Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

  • 959 views
Uploaded on

Sveska br. 8 Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentne prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

Sveska br. 8 Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentne prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
959
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
10
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ, ФИНАНСИЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈУ МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ
  • 2. ПРЕДГОВОР Пред читаоцем се налази изузетно занимљива студија чији је аутор, Ми-лољуб Албијанић, завршио мастер студије на Факултету за економију, финан-сије и администрацију. Рад који је пред Вама је његов завршни рад на мастерпрограму: мастер теза коју је он веома успешно одбранио пред комисијом усаставу проф. др Рефик Шећибовић, проф. др Бранислав Машић и доц. др АнаС. Трбовић. Као што ће читаоц имати прилике да се увери, ова студија се бави изу-зетно значајном темом која је за будућност Србије од виталне важности. Мивећ озбиљно каснимо у коришћењу знања као компаративне предности и по-следњи је тренутак да се озбиљније приђе овој области која не даје брзе ализато даје најквалитетније ефекте будућем развоју привреде и друштва. Пореданализе, аутор даје и низ корисних сугестија како би се знање у будуће ствар-но користило као компаративна предност. Редакциони одбор ФЕФА едиције „Студије и истраживања“ оценио једа се ради о врло квалитетном раду и да је у интересу ФЕФА и шире научне истручне јавности да се рад објави у оквиру едиције и тиме буде доступан широјстручној, научној и осталој заинтересованој јавности. ФЕФА је, са своје стране,посвећена стратешкој оријентацији да помогне у побољшавању конкурентскепозиције Србије а, у оквиру тога, посебно да допринесе у истраживањима којау први план стављају образовање као извор конкурентске предности. Са задовољством констатујемо да је рад Милољуба Албијанића првамастер теза која се појављује у оквиру ове едиције. Обзиром на квалитет студе-ната на мастер студијама сигурни смо да неће бити последња. ФЕФА ће и убу-дуће овим путем стављати на увид јавности најбоље радове наших најбољихстудената. У име редакционог одбора Проф. др Михаило Црнобрња Директор ФЕФА Института
  • 3. САДРЖАЈПРЕДГОВОР ............................................................................................................................2САЖЕТАК .................................................................................................................................5 Знање као извор конкурентске предности .....................................................................5ABSTRACT ...............................................................................................................................6 Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage .....................6УВОД .........................................................................................................................................71. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ .........................................................................................9 1.1. Глобализација ..........................................................................................................................9 1.2 Информационе технологије .......................................................................................... 12 1.3 Знање у савременој привреди ..................................................................................... 162. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА ................................................................. 19 2.1. Глобални индекс конкурентности............................................................................ 20 2.1.1. Дванаест параметара конкурентности .............................................................. 21 2.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а ...................................... 26 2.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD ......................................................... 27 2.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП ..................................................... 30 2.3. Изазови Лисабонске стратегије ................................................................................ 34 2.4. Ирски модел .......................................................................................................................... 36 2.4.1. Ирска оруђа за успех.................................................................................................. 37 2.4.2. Ирски образовни систем и економија ............................................................. 39 2.5. Кластери .................................................................................................................................. 433. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА ................................................................................................... 48 3.1. Људски капитал као основа интелектуалног капитала ............................... 48 3.1.1. Привлачење људског капитала............................................................................... 49 3.1.2. Развој људског капитала............................................................................................. 49 3.1.3. Задржавање људског капитала ............................................................................... 51 3.1.4. Социјални капитал ..................................................................................................... 52 3.1.5. Култура наклоњена знању..................................................................................... 53 3.2. Организација која учи ...................................................................................................... 53 3.2.1. Иновације и неговање предузетништва ........................................................ 56 3.3. Mенаџмент знања............................................................................................................... 58 3.3.1. Животни циклус менаџмента знања ............................................................... 60 3.3.2. Креирање ризнице знања ...................................................................................... 62 3
  • 4. САДРЖАЈ4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА ....................... 64 4.1. Информационе технологије и конкурентска предност................................ 64 4.1.1. Технологија и структура привредне гране................................................... 66 4.1.2. Конкурисање у ери информатике ......................................................................... 67 4.2. Високо образовање............................................................................................................ 70 4.2.1. Болоњски процес......................................................................................................... 725. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ ........................... 75 5.1. Србија и Глобални индекс конкурентности ........................................................ 75 5.1.1. Стање образовања у Србији ...................................................................................... 75 5.1.2. Конкурентност српске привреде ........................................................................... 87 5.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде ............................................ 95ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 98БИБЛИОГРАФИЈА............................................................................................................100 Интернет адресе:.......................................................................................................................104СПИСАК СЛИКА ...............................................................................................................106СПИСАК ГРАФИКОНА ....................................................................................................107СПИСАК ТАБЕЛА .............................................................................................................108 4
  • 5. САЖЕТАК Знање као извор конкурентске предности Рад обрађује следеће целине: питање глобализације и знања, проблемконкурентске предности нација, економију знања, технологију за јачање људ-ског капитала и знања, и питање образовања у Србији и глобалну конкурент-ност. Глобализација је довела до ширења знања и могућности да се преноше-ње знања данас обави веома брзо путем информационих и комуникационихтехнологија у било ком делу света. Овaj процес даје прилику за развој какобогатим земљама тако и земљама у развоју. Анализа глобалног индекса конкурентности указује на то да је шест оддванаест параметара непосредно или посредно повезано са знањем и образо-вањем. Корелација између улагања у образовање и БДП-а показује да земљекоје више улажу у образовање имају већи БДП. Такође, земље које имају већиБДП издвајају већи проценат за образовање. Поред већег улагања у образо-вање развијене земље повећавају своја улагања у истраживање и науку и такостичу конкурентску предност. Економија знања намеће и нове дисциплине у економској науци. Огро-мна количина информација и знања концентрисана је у компанијама. Свакакоманија, у данашње време, прикупља и развија знање, и представља органи-зацију која учи. Зато се развија нова дисциплина – менаџмент знања. Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економије зна-ња. Код равијених држава развијено високо образовање, висока технологијаи значајно учешће научних истраживања у БДП-у представљају основ за ства-рање конкурентске предности. Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи растБДП-а, али не и раст учешћа издвајања за образовање у БДП-у. Глобални ин-декс конкурентности показује слабости Србије у појединим секторима. Бу-дући да има скромне ресурсе Србија мора снажно да развија сектор услуга, икроз улагања у образовање повећа своју конкурентност. Осмишљено улагањеу образовање и знање је развојна шанса Србије, и то посебно у средње стручнои високо образовање. Кључне речи: знање, образовање, глобални индекс конкуретности,БДП, Ирска, Србија, иновације, конкурентска предност, менаџмент знања, ин-формационе технологије. 5
  • 6. ABSTRACT Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage The thesis covers the following chapters: the issue of globalisation and knowl-edge, problem of competitive advantage of nations, knowledge based economy, tech-nology for strengthening of human capital and knowledge, and the question of edu-cation in Serbia and global competitiveness. Globalisation has led to a widening of knowledge and to current opportunitiesthat enable transfer of knowledge to be made very quickly through information andcommunication technologies in any part of the world. This process offers a chancefor devclopment for both rich and underdeveloped countries. Analysis of Global Competitiveness Index – GCI indicates that six out of twelveparameters are directly or indirectly related to knowledge and education. A corre-lation between investment into education and GDP level clearly demonstrates thatcountries that invest more in education have higher GDP. At the same time countrieswith higher level of GDP allocate higher percentage of GDP for education. Addition-ally to higher investment in education developed countries increase their invest-ments in research and science and in that way they attain competitive advantage. Knowledge based economy has created a new discipline of economics. Vastquantity of information and knowledge has been concentrated in companies. Now-adays, each company collects and develops knowledge, and represents a learningorganisation. It is for this reason that a new discipline has been developed – knowl-edge management. Technology has been a main instrument in encouraging the development ofknowledge based economy. Developed countries are characterised by a developedsystem of higher education, high technologies, and signi icant level of scienti ic re-search in the structure of GDP. All of these elements have been a basis of their com-petitive advantage. Serbia has been a transition country. Since 2000 she has experienced a GDPgrowth, which has not been followed by the rise of percentage given for education inGDP. Global Competitiveness Index indicates weak points of Serbia in certain sectors.Since she has had a limited resources Serbia needs to decisively develop the sector ofservices, but also to increase its competitiveness through investments into education.A well planned investment into education and knowledge is a developmental chancefor Serbia, particularly in the ield of vocational education and higher education. Key words: knowledge, education, Global Competitiveness Index, GDP, Ire-land, Serbia, innovations, competitive advantage, management of knowledge, infor-mation technologies. 6
  • 7. УВОД Економија изучава како друштво користи ресурсе да би се произвеладобра и расподелила различитим људима. Циљ научних истраживања је по-бољшање услова живота људи у њиховом свакодневном животу. Друштвомора наћи правилну равнотежу између правила тржишта и државног социјал-ног програма. Економска наука има важан утицај за стварање просперитетноги праведног друштва. У класичној економији три основна фактора производње су земља, ради капитал. Знање је, данас, постало кључни ресурс. Знање је уверење које по-бољшава успех и живот људи. Економска наука постаје економија знања. Так-вом развоју је допринела и друга индустријска револуција која снажно утичена повећање продуктивности рада. Тема „Знање као извор конкурентске предности“ обједињава две најак-туелније теме економске науке. То су знање и конкурентност. Стратегијскименаџмент је у могућности да ове две теме обједини и учини их ефективним.Знање, на први поглед, делује као исувише широк и неухватљив појам. Када сепосматра образовни процес и стварање знања, знање повеже са економијоми посматра како се знање користи и развија, у једној компанији, онда је јаснода се знање може структуирати и као такво ваљано користити за добробит ибољи живот људи. При обради ове теме снажан утицај имала је Раселова твр-дња „знање је истинито уверење“.11 Конкурентност је „топ” тема данашње економске науке. Мајкл Е. Портер јеразвио теорију конкурентности која је широко прихваћена у свету. Ланац вред-ности или „дијамант“ конкурентске предности омогућава да свака компанија илидржава сагледа могућности своје конкурентске предности. Посебно је занимљивопосматрати како знање утиче на ланац вредности или прожима „дијамант“. Ула-гањем у образовање бавили су се многи аутори као што је Ангел де ла Фуенте,Педи Мекдонах и други. Рад је подељен у пет поглавља. Прво поглавље је уводно и бави се опш-тим темама: глобализација, информационе технологије, знање и образовање.Друго поглавље је посвећено питањима конкурентности држава и улагању уобразовање. Посебно су истакнути параметри, које је установио Светски еко-номски форум за мерење глобалног индекса конкурентности. Веома је значај-на корелација између улагања у образовање и знања и нивоа БДП земаља. 1 Bertrand Rasel, Ljudsko znanje. Njegov obim i granice, Nolit, Beograd 1961, стр. 179. 7
  • 8. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Основна теза рада је да земље које више улажу у образовање имају већиБДП и обрнуто. Примери који поткрепљују наведено тврђење су Ирско чудо иЛисабонска стратегија. У раду су представљени кластери (привредни гроздо-ви) као један од модела економског развоја. Знање се не развија само у оквиру образовног процеса већ и на нивоукомпанија, па је треће поглавље посвећено организацији која учи и менаџмен-ту знања. Живимо у друштву огромне количине информација. Технологије сеубрзано развијају. Четврто поглавље се бави информацијама које пружају кон-курентску предност али и технолошком припремљеношћу као важним еле-ментом успешног пословања. За развој технологије посебно су важни високообразовање, истраживање и научни рад. Пето поглавље посвећено је анализи образовног система и нивоу гло-балне конкурентности Србије. Издвојено је шест параметара глобалног ин-декса конкурентности, који су везани за знање и образовање, и дата је оценаконкурентности Србије у том погледу. Основни подаци у раду су засновани на статистичким подацима и ис-траживању научних радова из конкурентности, знања и образовања. У радусу коришћене квалитативне и квантитативне методе прикупљања и обрадеподатака. Методом анализе извршено је груписање и давање значења подаци-ма добијеним прикупљањем материјала. Код улагања у образовање одређенаје средња вредност земаља OECD и анализирана су одступања појединачнихдржава. Коришћен је метод корелације између параметара. Анализа трендовапоказује утицај знања на конкурентност. Та повезаност открива утицај знањана стварање конкурентске предности држава и компанија. Посебну захвалност дугујем професору Небојши Савићу који ми је помо-гао да рад буде систематичнији и квалитетнији. 8
  • 9. 1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ 1.1. Глобализација Водећа web енциклопедија одређује глобализацију као поступак прављењаи преображаја појединих појава у глобалне. Она се описује ко поступак којим сенароди света уједињују у једно друштво и функционишу заједно. Овај поступакје спој економских, технолошких, социокултурних и политичких снага.1 Глобализацију света најавило је Гутенбергово откриће штампања пок-ретним словима око 1439. године, а у правом смислу она је почела великимгеографским открићима крајем XV и почетком XVI века. Португалске експеди-ције су крајем XV века опловиле Африку и сигле до Индије, а 1500. године и доБразила. Тек када је шпанска експедиција предвођена Фернандом Магеланомопловила свет 1517–1522. године доказано је и практично да је земља округлаи отворио се пут за глобализацију света. Глобализација је настављена у XVIIвеку када је створена прва мултинационална холандска источноиндијска ком-панија. Рана глобализација коју су покренула географска открића португал-ских и шпанских морепловаца довела је убрзо до светске економске превластизападноевропских атлантских држава, и то најпре Шпаније и Португала у XVIвеку, а затим Холандије у другој половини XVII века. Поморска и техничка знања, као и употреба ватреног оружја, показалису се као довољан основ за европску економску превласт на глобалном ни-воу. Познавање поморских путева било је тада од кључног значаја, а знање јепостало роба, посебно знање које се тицало картографије. Захваљујући упо-треби штампе географска карта са новим подацима могла је брзо да дође уруке помораца широм Европе.2 Током раздобља ране модерне успостављенје, према Емануелу Волерстину, светски капиталистички систем, тј. економ-ски поредак у коме западноевропско језгро има доминантну улогу у односу наближу и даљу периферију осталог дела света. У ужем смислу глобализација је започета индустријском револуцијомкоја је почела осамдесетих година XVIII века у Великој Британији. Током XIXвека дошло је до великог пораста глобалне трговине и до доминације британ- 1 http://en.wikipedia.org/wiki/Globalization, скинуто 1. јуна 2008. 3 Danijel Dž. Borstin, Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebesamog, Geopoetika, Beograd 2003, str. 277-284. 9
  • 10. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИског царства у свету. Посебан положај Британије почивао је у првој половиниXIX века не само на њеној супериорној морнарици, већ и на инвентивности ипредузетеничким вештинама. Укидањем житних закона 1846. године Брита-нија је отворила пут слободној трговини у свету заснованој на визији еконо-миста Адама Смита и Давида Рикарда о неограниченом економском развојукоји је почивао на индустријализацији, конкуренцији и космополитизму.3 Деветнаести век донео је човечанству до тада незабележени економскираст, увођењем масовног образовања, као и увођењем обавезног основног об-разовања у низу развијених држава. Незабележен успон светске привреде изнања у XIX веку вишеструко је премашен у XX веку. Оксфордска историја XXвека процењује да је глобални економски раст у XX веку текао два и по путабрже него у XIX, уз просечан реални годишњи раст БДП од 1,5%.4 Током XX века светска економија је прошла кроз четири фазе: либе-рално тржиште (1900–1913), аутархична економија (1914–1950), руковођенотржиште (1950–1973), и неолиберално тржиште (од 1973. године на даље).Глобализација се, у најужем смислу речи, догодила током раздобља руковође-не економије и неолибералног тржишта. Економске смернице света чији су сеобриси јасно испољили од шездесетих година на даље у значајној мери су фор-мулисане у претпоследњој години Другог светског рата. Светски глас БретонВудса и хотела Маунт Вашингтон у Њу Хампширу започиње од јула 1944. го-дине јер је ту одржана чувена конференција на којој су учествовали делегатичетрдесет пет савезничких нација, укључујући и Краљевину Југославију. Тадасу основане Светска Банка, Међународни монетарни фонд – ММФ и, убрзо за-тим, 1947, изгласан је Општи споразум о царинама и трговини.5 Свет је био упревирању у време одржавања конференције у Бретон Вудсу. Хитлер је издр-жао на власти још неких десет месеци. Рат је наставио да бесни на Далекомистоку, а Јапан се није предао још скоро тринаест месеци. Повеља Уједињенихнација уследила је после годину дана. У том контексту, привредни предвод-ници који су се тихо окупили у овом хотелу, гледали су у будућност, са надамау свет уједињен миром који је заснован на просперитету. Њихов циљ је биостварање институција које би унапредиле овакву визију. Хенри Моргенто Млађи6, тадашњи министар финансија САД и председа-вајући конференције, прочитао је поруку добродошлице коју је упутио пред-седник САД Рузвелт и сам је одржао говор који је одредио тон и дух читавогскупа. Моргенто је замислио „стварање једне динамичне светске привреде,где ће припадници свих нација моћи да остваре своје потенцијале у миру ида све више уживају у плодовима материјалног напретка на земљи, бескрајнообдареној природним богатствима“. Позвао је учеснике да прихвате „основниекономски аксиом... да просперитет нема граница. То није коначна величина 3 Cf. Anthony Howe,„Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick KarlO’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001(Aldershot: Ashgate, 2002), стр. 86-88. 4 Robert Skidelsky,„The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis(eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998), стр. 50. 5 Енг. General Agrement on Tariffs and Trade – GATT. 6 Henry Morgenthau Jr, 1891–1967. godine. 10
  • 11. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕда би се могла умањити дељењем“.7 Тако је постављена једна од неколико те-мељних претпоставки економске парадигме којим су се руководиле архитектесистема Бретон Вудс. Многе од ових претпоставки су сасвим оправдане, али судве биле погрешне. Прва погрешна претпоставка била је да ће привредни расти увећана светска трговина користити свима. Друга је била да привредни растнеће бити спутан ограничењима планете. Што се тиче прве претпоставке истраживачи неједнакости указивалису годинама да се неједнакост између развијених и појединих неразвијенихземаља повећава, и да су неке земље и после Другог светског рата бележи-ли реални пад БДП-а по глави становника. Економиста светске банке БранкоМилановић наводи две супротне групе земаља у погледу економског раста од1960. до 2000. године. Тако су четири земље у овом раздовљу имале више негодесетоструки раст (Тајван, Боцвана, Сингапур, Јужна Кореја), док се код петафричких земаља релани БДП смањио за више од трећине.8 Што се тиче друге претпоставке светска економија је заиста порасла окочетири пута током XX века, а најимпресивније стопе раста забележене су од1950. до 1973. када је светска економија расла просечном стопом од 3%. Ипак,што се век више ближио крају, свест о одрживом развоју као услову за опста-нак планете Земље и човечанства постајала је глобално све већа. Глобализација је уклањање баријера слободној трговини. Она може битиснага за добробит свих у свету, а посебно сиромашних. Други талас глобализа-ције у ужем смислу почиње да доминира током осамдесетих година двадесе-тог века. Неколико кључних разлога је довело до тога. Технолошка револуцијакоја је значајно смањила цену транспорта добара и отворила врата за међу-народну трговину услугама, нарочито у области информатике, интеграцијаКине у светску привреду и пад комунизма који је допринео бољој интеграцијибивших комунистичких земаља у светску економију. У Источној Европи дошло је до огромних промена које су имале великиутицај на Европску заједницу. Година 1989. је означила пад берлинског зида.Према Лонгворту9 „све већом брзином и услед великог славља совјетска импе-рија у Источној Европи је почела да се руши. Две Немачке су се убрзо уједини-ле, а у року од две године и Совјетски Савез се распао. Распала се и Југославија.А онда су Чеси и Словаци раскинули свој савез и кренули одвојеним путевима.Комунизам је био побеђен. Један идеолошки систем, који је пола Европе деце-нијама држао у ропству, изненада је ишчезао. Границе су отворене, надзор ицензура уклоњени, поробљене нације ослобођене. Све је то било узбудљиво,неочекивано, готово нестварно. Како на Истоку, тако и на Западу, овај преображај дочекан је са одуше-вљењем, а учени људи предвиђали су ружичасту будућност том региону. Неко-лико стручњака изразило је сумњу у вези с том великом променом“. 7 Џери Мандер, Едвард Голдсмит, Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003,стр. 30. 8 Branko Milanović, Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP,Beograd 2006, str. 78. 9 Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе, Клио 2002, стр. 11. 11
