsultantske kuće CPMS (Centre forMenagement Policy Studies) pri Vladi Velike Britanije završila više specijalističkihkurseva u oblasti konsultantskih veština. Trener u oblasti ‘’Upravljanja promenama’’ – edukacija u organizaciji Univer-ziteta Strajklajd i Britanskog Saveta. Trener u oblasti ‘’Profesionalnog osnaživanja zaposlenih’’ – edukacija u orga-nizaciji ambasade SAD. Objavila monogra iju ‘’Daroviti i obrazovna odiseja’’, veliki broj naučnih istručnih radova i učestvovala na brojnim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Mr Miloljub Albijanić je diplomirao na Matematičkom fakultetu u Beogradu, smer „Numerička matematika, kiberne- tika i optimizacija“. Na istom fakultetu odbranio specijalistički rad na temu „Diferencne jednačine“. Završio postdiplomske stu- dije na Fakultetu za ekonomiju inansije i administraciju – FEFA i odbranio master rad na temu „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“. U profesionalnoj karijeri bio profesor matematike i di- rektor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Beogradu. Profe- sor analize sa algebrom u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.Narodni poslanik, predsednik poslaničkog kluba i potpredsednik Narodne skupštineRepublike Srbije. Sada je direktor Zavoda za udžbenike. Koautor zbirke zadataka iz matematike za prvi i drugi razred srednje školeu izdanju Društva matematičara Srbije. Autor nekoliko naslova u stručim izdanjimaInstituta FEFA. 36
  35. 35. INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJU ZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI SERBIAN INTEGRATION INTO THE EUROPEAN UNION AN IMPORTANT LEVERAGE FOR INCREASING COMPETITIVENESSMihailo CrnobrnjaFakultet za ekonomiju, inansije i administracijuRezimeStanje konkurentnosti u srpskoj privredi je vrlo loše, daleko je ispod objek-tivnih mogućnosti određenih osnovnim resursima. Po mnogim ključnimindikatorima Globalnog indeksa konkurentnosti nalazimo se iznad 100.mesta od 134 zemlje. U Srbiji se dosta govori o konkurentnosti a malose radi da se poboljša. Od kako postoji Nacionalni savet za unapređenjekonkurentnosti situacija se zapravo pogoršala. Odgovornost za loše sta-nje konkurentnosti snose svi: privrednici, državna administracija i sektorobrazovanja.Orijentacija na bržu integraciju u Evropsku uniju je jedina prava razvoj-na alternativa Srbije. Pored niza drugih prednosti, ubrzano integrisanjeu Evropsku uniju donosi i poboljšanje konkurentnosti, o čemu svedočiiskustvo svih tranzicionih zemalja koje su do sad postale članice Evrop-ske unije. Uticaj Evropske unije na konkurentnost se ostvaruje kroz real-ne tokove kao što su trgovina, konkurencija, investicije i restrutuiranje ikroz institucionalne promene koje su neizbežan aspekt integracije. Do-datne pogodnosti su da je integracija u Evropsku uniju najvećim delompotpuno predvidiva i činjenica da EU inansijski pomaže zemlje koje seintegrišu u prilagođavanju zahtevima koje postavlja članstvo. Konačno,treba pomenuti i korist od pripadanja kompleksnom skupu podsticajakonkurentnosti kao što je Lisabonska strategija EU za poboljšanje kon-kurentnosti.Ključne reči: konkurentnost srpske privrede, globalni indeks konkuren-tnosti, integracija u Evropsku uniju, investicije i restruktuiranje, konku-rencija, institucionalne promene, evropska politika konkurencije, evrop-ska politika podsticanja konkurentnosti 37

×