  • 12. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Међу заговорницима неолибералне међународне привреде, слободанпроток капитала, роба, услуга и (много мање, услед антиимиграционих препре-ка) радне снаге требало би да доведе до повећања стопе раста широм света,а нарочито сиромашних земаља. Ово предвиђање је засновано на мишљењуда сиромашне земље нарочито добијају интеграцијом у светску привреду, јерлакше долазе до капитала који им је преко потребан за развој и брже могу даусвајају најновија технолошка достигнућа развијених земаља. Истина, постојеи теорије неразвјености које истичу да земље трећег света не морају да будуна добитку уласком у светску привреду због неравномерне интерне и глобал-не расподеле.10 Отварање према међународној трговини помогло је многим земљама даостваре много бржи раст него што би оне иначе постигле. Међународна трго-вина помаже економски развој ако извоз земље предводи њен економски раст.Раст предвођен извозом је био кључни инструмент индустријске политике којаје обогатила велики део Азије и довела милионе људи у тим земљама до дале-ко бољег живота него раније. Захваљујући глобализацији много људи у светуданас живи дуже и њихов животни стандард је далеко бољи. Глобализација јесмањила осећање изолованости које је захватило велики део света у развоју идала многим људима у тим земљама приступ знању далеко изнад нивоа и најбо-гатијих, у било којој земљи у свету, један век раније. Инострана помоћ, и поредсвојих недостатака, ипак је донела користи милионима људи. Према Стиглицу11 „они који оцрњују глобализацију, сувише често пре-виђају користи од ње. Заговорници глобализације, уколико су уопште имали,имали су у још већој мери неизбалансиран приступ. За њих, глобализација (штоје типично везано за прихватање тријумфалног капитализма америчког стила)– јесте прогрес, који земље у развоју морају да прихвате ако желе да се уз виднеефекте развијају и боре против сиромаштва. Нажалост, за многе у земљама уразвоју глобализација није донела обећане економске користи. Растућа поделана оне који имају и оне који немају, повећала је у трећем свету број страшно си-ромашних – који су за живот имали мање од једног долара дневно“. 1.2 Информационе технологије Информациона револуција означава се и као „друга” или „трећа индус-тријска револуција”. На основу конкретног технолошког открића (микрочип,рачунар) као и претходне технолошке револуције (машина за штампу, парнамашина, атомска енергија), информациона револуција представља искораку развоју производних снага друштва, који води вишеструком повећању про-дуктивности рада. Она представља утицај информационих технологија насве сфере људског деловања. Помислите само колико је продуктивнији један 10 За преглед теорија неразвијености видети: Ted Lewellen, Dependency and Development.An Introduction to the Third World, London: Bergin and Garvey, 1995, стр. 49-70. 11 Džozef E. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2004. godine, str. 19. 12
  • 13. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕрачуновођа откад користи савремени софтвер за рад. Брз развој дигиталнихрачунара и телекомуникационих средстава, од открића технологије интегри-саних кола која је омогућила појаву силиконског микрочипа, током седамде-сетих, није резултат капиталних државних пројеката и улагања; он је ношендецентрализованом иницијативом бројних, малих и великих, предузећа и ис-траживачких установа. Информациони систем прикупља, обрађује, складишти, анализира ишаље информације за посебну намену12. Информациони систем укључује улазе(подаци, упутства) и излазе (извештаји, прорачуни). Он обрађује улазне податкена основу упутстава, ствара резултат и шаље кориснику обрађене податке. Рачунарски заснован информациони систем је систем који користи ра-чунарску технологију да реализује један или више планираних задатака. Ос-новна намена било ког информационог система је да обезбеди решење за по-словни проблем. Информациони систем се састоји из следећих делова: − Хардвер је скуп техничких средстава као што су процесор, екран, тас- татура и штампач. Они заједно прихватају информације, обрађују и приказују их. − Софтвер је скуп програма који омогућавају хардверу да обрађује по- датке. − База података је скуп повезаних фајлова, табела, релација, итд. Она садржи податке и везе између њих. − Мрежа је систем веза који дозвољава да различити рачунари заједно користе ресурсе. − Процедуре су скуп инструкција које указују како да се користе наве- дене компоненте да би се информације обрадиле и добио резултат. − Људи су најважнији у читавом процесу. Радећи непрестано се усавр- шавају, и у складу са све напреднијим системима постижу боље ре- зултате. Јер у суштини, рачунари обезбеђују брз и ефикасан начин обраде података и они су неопходан део информационог система, којима људи управљају. Информациона технологија обухвата хардвер, софтвер, базе података,мреже и друге уређаје. Заправо је подсистем информационог система. Поне-кад се међутим израз информационе технологије користи у истом значењукао и информациони систем. Може се користити и шире као скуп неколикоинформационих система, корисника и менаџмента за целу организацију. Под информационим технологијама подразумевају се поступци, методеи технике прикупљања, преноса, обраде, чувања и достављања података. Ши-роко дефинисане, информационе технологије означавају сву технику и тех-нологију која је заснована или користи технологију интегрисаних кола. Ужипојам обухвата рачунарску и телекомуникациону технику за обраду и пренос 12 Efraim Turban, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za mena-džment. Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd 2003, str. 20. 13
  • 14. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИподатака, као и технологије на којима је изграђена. У ери информационе ре-волуције, која носи императив високе продуктивности, информационе техно-логије играју важну улогу у свим сферама људског деловања. Развој информа-ционих технологија, уз развој средстава међународног саобраћаја, основни јеносилац процеса глобализације. У савременом друштву, широм света, људи користе разноврсне инфор-мационе технологије да би разумели проблеме и осмислили решења. Те тех-нологије данас укључују средства као што су сензорни уређаји какви су уређајза мерење аерозагађења, читач бар кода на производима, преко телефонскихмрежа и факс машина до рачунара свих врста. Ове технологије дају нове об-лике нашем животу, пословима, друштву. Информационе технологије се при-мењују за стварање и праћење докумената у канцеларијама, контролу произ-водње у фабрикама, пројектовање нових производа, поправке аутомобила идруге сложене опреме, продају производа широм света итд. Рачунари су данасприсутни свуда – од кућне до радне средине. Средства и технике прикупљања и коришћења информација су у језгруцивилизације. Информационе технологије се простиру од физичких уређајакакви су папир, оловке, књиге, новине, камере, магнетофони, касетофони ирачунари, до симболичких средстава као што су писани језици, математичкисимболи, хемијски модели, таблице природних елемената, програми. Од проналаска писма пре око пет хиљада година13, до данашњих дана,најмоћније и најдалекосежније технологије биле су писана реч, новине и књи-ге, засноване на покретној штампарској преси. Модерни свет какав познајемозависи од штампане речи. Штампарија, пронађена у петнаестом веку, предста-вљала је прву информациону револуцију, и потенцијал за распрострањење пи-смености, а са тиме и широке народне културе. Данас смо у средишту сличног преображења: технологија дигиталнеинформације – технологија која користи електронику за трансформисање ин-формације у дигитални, бинарни облик, састављен од 0 и 1, представља другуинформациону револуцију. Ове технологије проширују а у неким случајевимаи замењују технологије писане речи. Тако се знање и мудрост прикупљана то-ком пет хиљада година цивилизације, у облику сто милиона јединица (књига,часописа, техничких извештаја) који се чувају у Конгресној библиотеци САД,могу сместити на неколико стотина оптичких компакт дискова.14 Данашње информационе технологије могу се поделити у четири широкекатегорије: сензорске технологије15, комуникационе технологије, рачунарскетехнологије и технологије приказивања16. Неки примери сензорске технологије су дигиталне видео камере, ледсензори, скенери слике, дигитални сензори, читачи бар кода, уређаји за гла-совни улаз, итд. 13 У Светом писму се наводи да је први писмо настало пре 3.000 година пре н.е. На осно-ву научних истраживања сматра се да је Винчанско писмо старо око 7.500 година. 14 CD-ROM. 15 Прикупљања података и информација, „улазне” технологије. 16 Displаy, технологије„излаза” или издавања и презентације информација. 14
  • 15. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ Комуникационе технологије укључују комуникационе каблове, те-лефонске линије, Интернет (мрежа свих мрежа)17, мрежа која повезује вишедесетина хиљада других рачунарских мрежа у јединствени информатичкипростор, која се користи у преко сто земаља. Интернет преноси информацијеу дигиталном облику преко географских и политичких граница и представљабогат извор добара и услуга. Рачунарска технологија, пре свега рачунарски системи за чување иобраду информација, састоји се од техничког дела рачунара – хардвера и про-грама или инструкција рачунару шта да уради – софтвера. Рачунарски систе-ми примају информацију од сензорских и улазних уређаја, затим је складиштеи обрађују. Зато је основна компонента техничког дела рачунарског система– рачунар, који укључује компоненту за обраду података и управљање пода-цима – процесор, и компоненту за памћење података и програма – меморију,која може бити оперативна18 или спољашња19. У компоненте техничког деларачунарског система обично се укључују и улазно – излазни уређаји неопход-ни за функционисање рачунарског система. Основне компоненте рачунарскогсистема су: оперативни системи, програмски језици и услужни програми. Опе-ративни системи омогућавају, пре свега, складни рад физичких компонентисистема, али и удобност кориснику за коришћење техничког система у циљуизвршавања сопствених – апликативних програма. Програмски језици омо-гућавају програмирање на вишим програмским језицима и њихово „разуме-вање” од стране дигиталне, бинарне машине, док услужни програми даљеолакшавају коришћење техничког и програмског система. Технологије приказивања су уређаји и програми који омогућавају дасе обрађени подаци прикажу кориснику у што прикладнијем облику. Они по-везују рачунарске и комуникационе технологије према човеку, нпр. екранитерминала, штампачи, LCD20 екрани, HDTV21, аудио излаз, итд.22 Оно што чини рачунар универзалном машином то је његова способ-ност програмирања. Рачунари, у почетку свог развоја, били су намењени самоодређеној врсти посла, и користили су аналогне податке. Данас рачунари имајумогућност извршавања различитих задатака, као што су обрада текста, извр-шавање тродимензионалних апликација, графичко пројектовање, итд. 17 Интернет омогућава корисницима употребу више различитих сервиса, од којих сусвакако најзначајнији електронска пошта (е-mail) и светска мрежа (World Wide Web). Светскумрежу (www) чини сада већ огроман број web сајтова који покривају практично све могућеврсте садржаја. Материјално, светска мрежа је мрежа међусобно повезаних компјутера којифункционишу као почетне и крајње тачке преноса података кроз Интернет, и који се најчешћепопуларно представљају као„места” где се налазе web сајтови. 18 RAM меморија. 19 Флеш меморија и сл. 20 Енг. Color Liquid Cristal Displаy. 21 Енг. High Definition TV. 22 Енг. Microsoft – Windows Sound System. 15
  • 16. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ 1.3 Знање у савременој привреди Знање омогућава појединцу и заједници сналажење у стварности. Не-што знати, то значи бити свестан основних особина, карактеристика, односа,појава, предмета, догађаја. Знање је свест о узроку, функционисању и предви-ђању догађаја. Бертранд Расел тврди да се знање појављује у форми опажања, верова-ња, сећања, навика, уверења23, научног знања24, очекивања25. Расел тврди „зна-ње је истинито уверење“. Он разликује више врста знања: знање чињеница,знање општих веза између чињеница, теоријско знање, практично знање, оп-ште, индивидуално, безлично, лично, непосредно, знање путем описа. У економији данас кључну улогу има радник добро поткован знањем.Знање је основно оруђе за стварање богатства. Данас није само вредност ком-паније физичка имовина26, већ је њена вредност заснована на знању, умећу иинтелектуалној имовини – што све почива на људима. Они који управљају мо-рају да препознају таленте и обезбеде начин да се људски капитал усмерава каиновацијама и да се развијају производи и услуге који стварају вредност. Људски капитал представља појединачне способности, знања, струч-ност и искуство запослених и руководства у компанији. Ово је знање које јерелевантно за одређени задатак али подразумева и способност да се сталнодопуњује кроз учење, обуке и сл. Постоји знање које се систематизује, документује, лако понавља и ши-роко преноси. Примери таквог знања су технолошки пројекти и цртежи, софт-вери, патенти, и др. Постоји и тзв „тихо“ знање које се налази у свести запо-слених, у њиховом образовању и искуству. „Тихо“ знање се користи и преносисамо уз учешће и сагласност појединца. Као што видимо постоје два основна облика знања. Прво је експлицит-но, објективно, формално, отворено и ово знање је у облику вештина, пода-така, научног знања, приручника, и сл. Експлицитно знање може лако да сепреноси, прихвати и памти али и мења. Други облик је тзв. имплицитно, „ти-хо“, невидљиво, лично, субјективно, скривено. Тешко се преноси. Имплицитнознање је кључно за стварање новог знања у организацији. База знања је организован скуп укупног интелектуалног капитала у ор-ганизацији доступан за коришћење. База знања укључује базе података, ка-талоге докумената, архиве, интернет странице, збирке књига, ознаке, мапе,видео и аудио изворе, изворе слика, филмове, уметничке колекције, белешкедискусија, транскрипте, резултате истраживања, експертска знања, стручнамишљења итд. Привлачење, развој и очување људског капитала су неопходни, али не идовољни услови за успех организације. Сарадња, размена информација и упра- 23 Засновано на уображењу, интересу, понављању. 24 Теоријски засновано и практично применљиво. 25 Облик веровања и увереност у каузалне односе. 26 Фабрике, опрема, машине. 16
  • 17. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕвљање знањем су од кључне важности. Социјални капитал представља мрежуодноса које појединци имају унутар целе организације али и односе са доба-вљачима, купцима или партнерима. Улога технологије је јачање људског капитала. Наравно, када све овеелементе узмемо у обзир неопходна је и стратегија која компанију чини кон-курентном и успешном. Традиционална економска теорија и пракса засноване су на матери-јалној основи кроз земљиште, опрему и новац. Тежиште је било усмерено наефикасну расподелу рада и капитала. Данас се више од 50% бруто друштвеногпроизвода (БДП) у развијеним економијама базира на знању, тј. на интелек-туалној имовини и стручности људи27. На примеру САД види се улога и значајзнања и људског капитала. Услуге у САД чине 76% БДП. Темељ услуга (софт-вер, здравствена заштита, комуникације, образовање, итд.) су интелектуал-ни и информациони процеси који стварају највећи део вредности за фирме. Упроизводњи највећи допринос стварању вредности чине истраживање и раз-вој, пројектовање процеса, креирање производа, логистика, маркетинг илитехнолошка иновација. У доба машина производи и опрема су били у центру пажње. Данас, удоба информатике, знање је у центру пажње и вредност се ствара из знања,умећа, интелектуалне имовине и способности. То је све садржано у људима.Слободно можемо рећи да је економија данас заправо економија знања. Бо-гатство се ствара ефикасним менаџментом знања. Улагање у компанију зна-чи окупљање талената, способности вештина и идеја што је интелектуалникапитал а нису физички и финансијски ресурси. Пример за наведену тврдњује Мајкрософт који не поседује ни једну фабрику софтвера. Вредност Мајкро-софта расте због способности да поставља стандарде софтвера за персонал-не рачунаре. Други пример је компанија Мерк чији генерални директор каже:„Производ мале вредности може да направи било ко и било где. Када поседује-те знање коме нико не може да приступи – то је динамит. Наша истраживањачувамо чак брижљивије него финансијску имовину“28. На питање где се налази интелектуални капитал неке компаније и можели да се он измери даје се један упрошћен одговор. Тржишна вредност фирмеједнака је вредности удела њених обичних деоница пута број главних деони-ца. Књиговодствена вредност фирме је у првом реду мера вредности њене ма-теријалне имовине. Добија се као разлика укупне активе и укупних дуговања. Књиговодствена вредност фирме изоставља најважнију имовину капи-тала. Вредност погона, опреме, залиха и обртног капитала фирме не предста-вља стварну вредност. У стварној вредности огроман проценат је тзв „неопи-пљива“ имовина или интелектуални капитал фирме. Интелектуални капитал се састоји од људског капитала, структурногкапитала и екстерног капитала. Људски капитал је скуп знања, вештина, ис-куства, интуиције и ставова радне снаге. Структурни капитал чини широ- 27 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.godine, str. 124. 28 Исто, стр. 125. 17
  • 18. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИки спектар патената, модела и компјутерских и административних система.Структурни капитал фирме је заправо систем, структура, стратегија и култу-ра. Екстерни капитал представља укупне односе организације и мреже сарад-ника (добављачи, купци), њихово задовољство и лојалност предузећу. Слика 1 – Интелектуални капитал29 Свака компанија која поседује знање жели да га сачува и даље унапређу-је. Да би то постигла у организацији морају да постоје ефикасне структуре којепромовишу тимски рад и размену информација, јако лидерство које подстичеиновације и културу која захтева изузетност и етичко понашање. 29 Слика нацртана на основу: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijskimenadžment, Data Status, 2007. godine, str. 126. 18
  • 19. 2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА У данашњој, све више отвореној и интегрисаној светској привреди, кон-курентност заузима централно место у економским размишљањима како раз-вијених тако и земаља у развоју. Према дефиницији OECD30, конкурентност јемера способности земље да у слободним и равноправним тржишним услови-ма произведе робу и услуге које пролазе тест међународног тржишта, уз дуго-рочно повећање реалног дохотка становништва. Традиционално, међународна конкурентност држава објашњавала сетеоријама међународне размене које потичу од Адама Смита. Али, данашњасветска привреда је врло развијена да би се објаснила традиционалним тео-ријама. Резултат тога је класично дело „Конкурентска предност држава” хар-вардског професора Мајкла Портера, у којем је предложена нова теорија кон-курентности, према којој национално благостање није наслеђено већ створеностратешким изборима. Док се у прошлости развој земље заснивао на компара-тивним предностима, попут јефтине радне снаге и природних ресурса, данассе основом за привредни развој сматрају напредни услови засновани на знањуи развијеној инфраструктури, високој технологији и иновацијама. За Портераније важно који се производи произведе, већ како се производе. Конкурентност је вишедимензионални феномен, нужно присутан нанивоу предузећа, гране и државе у целини. Одлучујућа ствар у конкурентскојпредности држава је разнолика улога влада. Посебно је уочљива улога владекада се говори о међународној конкурентности. Влада представља пети чи-нилац конкурентности држава31. Влада може да утиче на сваку од четири де-терминанте, позитивно или негативно. Наравно, може се и на владу утицати.Политика владе утиче на стратегије фирми, на структуру, ривалитет, прописе,тржиште капитала, пореску политику, итд. На избор како ће се улагати у обра-зовање такође влада може да утиче. По Мајклу Портеру најважнија улога државе у привреди је да остваримакроекономску и политичку стабилност32. То се постиже успостављањемстабилних државних институција, доследног основног економског оквира издравих макроекономских политика укључујући разумне државне финансијеи ниску инфлацију. Друга улога државе је унапређење опште микроеконом-ске способности привреде. То се постиже повећањем ефикасности и квалитета 30 Organization for Economis Co-operation and Development – OECD. Организација за еко-номску сарадњу и развој. 31 Porter, Michael E., The Competitive Advantage of Nations (London and Basingstoke: TheMacmillan Press Ltd, 1992) р. 127. 32 Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 247. 19
  • 20. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИопштих улагања и пословним активностима, препознатим на слици 2, као штосу образована радна снага, одговарајућа физичка инфраструктура и тачне иблаговремене економске информације. Важно је и јачање институција које овеактивности обезбеђују. Трећа улога државе односи се на успостављање опш-тих микроекономских правила и подстицаја усмеравања конкуренције којаподстиче раст продуктивности. Та правила прожимају читав дијамант и то су:политика конкуренције која подстиче ривалство, порески систем, закони озаштити интелектуалне својине, правичан и ефикасан правни систем, закон озаштити потрошача, правила у вези са корпоративним управљањем, ефикасанрегулаторни процес који подстиче иновације, итд. Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности33 2.1. Глобални индекс конкурентности Светски економски форум34 проучава конкурентност земаља пуне тридеценије. Глобалани конурентски извештај бави се проучавањем параметарапривреда земаља ради постизања економског развоја на дужи период. Ови из-вештаји служе као алат за пословне лидере и законодавце да идентификују 33 Ромб преузет из: Michael E. Porter, The Competitive Advantage of Nations, London andBasingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992, стр. 127. 34 World Economic Forum, http://www.gcr.weforum.org/, The Global Competitiveness Report2007–2008. 20
  • 21. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАстање са циљем побољшања конкурентности уз разматрање стратегије за на-редни период. Глобални индекс конкурентности је врло напредан и детаљан индекс замерење конкурентности земаља и узима у обзир макроекономске и микроеко-номске показатеље. Светски економски форум дефинише конкурентност као скуп институ-ција, прописа и других чиниоца који одређују ниво продуктивности земаља.Ниво продуктивности је ниво просперитета који може да се стекне еконо-мијом. Другим речима, напредније економије, могу да произведу већи стан-дард за своје грађане. Напреднија економија је она која се брже развија надужи временски рок. 2.1.1. Дванаест параметара конкурентности Неки од најбољих економских умова у последњих двеста година су по-кушали да испитају шта одређује богатсво земаља. Адам Смит је био на ста-новишту да усавршавање и подела рада води драматичном побољшању про-дуктивности. Неокласични економисти 20. века су наглашавали значај инве-стиција у капитал и инфраструктуру. Међутим, многе земље у развоју, поредвеликих инвестиција у инфраструктуру, нису бележиле раст. Инвестирање уфизички капитал није довољан услов за економски развој. Економисти су онда посматрали друге механизме: образовање и обуку(људски капитал, како га називају модерни економисти), технолошки напре-дак (било да је створен од саме земље или усвојен од водећих привреда), макро-економска стабилност, добра државна управа, владавина права, транспарент-не институције које добро функционишу, недостатак корупције, оријентацијака тржишту, одговорна влада, софистицираност предузећа, услови тражње,величина тржишта и многи други. Индекс глобалне конкурентности бави се мерењем просека многих раз-личитих компоненти, од којих свака одражава један аспект сложене ствар-ности коју ми називамо конкурентношћу. Све ове компоненте групишу се удванаест параметара конкурентности. Први параметар – институције. Институционални оквир итекако утичена конкурентност и раст. Власници земље, власници акција, чак и интелекту-алне својине су невољни да послују ако њихова права као власника нису гаран-тована. Подједнако је значајно и следеће: ако својина не може бити купљена ипродата са уверењем да ће власти одобрити трансакацију само тржиште нећемоћи да створи динамичан раст. Важност институција није ограничена само на правни оквир. Однос др-жаве према тржиштима и слободама и ефикасност њеног функционисања сувеома значајни. Пословне активности спутавају прекомерна бирократија, мно-го прописа, корупција, нечасност склапања јавних уговора, недостатак јавно- 21
  • 22. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИсти и честитости или политичка зависност правосуђа. Све ово намеће значајнеекономске трошкове пословања и успоравају процес привредног раста. Пословање добро служи економији ако се води поштено и ако се мена-џери придржавају строгих етичких принципа. Други параметар – инфраструктура. Постојање квалитетне инфра-структуре је веома значајно за ефикасно функционисање економије, каошто је значајан фактор одређивања локације економске активности и врстаактивности и сектори који се могу развијати у привреди. Квалитетна инфра-структура смањује удаљеност између региона са резултатом истинског ин-тегрисања националног тржишта и његовог повезивања са тржиштима у дру-гим земљама и регионима. Квалитетна инфраструктура је покретач конкурентности који значајноутиче на економски раст и смањује неједнаку раподелу дохотка и сиромаштвана више начина. Добро развијена саобраћајна и коминкациона инфраструк-турна мрежа је предуслов за ефикасно функционисање тржишта и раст изво-за, као и за способност сиромашних заједница да се повежу са битним при-вредним активностима. Ефикасни начини транспорта, за људе, робу и услуге, као што су квали-тетни путеви, железнице, луке и ваздушни саобраћај омогућавају предузетни-цима да изнесу своју робу на тржиште сигурно и на време, али и олакшавајукретање радника до одговарајућих послова. Привреде су такође зависне одснабдевања струјом без ограничења и несташица, да би пословнице и фабрикемогли да раде неометано. Добра телекомуникациона мрежа омогућава слободан и брз ток инфор-мација, што повећaва укупну привредну ефикасност. На тај начин се одлуке,које доносе привредни актери, доносе на основу расположивих релевантнихинформација. Трећи параметар – макроекономија. Стабилност макроекономског ок-ружења је важна за пословање и значајна за укупну конкурентност земље. Ма-кроекономска стабилност сама не може да повећа економску продуктивностнација, али је јасно да макроекономска нестабилност шкоди привреди. Преду-зећа не могу доносити поуздане одлуке и планирати када је стопа инфлацијеизражена у стотинама процената (обично као резултат инфлације јавне фи-нансије се отргну контроли). Финансијски сектор не може да функционишеако влада ствара велике дефиците. Влада не може доносити функционалнеодлуке ако плаћа велике камате на име прошлих уговора. Закључак је да еко-номија не може расти ако макроокружење није стабилно и погодно. Четврти параметар – здравље и примарно образовање. Здрава раднаснага је витална за конкурентност и продуктивност једне земље. Радницикоји су болесни не могу да функционишу у пуном капацитету и мање су про-дуктивни. Слабо здравље води значајним трошковима у пословању, зато штосу болесни радници често одсутни или раде на ниском нивоу ефикасности.Инвестиције у обезбеђивање здравствене заштите су веома важне, како у еко-номском, тако и у моралном погледу. 22
  • 23. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА Поред здравља овај параметар посвећује пажњу количини и квалитетуобразовања што је веома значајно у данашњој привреди. Примарно образовањеповећава ефикасност сваког радника чинећи привреду продуктивнијом. Недо-вољно образована радна снага може извести само основне мануелне радње ичесто постоје тешкоће да се прилагоде напреднијим производним процесимаи техникама. Недостатак квалификованог административног особља такођеможе имати негативан утицај на укупне пословне показатеље. Пети параметар – високо образовање и обука. Квалитетно високо об-разовање и обука је темељ привреде која тежи приближавању производњисофистицираних производа са додатом вредношћу. Нарочито данашња глоба-лна економија подразумева да су запослени образовани и способни да се брзоприлагоде променљивом окружењу које се мења. Овај параметар мери стопе уписа као и квалитет образовања оцењенод пословне заједнице. Важност стручне и сталне обуке на послу, која је зане-марена у многим привредама, је значајна ако осигурава сталну надоградњувештина и знања запослених у складу са потребама производног система. Шести параметар – ефикасност тржишта роба. Земље са ефикаснимтржиштем роба су у позицији да производе велики асортиман производа и ус-луга у датим односима понуде и тражње. Здрава тржишна утакмица је важнакао покретач ефикасности тржишта и продуктивности пословања. Да би се осигурало најбоље могуће окружење за размену добара морапостојати минимум сметњи пословним активностима кроз државну интервен-цију. Нпр. конкурентност је ометена деформисаношћу, превеликим порезимаили рестриктивним и дискриминаторским правилима о власништву странацаили о страним директним инвестицијама. Ефикасност тржишта такође зависи од услова тражње као што су оријен-тација потрошача или софистицираност купца. Потрошачи који прихвате рђавтретман од стране предузећа нису склони да уведу неопходну дисциплину укомпанијама зарад ефикасности која треба да буде достигнута на тржишту. Седми параметар – ефикасност тржишта рада. Ефикасност и флекси-билност тржишта рада су врло значајни за одговарајући размештај у привреди.У продуктивној економија запослени су распоређени на одговарајући начин итиме подстакнути да дају пун допринос на својим радним местима. Тржиштарада морају имати флексибилност да пребаце раднике из једне привредне ак-тивности у другу и да дозволе померања без већих друштвених поремећаја.Ефикасна тржишта рада морају да обезбеде талентима да дођу до изражаја,што укључује једнакост између жена и мушкараца. Осми параметар – софистицираност финансијског тржишта. Ефикас-но финансијско тржиште је потребно да се ресурси уштеђени од грађана најефи-касније користе. Ефикасан финансијски сектор усмерава ресурсе најбољим пре-дузетницима и најбољим инвестиционим пројектима. Процена ризика је самимтим кључна компонента. Модеран финансијски сектор развија производне мето-де тако да мали иноватори могу да спроведу своје идеје у дело. Финансијски сек-тор који добро функционише мора да буде од поверења и да је транспарентан. 23
  • 24. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Привреда захтева софистицирана финансијска тржишта која могу учи-нити капитал доступним за инвестиције. Девети параметар – технолошка припремљеност. Овај параметар мериспретност са којом привреда усваја постојеће технологије са циљем побољшањапродуктивности својих сектора. Технолошке разлике објашњавају различитупродуктивности између земаља. Све више расте значај усвајања технологија законкурентност држава. Све је очигледнији напредак у проширивању знања иупотреба комуникациних технологија које су постале врло распрострањене усвету. Информационе и комуникационе технологије еволуирале су у „техноло-гију опште сврхе”, а употреба и приступ њима су постале кључне у одређивањуукупног привредног нивоа технолошке припремљености. Чињеница да ли је, или не, технологија створена унутар граница једнеземље је безначајна у анализи конкурентности. Основно питање је да ли преду-зећа која раде у једној земљи имају приступ свим напредним технологијама. Нијебитно у којој земљи је произведена струја, успостављен интернет или конструи-сан авион, већ је битно да ли су ови проналасци доступни пословној заједници.Ово не значи да је процес иновација небитан. Ниво технологије доступне пре-дузећима у земљи тражи да буде раздвојен од способности земље да иновира ипрошири границе знања. Десети параметар – величина тржишта. Величина тржишта утиче напродуктивност зато што велика тржишта дозвољавају предузећима да ко-ристе економију обима. Традиционално, тржишта доступна предузећима суограничена границама државе. У ери глобализације међународна тржишта супостала ослонац за домаћа тржишта, посебно за мале земље. Трговина је по-зитивно повезана са растом привреде. Постоји уверење да је однос између от-ворености и раста привреде највероватније јак и позитиван, посебно за малеземље са малим домаћим тржиштима. Једанаест параметар – софистицираност пословања. Софистицираностпословања је корисна за већу ефикасност у производњи добара и услуга. Онаводи повећаној продуктивности и обрнуто, чиме се побољшава конкурентностдржава. Софистицираност пословања тиче се квалитета укупних пословнихвеза једне земље као и квалитета рада и стратегија појединачне фирме. Овајпараметар је посебно значајан за привреде у којима је иновација покретач раз-воја. Квалитет пословних веза једне земље и одговарајућих привредних гра-на и квалитет и број локалних добављача је значајан из низа разлога. Када супредузећа и добављачи међусобно повезани у географски најближим групама(кластери) ефикасност је повећана и води ка већим приликама за иновације иотклањање препрека за улазак нових фирми. Делатност и стратегије појединачних предузећа (брендирање, марке-тинг, присуство ланца вредности и производња јединствених и софистицира-них производа) води ка софистицираним и модерним пословним процесима. Дванаести параметар – иновације. Мање напредне земље могу и даље даунапређују своју продуктивност усвајањем постојећих технологија али, за земљекоје су достигле иновативни степен разоја ово више није довољно да повећа про-дуктивност. Предузећа у овим земљама морај осмислити и развијати изузетнепроизводе и процесе да би одржале конкурентску предност. Ово захтева окру- 24
  • 25. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАжење које је повољно за иновативне активности које подржава и јавни и при-ватни сектор. Нарочито ово значи ваљане инвестиције у истраживање и развојпосебно приватних висококвалитетних научних институција, сарадњу у истра-живању између универзитета и привреде и заштиту интелектуалне својине. Слика 3 – Приказ обједињених параметара35 Дванаест параметара конкурентности су обједињени у три посебне це-лине: основни захтеви, побољшање ефикасности и иновације и софистицира-ност. На слици 3 видимо приказ обједињених параметара. Ове три посебне целине заправо показују кључ за три начина вођењаекономије: основним захтевима вођене економије, ефикасно вођене еконо-мије и иновацијом вођене економије. Важно је истаћи да међу дванаест параметара препознајемо шест ве-заних за образовање, истраживање и науку. То су: здравље и примарно обра-зовање, високо образовање и обука, ефикасност тржишта рада, технолошкаприпремљеност, софистицираност пословања и иновације. Шест од дванаестпараметара непосредно или посредно указује на велики значај улагања у об-разовање, истраживање и науку и побољшање технологије јер такво улагањеутиче на побољшање продуктивности и ефикасности, на иновативност а са-мим тим и на конкурентност. Све државе су према према свом економском развоју груписане у једнуод пет фаза развоја (табела 1). 35 Xavier Sala-I-Martin, Jennifer Blanke, Margareta Drzeniek, Hanouz, Thierry Geiger, IreneMia, Fiona Paua, The Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations. Ин-тернет адреса: http://media.rgemonitor.com/papers/0/Chapter_1.1_The_Global_Competitiveness_Index(4).pdf 25
  • 26. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Табела 1 – Фазе економског развоја према БДП36 Фазе развоја БДП по становнику (у америчким доларима) Фаза један: факторски вођена < 2000 Транзиција из фазе један у фазу два 2000 – 3000 Фаза два: ефикасношћу вођена 3000 – 9000 Транзиција из фазе два у фазу три 9000 – 17000 Фаза три: иновацијама вођена > 17000 2.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а Знање је темељ напретка и развоја друштва. Улагање у знање обухватаиздатке за образовање, истраживање и софтвер. Оно је веома сложено за ме-рење. Располагање инвестицијама у знање и мерење ових инвестиција се раз-вило у једно од најзначајнијих питања са којима се суочава економија заснова-на на знању. Економија заснована на знању је дефинисана од стране OECD каоекономија која је „непосредно заснована на производњи, расподели и употребизнања и информација“. Економски комитет за економску сарадњу ПацифичкеАзије (APEC) је економију засновану на знању дефинисао на следећи начин:„Производња, расподела и употреба знања је главни покретач раста, стварањабогатства и запослености у свим привредама“. Економија знања је израсла из успона интензитета знања и све већеглобализације економских послова. Успон интензитета знања заједничкипокрећу информациона револуција и све бржи темпо технолошких промена.Глобализацију покреће дерегулација и револуција у комуникацијама повезанаса интернетом. Међутим, важно је приметити да се термин „економија знања“односи на свеукупну економску структуру која се данас појављује, а не на билокоји појединачни феномен или њихову комбинацију. Улагање у знање које по-већава економску ефикасност и економски раст ће омогућити технолошкиразвој и поставити темеље за повећање запослености. Издаци за образовање као проценат БДП-а показују како нека земља тре-тира образовање у односу на своју свеукупну расподелу ресурса. Овај показа-тељ пружа меру релативног постотка националног богатства који се улаже уобразовне институције. Издаци за образовање су инвестиција која може да пот-помогне бржи друштвени раст, подигне продуктивност, допринесе личном идруштвеном развоју и смањи друштвену неједнакост. У односу на бруто домаћипроизвод, издаци за образовање показују приоритет који свака земља, у смислурасподеле својих укупних средстава, даје образовању. 36 http://media.rgemonitor.com/papers/0/Chapter_1.1_The_Global_Competitiveness_Index(4).pdf 26
  • 27. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА 2.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD Проценат укупних финансијских средстава која се издвајају за образо-вање је један од кључних избора који се праве у свакој од земаља OECD. Ово језаједнички избор који праве влада, предузетништво и појединачни студенти иђаци и њихове породице. Ако су приватни и друштвени добици од улагања уобразовање довољно велики, они су стимуланс за проширење уписа и повећањеукупних улагања. Издаци за образовне институције укључују трошкове како за наставни-чке, тако и за ненаставничке образовне институције. Наставничке образовнеинституције су образовне институције које директно пружају образовне про-граме (тј. подучавање, наставу) појединцима у једној организованој групи којаје присутна или се образује на даљину. Компаније или друге институције којепружају краткорочне курсеве обуке или наставе појединцима као таквим нисуукључене. Ненаставничке образовне институције пружају административне,саветодавне или професионалне услуге образовним институцијама, мада онесаме не уписују ђаке или студенте. Ту спадају национална, државна и регио-нална министарства образовања, друга тела која управљају образовањем наразличитим нивоима владе или слична тела у приватном сектору; припадају иорганизације које пружају услуге сродне образовању као што су стручна пси-холошка саветовалишта, тестирање, финансијска помоћ студентима, развојпрограма, истраживања о образовању, грађење и одржавање објеката, превоз,исхрана и смештај ученика. Улагање у образовање покрива издатке за школе, универзитете и дру-ге јавне и приватне институције које су укључене у испоруку или подржавањеобразовних услуга. Издаци за институције нису ограничени на издатке за нас-тавничке услуге, већ укључују јавне и приватне издатке за пропратне услугеза студенте и ђаке и њихове породице (као што су смештај и услуге превоза) услучају када ове услуге пружају образовне институције. У високом образовањутакође могу да буду значајни издаци за истраживање и развој и они су укључе-ни у овај показатељ у мери у којој се истраживање обавља у образовним инсти-туцијама. Нису сви трошкови за образовање и услуге везани за образовне инсти-туције. На пример, породице могу саме да купују уџбенике и материјале или даза своју децу узимају приватне часове изван образовних институција. У трош-ковима образовања значајан део такође могу чинити животни трошкови сту-дента. Овде нису укључени такви издаци изван образовних институција, чак иако се јавно субвенционишу. У табели 2 и графикону 1 је приказана мера улагања у образовање по-моћу удела националног дохотка који свака земља издваја за трошкове обра-зовних институција у 1995. и 2004. години. Она обухвата како директне, такои индиректне издатке за образовне институије из јавних, као и приватних из-вора фондова37. 37 www.oecd.org/edu/eag2007 27
  • 28. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Табела 2 – Издаци за образовaње земаља OECD38 2004 2000 1995 Укпно издва- издвајање за издвајање за образовање образовање образовање образовање образовање образовање образовање образовање образовање Основно и Основно и Основно и средње средње средње Високо Високо Високо јање за Укпно Укпно OECD земље Аустралија 4.2 1.6 5.9 4.2 1.5 5.6 3.7 1.7 5.5 Аустрија 3.7 1.2 5.4 3.9 1.0 5.5 4.2 1.2 6.1 Белгија 4.1 1.2 6.1 4.1 1.3 6.1 m m m Канада m m m 3.3 2.3 5.9 4.5 2.3 7.0 Чешка Република 3.2 1.1 4.9 2.8 0.8 4.2 3.5 0.9 5.1 Данска 4.3 1.8 7.2 4.1 1.6 6.6 4.0 1.6 6.2 Финска 3.9 1.8 6.1 3.6 1.7 5.6 4.0 1.9 6.3 Француска 4.1 1.3 6.1 m m m m m m Немачка 3.5 1.1 5.2 m m m 3.7 1.1 5.4 Грчка 2.2 1.1 3.4 2.3 0.7 3.1 1.8 0.5 2.3 Мађарска 3.5 1.1 5.6 2.9 1.1 4.9 3.5 1.0 5.3 Исланд 5.4 1.2 8.0 4.7 0.9 6.1 m m m Ирска 3.4 1.2 4.6 2.9 1.5 4.5 3.8 1.3 5.2 Италија 3.4 0.9 4.9 3.2 0.9 4.8 m 0.7 m Јапан 2.9 1.3 4.8 3.0 1.3 4.8 3.1 1.1 4.7 Кореја 4.4 2.3 7.2 4.0 2.6 7.1 m m m Луксембург 3.8 m m m m m m m m Мексико 4.3 1.3 6.4 3.8 1.1 5.5 4.0 1.1 5.6 Холандија 3.4 1.3 5.1 3.0 1.2 4.5 3.0 1.4 4.8 Нови Зеланд 5.0 1.4 6.9 m m m m m m Норвешка 4.2 1.4 6.2 3.8 1.3 5.4 4.3 1.7 6.3 Пољска 3.8 1.5 6.0 3.9 1.1 5.6 m m m Португалија 3.8 1.0 5.4 3.9 1.0 5.4 3.6 0.9 5.0 Словачка 3.0 1.1 4.8 2.7 0.8 4.0 3.0 0.7 4.6 Шпанија 3.0 1.2 4.7 3.2 1.1 4.8 3.8 1.0 5.3 Шведска 4.5 1.8 6.7 4.3 1.6 6.4 4.1 1.6 6.2 Швајцарска 4.5 1.6 6.2 4.1 1.1 5.8 4.6 0.9 6.0 Турска 3.1 1.0 4.1 2.4 1.0 3.4 1.7 0.7 2.4 Велика Британија 4.4 1.1 5.9 3.6 1.0 5.0 3.9 1.2 5.5 САД 4.1 2.9 7.4 3.9 2.7 7.0 3.9 2.4 6.6 OECD просек 3.8 1.9 6.2 ~ ~ ~ ~ ~ ~ EU19 просек 3.6 1.3 5.4 ~ ~ ~ ~ ~ ~ Економски партнери Бразил 2.9 0.7 3.9 2.8 0.7 3.8 2.5 0.7 3.6 Чиле 3.8 2.0 6.4 4.3 2.2 6.9 3.1 1.7 5.1 Естонија 3.7 0.9 4.9 m m m m m m Израел 4.7 1.9 8.3 4.6 1.9 8.1 5.0 1.9 8.6 Русија 2.0 0.7 3.6 1.7 0.5 2.9 m m m Словенија 4.3 1.4 6.3 m m m m m m 38 Издаци за све нивое образовања као проценат БДП-а (1995, 2000, 2004). Taбела је пре-узета са адресе: www.oecd.org/edu/eag2007 28
  • 29. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА Графикон 1 – Издаци за све нивое образовања као проценат БДП за 1995. и 2004. годину39 Све земље OECD значајан удео националних средстава улажу у образо-вање. Кад се узму у обзир и јавни и приватни извори фондова, земље OECD каоцелина троше 6.2% свог заједничког БДП на образовне институције у предш-колском, основном, средњем и високом образовању. Највећа потрошња за образовне институције се може видети у Данској,Исланду, Кореји и Сједињеним америчким државама и партнерској економијиИзраела у којима се најмање 7% БДП-а издваја за јавне и приватне трошковеза образовне институције, а за њима следе Нови Зеланд и Шведска са више од6.5%. Осам од 28 земаља OECD-а за које су доступни подаци, као и три партнерс-ке економије, међутим, троше мање од 5% БДП-а за образовне институције, а 39 Графикон је преузет са адресе: www.oecd.org/edu/eag2007 29
  • 30. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИу Грчкој и Турској, као и у партнерским економијама, Бразилу и Руској федера-цији, овај број је само између 3.4 и 4.1 %. Око две трећине издатака за образовне институције или 3.8% заједнич-ког БДП-а на подручју OECD-а одваја се за основно, средње и више образовање.Издаци Исланда и Новог Зеланда и у мањој мери Шведске и Швајцарске, у одно-су на њихов БДП, више него дупло су већи него у Грчкој (табела 3). За високо школство се издваја више од једне четвртине заједничких из-датака OECD-а за образовне институције (1.9% заједничког БДП-а.) За висо-кошколске установе Кореја троши 2.3%, а Сједињене америчке државе 2.9%свог БДП-а. Ове две земље, заједно са партнерском економијом Чиле (2.0%) по-казују највиши удео приватних издатака за високошколски ниво образовања.У односу на БДП, Сједињене државе за високошколско образовање троше дотри пута више од Италије, Португалије и Турске и партнерске економије Есто-није, а четири пута више од партнерских економија Бразила и Руске федера-ције (табеле 2 и 3). Величина школске популације у одређеној земљи обликује потенцијал-ну потражњу за почетним образовањем и обуком. Што је већи број младихљуди, већа је потенцијална потражња за образовним услугама. Међу земљамаOECD-а са упоредивим националним дохотком, земља са релативно великоммладом популацијом ће морати да троши већи проценат свог БДП-а на образо-вање, како би свака млада особа у тој земљи имала прилику да добије исту ко-личину образовања као и млади људи у другим земљама OECD-а. Обрнуто, акоје млада популација релативно мала, истој земљи ће бити потребно да мањесвог богатства троши на образовање како би се постигли слични резултати. Више људи него икад раније завршава средње и високе школе, а овајраст је у многим земљама повезан са огромним финансијским улагањима. Пре-ма упоредивим подацима за тај период, између 1995. и 2004. године издаци заобразовне институције за све нивое образовања заједно су се повећали у два-десет четири земље. У земљама OECD-а повећање је у просеку било 42%. По-већање је обично веће за високо образовање него за основно, средње и вишеобразовање заједно. Повећање трошкова за високо школство током периода1995–2004. године је било израженије од 2000. на овамо, него пре 2000. у ско-ро половини земаља OECD-а. 2.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП Стицање образовања је кључни показатељ раста личне зараде и продук-тивности. Образовање има утицај на тржиште рада и људски капитал се поја-вљује као атрактивна инвестиција. У табели 4 и графикону 2 приказан је БДП по становнику у земаљамаOECD-а. Када их упоредимо са табелом 2 и графиконом 1 добијамо следеће по-казатеље: • Државе које више улажу у образовање имају већи БДП и обрнуто. Так- ве земље су Данска, Исланд, Швајцарска, Финска, Норвешка, Шведска, Канада, Велика Британија, Белгија, САД, Аустрија, Аустралија. 30
  • 31. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА Табела 3 – Издаци за образовне институције као проценат БДП-а (2004)40 Сви нивои образо- Основно и средње образовање вања и програми Високо образовање Предшколско образовање Високо образо- вање, посебни средњег, а не Даље високо образовање образовање образовање образовање образовање Основно и програми Основно Средње средње Високо високо После (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9)OECD земљеАустралија 0.1 4.2 3.2 0.9 0.1 1.6 0.1 1.5 5.9Аустрија 0.5 3.7 2.4 1.4 n 1.2 0.1 1.2 5.4Белгија 0.6 4.1 1.5 2.7 x(4) 1.2 x(6) x(6) 6.1Канада m m m m m m m m mЧешка 0.5 3.2 1.9 1.2 0.1 1.1 0.1 1.0 4.9Данска 0.9 4.3 3.0 1.3 x(4, 1.8 x(6) x(6) 7.2 6)Финска 0.4 3.9 2.5 1.4 x(4) 1.8 n 1.8 6.1Француска 0.7 4.1 2.6 1.5 n 1.3 0.3 1.1 6.1Немачка 0.5 3.5 2.0 1.2 0.2 1.1 0.1 1.0 5.2Грчка x(3) 2.2 1.0 1.2 0.1 1.1 0.2 0.9 3.4Мађарска 0.8 3.5 2.1 1.2 0.2 1.1 n 1.0 5.6Исланд 0.7 5.4 3.8 x(2) x(2) 1.2 x(6) x(6) 8.0Ирска n 3.4 2.5 0.7 0.2 1.2 x(6) x(6) 4.6Италија 0.5 3.4 2.1 1.3 0.1 0.9 n 0.9 4.9Јапан 0.2 2.9 2.1 0.9 x(4, 1.3 0.2 1.1 4.8 6)Кореја 0.1 4.4 3.0 1.4 a 2.3 0.5 1.8 7.2Луксембург x(2) 3.8 2.9 0.9 m m m m mМексико 0.7 4.3 3.4 0.8 a 1.3 x(6) x(6) 6.4Холандија 0.4 3.4 2.6 0.8 n 1.3 a 1.3 5.1Нови Зеланд 0.3 5.0 3.2 1.6 0.2 1.4 0.2 1.2 6.9Норвешка 0.3 4.2 2.8 1.4 x(4) 1.4 x(6) x(6) 6.2Пољска 0.6 3.8 2.7 1.1 0.1 1.5 n 1.5 6.0Португалија 0.4 3.8 2.8 1.0 m 1.0 0.3 0.7 5.4Словачка 0.5 3.0 1.8 1.3 x(4) 1.1 x(4) 1.1 4.8Шпанија 0.6 3.0 3.0 x(3) a 1.2 x(6) x(6) 4.7Шведска 0.5 4.5 3.1 1.3 n 1.8 x(6) x(6) 6.7Швајцарска 0.2 4.5 2.8 1.7 0.1 1.6 n 1.6 6.2Турска m 3.1 2.2 0.9 a 1.0 x(6) x(6) 4.1Велика Брита- 0.4 4.4 1.5 2.9 x(4) 1.1 x(6) x(6) 5.9нијаСАД 0.4 4.1 3.0 1.0 m 2.9 x(6) x(6) 7.4OECD просек 0.5 3.8 2.5 1.3 0.1 1.4 0.1 1.2 5.8OECD укупно 0.4 3.8 2.6 1.2 0.1 1.9 0.2 1.2 6.2EU19 просек 0.5 3.6 2.3 1.4 0.1 1.3 0.1 1.1 5.4ЕкономскипартнериБразил 0.3 2.9 2.4 0.5 a 0.7 x(4) 0.7 3.9Чиле 0.5 3.8 2.5 1.3 a 2.0 0.4 1.6 6.4Естонија 0.3 3.7 2.4 1.1 0.2 0.9 0.3 0.6 4.9Израел 0.9 4.7 2.5 2.2 n 1.9 0.4 1.5 8.3Русија 0.5 2.0 x(2) x(2) x(2) 0.7 0.1 0.5 3.6Словенија 0.6 4.3 3.0 1.3 x(4) 1.4 x(6) x(6) 6.3 40 Taбела је преузета са адресе: www.oecd.org/edu/eag2007. 31
  • 32. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ • Државе које мање улажу у образовање имају и мање богатство. То су Чешка, Словачка, Шпанија, Турска. • Занимљиво је посматрати издвајање Пољске, Мађарске и Португалије које се опредељују за веће улагање у образовање јер такве инвестици- је стварају услове за конкурентску предност. • Посебан случај представља Ирска која је смањила улагање у обра- зовање а спада у ред најбогатијих земаља света. Ирска је у току свог развоја улагала већа средства у образовање, а данас се бави квали- тативним улагањем у истраживање и високо образовање (погледати 2.3 Ирски модел). • Посебну пажњу привлачи и Грчка која је релативно богата а за обра- зовање издваја најмање средстава. На развој Грчке значајно су утица- ла огромна средства улагана из Европске уније, као и компаративна предност Грчке за развој туризма. • Најразвијеније земље посебну пажњу усмеравају на високо образо- вање и истраживачке пројекте. Табела 4 – БДП по становнику земаља OECD -а41 GDP pc PPP GDP pc PPP Земље OECD -а Земље OECD -а (USD, 2004) (USD, 2004) Данска 31,600 Француска 29,600 Холандија 31,100 Аустралија 30,200 Исланд 32,600 Немачка 28,500 Кореја 20,900 Шпанија 25,600 Швајцарска 33,600 Италија 27,700 Финска 30,600 Португал 19,400 Норвешка 38,700 Нови Зеланд 23,900 Шведска 30,400 Чешка 18,500 Канада 31,500 Ирска 35,800 Велика Британија 31,400 Мађарска 15,900 Белгија 30,900 Пољска 12,600 САД 39,700 Турска 7,700 Јапан 29,600 Словачка 14,300 Луксембург 57,500 Мексико 10,100 Аустрија 31,700 Грчка 21,500 OECD 27,700 EU 15 28,700 41 Табела је преузета са адресе: http://www.oecd.org/dataoecd/50/4/37530176.xls 32
  • 33. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА Графикон 2 – БДП по становнику земаља OECD -а42 Ако посматрамо државе уверићемо се да богатије земље далеко вишеулажу у образовање од других земаља. Посебно је важно истаћи улагање у об-разовање посматрано у апсолутном износу. Наиме, богатије земље улажу већипроценат БДП-а у образовање а кад се узме колики је то износ у укупном БДП-уонда је потпуно јасно да су та улагања недостижна за слабо развијене земље.Ако посматрамо фазе економског развоја држава примећује се да земље саиновацијама вођеном економијом имају велика улагања у образовање. Сада теземље посебно улажу у високо образовање, науку и истраживање. Примећујесе да су одређени нивои у основном и средњем образовању достигнути, а да јенеопходно квалитативније улагање у истраживање јер то омогућава повећањепродуктивности и иновације. Већа продуктивност и иновативност обезбеђујуи конкурентску предност тих земаља. „Веће улагање у образовање готово сигурно би било корисно са друштве-не тачке гледишта у свим земљама. Значај знања и вештина ће убрзано расти ублиској будућности чак и без значајних промена у текућим политикама. Док јенемогуће знати у овом тренутку да ли ће друштвене премије на људски капиталостати позитивне у будућности, убрзање технолошких промена у последњимдекадама и светски трендови ка привреди заснованој на знању вероватно чинеда ће људски капитал наставити да буде стратешки производни фактор, и отудаалтернативна атрактивна инвестиција, чак и у далекој будућности”43. И даље постоји значајан простор за напредак у овој области, посебно у си-ромашнијим регионима и земљама у OECD-у и ЕУ, где је број уписаних у средњеобразовање још увек далеко од универзалног. Међутим, дугорочно може постоја-ти мало сумње у вези са питањем шта одговарајућа политика мора да уради попитању квалитета образовања, пре него квантитета, да се не би ушло у јаку сто-пу опадајућих приноса ако се настави са повећањем улагања у достигнућа. 42 Графикон је преузет са адресе: http://www.oecd.org/dataoecd/50/4/37530176.xls 43 Angel De la Fuente and A. Ciccone, “Human Capital and Growth in a Global and Knowled-ge-Based Economy”, Report for the European Commission. DG for Employment and Social Affairs(2002): http://ideas.repec.org/e/ pde52.html 33
  • 34. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ 2.3. Изазови Лисабонске стратегије Европска заједница је почела са акционим програмима у области обра-зовања 1973. године. Акциони програми су се од почетка углавном спроводи-ли на нивоу држава чланица, а Уговор из Мастрихта44 је потврдио такво оп-редељење. Наиме, мере Уније у области образовања могу да се спроводе самоуз строго поштовање садржаја, дакле образовног система земаља чланица. Тозначи да је област образовања остављена готово потпуно земљама чланицамаи да ЕУ има ограничену могућност да делује на земље у области образовањаи културе. Ове области су заштићене начелом субсидијарности, тј. начелом данајнижа компетентна власт треба да се бави облашћу образовања. То прак-тично значи да су образовне политике превасходно у рукама држава члани-ца, а код неких савезних држава чланица у рукама аутономних једница. ЕУ јепочетком XXI века издвајала само 0,5% свог буџета на образовање што самопотврђује да је ово област резервисана за националне државе.45 До новог напретка у овој области дошло је на састанку Европског саве-та у Лисабону, марта 2000. године, када је усвојен акциони и развојни план по-знат под називом Лисабонска стратегија. Повод за доношење стратегије билоје сазнање да је европска економија по стопи продуктивности испод економијеСАД. Зато је донет закључак да је циљ да Европска унија постане до 2010. годи-не „најдинамичнија и најконкурентнија економија у свету заснована на знању,способна за одрживи економски раст са већим бројем и бољим радним местима,већом друштвеном кохезијом и са поштовањем за природну околину.“ Европски савет је марта 2004. године позвао Комисију да установи групуна високом нивоу46, под председништвом бившег премијера Холандије ВимаКока, а са циљем да утврди мере које би представљале стратегију која би води-ла испуњењу лисабонских препорука. Група је поднела извештај Комисији 1.новембра 2004. године. У извештају је закључено да спољне прилике од 2000.године на даље нису помогле остварењу циљева, „али Европска унија и држа-ве чланице су јасно допринеле спором напретку јер нису успеле да делују наделовима Лисабонске стратегије са довољном хитношћу.“ Као главни проблемизвештај наводи „недостатак одлучног политичког деловања“, иако је стварпостала још хитнија за четири године јер се јаз у расту у поређењу са СеверномАмериком и Азијом проширио. Да би се повећала запосленост и продуктивност потребне су променепрактичних политика, као и макроекономски оквир који би подржавао раст,тражњу и запосленост што је могуће више. Извештај предлаже хитну акцију упет области практичне политике.47 44 Уговор из 1993. године. 45 Ingo Linzenman, “Obrazovna politika”, у: Vener Vajden led i Volfgan Vesels (ur.), Evropa odA do Š, Fondacija Konrad Adenauer, Београд 2004, стр. 177-179. 46 High Level Group. 47 Facing the Challenge. The Lisbon Strategy for Growth and Employment. Report from theHigh Level Group chaired by Wim Kok (Luxemburg: Office of the Official Publications for the EuropeanCommunities, November 2004), p. 7-8. 34
  • 35. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА 1. Друштво знања. У овој области треба учинити ЕУ привлачнијом за истраживаче и научнике и подстицати коришћење информационих и комуникационих технологија. 2. Унутрашње тржиште. Потребно је довршити унутрашње тржиште за слободан проток роба и капитала, као и предузети хитне мере у циљу стварања јединственог тржишта услуга. 3. Пословна клима. Саветује се смањење укупног административног оптерећења, повећање квалитета прописа, убрзано отварање нових предузећа те стварање окружења са већом подршком за пословање. 4. Тржиште рада. У овој области препоручује се брзо спровођење препорука Европске радне групе за запошљавање48, развијање стратегија доживотног учења и активног старења. 5. Одрживост природне околине. Овде се препоручује ширење еко иновација, као и покретање практичних политика које би водиле дугорочним и непрекидним побољшањима у продуктивности кроз еколошку ефикасност. Поред општих смерница препоручено је и стварање практичних поли-тика за сваку државу чланицу. На крају извештај има један споран циљ, јерсу виши раст и већа запосленост стављени у контекст одржавања „европскогсоцијалног модела“ који представља тачку око које нема сагласности. Табела 5 – Изазови Лисабонске стратегије Истражи- до 2010.: Друштво знања и предузетништва: вање • повећати улагања у подстицати конкуренцију у подручју и развој; образовање и под- телекомуникација; подстицати повези- образовање; стицати приватно вање привреда, научника и финансијера; иновације и улагање омогућити већу покретљивост научника; предузет- • унапређивати ино- израдити ефикасан финансијски план; ништво вације и прибли- улагати у људски капитал, тј. дошколова- жавати заједничке вање и доживотно образовање; развија- циљеве у нацио- ти компјутерску/дигиталну писменост налним политика- и остале вештине за друштво знања; ма образовања. унапредити познавање страних језика; међународно признавање квалифика- до 2002.: ција; олакшати улазак на тржиште за • постићи стопостот- све врсте предузећа и излазак из њега; ну повезаност шко- побољшати стечајно законодавство; ла на Интернет побољшати приступ капиталу; уклонити административне препреке и побољ- до 2003.: шати законски оквир; развијати дух • компјутерска пис- предузетништва међу младима; зашти- меност свих на- тити интелектуалну својину; осигурати ставника приступ микрокредитима и јефтином предузетничком капиталу; ослонити се на најбоља искуства. 48 European Employment Taskforce. 35
  • 36. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Чекајући да Лисабонска стратегија да резултате можемо да приметимода четири године после састављања извештаја који је захтевао ургентне мереније дошло до промене у стопама раста БДП-а ЕУ. Лондонски Економист пред-виђа да ће 2008. године раст у еврозони да буде 2,0%, а за ЕУ-27 – 2,1%. Садруге стране раст у Русији и ЗНД предвиђа се 6,6%, Латинске Америке 4,5%,а Аустралије и Аустралазије 6,6%, а саме Кине 10,1%. Раст НАФТЕ је такође укризи и предвиђа се да ће достићи 2,2%, а раст САД само 1,2%.49 Лисабонска стратегија развоја Европске уније до 2010. године до садаје резултирала бројним позитивним помацима у економији и животном стан-дарду грађана Европске уније. Главни недостатак стратегије је, поред недо-вољне брзине промена, недовољна компјутерска писменост, недовољно ула-гање у знање (истраживање, иновације, образовање и обуке), недовољни по-маци у подручју заштите животне средине и одрживог развоја. Свака земљаунапређује образовање у складу са својим политикама без обзира на смерни-це. Лисабонска стратегија представља додатну вредност за земље кандидатеЕУ. Праћење примене сваке мере укључује размену искустава и праксе. Наиме,свака земља према својим могућностима може одредити приоритетне циљевеиз Лисабонске стратегије, тј. оне за које сматра да их може испунити, и такосама утиче на бржи економски раст и развој и смањивање јаза између себе иекономски јачих земаља чланица ЕУ. 2.4. Ирски модел Током деведесетих година ирски реални БДП је удвостручен а стопанезпослености је смањена са 16% на мање од 5%. Ирска је постала државапуне запослености. Ирска је такође успела да превазиђе високу инфлацију којаје постојала у прошлости и износила 14% годишње током седамдесетих. Ин-флација у Ирској је 1995. године била 2%, 1996. године 1,1%, а 1997. године1,4%. Ове бројке су за око 1% ниже, како од просека ЕУ, тако и Сједињенихамеричких држава у истом периоду. Од јануара 1999. године Ирска је усвојилаевро као своју званичну валуту. Чланство у ЕМУ донело је Ирској стабилне еко-номске услове засноване на стабилности цена и отворености целе еврозоне.Ирско искуство последњих двадесет пет година показује да је такво активноучешће од знатне користи за земље, како у финансијском, тако и економскомсмислу. Ирска је постала једна од десет најбогатијих земаља на свету. Ово еко-номско чудо је заједнички производ дугорочног раста продуктивности којије почео у педесетим и шездесетим годинама и великог запошљавања токомдеведесетих година Конкурентност у Ирској је, као и свуда, одређена разноликим фактори-ма као што су нивои стручности, трошкови, инфраструктура и квалитет. По- 49 The World in 2008, The Economist, стр. 107-113. 36
  • 37. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАследњих година, ирска позиција у погледу конкурентности је јака. Ирска себрзо подигла од економског губитника до ситуације у којој је, према Међуна-родном институту за развој менаџмента, у 1998. години рангирана као једа-наеста најконкурентнија светска економија. Ирска је била земља дугорочнограста продуктивности у неколико декада, отворена за међународну трговинуи инвестиције, наклоњена предузетништву, подржавајући га својом полити-ком, бесплатним средњошколским и јефтиним високим образовањем. Ирска има младу, све бројнију, добро образовану и прилагодљиву раднуснагу са високим нивоом стручности и ставом оријентисаним на купца. Ирскакористи најнапреднију логистику за саобраћај; она има брзе и поуздане транс-портне везе са Европом и светом. Ирска је повезана са светском мрежом диги-талних комуникација. Достигнути напредак је донео земљи нов просперитети наду у још бољу економску будућност за следеће генерације На основу Ирског бума свакој земљи се препоручује да: − подржи слободну међународну трговину и инвестиције, − развије индустријске пореске политике наклоњене пословању, − омогући бесплатно средњешколско и јефтино високо образовање. Постоји и четврта препорука: бити чврст, истрајан и стрпљив. Времен-ски период преко којег одговарајуће политике дају резултате превазилизи ду-жину трајања једног изборног мандата од четири или пет година. 2.4.1. Ирска оруђа за успех Мање привреде, за свој економски раст, се морају борити улагањем у об-разовање и стварањем повољног амбијента за пословање. Током деведесетихИрска се појавила као главни конкурент који побеђујући друге мале привредеунутар ЕУ. Питање је како? Харвардски економиста Мајкл Портер је радио са државним и регионал-ним политичарима у циљу стварања конкурентских стратегија за просперитет.Учествовао је у Националном већу за конкурентне кластере у вези са иноватив-ним иницијативама. Кроз ово истраживање Портер је закључио да се „најваж-нији извори креирају, а не наслеђују“.50 Због тога, ниски трошкови производњенису довољни да објасне врсту бума који је Ирска имала. Портер је на становишту да је одређени регион конкурентан у смислудобијања квалитетних послова ако је конкурентан на четири фронта: кон-текст стратегије предузећа и тржишне утакмице, услови тражње, условиинпута, и повезане и подржавајуће привредне гране. Сваки од ових фактора јеприказан у табели 6. Ови елементи заједно конституишу Портеров „дијамант“конкурентске предности. Разрађујући даље, Портер каже да регионалне владеморају бити способне да утичу на регионалну конкурентност у вези са сваком 50 Lessons from the ‘Irish Miracle’, стр.4, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ireland.pdf 37
  • 38. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИтачком „дијаманта“. Ови посебни циљеви регионалних влада које су подвуклиПортер и колеге су такође садржани у табели 6. Табела 6 – Посебни циљеви влада51 Контекст за Повезане Детер- стратегију Факторски Услови приврене гране минанте предузећа и (инпут) услови тражње за подршку такмичење Висококвалитетни Софистицира- Локални специјализовани Доступност ни и захтевни контекст инпути: људски способних до- потрошачи. Дефи- охрабрује ресурси, физичка бављача у лока- Специјали- ниције такмичар- инфраструктура, лу и предузећа зована тражња ски дух и научна и у повезаним која свуда иновацију технолошка подручјима осећа потребе инфраструктура Ширина регио- Образовни систем налне привре- угледни регионал- Полити- де, регионалне но универзитетски Закони о чка Пореска институције и истраживачке ин- заштити интер- политика за сарадњу, ституције за специ- потрошача венција постојање фичне привредне квалитетних гране добављача Ирски Национални савет за конкурентност је поставио свој приступ еко-номском развоју на принципима које је Портер нагласио. Слика 3, коју је креи-рао Национални савет за конкурентност илуструје везу између конкурентногпословног окружења подржаног кључним „инпутима политике“ и раста. Саветидентификује кључне факторе који утичу на конкурентност и предлажу мередоносиоцима политичких одлука. Кључни фактори су привредна и технолош-ка инфраструктура, образовање и вештине, развој предузетништва, иновацијеи креативности. Када се размишља о Портеровом „дијаманту“ конкурентске предностиили о пирамидалном оквиру фактора Националног савета за конкурентност,порука је јасна: влада мора да игра стратешку улогу у обезбеђивању економс-ке будућности региона. Ирски политичари су ово разумели. Кратак прегледулоге ирске владе води ка Ирском чуду и правцима за будуће акције владинепосвећености да креира конкурнетно пословно окружење и њеној улози заостваривањуе тог циља. Ирска је изградила атрактивну пословну климу утврђивањем нискихпореских стопа за страни капитал (једно време порези нису ни постојали),оживљавањем оскудне телекомуникационе инфраструктуре, и спровођењемстратегија друштвеног партнерства између радника и послодаваца у циљу 51 Lessons from the ‘Irish Miracle’, стр. 5, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ireland.pdf 38
  • 39. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАодржавања конкурентних плата и привредног мира. Циљеви Ирске политикесу били „ако изградиш, резултати ће доћи“ и то је довело до великог привла-чења страног капитала. Ирска стратегија за привлачење страних директнихинвестиција је била у надлежности Агенције за индустријски развој и њенихповезаних агенција. Агенција је одиграла велику улогу у привлачењу странихинвестиција: „Полази се од тога шта њени клијенти тј. међународни инвести-тори желе. Тако се види како Ирска може задовољити њихове потребе“. Слика 4 – Пирамида изградње конкурентске предности52 2.4.2. Ирски образовни систем и економија Економски корени ирског економског чуда се протежу тридесет годи-на уназад. Ови корени укључују удружени национални напор да повећа сто-пе учешћа у вишем образовању и стратешки напор да се образовни програмии програми обуке прилагоде потребама компанија високе технологије. Так-ви напори су трајали деценијама, захтевали су значајна улагања и подржа-ни су путем промена у државној управи. Најважније је да су се такви напориисплатили. Данас се Ирска хвали да има најобученију радну снагу на свету.Педи Мекдонах53 истиче да је Ирска одавно схватила да је развој образовања 52 Lessons from the Irish Miracle, стр. 6, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ireland.pdf 53 Педи Мекдонах (Paddy McDonagh), помоћник генералног секретара у Министарствуза образовање и науку у Ирској у којем је задужен за сектор у Министарству који се бави даљим 39
  • 40. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИи стручност људи исто толико важан извор богатства, колико и акумулацијатрадиционалних облика капитала. Данас је Ирска способна да свој економскиуспех гради на људском капиталу, привлачећи у своју земљу инвестиције рас-тућих глобалних компанија високе технологије. За само тридесет година Ирска се од пољопривредног друштва преобра-зила у економију засновану на технологији, земљу у којој произведена добрачине 70% робног извоза. Данас је Ирска ужурбана, технолошки високо раз-вијена земља, наклоњена пословању. Њу покрећу конкурентне и иновативнекомпаније са искуством у врху међународних послова. То је економија која јесебе стратешки поставила као економију засновану на знању. Стицање знањаи акумулација капитала знања је процес који укључује многе актере и захтеваповезаност међу њима. Ту везу чини образовни систем, везаност привреде иобразовања, образовање на радном месту, додатно образовање, фундаментал-на и примењена истраживања54. Корени ирског економског чуда сежу уназад више од тридесет година.Тада је високо образовање углавном било резервисано за богатији део друштва.Међутим, током последње три деценије дошло је до необичне експанзије ви-соког образовања и стопе учешћа грађана у њему. Средином шездесетих, бројстудената је био мањи од двадесет хиљада, у поређењу са 112000 1998. године.Редовним школовањем је 1985. године обухваћено 40% осамнаестогодишња-ка. Десет година касније, та бројка се попела на 64%. Међу онима од деветнаестгодина стопа учешћа се повећала од 24% на 48%, што је двоструко повећањеу распону од једне деценије. У међународном контексту, Ирска је имала нат-просечну стопу уписа за оне од 18-21 годину. Од 1995. до 1996. године 31,4%оних од 18-21 године су обухваћени трећим нивоом образовања, у поређењуса просеком земаља Организације за економску сарадњу и развој од 23% (штоје делимично резултат млађег доба нових полазника у Ирској). Године 1998.удео особа у добу од 25-35 година у популацији са факултетским дипломама јебио више него три пута већи него удео особа у добу од 55-64. године. Учешће у високом образовању се значајно повећало раних деведесетих.Укупан број уписаних студената је порастао за 51% у првих пет година оведеценије. Раст потражње који се одражава у стопама вишег учешћа је глав-ни фактор који покреће експанзију уписа у високе школе. Ефекте повећањадоступности и учешћа у трећем нивоу образовања показује чињеница да јеИрска 1995. године имала натпросечан број дипломаца55 и већи број особа саквалификацијама које су повезане са природним наукама него у свим другимземљама OECD-а, укључујући и Јапан. Поред тога, између 1990. и 1995. године,јавни издаци за институције високог образовања и финансијска помоћ студен-тима у Ирској су се повећали за 33%. У Ирској је широко прихваћено мишљење да је у глобалној економијираног двадесет првог века развој образовања и стручност људи исто толикои вишим образовањем, као и европским и међународним пословима. МекДонах је неколикогодина радио у сектору за средње образовање. 54 http://www.umaine.edu/mcsc/mpr/Vol9No1/mcdonagh.pdf 55 Сертификати, дипломе, мастер дипломе 40
  • 41. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАзначајан извор богатства, колико и акумулација традиционалних облика ка-питала. Они су више пута препознати као један од кључних извора економ-ског и друштвеног благостања у модерном друштву. Према OECD-у, улагање уобразовање је исто толико успешан облик акумулације капитала, колико и по-већање физичког капитала. Компетентност радника постаје бар једнако важноза успех државе, колико и други фактори, као што су доступност земљиштаили капитал. Другим речима, инвестирање у људе и њихову будућност игракључну улогу у економском и друштвеном напретку. На индивидуалном нивоу су очигледне предности побољшаног образо-вања и омогућеног приступа образовању и обуци. Они који су већ запосленимогу, због бољих квалификација, да очекују веће зараде. Бројке OECD-а јаснопоказују да је у Ирској разлика у зарадама, између оних који су добили висо-ко образовање и оних који нису значајна, и знатно изнад просека. У земља-ма OECD-а постоји снажан позитиван однос између образовних постигнућаи зарада. У свим земљама, они који су завршили факултете зарађују знатновише од оних који су завршили средње школе. У Ирској, разлике у зарадамаизмеђу мушкараца и жена се, више него у већини других земаља, смањују саповећањем образовног постигнућа. Према студији OECD-а о запослењу из 1994. године постоје три кључна под-ручја у односу на образовање и обуку на које политика мора да се усредсреди: − обезбеђивање високог стандарда почетног образовања, − олакшање прелаза из школе на посао, − унапређивање стручности међу одраслима. Ирска је последњих тридесет година значајно улагала у технолошко истручно образовање. Постојећи ниво економског просперитета је постигнутзахваљујући овом улагању, на основу којег је дошло до знатног повећања бројадобро опремљених радионица и других објеката у Институту за технологијуза обуку високо квалификованих радника и техничара. Широка је прихваћена потреба за сталним побољшањем стандарда об-разовања, јер обезбеђује потребну стручност за конкуренцију у технолошкомсвету. Послодавци више него икад раније осећају потребу да нови запосленибуду добро образовани, прилагодљиви, стручни, комуникативни, способни дадоносе одлуке и спремни за стално усавршавање. Време у којем су појединцикљукани чињеницама, а затим слати да обављају специфичне задатке је давнопрошло. Данас је кључна прилагодљивост. Средње образовање. Систем је прилагођен и примерен потребама и спо-собностима појединца коме се пружа увид у свет рада и припрема га за захтевекоје ће пред њега поставити тржиште рада. Након положеног завршног испи-та у средњој школи добија се завршна диплома. Завршна диплома подразумева да се ученик оспособио за рад, предузет-ништво и комуникације, животне вештине, вештине у математичкој и инфор-матичкој технологији. Ученик је стекао и практичне вештине неопходне заспецијалистичка подручја као што су туризам, пословање, хортикултура, ин-жењерство и технологија. Завршна диплома стручног програма пружа учени-цима прилику да развију своје потенцијале за иновације и предузетништво. 41
  • 42. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ У току школовања постоји веза између школа и послодаваца која пружаученицима прилику да искусе радни амбијент и код послодавца провере своје вр-лине и слабости. Све ове иницијативе су поздравили послодавци који њихов зна-чај виде у томе да они који напуштају школу добију што је могуће боље и заокру-жено образовање, и да се прелаз из школе на радно место обави што безболније. Доживотно учење. Важно је имати на уму да се процес учења не завр-шава када појединац започне каријеру. За многе, то може бити тек почетак.Концепт доживотног учења је последњих година постао предмет интензивнедебате. Широм света, владе, компаније и људи који се баве образовањем и обу-ком схватају важност тога да се образовни процес не заврши када појединацнапусти школу или факултет. Под тим се у подразумева лучни систем образо-вања и обуке који покрива потребе од детињства кроз зрело доба. Економски и технички услови који се мењају захтевају стално осавре-мењавање стручности и знања. Многи од оних који су већ запослени имају ре-лативно ниске нивое образовног постигнућа и стручности и зато је важно дасе уклоне препреке њиховом напредовању у образовању. Истраживање и развој. Стални економски успеси зависе од способностида се брзо и флексибилно одговори на потребе економије за стручношћу. Да-нас Ирска улаже огромна средства у истраживање, технолошки развој и ино-вације. У овом погледу је кључно високо образовање. Прагматично гледаноразвој такве средине ће користити домаћој привреди, а такође и страним ди-ректним инвестицијама. Због покретљивости мултинационалних компанијау потрази за најисплативијим ресурсима, приврженост одређеној локацијиће зависити од способности средине да ствара додату вредност. То је оквиру којем Ирска тежи да економском активношћу и даље ствара амбијент за ус-пешно пословање, привлачећи мултинационалне компаније. Крајем 1997. године влада је установила Инвестициони фонд за техно-лошко образовање. Фонд је улагао у Технолошке институте, курсеве за опера-тере за компјутерски софтвер, обнављање опреме на универзитетима и истра-живање и иновације. Током периода 1996–2000. године на универзитетима је омогућен уписдодатних 6200 студената у договореним приоритетним подручјима као штосу информатика, инжењерство, математика, природне науке и економија. За развој индустрија заснованих на знању кључну улогу имало је ула-гање истраживање и високо образовање. Подршка се пружа изразито талентованим истраживачима и тимовимаунутар институција и охрабрује сарадња између истраживача како унутар инсти-туција, тако и између институција унутар Ирске, Европске уније и широм света. Веза између привреде и образовања. Улога коју пословање може одигра-ти у помоћи да се развије образовни систем, који је усаглашен са економскомстратегијом државе, је огромна. Како би се испитале потенцијалне иницијати-ве у образовању и обуци, између владе и индустрије је успостављен партнер-ски однос. У Ирској постоји развијена сарадња између пословања и средњегстручног образовања. Партнерство је успостављено између универзитета ипословања. Веће декана ирских универзитета и Ирска конфедерација посло- 42
  • 43. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАвања и послодаваца су се сложила да оснују форум за сарадњу. Директори Ин-ститута за технологију су се такође сложили око формалне сарадње са Ирскомконфедерацијом пословања и послодаваца. Овакве иницијативе имају за циљ изналажење нових путева сарадњеизмеђу привреде и институција у сектору образовања. Једнако је важно то штонове иницијативе за добијање сертификата на курсевима пружају другу шансуљудима да стекну техничке квалификације и побољшају своју постојећу струч-ност. Због тога они радо прихватају филозофију доживотног учења. Током година државног економског бума, јасно се показала економскадобит од образовања и значај образовања за подизање економије. У напору дасе повећа продуктивност рада, све значајније постају институције трећег ни-воа образовања. Електронски и фармацеутски сектори су високо конкурент-ни, јер пружају специјалистичке услуге високог квалитета захваљујући висо-костручним радницима. Јасно је да је снажна образовна основа нужан предуслов за привлачењеиндустрије високе технологије. Такође је јасно да ова образовна основа морастварати појединце који су способни да се прилагоде различитим околности-ма и текућим процесима промене у савременом пословању. Другим речима,појединци се одликују креативношћу и способношћу да самостално мисле. Доживотно учење омогућава појединцу непрестано прилагођавање раз-воју технологије, праксама и сталном усавршавању. Повезаност образовногсистема са пословањем и привредом омогућава да појединци који су прошликроз ирски образовни систем постају способни за конкуренцију на тржиштурада. Економска добит од образовања је значајна из перспективе појединцакоји је боље плаћен, али такође и са становишта друштва као целине. Обавезавладе је да обезбеди да нови просперитет државе буде отворен за све који сувољни да се прилагоде и буду образовани на начине који ће им омогућити дараде за бољу будућност. Приступ образовању за све донеће нове шансе свима,а друштво као целина ће пожњети користи. 2.5. Кластери Концепт кластера представља нови начин размишљања о државним,регионалним и градским привредама и указује на нову улогу компанија, вла-да и других институција које се боре да повећају конкурентност. Важно је да секонкурентска предност не налази само у компанијама већ и у локацији њихо-вих пословних јединица. Овом облашћу се посебно бавио Мајкл Портер. Пре-ма Портеру „Кластер је група међусобно повезаних компанија и одговарајућихинституција лоцираних у близини, које се баве одређеном делатношћу, аповезују их заједничке карактеристике и комплементарност“56. Обично сукластери распрострањени регионално али могу да буду на нивоу једног града, 56 Majkl E Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 202. 43
  • 44. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИрегиона, државе или да повезују регионално више држава. Кластер укључујепроизвођаче производа и услуга, добављаче делова, машина и услуга, фирме усродним делатностима, финансијске институције. Такође, кластери укључујудистрибутивне канале и купце, произвођаче комплементарних производа,специјализоване даваоце услуга, агенције за стандардизацију, струковна уд-ружења, државне и друге институције које обезбеђују обуку, образовање, ин-формације, истраживање и стручну подршку као што су универзитети, научниинститути и центри за стручно оспособљавање. Слика 5 – Калифорнијски кластер произвођача вина57 Кластери се, за разлику од традиционалних групација као што су компа-није, гране или сектори, боље уклапају у природу конкуренције и представљајуизворе конкурентске предности. Посебно су важна технолошка преливања,ширење знања и информација. Везе у кластеру су изузетно важне за конку-рентност, продуктивност и, посебно за правац и брзину којом се оснивају новефирме и уводе иновације. Савремена економија заснована на знању омогућавакластерима много већу улогу. Све делатности могу да користе делотворну тех-нологију и да интензивно користе знање. 57 Majkl E Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 204. 44
  • 45. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА На софистицираност и продуктивност са којима компаније конкуришуна једној локацији снажно утиче квалитет пословног амбијента. Врло је важнависококвалитетна саобраћајна инфраструктура. Не могу се пружати изузетнеуслуге уколико компанијама нису доступни образовани људи. Ефикасност по-словања зависи од квалита прописа јер менаџере ометају бескрајне расправе сапредставницима власти или спорост судова који нису у стању да правично ре-шавају спорове. Локална политика је значајна за развијање конкурентности. По-себно су важни: макроекономска и политичка стабилност, структура порескогсистема, отвореност за трговину и стране инвестиције, државно власништво,квалитетни прописи, антимонополска политика и утицај корупције, политикатржишта рада која утиче на подстицање за развој радне снаге, прописи у вези саинтелектуалном својином. Заправо, повољна клима за различите инвестиције. Кластер представља и резервоар кадрова стручних и искусних људи.Специјализовани фактори, посебно они укључени у иновације и унапређењеподстичу високе нивое продуктивности. Могу се посебно истаћи универзите-ти, истраживачки институти или могућност да се ангажују људи обучавани уоквиру локалних образовних програма. Поред јавних институција отвара семогућност приватних улагања у програме образовања, обуку, инфраструктуру,центре за квалитет и сл. Слика 6 – Утицај државе на побољшање кластера58 58 Majkl E Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 253. 45
  • 46. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Портер сматра да је „развој кластера који добро функционишу један одбитних корака на путу ка развијеној привреди“59. Он истиче да код земаља уразвоју формирање кластера ометају низак локални ниво образовања и ква-лификација, технолошка неразвијеност, недостатак капитала и слабо развије-не институције. За конкурентност од посебне важности су иницијативе застварање кластера. Чим кластер почне да се развија изазива ланчану реакцију.Важно је како и колико локалне образовне, регулаторне и друге институцијереагују на потребе настанка и развоја кластера. Веома су важни интензитетлокалне конкуренције, општа клима на локацији за оснивање нових фирмии ефикасност формалних и неформалних механизама за привлачење учесни-ка кластера. Стварање предузетничке климе и унапређење предузетништвапредстављају прави подстрек за развој кластера. Кластери привлаче квали-фиковане људе, људе са идејама јер се стварају веће могућности за успех у по-словању али и лични успех и афирмацију. Институције као што су школе и уни-верзитети треба да се унапређују и мењају. Потребно је да их краси флекси-билност, отвореност и тежња ка променама. Неки од примера су унапређењеобуке, одговор на захтеве за новим занимањима, подстицање коришћења ра-чунара у школама. Слика 7 – Кластери и економска политика60 Државна политика може да помогне охрабривањем страних улагања,али и обезбеђивањем услова за што слободнију трговину. Такође је важно дасе усмерава политика у областима науке и технологије, образовања и обуке, 59 Исто, стр. 233. 60 Исто, стр. 255. 46
  • 47. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАстварање шанси различитим локацијама за привлачење страних улагања иподстицање извоза. Привлачење директних страних инвестиција учиниће дасе већи број компанија концентрише у исту област, уз истовремено улагање иинфраструктуру, специјализовану обуку и сл. Како каже Портер „кластер је систем међусобно повезаних фирми иинституција које су, узете као целина, веће него што би био збир делова“61.Кластери су веома важни за продуктивност и иновације а самим тим и за кон-курентност. 61 Majkl E Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 267. 47
  • 48. 3. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА 3.1. Људски капитал као основа интелектуалног капитала У савременој организацији потребно је имати талентоване људе насвим нивоима. Радно знање је довољно ако се познаје тема и знају елементар-ни принципи за разумевање и решавање простих проблема.62 Потребно је даљуди поседују вештине и способности али и праве вредности и ставове. Неоп-ходно је стално учвршћивање, развијање и јачање вештина и ставова. Да би сециљеви и задаци организације постизали запослени морају да буду мотивиса-ни. У центру савремене организације је обучени радник тј. радник са знањем.Привлачење, обучавање и запошљавање најбољих и изузетних је најважнијикорак за стварање интелектуалног капитала. Бил Гејц је рекао „Ствар која спу-тава Мајкрософт... зависи једноставно од тога колико нам је тешко да придоби-јемо ону врсту људи са којима желимо да правимо наш истраживачки тим“63.Други корак у изграђивању и јачању људског капитала је да организација раз-вија знање и вештине запослених, на свим нивоима и у свим специјалностима,да би могли да искажу своје могућности и дају максимални заједнички допри-нос. Радници са знањем сматрају професионални развој и напредак и личнобогаћење важнијим од лојалности компанији. Зато је потребан и трећи корак ато је да фирме обезбеде радно окружење и систем награђивања да би задржа-ле своје најбоље и најсјајније људе. Ове три активности су међусобно повезане(слика 8) и важно је развијати сваку од њих. Слика 8 – Људски капитал: три међусобно зависне активности64 62 http://www.csuchico.edu/hr/Documents/STHR-GlossaryOfCommonTerms.doc 63 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.godine, str.127. 64 Слика делимично измењена и преузета из: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner,Strategijski menadžment, Data Status, 2007. године, стр. 128. 48
  • 49. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА 3.1.1. Привлачење људског капитала „Све што можемо да учинимо јесте да се кладимо на људе које одабере-мо. Тако се и сав мој посао састоји од одабирања правих људи“65 рекао је ЏекВелч, бивши председник General Electric Company. Многи руководиоци за људске ресурсе праве темељну анализу особе ипосла. Прецизно слагање профила знања, способности и вештина према одго-варајућем послу је тешко. Овде вештине које се односе на специфичне задаткезаправо долазе до изражаја. На пример моторичке вештине, способност при-купљања и обраде специфичних информација, вештине у комуникацији. Мањесе узима у обзир опште знање и искуство, социјалне вештине, личне вредно-сти, убеђења и ставови запосленог. Друго мишљење је да при избору врхунског извршиоца пажња треба дабуде усмерена на начин размишљања, његове ставове, социјалне вештине иопшти приступ ка успеху у скоро свим пословима. Ако су ови показатељи до-бри, вештине за сам посао могу се научити за релативно кратко време. Ово незначи да и саме вештине нису важне. То се показује и слоганом „запосли збогстава, обучи због вештине“.66 3.1.2. Развој људског капитала Kомпанија Texas Instruments67 бави се дизајном и решењима за обраду ди-гиталних слика (36000 запослених). Размештена је на 129 локација широм света. Руководство је уочило потребу развијања техничких способности кодзапослених, да би осигурали успех дугорочних пословних стратегија. Дело-творност пословања вреднује се у три категорије: − пословни успех, − финансијска побољшања и, − питања повезана са људима. Један од три пословна приоритета је унапређивање развоја запослених.Развој је нужан да би таленат био доступан у време када је потребан. Сваки запослени мора да направи лични план развоја у сарадњи са ру-ководиоцем. Основа плана је одговор на питање где жели да се налази у својојкаријери у односу на место где се тренутно налази. Остваривање плана запо-сленог подстиче укључивање у различите обуке као и мењање радног места.Овај начин омогућава и попуњавање одређених управљачких позиција. 65 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.године, стр. 128. 66 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.године, стр. 129. 67 Пример преузет из: Noe, Hollenbeck, Gerhart, Wright, Menadžment ljudskih potencijala,Postizanje konkurentske prednosti, Mate doo, Zagreb, 2006. godina, str. 4. 49
  • 50. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Пословне потребе захтевају и нове људе. На интернет страници могусе наћи корисни савети за тражење посла, међу којима су писање биографије,како написати пропратно писмо и информације о каријери. Постоји и анкетакоја помаже да се разуме усклађеност радне културе у Texas Instruments и по-треба људи који траже посао. Texas Instruments је развио вишекултурну радну снагу и подстиче етич-ко доношење одлука засновано на три основне вредности: поштење, иновати-вност, преданост. Табела 7 – Извод из обрасца за оцењивање управљања из свих углова компаније General Electric68 • Развио је и саопштио јасну, једноставну визију усмерену на купца/ор- ганизацију • Размишљање унапред, проширује видокруг и маштовитост Визија • Инспирише и стимулише друге да се ангажују на остварању визије. Пле- ни својом личношћу и понашањем. У свему даје лични пример. • Његова визија се одражава на сталну и убрзану промену која утиче на пословање Купац/усмерење према квалитету Интегритет Поузданост и посвећеност послу Комуникација/отвореност Организација без граница Градитељ тима/давање већих овлашћења Знање/стручност/интелект Иницијатива/брзина Општи погледи Знање, вештине и способности запослених нису заувек дату. Обука и раз-вој морају да се изводе на свим нивоима организације. Због сталног напреткаи промене технологије један део знања постаје застарео. Зато је важно уво-дити обуку као обавезу према радницима. Ако је циљ висок раст и висок ква-литет онда је обука важан део једначине успеха. Обука није одговорност самосектора за људске ресурсе већ захтева активну улогу руководиоца на свим ни-воима организације. Добар пример69 је компанија General Electric која сваке го-дине ангажује 200 предавача, 30 службеника, 30 директора за људске ресурсеи много младих менаџера који активно учествују у програму обуке за профе-сионалну орјентацију. Теме су конкуренција, побеђивање на глобалном тржи- 68 Табела преузета из: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment,Data Status, 2007. године, стр. 134. 69 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.године, стр. 132. 50
  • 51. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊАшту као и оцењивање најважнијих вредности у односу на вредности компани-је. Обука подстиче запослене да се сукобе са сопственим вредностима. Једна одмогућности обуке је да менаџери анализирају и посматрају активности другихкомпанија и пренесу стечено знање у своју компанију. У оквиру компаније ва-жну улогу представља и преношење сопственог знања другоме али и усвајање„тихог“ знања од других радника. Битан елемент развоја људског капитала јепреношење јединственог и специјализованог знања. Вредновање људског капитала. Као што се види, компаније врше обукуна лицу места, организују обуку на послу или ван њега (на пример сарадња сауниверзитетима), прате појединачни напредак запосленог и унапређују раз-мену експлицитног и „тихог“ знања. Важно је да запослени практично користестечена знања, деле их са другима у компанији и заједнички раде на пости-зању циљева компаније и стварају нову вредност. Због тога постоје системивредновања. Уобичајени су „од врха на доле“, а многе организације користесистем вредновања из свих углова и систем повратне информације. Оцењи-вање може да врши претпостављени, колеге, добављачи или купци. Постојипотреба да се прате и „суптилније“ особине као што су умеће комуникације исоцијалне врлине, личне вредности, убеђења и ставови. За менаџере је важнода постижу врхунске резултате али не на рачун запослених већ кроз развојсуштинских вредности компаније на дужи рок. У противном менаџер краткогдаха или успеха на рачун запослених неће имати озбиљнију каријеру. 3.1.3. Задржавање људског капитала Људи који се идентификују са суштинском мисијом и вредностима орга-низације, и који су привржени, су затворенији према конкуренцији и мања јевероватноћа да ће да „прелете“ код конкурената. Поред „изједначавања“ са ор-ганизацијом, „тимска лојалност“ је веома важан фактор који људе везује за ор-ганизацију. Запослени желе да деле ставове и уверења, као и радни простор. Посебно ваља истаћи значај унутрашње мотивације. То значи да се радина нечему што је занимљиво, узбудљиво, и што ствара задовољство или лич-ни изазов. Артур Шолоу, добитник Нобелове награде за физику 1981. годинеје рекао „Рад из љубави је врло важан. Најуспешнији научници често нису инајталентованији. Али они су ти које покреће радозналост. Они просто морајуда сазнају одговор“70. Просто плаћање данас није најважнији фактор у привлачењу и задржа-вању људског капитала. Финансијско награђивање јесте витални контролнимеханизам али за људе има различито значење, за неке сигурност, за другепризнање или смирење или осећај слободе и независности. Пример који људипоздрављају је рецимо брига за децу запослене у самој компанији. 70 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.године, стр. 136. 51
  • 52. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ 3.1.4. Социјални капитал За стварање конкурентске предности привлачење, развој и задржава-ње талената јесте неопходан али не и довољан услов. Да такви запослени неби били „слободни стрелци“ важан је развој социјалног капитала јер „везује“раднике са знањем за фирму. Ако запослени добро раде у тимовима, разме-њују своја знања и уче један од другог ствараће вредности за фирму и мање јевероватно да ће је напустити због лојалности и социјалних веза које су време-ном створили. Размена идеја и добрих односа у раду па чак и стварање прија-тељских односа чини организацију бољом и успешнијом. Социјални капитал јеврло битан и због ефекта „сви следе једнога“. Јак лидер привлачи људе уз себеали може да их поведе и у другу компанију. Мајкрософт је најпознатији примерза одлазак талената из организације:71 Компанија Чиме се бави Дезертери из Мајкрософта Прави софтвере на бази компју- Crossgain 23 од 60 запослених терског језика XML Прави софтвер за провајдере Компанија избегава да ViAir бежичне телефоније наведе Оснива услуге плаћања преко Компанија каже „добар ChechSpace компјутерске мреже комад” од 30 запослених Оснива услуге обраде података Око 15% од 62 запослена digiMine за рударство уз 3 оснивача Прави софтвер за обавештавање Avogadno 8 од 25 запослених у бежичној телефонији Пружа телефонске информације око 40 од 250 запослених; Telime Networks као што су контингенти и стања других 40 су из бившег акција Netscapea Због оваквих случајева лидери морају да буду свесни социјалних односајер су они важни за придобијање и задржавање људи. За професионалце је ва-жно да поред побољшања свог људског капитала (стручност и компетентност)развијају и своје социјалне мреже. За компанију је важно да међу запосленимаразвија колегијалност, осећај заједништва и хумано опхођење. За социјалникапитал посебно су значајне вредности, норме и начин рада у тиму и компа-нији. Приврженост послу, сарадња, залагање, лојалност и истрајност значајнесу предности за сваку комапнију. 71 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.године, стр. 142. 52
  • 53. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА 3.1.5. Култура наклоњена знању Култура наклоњена знању је један од најзначајних фактора за успех ор-ганизације и најтежа да се креира ако већ не постоји. Потребно је да организа-циона култура има неколико компоненти у вези са знањем72: • Људи имају позитивну оријентацију ка знању: запослени су памет- ни, радознали, жељни и слободни да истраже, имају руководиоце ко- ји их охрабрују да стварају и користе знање. • Људи су мотивисани да поделе знање и немају страх да ће их то ко- штати радног места. • Менаџмент знања је у складу са постојећом организационом струк- туром. Култура са позитивном оријентацијом ка знању је она која високо вред-нује учење на послу и ван њега и у којој искуство, стручност и брза иновацијајесу вредновани. Фирма привлачи и запошљава људе који оснажују позитивнуоријентацију. 3.2. Организација која учи Једна од основних одлика садашњег времена су сталне промене у свимобластима живота, посебно у економији. Промене су услов опстанка и главнаодлика развоја. Промене треба да буду сталне и бројне у свим сегментима ор-ганизације. Рајнхолд Нибур каже: „Боже, подари нам милост да спокојно при-хватимо ствари које се не могу променити, храброст да мењамо ствари које семорају променити и мудрост да разликујемо то двоје“.73 Поред промена, друга битна одлике овог времена је да је ово време услу-га. Услуге у развијеним земљама већ чине преко 60% укупног прихода, а бројзапосленох је прешао 70%. За организацију која учи ови трендови су посебнобитни, јер услуге и њени атрибути, као што су поузданост, одговорност, струч-ност, љубазност, комуникативност, манири, итд. у великој мери зависни одобуке и оспособљавања. Знање је фактор који генерише брзе промене. Промене су услов опстанка,па се може извести закључак да је учење и оспособљавање заправо опстанак. Изсвих тих разлога савремени системи менаџмента су засновани на променама,знању и сталном учењу. Организација мора да „дефинише потребну оспособље-ност запослених који обављају послове који утичу на квалитет и да обезбеди 72 The Knowledge Management Yearbook 1999-2000 Edited by James W. Cortasa, John A.Woods, str. 99. 73 Philip Kotler, Marketinška znanja od A do Z, Binoza press, Zagreb, 2004. година, стр. 159. 53
  • 54. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИобуку...”74 Обука и оспособљавање је заједнички именилац свих система менаџ-мента те представља важну окосницу интегрисаног система менаџмента. Сви ови захтеви се односе на утврђивање потребе за обезбеђивање обу-ке и могућности учења за све запослене, као и на подстицање активности којеутичу на квалитет. Потребу за оспособљавањем и усавршавањем кадрова тре-ба утврдити, документовати као и дефинисати методе за спровођење обучава-ња. Пажња се мора усмерити на оспособљавање кадрова на свим нивоима уну-тар организације. Посебну пажњу треба посветити избору нових људи и њихо-вом оспособљавању при распоређивању на пословне задатке. Оспособљавањесе не ограничава само на људе који су непосредно везани за квалитет негообухвата и друге организације јединице, као што су маркетинг, набавка илипродаја. Нарочиту пажњу треба посветити оспособљавању људи за рад са ста-тистичким методама као што су прикупљање и анализа података, статистичкаобрада узорака, анализа проблема и корективне мере. Компанија треба да буде организована тако да запослени буду на брз иефикасан начин информисани о технолошким променама, примени нових ме-тода и начинима како се уочава корисникова жеља. Учење о томе како сазнатишта је корисникова жеља (исказана и неисказана), подразумева учење какоприлагодити организацију испуњењу тих жеља. Нови програм, ново тржиште, нови производи, нови добављачи, новетехнологије или нови начини финансирања траже обуку запослених. Циљ једа се запослени оспособе, да имају знања и вештине што заједно са искуствомтреба да омогући испуњење захтева, потреба и очекивања корисника, као и даимају свест о последицама које настају за организацију, запослене и појединцеако се они не испуне. Обука и оспособљавање запослених као појединаца, каотимова и као укупне организације је пут ка организацији која учи. Организација која учи је заснована на претпоставкама: − да је знање најважнији капитал организације, односно њена битна конкурентска предност, − да знање као капитал организације представља знање свих запосле- них и, − да се стално мења и развија кроз организационо учење. Организационо учење је заправо прикупљање, ширење и коришћењезнања у организацији. Организационо учење можемо разумети и као процесстварања, развоја и вештина у организацији. Стварање изузетних вештина изнања у организацији представља језгро способности, што ствара конкурент-ску предност. На компетентност утичу бројни параметри који су најчешће ве-зани за топ менаџмент. Издвајају се личне особине (добро познавање функ-ције, стална обука и школовање, добар изглед и привлачност); стратегијскопонашање (осмишљавање и спровођење визије, стална изградња језгра ком-петентности, лидерство, спремност на промене); предузетнички став (сагле-давање из различитих углова, предузетнички дух)75 74 ИСО 9001, тачка 6.2. 75 Др Бранислав Машић, Стратегијски менаџмент, Београд 2001. године, стр. 315. 54
  • 55. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА Процес организационог учења састоји се од шест основних фаза: − Утврђивање постојећег знања. То је препознавање знања важног за организацију. Релевантно је ако доприноси унапређивању основних способности. − Креирање или генерисање новог знања. Овде су кључне нове идеје и иновације процеса или производа. − Ширење постојећег и новог знања. Знање је корисно уколико је до- ступно људима на свим нивоима у организацији и зато је неопходно ширење. − Интеграција знања. − Организационо знање се чува, структуира и доступно је за све члано- ве организације којима користи. Може се мењати и унапредити. − Промена понашања у организацији уз коришћење знања.76 Постоји експлицитно и имплицитно знање. Суштински у овим процесимаје присутно мењање једног облика знања у други. Овај процес где појединачнознање постаје организационо је заправо организационо учење. Важно је рећида је организационо учење само један од облика организационих промена. То јеона промена која ствара и користи ново знање у организацији. Постоје и другеврсте организационих промена али не укључују ново знање. Сам процес органи-зационог учења ствара једну посебну вредност, а то је социјални капитал. Петер Сенге је уобличио пет „дисциплина учења“77: − лично усавршавање, − ментални модели, − заједничка визија, − тимско учење, − системско размишљање. Организација која учи се заправо развија и мења и представља инова-тивну организацију. Ствара се и посебна организациона култура а стечени со-цијални капитал даје нови облик међусобних односа. Таква организација носиу себи снажну подршку за развој. Нове вредности стварају бољу конкурент-ску позицију. Језгро компетентности као извор конкурентске предности је за-право поседовање и коришћење изузетних способности, вештина и знања узкоришћење технологије. Изузетни појединци међусобно интегрисани у језгрокомпетентности чине основ организације која ради посебно добро. „Да би од-ређене способности , вештине и знање имале статус „језгра“ компетентности,морају испуњавати три предуслова: − да представљају вредност за купце, − да се могу разликовати у односу на конкуренцију и, − да продужују, отварају врата новим тржиштима“.78 76 Pawlowsky, Forslin, Reinhardt, 2003, преузето из рада: Небојша Јанићијевић, Организа-ционо учење у теорији организационих промена, Економски факултет, Београд. 77 Др Бранислав Машић, Стратегијски менаџмент, Београд 2001. године, стр. 317. 78 Др Бранислав Машић, Стратегијски менаџмент, Београд 2001. године, стр. 326. 55
  • 56. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Читав процес организационог учења је сталан (доживотан). Изузетностје само основ за нове подвиге и стварање новог језгра компетентности. Такосе ствара организација која учи. Према Котлеру „способност да учимо брже одсвојих конкурената можда је наше једино одрживо конкурентско оружје“.79 3.2.1. Иновације и неговање предузетништва Компаније су пред сталним изазовом промена. Улагање у знање и вешти-не је једну од главних могућности да се одговори том изазову. Знање је основаза иновације. Иновације помажу компанијама да се развијају у складу са про-менама пословног окружења. На свом путу раста и побољшања пословања по-себно значајну улогу имају иновације и корпоративно предузетништво. Иновација подразумева употребу новог знања, са циљем промена у ор-ганизацији, да би се створио нови производ, услуга, унапредило пословањеили створиле нове могућности и шансе. Према Грегори Г. Десу у изворе новогзнања спадају „нове технологије, резултати експеримената, резултати креа-тивних истраживања или информације конкурената“80. Иновације су комби-нације идеја и информација које доносе позитивне промене. У корену речииновација је латинска основа novus што значи ново. Иновација подразумеваувођење нечег новог или промену на ново стање. Слика 9 – Знање као извор конкурентске предности У основи иновације налази се идеја или откриће а оно је резултат креа-тивног процеса који је често последица среће и случајности, због чега је њихо-во предвиђање и планирање отежано. 79 Philip Kotler, Marketinška znanja od A do Z, Binoza press, Zagreb, 2004. godine, str. 19. 80 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.godine, str. 435. 56
  • 57. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА Иновација укључује скуп научних, технолошких, организационих, фи-нансијских и комерцијалних активности. Битно је да се иновација односи на ко-ришћење новог знања за понуду нових производа или услуга. Иновације је тешко разврстати, али су на скали, од револуционарних(као што су струја, телефон, транзистор, рачунари, оптичка влакна и сл.) допостепених, које доводе до побољшања производа и услуга или производнихпроцеса. Постепене иновације су развој већ постојећих револуционарних ино-вација. Постепене иновације стварају нов производ или услугу, смањују трош-кове и повећавају продуктивност. Иновације можемо разврстати, по утицајуна продуктивност, на радно интензивне и капитално интензивне. За стварање конкурентске предности од виталног значаја су знање каооснова и иновације као покретачка снага (видети слику 9). Иновативни производи се обично повезују са стратегијом диференција-ције. На тај начин се нуде производи и услуге који имају јединствене особи-не и значајно бољи квалитет. Према Портеру фирма се диференцира у односуна конкуренте уколико може да буде јединствена у нечему што има вредностза купца. Диференцирање настаје из ланца вредности фирме. Дословно свакаактивност која ствара вредност представља потенцијални извор јединстве-ности.81 Важно је да се препознају и стварују нови извори јединствености уодносу на конкуренте. Предузетништво је више од жеље за успехом, иновативности, знањаи упорног рада, новог производа или новог потрошача. Предузетништво јеусмерено на улагање и комбинацију потребних инпута, ширења на нова тр-жишта, стварање нових производа, преузимање ризика у условима неизвес-ности, иновације, инвестиције и економски раст и изазове сталних промена.Предузетништво укључује све активности предузетника и способност да сена основу креативне човекове делатности и ограничених производних ресур-са формира одређена ефикасна и вредна економска делатност. Мала и вели-ка предузећа увиђају потребу да буду креативна, флексибилна и иновативнау циљу унапређења пословања. Предузетништво је усмереност на иновације(нови прозводи, процеси, методе управљања) и усмереност на креирање про-извода који стварају додатну вредност. Предузетништво је језгро савременог пословања јер управо сталнорађање и развој нових пословних подухвата омогућава виталност тржишнојпривреди. Кључно питање савремене пословне активности је да одговорина изазове предузетничке и управљачке активности у области технологија ииновација. Кључна промена која се одвија у глобалној економији односи се напромену основе конкурентске предности фирми и функција предузетништваи менаџмента. Фирме имају успешан конкурентски профил уколико нуде нове,боље и јефтиније производе и услуге које тржиште и потрошачи траже, а кон-куренти не могу понудити. 81 Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnihrezultata, Asee, Novi Sad 2007, str. 133 57
  • 58. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Процес предузетничке активности, који се исказује путем иновативно-сти, је:82 − увођење нових производа или нових квалитета постојећих производа; − развој и примена нове технологије која има ниже трошкове и побољ- шава ефикасност; − откривање нових извора понуде оскудних ресурса или метода за раст понуде из постојећих; − увођење нових метода производње; − релизација нове организације производње путем иновативног ме- наџмента. Предузетништво се односи, не само на нове пословне подухвате, већ насве компаније и организације у свим фазама пословних циклуса. Корпоратив-но предузетништво је процес у коме компаније врше диверсификацију путеминтерног развоја. То је процес иновација и стратешких промена за раст, развоји јачање конкурентског положаја. Предузетници су појединци или групе људи који, делујући независноили као део корпоративног система, стварају нове организације или подстичупромене и иновације унутар већ постојећих организација. Поседују посебнеособине као што су: − креативност и стваралаштво, − дугорочна усмереност ка тржишту и купцима, − етичност и пословност, − усмереност трајном успеху и капиталној добити, − изузетна способност предвиђања ризика и прилагођавања, − способност решавања проблема. Успех компаније зависи од запослених који чине хетерогену категоријуу којој су кључна обележја: систем вредности, култура, заједништво, иденти-фикација са циљевима фирме и разноврсност знања којим запослени распо-лажу. Зато је веома важна предузетничка култура. Тако се ствара окружење укоме се непрестано трага за новим подухватима. 3.3. Mенаџмент знања Менеџмент знања je низ међусобно повезаних активности организације именаџмента усмерених на стратегију управљања људским капиталом, односноразвој знања, вештина и компетенција запослених, кроз образовање и обуку,стицање радног и професионалног искуства и сл. Процес управљања свим вр- 82 Слична анализа се може наћи на http://skriptarnica.download.googlepages.com/preduzetnistvo_I_kol.pdf 58
  • 59. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊАстама знања задовољава садашње и будуће пословне потребе, препознаје, кори-сти и развија знање и ствара нове вредности. Циљеви су преношење и ширењезнања на свим нивоима организације, стварање знања потребног за доношењенајбољих одлука, подстицање квалитетног развоја нових знања, пружање подр-шке и мотивације за усвајање знања из спољних извора и развијање способно-сти њихове успешне примене и коришћења, осигурање да се ново знање прене-се људима којима је потребно. Потребно је омогућити да свако у организацијизна где се и како ново знање може стећи и на најбољи начин користити. Слика 10 – Менаџмент знања83 Не постоји јединствена дефиниција менаџмента знања али све има-ју сличну потку и основу. Менаџмент знања садржи основне елементе каошто су: коришћење доступног знања у пословним процесима, производима иуслугама, сабирање знања у документима и базама података, чување знања,мотивација за стварање новог знања и организационе културе, пренос и ко-ришћење знања на свим нивоима организације и стварање нових вредностиорганизације. Технологија и информациона технологија олакшавају применууправљања знањем. За компаније је важно да ваљано користе велике количи-не информација којима располажу. Пре него што стекну укупну слику о својимкупцима, конкуренцији и дистрибуцији, морају организовати и интегрисатисвоје податке у јединствену базу података. Менаџмент знања је скуп професионалних вештина, правила и искуста-ва који унапређују способност људских ресурса у организацији и побољшавајуњихову способност да међусобно поделе знање. Менаџмент знања суштински доприноси стварању нових вредности,иновацијама и постизању изузетности. На тај начин организација стиче пред-ност у односу на конкуренцију. 83 Слика преузета и делимично измењена из: др Бранислав Машић, мр Јелена ЂорђевићБољановић, Knowledge menagement, Београд 2006. године, стр. 31. 59
  • 60. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Табела 8 – Основне претпоставке за лични односно организациони приступ менаџменту знања84 Приступ личног знања Приступ организационог знања Знање је лично по природи и вр- Знање може бити усмерено и систематизова- ло га је тешко издвојити. но тако да постаје средство организационог Знање мора бити пренето поме- знања. Знање може бити доступно коришће- рањем људи у оквиру или изван њем информационих технологија у облику организације. докумената, шема и модела најбоље праксе. Учење може бити подстакнуто Процеси учења могу бити дизајнирани да само довођењем правих људи за- отклањају недостатке знања кроз структури- једно под правим околностима. рање, управљање, научне процесе. 3.3.1. Животни циклус менаџмента знања Сам процес менаџмента знања има више повезаних и интегрисаних де-лова као што су: стварање знања, освајање знања, чување знања, подела знањаса другима и примена знања.85 Слика 11– Животни циклус процеса менаџмента знања и организација86 84 Табела преузета из: Ron Sanchez, Knowledge Management and Organizational Leraning:Fundamental Concepts for Theory and Practice, 2005, str. 3. 85 Др Бранислав Машић, мр Јелена Ђорђевић Бољановић, Knowledge menagement, Бео-град 2006. године, стр. 36. 86 Исто, слика стилски измењена, стр. 36. 60
  • 61. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА Знање у послу има свој сопствени животни циклус. Мора бити створеноунутар организације или ван ње. Знање мора бити ускладиштено и доступно зазапослене да га пронађу и користе. Они којима је потребно специфично зна-ње, морају га по потреби пронаћи, тражењем на правим местима или да питајуправе људе. Једном када је извор знања нађен корисник ће ићи даље кроз про-цес стицања знања. Ово ће укључити добијање личног знања од других људи идокументованих извора. Стечено знање се користи за неке продуктивне сврхе.Приликом коришћења знања долази се до информација и одговора на питањешта је било добро а шта не. Ово може бити узето као значајан улаз за будућекреирање знања. Кључни помагач у ефективном управљању овим циклусом јеучење. Без компоненте учења овај циклус је лишен знања. Једноставно реченопостоји само стратегија испоруке информација која није повезана са повратномспрегом ефективнијег људског искуства. Животни циклус менаџмента знањаприказан је слици 12. Слика 12 – Животни циклус менаџмента знања87 Примена испорученог знања у оперативном послу има иницијалневредности, али би испоручено знање сместа застарело ако се стално не би об-нављало са новим наученим лекцијама из примене знања88. Менаџмент знањаје управљање овим циклусом зарад оптималних перформанси организације усвим аспектима овог модела. Циљ менаџмента знања је да направи овај циклус ефектнијим и ефика-снијим. Ово значи да је корпоративно знање направљено у формама које сулако доступне. Такве форме су документа, процеси и правила и они су усађениу људске ресурсе, информационе технологије и у производни процес. Ово усклађено знање на овај начин је доступно за поновну употребу истално вредновање у циљу боље ефективности и унапређивања. Ово је од вели-ког значаја за успех организације јер ће у противном резултат бити слабији. 87 Слика преузета са: http://www.processrenewal.com/files/def-km.doc 88 Учење, креирање, чување 61
  • 62. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Добијање најбољег знања кроз циклус, пре него што то знање буде пре-вазиђено, је главни циљ многих организација. Практична примена циклусазнања је на индивидуалном, компанијском и међукомпанијском нивоу. Свакинови ниво нуди веће повратне спреге и пословни успех. Менаџмент знања затвара оквир који стално претвара „тихо” знање уексплицитно знање за ширу употребу и враћа се опет у „тихо” кроз искуство,учење и размишљање. Слика 13 – Повратна спрега89 3.3.2. Креирање ризнице знања Постоје три основна типа ризнице знања: 1. Екстерно знање, нпр. знање које поседује конкуренција 2. Структуирано интерно знање, као што су извештаји о истраживањи-ма, маркетиншки материјали производно орјентисани, технике и методе. 89 Слика преузета са адресе: http://www.processrenewal.com/ iles/def-km.doc 62
  • 63. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА 3. Неформално интерно знање, као што су научене лекције, базе подата-ка, дискусије и слично.90 Слика 14 – Уобичајени облици знања91 90 The Knowledge Management Yearbook 1999-2000 Edited by James W. Cortasa, John A. Wo-ods, str. 91. 91 Модел преузет и измењен из: Sami Albanna, Knowledge Management and Strategies forDevelopment in a Repidly Changing Global Environment, Falls Church, VA USA, 2000, str. 9. 63
  • 64. 4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА 4.1. Информационе технологије и конкурентска предност Друга информациона револуција је протутњала светом. Утицај инфор-мационих технологија је огроман. Ниједна компанија не може да избегне њенеефекте. Драматично смањење трошкова добијања, обраде и преноса инфор-мација мења начин пословања. Руководиоци су свесни да технологија више неможе да буде искључиво у надлежности одељења за електронску обраду пода-така или информационе системе. Пошто виде да њихови конкуренти користеинформације ради стицања конкурентске предности, они увиђају потребу дасе директно укључе у управљање новом технологијом. Менаџери најпре морају да схвате да се информациона технологија не сво-ди само на компјутере. Информациона технологија се данас мора схватити ши-роко, како би обухватила информације које фирме стварају и користе, исто каои широк спектар све више повезаних технологија за обраду информација. Дакле,поред компјутера, укључени су опрема за очитавање података, комуникационетехнологије, аутоматизација фабрика и друга опрема и услуге. Данас постоји развијено више различитих информационих система нанивоу компаније, према функционалној области као што су92: рачуноводствениинформациони систем, финансијски информациони систем, производни (опе-рације/производња) информациони систем, маркетиншки информационисистем, информациони систем управљања људским ресурсима. Такође, постојичитав низ информационих система разврстаних према пруженој подршци:систем обраде трансакције, управни информациони систем, систем за менаџ-мент знања, систем за аутоматизацију канцеларијских послова, систем подрш-ке одлучивању, информациони систем предузећа, систем подршке групама,интелигентни системи подршке, итд. Начин на који је информациони систем организован зависи од тога штатреба да подржи. За пројектовање информационог система главни задатак једефинисање информационих захтева основног пословања компаније укљу-чујући и начин на који треба испунити захтеве. 92 Efraim Turban, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za menadžment.Tranformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Београд2003, стр. 51. 64
  • 65. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА Према Мајклу Портеру информацаиона револуција утиче на конкурен-цију, на три посебно важна начина, тиме што: − мења структуру привредне гране и мења правила конкуренције; − ствара конкурентску предност пружајући компанијама нове могућ- ности да надмаше своје конкуренте; − рађа читаве нове послове, који често настају из већ постојећих ак- тивности компаније.93 Портер сматра да је главна улога информационе технологије у конку-ренцији концепт „ланца вредности“. Активности које стварају вредност једнекомпаније сврставају се у девет основних категорија. Слика 15 – Типичне технологије у ланцу вредности фирме94 Основне активности су укључене у физичко стварање производа, његовмаркетинг и испоруку купцима, као и подршку и сервисирање после продаје.Помоћне активности обезбеђују утрошке потребне за обављање примарнихактивности. Свака активност подразумева купљене утрошке, људске ресурсе икомбинацију технологија. Подршку целокупном ланцу пружа инфраструктурафирме, укључујући функције као што су руковођење организацијом, правнаслужба и рачуноводство. Свака од ових активности је прожета обрадом инфор-мација, јер истовремено ствара и користи одређене информације. У вођењупословних књига хартију и основна правила заменили су компјутери. Помоћу 93 Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 79. 94 Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezulta-ta, Asse, Novi Sad 2007, стр. 176. 65
  • 66. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИкомпјутера се пројектује, а нова технологија замењује људски рад у обради по-датака машинама. Информациона технологија се брже развија од технологија за физичкуобраду материјала. Трошкови постају мањи а границе обраде и преноса ин-формација се веома брзо шире. За менаџере ово значи истраживање нових мо-гућности. Створен је простор за много свеобухватнију анализу и коришћењедетаљних података. Компаније су у почетку информациону технологију ко-ристиле углавном за рачуноводство и вођење евиденције. У овим применама,компјутери су аутоматски обављали рутинске чиновничке послове као штоје обрада наруџбина. Информациона технологија данас се шири дуж читавогланца вредности, оптимизира га и контролише функције, али обавља и мно-го сложеније извршне функције. Информациона технологија трансформишеи физичку компоненту активности. Компјутеризоване машине алатљике субрже, прецизније и флексибилније у производњи од старих машина којима серучно руковало. Коначно, нова технологија има снажан утицај на обим конку-рентности. 4.1.1. Технологија и структура привредне гране Према Портеру95 структура једне делатности оличена је у пет фактораконкуренције који заједнички одређују њену профитабилност: снагу купаца,снагу добављача, опасност од нових конкурената, опасност од супститута иривалство међу постојећим конкурентима. Заједничка снага ових пет фактора, исто као и просечна профитабилност,мења се у зависности од привредне гране. Информациона технологија може дапромени сваки од пет фактора конкуренције, а тиме и привлачност гране. Тех-нологија ствара потребу за променама и могућност да се оне остваре. Информациона технологија повећава моћ купаца у делатностима којесклапају купљене компоненте. Аутоматизовани рачуни за материјале и базаподатака са понудама продаваца олакшавају купцима да процене изворе мате-ријала и да доносе ваљане одлуке да ли да нешто купе или производе. Улазне баријере су се повећале зато што информационе технологије за-хтевају велика улагања у сложени софтвер. На пример, банкама које конкури-шу за пружање услуга управљања готовином у корпорацијама сада је потре-бан врхунски софтвер који ће клијентима пружати информације о стању нарачуну. Овим банкама ће можда бити потребно и да инвестирају у савременијекомпјутере и другу опрему. Пројектовање помоћу компјутера и системи производње утицали су нато да се у многим делатностима јави претња супститутима, будући да омо-гућавају брже, лакше и јефтиније укључивање побољшаних карактерстикапроизвода. 95 Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezul-tata, Asse, Novi Sad 2007, str. 24. 66
  • 67. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊАСлику 16 – Пет фактора конкурентности који одређују профитабилност привредног сегмента96 Аутоматизација обраде наруџбеница и фактурисања повећали су ри-валство у многим дистрибутивним делатностима. Нова технологија повећа-ва фиксне трошкове, а истовремено замењује људе па дистрибутери морајужешће да се боре за повећање обима. 4.1.2. Конкурисање у ери информатике Информациона технологија може да мења трошкове компаније у билокојем делу ланца вредности. Утицај технологије на трошкове раније је биоограничен на активности у којима је значајну улогу играла рутинска обрадаинформација. Данас свака активност из ланца вредности користи значајнукомпоненту обраде информација. Подједнако је драматичан утицај информационе технологије на страте-гије засноване на диференцијацији. Као што је већ примећено, улога компанијеи њеног производа у ланцу вредности купца представља кључну одредницудиференцијације. Нова информациона технологија омогућава прилагођавањепроизвода жељама купца. 96 Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezul-tata, Asse, Novi Sad 2007, str. 24. 67
  • 68. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Технологија повећава способност компаније да координира своје актив-ности на регионалном, националном и глобалном нивоу. Она омогућава ширигеографски опсег који може да створи конкурентску предност. Информационареволуција успоставља односе међу секторима који су раније били раздвојени.Важан пример за ово представља спајање компјутерских и комуникационихтехнологија. Таква конвергенција има велики утицај на структуру обеју делат-ности. Користи од опсега и успостављања веза могу да се повећају само кадасе информациона технологија рашири по целој организацији и уколико је ин-формациона технологија у организацији уведена у различите делове компа-није компатибилна. Информациона револуција на три различита начина ствара потпунонове привредне и непривредне делатности. Нове послове чини технолошкиизводљивим. Друго, информациона технологија може да подстакне нове по-слове и тиме што ствара изведену тражњу за новим производима. Треће, ин-формациона технологија ствара нове послове у оквиру старих. Компанија учији је ланац вредности укључена обрада информација може да има вишковекапацитета или вештина који се могу продати изван компаније. Компаније сутакође све више способне да стварају и да другима продају информације којепредстављају узгредни производ њиховог пословања. Према Портеру97 највише руководство могу да следе пет корака како биискористили могућности које је створила информатичка револуција. 1. Процењивање интензитета информација. Први задатак компанијејесте да процени постојећи и могући интензитет информација у вези с про-изводима и процесима њених пословних јединица. Портер сматра да су по-тенцијално важни велики интензитет информација у ланцу вредности и упроизводу:98 − Велики интензитет информација у ланцу вредности – велики број добављача или купаца с којима компанија директно сарађује, произ- вод за чију продају је потребна велика количина информација, про- изводна линија с много посебних варијанти производа или велики број фаза у процесу производње. − Велики интензитет информација у производу – производ који углав- ном обезбеђује информације, производ чије функционисање укљу- чује знатну обраду података, производ чија употреба захтева од ку- пца да обради много информација или производ за чију употребу је потребна веома скупа обука купаца. Ово може да помогне у идентификовању приоритетних пословних је-диница за улагање у информациону технологију. Приликом избора приори-тетних области треба имати на уму ширину информационе технологије, јерукључује много више од обичног рачунања. 97 Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 98. 98 Исто, стр. 98. 68
  • 69. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА 2. Одређивање улоге информационе технологије у структури делатнос-ти. Менаџери би требало да предвиде могући утицај информационе техно-логије на структуру своје делатности. Они морају да утврде како би инфор-мациона технологија могла да утиче на сваки од пет фактора конкурентности.Не само што сваки тај фактор може да се промени већ могу да се промене игранице делатности. 3. Препознавање и рангирање начина на које би информациона техноло-гија могла да створи конкурентску предност. Почетна претпоставка мора дабуде да ће технологија по свој прилици утицати на сваку активност у ланцувредности. Поред тога што мора добро да провери свој ланац вредности, ком-панија би морала да размотри и како би информациона технологија најбољедопринела конкурентској предности. 4. Истраживање начина на који информациона технологија може да раз-вије нове послове. Менаџери би требало да размотре могућност да од постојећихпослова створе нове. Информациона технологија представља све значајнијипут за диверсификацију компаније. 5. Развој плана за коришћење информационе технологије. Акциони планрангира потребна стратешка улагања у хардвер и софтвер, као и у активностивезане за развој нових производа, које би одражавале већи садржај инфор-мација у производу. Ово захтева и организационе промене прилагођене улозитехнологије у повезивању активности унутар компаније и изван ње. Компаније ће морати све више да примењују информациону технологију,уз поседовање знања о томе шта је потребно да би се остварила конкурентскапредност. Организације морају да распореде одговорност за развој система. Ме-наџер за информационе услуге би уместо да контролише информациону тех-нологију морао да координира архитектуру и стандарде бројних активностиширом организације и да обезбеди помоћ и менторски рад у развоју система.Знање и информације су најважнији капитал једне организације. Ако је присут-на размена знања и информација на свим нивоима, онда је то начин да се чувајуресурси, развијају производи и услуге али и стварају нове могућности. Информациона технологија може да помогне у процесу спровођењастратегије. Користећи информационе системе, компаније могу много прециз-није да измере своје активности и да мотивишу менаџере да успешно спро-воде стратегије. Знање је више него значајно за економски развој, повезано са подсти-цајима и то тако што награди и стимулише генерацију новим идејама и про-мовише образовање и обуку. Прави подстицај на државном нивоу је изградњанаучне и технолошке инфраструктуре и стварање могућности за боље учењекоје води дугорочном развоју. Учење у овом контексту рефлектује идеју одр-живог стварања и ширења знања. Изазов је да се ово омогући у читавој глобал-ној економији. Држава која жели да ствара конкурентску предност треба да буде отво-ренија, да систематизује и учини доступним свима расположиво знање, дапромовише употребу интернета у образовању и да подржава и развија употре-бу дигиталних технологија од стране компанија. 69
  • 70. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Уколико компаније саме не стварају нове технологије држава својим по-зитивним законодавством мора да обезбеди услове за њихов увоз. Један од на-чина је привлачење страних директних инвестиција. Друга могућност је снаб-девање школа и универзитета технологијама које омогућавају квалитетнијеобразовање. Дигиталне технологије су важне, јер у стварности мењају начин на којиљуди и компаније долазе у интеракцију и раде. Оне обезбеђују нове начине заприступ информацијама. Ипак, остаје питање да ли су дигиталне технологијефантазија за развој и раст како многи верују. Такозвани “Солу” парадокс, оп-сервација да постоји ограничени доказ позитивног утицаја на продуктивностод стране нових информационих технологија, вратио се на дневни ред послеразочаравајућих закључака високотехнолошких фирми, пратећи нову еконо-мију – еуфорију. Веза између информационих технологија и повећане продуктивностисе све више показује да је двозначна и повезана са путањом учења. Нове тех-нологије ће допринети побољшању перформанси само после продуженог пе-риода адаптације на људе и организацију. Важно је истаћи да се иновације ипродуктивност не могу ограничити само на информационе технологије. 4.2. Високо образовање Постоји потреба да се очува институционални интегритет високогобразовања као инфраструктуре знања где истраживање и учење треба дабуду гарантовани кроз различите политике и акције. Ово је посебно важно увреме економије знања и када су мање развијена друштва под растућом доми-нацијом тржишно оријентисаних економија. Слика 17 илуструје активности итокове у опипљивој и неопипљивој димензији универзитета. Сваки елементопипљивог тока има повезану неопипљиву компоненту. Универзитет треба посматрати као место стицања знања, обављањапрофесионалне делатности и место које креира културни и друштвени развој.Важно је развијати партнерство универзитета са привредом и међународниминституцијама. Циљеви високог образовања су: − развијање и преношење знања и способности кроз наставу и научно- истраживачки рад, − развијање кључних компетенција, − учење језика и усавршавање у области информационих технологија, − усавршавање у области наука, технологије и математике, − повећање кретања студената, наставника и повезивање универзитета, − развијање ресурса (техничких, финансијских и људских) у образо- вању, − повећање способности појединаца за лични развој и добробит дру- штва и − квалитет мора бити основни услов за поверење и привлачност. 70
  • 71. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА Раст продуктивности и међународна конкурентност производа и услугау тесној су вези са развојем науке, истраживања, технологије и образовања.Количина и квалитет уграђеног знања све више одређује вредност и конку-рентску предност. Креативни рад и иновација производа, услуга и процеса за-узима све већи значај за укупну конкурентност. Данас је интензивна тражњаза квалитетним знањем. Развијене земље највише издвајају за образовање иистраживање, али и захтевају већу ефективност и ефикасност институцијакоје развијају знање. Слика 17 – Четири димензије односа између универзитета и друштва99 Како је објаснио професор Чековић „бољи утицај на производњу могао бида се остварује усвајањем нових технолошких поступака, развитком нових ма-теријала, ... као и школовањем кадрова и очувањем чисте животне средине“100.Професор Чековић сматра да ће „наука напредовати, чак брже него до сада. 99 Pedro Conceição , Manue L V. Heitor and Francisco Veloso, “Technological Forecasting andSocial Change, 5th Intl. Conf. on Technology Policy and Innovation, Delft, June 2001. 100 Живорад Чековић, Јагош Пурић, Природно-математичке науке данас и у будућности,Српска академија наука и уметности, Природно-математички факултет, Београд 1989, стр. 104.Напомена: проф. др Живорад Чековић је редовни члан Српске академије наука и уметности, саогромним бројем научних радова и сврстава се у сто најбољих хемичара света. 71
  • 72. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИТоме ће допринети број научних података и информација, који је стално свевећи. И од њих ће искусни научници стварати нове системе, техничке уређаје,лекове, космичке уређаје, као и теорије и нове правце развоја“101. Професористиче да је познато тврђење да су „висококвалитетна истраживања и ула-гање у развој науке привилегија богатих“, али „научна открића више не зависеод генијалности појединачних научника, већ од технике којом се располажеи броја високообразованих и креативних људи у систему“102 којих ће у будућ-ности бити све више. 4.2.1. Болоњски процес Заједничка декларација европских министара задужених за високо об-разовање потписана је у Болоњи 1999. године103. Потписивањем Болоњскедекларације отпочео је Болоњски процес који има за циљ креирање једин-ственог европског система универзитетске наставе и истраживања до 2010.године, уз истовремено признавање и задржавање разноликости национал-них посебности (култура, језик, традиција, итд). На тај начин се тежи стварањуфлексибилнијег и ефикаснијег система високог образовања Европе, који бибио конкурентан на глобалном светском тржишту знања. Високо образовање је посебно значајно у изградњи и јачању интелек-туалних, културних, научних и технолошких димензија друштва у целини.Изградња европског простора високог образовања је од кључне важности заунапређење кретања грађана и њихово запошљавање. Улагање у високо обра-зовање и истраживање је најбољи одговор потребама и захтевима друштва инапретку научних сазнања. Високо образовање и истраживање су веома ва-жни за подршку економском и културном развоју друштава. Постоји сталнапотреба за побољшање квалитета наставе али и јачања истраживања и ино-вација. Високо образовање и истраживање заправо представљају прави изворконкурентске предности. Основни елементи стварања европског простора високог образовањасу:104 − Прихватање система лако препознатљивих и упоредивих степена, и увођење додатка дипломи, како би се унапређивало запошљавање европских грађана и међународна конкурентност европског система високог образовања. 101 Милош Јевтић, Између духа и материје. Разговори са Живорадом Чековићем, Београд-ска књига, Београд 2006, стр. 219. 102 Милош Јевтић, Између духа и материје. Разговори са Живорадом Чековићем, Београд-ска књига, Београд 2006, стр. 218. 103 Документи су доступни на: http://ec.europa.eu/education/policies/educ/bologna/bologna_en.html 104 http://ban.junis.ni.ac.yu/prilozi_reforma/5prag.pdf 72
  • 73. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА − Прихватање система утемељеног на два главна циклуса, додиплом- ском и последипломском. Приступ другом циклусу захтева успешно завршен први циклус студија који мора трајати најмање три године. Степен постигнут након три године сматра се потребним степеном квалификације на европском тржишту рада. Други циклус састоји се из два дела, мастер студије а затим докторске студије, као што је то случај у многим европским земљама. − Увођење система бодовања105, као прихватљивог средства у унапре- ђењу најшире размене студената. − Унапређење мобилности уклањањем препрека слободном кретању, студентима и наставницима. Студентима дати прилику за учење, омогућити им приступ студирању и одговарајућим службама. Нас- тавницима, истраживачима и административном особљу омогућити и признати време проведено у Европи на истраживању, предавању или учењу. − Унапређење европске сарадње у осигуравању квалитета у циљу раз- вијања упоредивих критеријума и методологија. − Унапређење потребе европске димензије у високом школству, по- себно у развоју наставних програма, сарадњи између институција, плановима мобилности и интегрисаних програма студирања, обуке и истраживања. За постизање ових циљева поштују се различитост култура, језика, на-ционалних система образовања и аутономија универзитета. За развој образовања и науке потребно је веће издвајање из буџета, по-себно за земље које су испод просечног улагања. Улагање мора да буде доброструктуирано и програмски опредељено. Веома је важно добро управљање об-разовним и научно-истраживачким институцијама. Менаџмент тоталног квалитета106 је прилаз управљања школом и фа-култетом оријентисан на квалитет, заснован на учешћу свих, која стреми ду-горочном успеху и то на добробит и задовољство ученика, студената, њиховихродитеља, свих чланова школе, факултета и друштва у целини. У складу са руководећом стратегијом менаџмента тоталног квалитета,руководство треба да постигне следеће циљеве: • Стварати и одржавати сталност намере у циљу побољшања учени- ка, студената и услуге. Циљ је да се створе најквалитетнији ученици, студенти, да напредују и заузму значајне позиције у друштву. • Усмерити пажњу на процес учења, а не на процес оцењивања. Учење кроз искуство охрабрује креативност и жељу за експериментом. 105 European Credit Transfer System (ECTS). 106 http://en.wikipedia.org/wiki/Total_Quality_Management 73
  • 74. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ • Рад са школама, одакле ученици и студенти долазе. Тако ће се смањи- ти укупни трошкови унапређивањем односа са основним и средњим школама и помагањем њима да побољшају квалитет ученика који долазе на факултет. • Константно и заувек побољшавати систем ученичког и студентског напретка и услуга да би се побољшао квалитет и продуктивност у личном животу и заједници. • Промовисати стручно усавршавање за наставнике и административ- не раднике; подстицати стварање научних радова код професора. • Успоставити такво вођство које помаже људима да користе информа- ционе технологије, да би боље урадили посао и утабали стазу за раз- вој људске креативности. • Креирати такво окружење које охрабрује људе да слободно говоре и користе шансе. • Уклонити баријере између стручних актива и катедри. Људи морају радити као тим. Потребно је развијати стратегије између група и људи. Планирање времена ће олакшати ову функционалност. • Уклонити баријере које не дозвољавају ученицима, студентима, нас- тавницима, професорима и руководству да уживају у свом праву ра- дости рада са људима. • Увести снажан програм образовања и самопобољшања за свакога. • Промена је сталан посао. • Прихватити нову филозофију да менаџмент мора бити пробуђен изазовом, преузимањем одговорности и вођства за промену. Улагање у образовање, истраживање и науку повећава продуктивност иконкурентност. Тај став, заснован на људском капиталу, изједначава улагање уљуде са улагањем капитала. „Што је улагање веће, већа је и продуктивност“107.Стиглиц наглашава да је важна улога образовања у социјализацији. Људи секроз образовање уче како да се понашају на радном месту, како да извршавајузадатке, како да следе упутства и раде у тимовима. „Они што дуже похађајушколе остварују више зараде, а примећено је и да су продуктивнији“108. Обра-зовање утврђује разлике у квалификацијама, па омогућава усклађивање поје-динаца и радних места. На овај начин се повећава продуктивност и обезбеђујезначајна корист за друштво. Потребно је истаћи и јачање вредносног системадруштва кроз образовање. Овакав развој људи утиче на повећање продуктив-ности, раст животног стандарда, али не мање важно, развој уметности и кул-туре уопште. 107 Džozef E. Stiglic, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd 2004. godine, str. 437. 108 Исто, str. 438. 74
  • 75. 5. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ 5.1. Србија и Глобални индекс конкурентности Светски економски форум мерењем Глобалног индекса конкурентностиСрбију ставља на 91. место. Према БДП-у по становнику Србији припада од 60-65. места. Поставља се питање: због чега је створена толика разлика измеђунивоа БДП-а по становнику и стварног места на глобалном индексу? Одговор на ово питање захтева анализу образовања у Србији и анализуконкурентности српске привреде на глобалном нивоу. 5.1.1. Стање образовања у Србији Ниво улагања у образовање у Србији је веома низак. Према подацимаМинистарства финансија улагање за све нивое образовања у Србији износи3.5% БДП. Просек земаља OECD-а је 6%. Када се узме у обзир да је буџет Србијенеупоредиво мањи од буџета земаља OECD-а, онда је јасно да Србија скромноулаже у развој људског капитала. Када овом податку додамо и статистичке по-датке о образовној структури становништва тада се може констатовати да јеоднос државе и друштва према образовању у Србији забрињавајуће лош. У стручној јавности често чујемо противречне ставове по питањимазнања и образовања у Србији. Процена успешности формалног образовањаскоро да не постоји. Стање у систему образовања у Србији анализирано је одстране OECD-а и UNICEF-а 2001. године. Тематски преглед политике у области образовања у Србији, који је при-премио OECD 2001. године, оцењује се да је образовање у нашој земљи до 1990.године било релативно успешно у подизању квалитета и стандарда, и да су упитању били „напредни, либерални, и према Западу оријентисани образовнисистеми у поређењу са другим комунистичким државама“.109 Међутим, стање се 109 Thematic Review of National Policies for Education: Serbia, Cetre for Co-operation with non-members, Organisation for Economic Co-operation and Development, June 2001, стр. 22. 75
  • 76. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИнагло погоршало током деведесетих. Зато је OECD предложио, новим образов-ним властима у Србији после 2000. године, низ мера за побољшање образовања.У оквиру политике и руковођења у образовању предложено је да се: − установи опсежна, кохерентна и јасна практична политика и страте- гија за образовну реформу; − преобликују улоге инспекцијске службе која од контролне функције треба да иде ка функцијама подршке и саветовања; − образују руководиоци у области образовања; − прошири подршка развијању управљања на локалном нивоу; − изврши координација спољње сарадње. У погледу наставних програма, стандарда и процењивања OECD је пред-ложио да се: − осавремени наставни план и програм; − креирају нови наставни планови и програми за занимања усклађена са захтевима тржишта рада и потребама привреде; − наставни план и програм прилагоди ученицима и студентима. За наставнике OECD је предложио мере: − смањити садржај наставних програма; − смањити број ученика по одељењу, а посебно у градским областима; − створити опсежну стратегију за обуку наставника; − побољшати плате наставника; − побољшати кретање студената и наставника и размену идеја и ис- кустава.110 Ради пружања подршке развоју основног образовања UNICEF је спровеосвеобухватну анализу образовног система у нашој земљи 2001. године. У овомдокументу приказани су детаљни налази и препоруке111. Свеобухватна анализа констатује да деведесете године представљајуосиромашење грађана, породица и друштва у целини што је довело до наза-довања по свим образовним параметрима. Посебно драстичан пад се огледа уплатама наставника и снижавању квалитета образовања. Промене у основнимдемографским показатељима имају велику утицај на образовни систем. Огро-ман број младих високообразованих стручњака из Србије је отишао на Запад.Истовремено у Србију долази велики број избеглих и расељених лица, тако даје потпуно промењена образовна структура становништва. Универзални циљеви за бесплатно и обавезно основно образовање нисуу потпуности испуњени. Недостаје важна компонента образовања одраслих, до-животно образовање, образовање на даљину итд. Значајан проценат одраслихје без основног образовања. Одрасли који су завршили обавезну основну шко-лу нису професионално обучени за посао. Код запослених је потребно стално 110 Исто, стр. 44-48. 111 Ivan Ivić i istraživački tim, Sveobuhvatna analiza osnovnog obrazovanja u SRJ, UNICEF,Beograd 2001, str. 117-145. 76
  • 77. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТобразовање. Велики број квалификованих одраслих особа су незапослени ипотребна им је додатна обука или преквалификација. Постоји небрига за поје-дине етничке групе и за децу са посебним потребама. Не брине се о талентова-ним и надареним младим људима. Табела 9 – Образовна структура становништва Србије старијег од 15 година112 Нивои образовања проценти Високо 6.6 11.1 Више 4.5 Средње 41.1 Основно 23.9 4-7 разреда основне школе 14.2 21.8 1-3 разреда основне школе 2.0 Без школске спреме 5.6 Непознато 2.1 Укупно 100 Образовању недостаје интегрисани информациони систем као основаза свако доношење одлука и праћење. Недостаје велики број важних подата-ка о стању и функционисању система. Образовни систем је екстремно центра-лизован и има неразвијен систем планирања, управљања, администрације ипраћења функционисања и резултата. Постоји системска сметња за стварањевеза између школе и локалне средине, што је предуслов за квалитетно школ-ско окружење и ефикасност образовања. Образовни систем функционише на нивоу сиромаштва. Током деведе-сетих година издаци за основно образовање су преполовљени. Нема новцаза инвестиције, опрему, школска учила, педагошке иновације, а ни средстваза додатну обуку и напредовање наставника. Не постоје јасни и објективникритеријуми за финансирање материјалних потреба школа. Школске зграде ипростор су неодговарајући. Већина школа не поседује лабораторије и опрему,радионице, кабинете, рачунарску и комуникациону опрему, спортске терене,библиотеке и читаонице итд. Наставници имају запањујуће ниске плате. Не постоји осмишљен системстручног усавршавања наставника. Наставни програм је преобиман, сувишекрут и недовољно селективан. Уџбеници су широко доступни ученицима, алије њихов квалитет дискутабилан. У школи се примењују превасходно тради-цоналне методе наставе кроз учење. Мотивисаност код наставника и ученикаје ниска. Не постоји вредновање образовног система, док су постојеће проценешколских постигнућа неадекватне. Образовни систем није ефикасан. 112 Извор: Републички завод за статистику Србије, према попису из 2002. године. 77
  • 78. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Свеобухватна анализа користи позитивна искуства других земаља имеђународних организација које се баве образовањем (Европска унија, OECD,Светска банка, UNESCO и др.) и даје препоруке за побољшање образовања. Нео-пходно је обезбедити квалитетно образовање за све, подићи квалитет процесаучења и ефикасност образовања. Такође је важно утврдити стандарде знања.Поред формалног школског образовања развијати образовање одраслих и до-животно образовање на принципу “друштва које учи”. Такође, подићи квали-тет образовања и једнакост у погледу његове доступности. За побољшање образовног система остварити повећање финансијскихресурса за образовање и промену система финансирања образовања. Поче-ти реконструкцију и побољшање школског простора уз повећање квалитеташколског окружења. Донети национални стандард о простору, опреми, ква-лификацијама наставника, школском програму и уџбеницима. Успоставитиобразовни информациони систем. Кључна је набавка хардвера, одговарајућегсофтвера и специјализованих програма. За јачање људских ресурса у образовању као први корак повећати платенаставницима. Други корак представља омогућавање додатне обуке и струч-ног усавршавања који ће омогућити напредовање наставника. Повећати ква-литет наставних садржаја и смањење обима наставног програма. Уводитииновације у школски програм , као што су рачунарска писменост, појачана обу-ка из страних језика, еколошко образовање, образовање за активно учешће удемократском друштву. Променити структуру наставног програма. Као прводефинисати шта је обавезни наставни програм, а који део представљају избор-ни и факултативни програми. Дефинисати основне стандарде за стварање иизраду уџбеника и омогућити конкуренцију у издавању уџбеника. Неопходноје гарантовање квалитета ученичких постигнућа и донети стандарде знања.По тим постугнућима се подразумева: − гарантовано усвајање темељних знања, вештина, компетенција и вредности, − способност ученика да користе ова постигнућа у наставку свог обра- зовања, али и у животу изван школе. Дугорочни развој образовања повезати са другим секторима, као штосу привреда земље, политика запошљавања, научни и технолошки развој, кул-турна политика, итд. Образовни систем треба да буде децентрализован и от-ворен. Током 2001-2002. године Европска асоцијација универзитета113 спрове-ла је анализу универзитета у Србији114. Према овој анализи укупни процентуални нивои буџетског финанси-рања образовања и истраживања су веома ниски у поређењу са европским.Финансирање из државног буџета се заснива углавном на улазним параме-трима и броју студената и није повезано са нивоом квалитета, излазним фак- 113 European University Association, http://www.eua.be/index.php 114 Institucionalna evaluacija Univerziteta u Srbiji u toku 2001/2002. godine,Opšti izveštajEvropske asocijacije univerziteta, novembar 2002. Извештај је доступан на адреси: http://www.ns.ac.yu/stara/novosti_dogadjaji/evaluacija/opstiSr.pdf 78
  • 79. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТторима и добрим учинком. Један од извора спољашњих средстава су школа-рине. Та средства не би требало користити само за повећање плата, већ и заосигурање вишег квалитета наставе, бољих стандарда за учење и услова науниверзитету. Очигледно је да су званичне плате на универзитетима преви-ше ниске, али и да постоји веома широк раскорак у оквиру сваког универзи-тета између правих плата запослених у различитим деловима универзитета.Универзитети немају систем за стратешку и транспарентну унутрашњу рас-поделу средстава, било у погледу одлука везаних за стратешко планирање(квалитет, ефикасност, приоритети) или у погледу административних меха-низама и надлежности. Сви универзитети у Србији прате исти традиционални модел у својојорганизацији и структури. Оваква ситуација оставља мало простора за разли-читост и разликовање универзитета и смањује подручје за иновације. Малиброј магистраната и доктораната на универзитетима представља разлог зазабринутост, не само у погледу унутрашњег планирања људских ресурса науниверзитетима, већ и у погледу развоја друштва у Србији. Мали број докто-раната може се објаснити као последица генерално ниских и слабих нивоаистраживачке активности на српским универзитетима и малим средставимакоја су намењена истраживању. Инфраструктура на универзитетима је застарела и неадекватна и по-следица је дугогодишњег слабог улагања. Дугорочно улагање капитала у ин-фраструктуру треба да се одвија у оквиру добро дефинисаних стратешких раз-војних планова. Универзитетима делимично недостају ефикасни управљачкиинформациони системи за сакупљање и коришћење података који се тичунајосновнијих питања, укључујући и финансијска. Ово је озбиљан недостатаку погледу неопходног стратешког планирања и управљачког процеса, надгле-дања учинка и ефикасности и упоредивости са другим институцијама. Уни-верзитети генерално немају добра комуникациона средства па је тешко брзои ефикасно ширити информације. Универзитети немају обучено и професио-нално административно особље способно да обавља основне функције које суданас потребне једном модерном европском универзитету. Неповољна општа слика која је проистекла из периода академске из-олације током деведесетих година двадесетог века слика је застарелих нас-тавних планова и користе неодговарајућа литература и материјали. Методекоје се користе у настави су озбиљно застареле. Генерално је уочено да сукурсеви и програми са превише сати наставе и недовољно времена које сту-денти могу да посвете активном учењу. Веома мало се користи рад у групи,на пројекту или вежбе засноване на решавању проблема. Студенти уче из уџ-беника својих професора, и слабо добијају знање коришћењем других изво-ра. Постоји стандардна пракса усмених испита на универзитетима. Постојии прилика у појединим случајевима да се плати промена професора који ћебити на испиту. Такви поступци, били они званични или не, би се у већиниземаља Европске Уније сматрали веома нерегуларним. Они неће олакшатиучешће српских универзитета у европском простору високог образовања. По-требна је знатно ригорознија примена прихваћених европских академскихнорми и процедура у областима испита, уписа и избора у звање. Централиза- 79
  • 80. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИција и компјутеризација уписа студената и процедура евиденције би такођеимале јасно дејство. Процедуре за процену знања и учења студената на универзитетима судалеко од задовољавајућих. Пракса приликом оцењивања је у многим случаје-вима усмена и често између једног студента и једног професора. Ово доводи дочестих оптужби о неетичким поступцима. Велики проценат студената корис-ти превише времена да заврши своје студије и неприхватљиво је висока стопаодустајања од студија на многим факултетима у оквиру универзитета, што ука-зује на то да универзитети нису ефикасни. Оцењивање курсева и професора,од стране студената и других професора са истог или других универзитета, јетакође важан део система за осигурање квалитета. Без редовног вредновањакурсева и професора универзитета не може бити довољно сигуран да његовакадемски садржај и даље испуњава очекивања и тешко може да буде међу-народно упоредив. Због тога се оцена наставе мора правилно анализирати иуграђивати у стално побољшавање садржаја и методологију наставе и учења.Успешан рад универзитета у основи почива на раду његових професора, асис-тената и администрације и њиховом односу са студентима. Политика развојазапослених мора се усредсредити на нове приступе у настави, модерне инфор-мационе и комуникационе технологије и на обострано корисну интеракцијуса студентима. Болоњски процес нуди одличну шансу високом образовању у Србији даинтегрише европску и међународну димензију у свој процес реформи. Постојихитна потреба да се крене ка двостепеној структури диплома по Болоњскоммоделу (са краћим периодом стицања прве дипломе од садашњег) и усвајањумеханизама као што су ECTS бодови да би ток студирања постао кохерентнијии флексибилнији. Обезбеђивање квалитета је кључни елемент Болоњскогпроцеса. Да би се повећала међународна сарадња и утицај важно је подстицањеучешћа на међународним конференцијама, летњим школама и вођење проак-тивне политике размене професора и студената. Требало би приступити ев-ропским партнерским универзитетима у циљу препознавања могућности којеби пружиле подршку таквим замислима. Будућност високог образовања у Ев-ропи биће под великим утицајем Болоњског процеса, са нагласком на мобил-ности особља и студената и шансама за запошљавање дипломираних студена-та у Европи. Ови “болоњски” елементи наглашавају међународну димензију иповлаче за собом значајне промене у погледу домаћих студената и национал-них студијских програма. То тражи постојање јасних међународних стратегијана универзитетима. Иако је јасно да универзитети у Србији одржавају бројне везе са свимакоји имају интерес и са друштвом у целини, могле би се установити стратешкевезе са спољашњим партнерима које би биле на обострану корист. У другимевропским земљама постоји јасан тренд током последњих десет година да серади на јачању сарадње са главним партнерима универзитета у друштву. Је-дан од разлога за то је стимулисање веза између универзитета и студената саједне стране и послодаваца и привреде са друге стране. Будући да представља 80
  • 81. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТглавни генератор знања и иновација, универзитет игра важну улогу у економ-ском развоју и развоју друштва у целини. Разлог за забринутост су веома ниски нивои инвестирања у науку имладе истраживаче. Последица тога је смањен истраживачки капацитет уни-верзитета и ослабљене или непостојеће истраживачке стратегије на нивоууниверзитета. Веома је важно подржати универзитете у јачању њихових ис-траживачких стратегија заснованих на реалним могућностима, како би се нанајбољи начин искористили постојећи капацитети и обезбедила суштинскавеза између науке, иновација и наставе. Конкретан корак који сваки од уни-верзитета може да направи је успостављање одељења за истраживање и раз-вој на нивоу универзитета које би помагало факултетима у потрази за извори-ма финансирања и партнерима, учествовању у међународним истраживачкимпројектима, неопходним административним процедурама и потенцијалнојкомерцијализацији истраживачких резултата. Сваки универзитет треба да развије стратешки развојни план на нивоуинституције, водећи рачуна да тај план сједињује развојне планове факултетаи да су они у складу са укупном стратегијом институције и део укупне страте-гије економског развоја. На путу универзитета ка већој аутономији и уз јачањенеопходне координације на нивоу универзитета, све је већа потреба за високообученим и компетентним менаџерима на универзитету. Болоњски реформски процес, који води ка интеграцији у европски прос-тор високог образовања је одлична шанса која се не сме пропустити. Болоњскипроцес може да обезбеди смернице параметре за успех на унутрашњем испољашњем плану. Табела 10 – Број запослених и незапослених и стопе запослености и незапослености за лица радног узраста115 % Годи- Број запослених Број незапослених Стопа Стопа на запослености незапослености 2004 2930846 665436 53,4 19,5 2005 2733412 719881 51,0 21,8 2006 2630691 693024 49,9 21,6 2007 2655736 585472 51,5 18,8 На тржишту рада у Србији присутна је висока незапосленост. Највишенезапослених је са средњом стручном спремом па затим неквалификованих.Овај податак озбиљно указује на проблеме везане за средње стручне школеи на системске недостатке за учење током читавог живота. Ниво незапосле-ности у Србији је 18,8%, на основу података Републичког завода за статистику 115 Студија о животном стандарду. Србија 2002-2007, Републички завод за статистикуСрбије, Београд, 2008, стр. 123. 81
  • 82. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИСрбије, у 2007. години. Стопа незапослености је знатно изнад просека земаљаЕУ (7% у 2007. години). Постоји високи проценат дугорочне незапослености,висока стопа незапослености младих и висока стопа незапослених лица са ни-жим и средњим нивоом образовања. Такође су изражене велике регионалнедиспропорције у погледу незапослености. Неки од узрока незапослености су116: недовољан прилив директнихстраних инвестиција, слаба понуда послова, велики број особа са ниским ква-лификацијама, али и неодговарајући систем образовања који практично про-изводи кадрове који по стицању дипломе завршавају као незапослени на тр-жишту рада. Недовољна је усклађеност образовања и тржишта рада, посебнокада је реч о практичним знањима и вештинама. Све више је присутан проблемда људи са завршеном школом немају одговарајући ниво одређених вештина,способност за самостално решавање проблема, аналитичку способност, спо-собност за тимски рад или рад на пројектима. Развој економије пооштрава за-хтеве у погледу квалификација за улазак на тржиште рада и у наредној деце-нији може се очекивати да минимум за улазак на тржиште рада буде завршеносредње образовање. Суштина промена у средњем стручном образовању је настојање да сеуспостави флексибилан систем стучног образовања који би одговорио на из-мењене захтеве тржишта рада и омогућио стицање знања и вредности за ква-литетнији и бржи професионални развој и каријеру. Према Концепцији средњегстручног образовања „стручно образовање у Србији ће бити усмерено на сти-цање стручних знања и развој кључних способности и вештина неопходних зауспешан рад и даље учење“117. Истиче се прилагођавање променљивим захте-вима света рада и друштва у целини и већа покретљивост радне снаге. ПремаРефику Шећибовићу „савремени начин рада захтева од државе да постави стан-дарде и правила који треба да буду у функцији укупног развоја“118. Промене сузапочете 2001. године. За неколико година уведени су нови образовни профилиу електротехници, здравству, социјалној заштити, шумарству и обради дрвета,пољопривреди и преради хране, хемији, екологији итд. Програм је подржан одстране CARDS119 пројекта за реформу средњег стручног образовања који се водипод покровитељством Еврпске уније. Финансијску и стручну подршку у развојунових образовних профила у области економије, права и администрације пру-жио је и GTZ, немачка владина организација за техничку помоћ и сарадњу120.Важно питање даље промене средњег стручног образовања и обуке у Србији једоношење националне номенклатуре занимања. 116 Refik Šećibović (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 15. jun 2007. godine, стр. 26. 117 Концепција средњег стручног образовања у Србији, Министарство просвете и спорта,Београд 2004, стр. 7. http://www.vetserbia.edu.yu/Zbirka%20doc/Koncepcija%20srednjeg%20strucnog%20obrazovanja%20u%20Srbiji.pdf 118 Refik Šećibović (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 15. jun 2007. godine, стр. 6. Можесе пронаћи на адреси: http://www.bos.org.yu/obrazovanje/postignuca.php 119 Community Assistance for Reconstruction, Deleopment and Stabilisation; Програм помо-ћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију. 120 Refik Šećibović (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 15. jun 2007. godine, стр. 33. Можесе пронаћи на адреси: http://www.bos.org.yu/obrazovanje/postignuca.php 82
  • 83. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ Европска фондација за обуку из Торина у плану за Србију 2007. годинeизнела је оцене о напретку одређених сегмената образовања у Републици Ср-бији121. Извештај оцењује да су улагања у средње стручно образовање дове-ли до увођења нових наставних планова и програма, метода учења и наставе.Упозорава се да „потоњи нису интегрисани у систем средњег стручног обра-зовања коме још увек недостаје савитљивост да се прилагоди тржишту које семења и друштвеним потребама“. Наглашава се да је посебно неразвијено обра-зовање за одрасле, и да постоји потреба да се развије делотворна стратегијадоживотног учења. Јавни издаци за образовање су веома ограничени, а при-ватна улагања (из домена бизниса) још увек нису покренута. Учешће трошко-ва образовања у БДП-у је 3.4%, а трошкова научних истраживања 0,25%, штоје недопустиво мало. У другој фази CARDS програма ЕУ подржава институционалну изградњукапацитета у Министарству просвете у циљу развијања и примене практи-чне политике у области средњег стручног образовања. Поред тога, Европскафондација за обуку ће у раздобљу 2007-2009. године обезбедити подршку Ср-бији у реформисању образовања и система обуке у погледу доживотног обра-зовања као и изградњи веза са тржиштем рада. Европска фондација за обукуподвлачи да је побољшање образовања и вештина становништва важно заобезбеђивање екононског развоја и послова и да ће захтевати интегрисаниприступ у погледу економског развоја, запошљавања и образовања, а у скла-ду са интегрисаним упуствима ЕУ за развој и радна места. Ово ће посебно за-хтевати „побољшање националне образовне структуре са усресређивањем наобезбеђивање значаја и квалитета инфраструктуре (посебно за образовањеодраслих), промовисање приступа за све, побољшање квалитета наставника ипромовисање интегрисаног приступа у погледу саветовања и вођења.“ Препо-ручене мере Европске фондације за обуку су: − направити ефективну стратегију доживотног образовања која узи- ма у обзир већ постигнут напредак и усмерава се на отклањање постојећих слабости и проблема (2007-2010); − олакшати ширење и примену практичних политика ЕУ о образовању и обуци 2010, Копенхашког процеса и Оквира за европске квалифи- кације122, укључујући развој учења предузетништва. Образовање и обука 2010123 и постигнућа финансирања путем IPA проје-ката биће документи Европске фондације за обуку за кључне показатеље ианализу практичних политика у земљи за обезбеђивање квалитета у образо-вању и обуци. Показатељи ће се проверавати путем извештаја о напретку. То- 121 “Serbia. ETF Country Plan 2007”, European Training Foudnation, http://www.etf.europa.eu/pubmgmt.nsf/(getAttachment)/745B54FFCE5E83C6C12572F300592E16/$File/NOTE73XM2S.pdf 122 European Qualifications Network, http://www.eu-certificates.org/ 123 Education and Tranining 2010, http://ec.europa.eu/education/policies/2010/et_2010_en.html 83
  • 84. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИком 2008. године се очекује Анализа практичних политика за Србију за обез-беђење квалитета у образовању и обуци која ће дати пресек стања.124 У Србији, после двехиљадите године улажу се значајни напори за пости-зање макроекономске стабилности и стварање институционалног оквира заодрживи развој. У области образовања промене су споре и не одражавају ствар-не потребе. Скупштина и Влада донели су одређене Стратегије125 као што су:Национална стратегија одрживог развоја, Стратегија за смањење сиромаштва,Национална стратегија запошљавања 2005-2010, Стратегија развоја стручногобразовања, Стратегија развоја образовања одраслих, Стратегија развоја ин-формационог друштва, Национална стратегија за младе. Донет је велики бројзакона. Један од њих је Закон о основама система образовања и васпитања иЗакон о високом образовању. Међутим, примена стратешких докумената и за-кона је слаба. Одговарајуће стратегије мора да прати примена и оснивање не-зависних агенција и регулаторних тела које раде са пуним капацитетом. Садр-жај и акционе мере стратегија су квалитетни. Ево неколико примера. Национална стратегија одрживог развоја има следеће приоритете: − Чланство у ЕУ. − Развој конкурентне тржишне привреде и уравнотежен економски раст, подстицање иновација, стварање бољих веза између науке, тех- нологије и предузетништва, повећање капацитета за истраживање и развој, укључујући нове информационе и комуникационе техно- логије, за шта је потребно остварити (између осталог): унапређење услова за привлачење страних директних инвестиција; макроеко- номска стабилност и повећање извоза; развој малих и средњих пре- дузећа; подстицање иновација и промовисање предузетништва; про- мовисање информатичког друштва. − Развој и образовање људи, повећање запошљавања и социјална укљу- ченост, стварање већег броја радних места, привлачење стручњака, унапређивање квалитета и прилагодљивости радне снаге, већа ула- гања у људске ресурсе. − Развој инфраструктуре и равномеран регионални развој. − Заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење природних ресурса. Национална стратегија за запошљавање у смислу развоја људског капи-тала предлаже мере: − Потребно је установити стварне потребе за одређеним знањима и вештинама кроз дијалог на централном и локалним нивоима између представника образовног система, Националне службе запошља- 124 “Serbia. ETF Country Plan 2007”, European Training Foundation. 125 Стратегије се могу наћи на адреси: http://www.srbija.sr.gov.yu/ 84
  • 85. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ вања, статистичких завода и представника привреде и послодаваца. На основу тога, у сарадњи са андрагозима, формирати стандарди- зоване програме и завршне испите који би обезбеђивали добијање одређене квалификације и признавање сертификата. − Поред доношења неопходних закона, потребно је дефинисати и покре- нути рад институција за: процену потреба за знањима и вештинама, установљавање стандарда занимања, дефинисање система национал- них стручних квалификација, формирање програма на бази модула, дефинисање и спровођење процедура сертификације и акредитације. − Обезбедити флексибилност у смислу да се стандарди занимања лако и брзо допуњавају у складу са променама на тржишту рада и техно- логијама. − Пропагирање концепта доживотног учења потребно је подржати како у смислу обезбеђења финансијских подстицаја послодавцима да улажу у усавршавање запослених, тако и у смислу обезбеђења ви- соког квалитета обуке. Стратегија стручног образовања и обуке обухвата програме као што су:развој система стандарда који се односе на установе, наставнике и образовнепрограме; развој националног оквира и система квалификација и стандардастручног образовања и обуке126; развој задовољавајуће усклађености измеђуопштег и стручног образовања, теоријског и практичног образовања; дефи-нисање образовних профила и дефинисање занимања, како би одговаралипотребама нове економске реалности и принципима одрживог развоја; развојсистема акредитације и сертификације који обухвата: образовне установе иорганизације за обуку; програме, који треба да обезбеде уравнотежен односзнања и вештина и стичу се у неформалном образовању; начине признавања усистему сертификације; модернизација и развој професионалне праксе и прак-тичне наставе како у средњим школама и образовним институцијама, тако и упредузећима/привредним друштвима; иновирање опреме и наставног мате-ријала; успостављање и развој система менаџмента у стручном образовању. Да би стручно образовање и обуке одговорило на потребе привреде, по-требно је системски регулисати сарадњу и повезивање између свих социјал-них партнера (послодавци, синдикати и Влада) и интересних група (привред-не коморе, струковна удружења, заједнице стручних школа). Кључни проблеми релевантни за разумевање и унапређење образо-вања одраслих у Републици Србији су: низак ниво економског развоја; велике 126 Национални оквир квалификација је систем који обухвата све квалификације које сестичу у формалном и неформалном образовању и обукама. Нарочито је важно: да се формирапосебно тело или организација која би била одговорна за управљање развојем националногоквира квалификација; да се прилагоди систем класификације квалификација и дефинишунивои који би били компатибилни са Европским оквиром квалификација; да се дефинишуправила и процедуре за стварање квалификација; да се дефинишу правила и процедуре заакредитацију институција које пружају обуку и неформално образовање. 85
  • 86. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИдиспропорције у економској, демографској и образовној структури; смањењеброја деце и младих и увећање броја старих у укупној популацији; сиромаштвозначајног дела становништва; висока незапосленост; неповољна образовнаи квалификациона структура укупног становништва; неповољна образовнаструктура запосленог и незапосленог становништва. Закон о високом образовању је донет 2005. године. Србија на овај начинактивно приступа Болоњском процесу који је потписан 2003. године. Висо-ко образовање према Закону развија и преноси научна, стручна и уметничказнања и вештине, пружа могућности појединцима да, под једнаким условима,стекну високо образовање и да се образују током читавог живота. Високо об-разовање се заснива на принципима отворености, уважавања хуманистичкихи демократских вредности европске и националне традиције. Високо образо-вање се усклађује са европским системом високог образовања и унапређујеакадемску мобилност наставног особља и студената, афирмише конкуренцију,обезбеђује квалитет и ефикасност студирања. Табела 11 – Оцена Болоњског процеса за Србију 2007. године127 Број бодова Систем степеновања (маx=48) 1 Фаза примене првог и другог циклуса 11 2 Приступ следећем циклусу 2 3 Примена оквира националних квалификација 11 Осигурање квалитета Национална примена стандарда и смерница за осигурање 4 17 квалитета у области европског високог образовања 5 Фаза примене екстерног система осигурања квалитета 23 6 Ниво учешћа студента 16 7 Ниво међународног учешћа 16 Признавање степена и периода студија 8 Фаза примене првог и другог циклуса 25 Фаза примене додатка дипломи национална примене 9 5 принципа Лисабонске конвенције о признавању 10 Фаза примене ECTS 27 Доживотно учење 11 Признавања претходног учења 9 Заједничке дипломе 12 Успостављање и признавање заједничких диплома 32 Збир бодова 196 Укупна оцена је 196:48=4,оо 127 Bologna Process Stocktaking Report 2007, London, Извештај доступан на сајту: http://www.dfes.gov.uk/londonbologna/uploads/documents/6909-BolognaProcessST.pdf 86
  • 87. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ Према извештају групе за праћење Болоњског процеса на министарскојконференцији у Лондону 2007. године128 кључни напредак Србије од 2005.године укључује: усвајање новог закона о високом образовању, оснивање На-ционалног савета за високо образовање и акредитацију и комисије за обез-беђивање квалитета, одобравање нових стандарда за студијске програме уоктобру 2006. године, као и оснивање тимова за ревизију који треба да вред-нује усклађеност институција високог образовања са новим стандардима. Уизвештају се истиче да сви студијски програми дозвољавају прелаз на новиниво. У неким случајевима постоји захтев за додатним испитима. Комисијакоја укључује све релевантне стране основана је да би развила национални ок-вир квалификација. Комисија за акредитацију и осигурање квалитета посталаје пуноправни члан INQAAHE129 у децембру 2006. године. Постоје планови дасе добије чланство у ENQA130. Комисија може тражити помоћ међународних ор-ганизација и асоцијација да би радила свој посао. Високошколске институцијеморају дефинисати у својим статутима начин на који ће признавати претход-но стечене квалификације. Према извештају из Лондона будући изазови укљу-чују: национални оквир за квалификације и унапређење признавања. На министарској конференцији посвећеној високом образовању, која јеодржана 2007. године у Лондону, реформе високог образовања у Србији зва-нично су добиле оцену четири, а највиша могућа оцена је пет. Србија се налазимеђу првих десет земаља у Европи, испред Шведске (која је добила оцену 3,66),Малте (3,91), Украјине (3,83), Кипра (3,83), Грчке (3,75), Русије (3,66), Шпаније(3,5), Молдавије (3,33), Јерменије (3,16), Азербејџана (3), Андоре (2,83) и Алба-није (2,91). Најбоље оцене - 4,83 добиле су Норвешка, Шкотска и Данска. Предве године, на конференцији у Бергену у Норвешкој, иза Србије су биле самоБосна и Херцеговина и Албанија. Србија није дефинисала статус сваке дипломе и њену вредност на тр-жишту. Потребно је учинити напор да се нове дипломе препознају на тржиштурада, како на националном, тако и на међународном плану. Србија је добилависоку оцену за примену Болоњског процеса у високом образовању. Веома јеважно заокружити целокупан процес промена. 5.1.2. Конкурентност српске привреде На основу извештаја Светског економског форума, према Глобалном ин-дексу конкурентности131, Србија заузима 91. место од 131. мерене земље. Самачињеница о месту је забрињавајућа али још више забрињава нижи ранг у од- 128 Bologna Process Stocktaking Report 2007, London, Извештај доступан на сајту: http://www.dfes.gov.uk/londonbologna/uploads/documents/6909-BolognaProcessST.pdf 129 International Network for Quality Assurance Agencies in Higher Education http://www.inqaahe.org/ 130 European Association for Quality Assurance in Higher Education, http://www.enqa.eu/ 131 Global Competitiveness Index 2007-2008. 87
  • 88. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИносу на мерење 2006. године132. Оцена из 2007/08 је 3.78 (максимална оцена запараметар је 7). Ова оцена је нешто повољнија у односу на 2006. годину којаје била 3.69. Међутим, чињеница да оцена благо расте а да одговарајући рангопада, значи да је продуктивност и конкурентност код других држава боља и дадруги показују бржи напредак. Небојша Савић истиче „упркос побољшања оце-не нивоа конкурентности који је остварен у последње три године у Србији је ис-товремено остварен и пад на ранг листи најконкурентнијих земаља и то дубокоиза ранга који је остварен по нивоу БДП по становнику. То значи да друге земљеостварују знатно бржи раст конкурентности, односно да је у Србији потребнозначајно убрзање нивоа конкурентности у односу на постојећи темпо“133. Табела 12 – Нивои БДП по становнику у 2006. (по паритету куповне моћи и текућим ценама у доларима САД134) Ранг БДП по становнику БДП по становнику Однос куповне Држава по GCI паритет куповне моћи текуће цене моћи и цена 1 САД 44.244 44.190 1.0012 2 Немачка 29.910 35.205 0.8496 3 Финска 34.330 40.200 0.8540 27 Естонија 19.300 12.200 1.5820 33 Чешка 20.430 13.850 1.4751 39 Словенија 24.670 18.610 1.3256 41 Словачка 17.690 10.158 1.7415 47 Мађарска 18.180 11.340 1.6032 53 Турска 9.050 5.408 1.6734 57 Хрватска 13.180 9.560 1.3787 74 Румунија 9.678 5.630 1.7190 79 Бугарска 10.400 4.000 2.6000 91 Србија 7.000 4.220 1.6588 94 Македонија 7.460 3.060 2.4379 97 Молдавија 2.740 960 2.8542 106 БИХ 6.620 2.900 2.2828 109 Албанија 5.830 2.900 2.0103 (1) (2) (3)=(1)/(2) 132 Србија је 2006. године према GCI била на 87. месту 133 Небојша Савић, Конкурентност српске привреде, ФЕФА – Факултет за економију, финан-сије и администрацију, Оригинални рад представљен на Копаоник бизнис форуму 2008. године. 134 Небојша Савић, Конкурентност српске привреде, ФЕФА – Факултет за економију, финан-сије и администрацију, Оригинални рад представљен на Копаоник бизнис форуму 2008. године. 88
  • 89. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ Табела 13– Ранг земаља према GCI135 2007. 2006. 2005. 2004. Земља Ранг Оцена Ранг Рез Ранг Рез Ранг САД 1 5.67 6 5.61 2 5.81 2 Швајцарска 2 5.62 1 5.81 8 5.46 8 Данска 3 5.55 4 5.70 4 5.65 5 Естонија 27 4.74 25 5.12 20 4.85 20 Чешка 33 4.58 29 4.74 38 4.42 40 Словенија 39 4.48 33 4.64 32 4.49 33 Словачка 41 4.45 37 4.55 41 4.31 43 Мађарска 47 4.35 41 4.52 39 4.38 39 Турска 53 4.25 59 4.14 66 3.68 66 Хрватска 57 4.20 51 4.26 62 3.74 61 Румунија 74 3.97 68 4.02 67 3.67 63 Бугарска 79 3.93 72 3.96 58 3.83 59 Црна Гора 82 3.91 87 3.69 85 3.38 89 Србија 91 3.78 87 3.69 85 3.38 89 Македонија 94 3.73 80 3.86 85 3.26 84 Молдавија 97 3.64 86 3.71 82 3.37 БИХ 106 3.55 89 3.67 95 3.17 81 Албанија 109 3.48 98 3.46 100 3.07 Табела 14 – Глобални индекс конкурентности 2007-2008. Анализа Србије136Параметри конкурентности ранг оценаСубиндекс основни захтеви 78 4.191 Институције 99 3.372 Инфраструктура 92 2.723 Макроекономска стабилност 88 4.614 Здравље и примарно образовање 31 6.04Субиндекс побољшање ефикасности 88 3.565 Високо образовање и обука 82 3.656 Ефикасност тржишта роба 114 3.537 Ефикасност тржишта рада 111 3.868 Софистицираност финансијског тржишта 98 3.739 Технолошка припремљеност 57 3.3410 Величина тржишта 75 3.23Субиндекс иновације и софистицираност 88 3.3011 Софистицираност пословања 95 3.5312 Иновативност 78 3.08 Укупно Србија 91 3.78 135 Исто. 136 Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно семоже видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/ 89
  • 90. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Шест параметара конкурентности који су директно или индиректно ве-зани за образовање су: Здравље и примарно образовање, Високо образовањеи обука, Ефикасност тржишта рад, Технолошка припремљеност, Софистицира-ност пословања и Иновативност. Ваља приметити да је образовање прожетокроз све параметре али ради поузданије анализе шест параметара су посебанпредмет проучавања. У односу на прошло мерење из 2006. године може се закључити: − Значајан скок код Здравља и примарног образовања, са оцене 5.74 на 6.04 (са 97. на 31. место) што је и најбоља оцена у односу на све параметаре. − Високо образовање и обука имају значајан пад оцене, од оцене 4.09 на 3.65 (са 61. на 82. место). − Побољшање Технолошке припремљености, са 3.16 на 3.34 (са 73. на 57. место). − Незнатно побољшање Софистицираности пословања, са 3.44 на 3.53 (са 94. на 95. место). − Благи пад оцене Иновативности, са 3.11 на 3.08 (са 71. на 78. место). Табела 15 – Истакнуте конкурентске предности1373. параме- Макроекономска стабилност ранг тар3.1 Владин суфицит/дефицит 284. параме- Здравље и основно образовање тар4.2 Присуство маларије 14.6 Присуство ХИВ 14.1 Пословни утицај маларије 314.7 Смртност деце 394.10 Примаран упис 414.9 Квалитет основног образовања 444.5 Пословни утицај ХИВ/АИДС 454.4 Присуство туберкулозе 505. параме- Високо образовање и обука тар5.4 Квалитет математичког и научног образовања 145.3 Квалитет образовног система 456. параме- Ефикасност тржишта робатар6.7 Време потребно за почетак посла 25 137 Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно семоже видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/ 90
  • 91. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ6.4 Степен и ефекат опорезивања 406.5 Укупна пореска стопа 417. параме- Ефикасност тржишта рада тар7.5 Пракса запошљавања и отпуштања 257.6 Трошкови отпуштања 448. параме- Софицтицираност финансијског тржишта тар8.6 Јачина заштите инвеститора 458.9 Индекс правоваљаности права 479. параме- Технолошка спремност тар9.4 Стране директне инвестиције и трансфер технологије 209.7 Лични рачунари 329.8 Број претплатника кабловског интернета 399.5 Број претплатника мобилне телефоније 49 12. пара- Иновација метар12.6 Доступност научника и инжењера 48 Табела 16 – Истакнуте конкурентске недостаци138 1. пара- метар Институције ранг1.8 Оптерећење Владиним регулативама 1291.18 Заштита интереса мањинских акционара 1281.1 Права својине 1141.2 Заштита интелектуалне својине 1131.17 Моћ корпоративних одбора 1121.6 Фаворизовање у одлукама Владиних званичника 1041.16 Јачина стандарда у ревизији и обавештавању 1011.5 Независност правосуђа 1011.4 Јавно поверење у политичаре 1001.13 Организовани криминал 941.9 Ефикасност правног оквира 911.3 Диверзија јавних фондова 901.15 Етичко понашање предузећа 741.10 Транспарентност доношења политичких одлука 731.7 Потпуност владиних трошкова 71 138 Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно семоже видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/ 91
  • 92. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ1.14 Поузданост полиције 701.12 Пословни трошкови криминала и насиља 631.11 Пословни трошкови тероризма 52 2. пара- метар Инфраструктура2.1 Квалитет укупне инфраструктуре 1072.2 Квалитет путева 992.6 Доступни километри 932.3 Квалитет железничке инфраструктуре 862.5 Квалитет ваздушне инфраструктуре 842.4 Квалитет пристанишне инфраструктуре 782.7 Квалитет снабдевања струјом 64 3. пара- метар Макроекономска стабилност3.3 Инфлација 1243.4 Распон каматне стопе 1183.5 Јавни дуг 70 4. пара- метар Здравље и основно образовање4.3 Пословни утицај туберкулозе 694.8 Животна очекивања 51 5. пара- метар Више образовање и обука5.8 Степен обучености особља 1225.2 Упис на факултете 1015.6 Интернет приступ у школама 895.1 Секундарни упис 855.5 Квалитет управљања факултетима 84 Локална доступност специјализованих сервиса за истражи-5.7 63 вање и обуку 6. пара- метар Ефикасност тржишта добара6.2 Степен утицаја тржишта 1276.3 Ефективност анти-монополске политике 1276.1 Интензитет локалне конкуренције 1266.14 Ниво оријентисаности купца 120 Пословни утицај прописа о страним директним инвестиција-6.12 115 ма6.11 Присуство страног власништва 1086.8 Трошкови пољопривредне политике 1046.15 Софистицираност купца 1006.13 Терет царинских процедура 936.9 Присуство трговинских баријера 846.6 Број процедура захтеваних за почињање посла 65 7. пара- метар Ефикасност тржишта рада 92
  • 93. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ7.9 Одлив мозгова 1267.1 Сарадња између послодаваца и радника 1257.8 Коришћење префесионалног менаџмента 1117.7 Плате и продуктивност 1047.3 Трошкови радне снаге који нису за плате 747.4 Строгост запошљавања 637.2 Флексибилност одређивања плата 568. пара-метар Софистицираност финансијског тржишта8.5 Ограничење капиталних токова 1088.8 Прописи о размени вредносних папира 1088.1 Софистицираност финансијског тржишта 1068.7 Снага банака 1038.2 Финансирање кроз локално тржиште капитала 928.4 Доступност спекулативног капитала 908.3 Лакоћа приступа зајмовима 809. пара-метар Технолошка спремност9.2 Ниво постојаности апсорпције технологије 1219.1 Доступних најновијих технологија 989.3 Закони у вези IC технологија 739.6 Корисници интернета 5510. пара- метар Величина тржишта10.2 Индекс величине страног тржишта 9210.1 Индекс величине домаћег тржишта 6811. пара- метар Софистицираност пословања11.7 Софистицираност процеса производње 11911.4 Природа конкурентске предности 11011.2 Квалитет локалних добављача 10311.8 Обим маркетинга 9911.1 Квантитет локалних добављача 9811.5 Обим ланца вредности 9811.6 Контрола међународне дистрибуције 8711.3 Стање развоја кластера 8111.9 Наклоњеност делегирању ауторитета 8012. пара- метар Иновације12.5 Владине набавке производа напредних технологија 10412.1 Капацитет за иновације 9312.7 Корисност патената 8912.3 Трошкови предузећа у вези истраживања и развоја 7712.2 Квалитет научно-истраживачких институција 5812.4 Сарадња у истраживању универзитета и индустрије 54 93
  • 94. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Детаљнија анализа шест изабраних параметара из 2007-2008. године,даје основне закључке предности и недостатака. Основне предности (Табела 15) које се уочавају су: − квалитет основног образовања; − квалитет математичког и научног образовања; − квалитет образовног система; − пракса запошљавања и отпуштања; − стране директне инвестиције и трансфер технологије; − лични рачунари; − број претплатника кабловског интернета; − број претплатника мобилне телефоније; − доступност научника и инжењера. Основни недостаци (Табела 16) који неповољно утичу на конкурент-ност су: − степен обученсти особља; − упис на факултете; − интернет приступ у школама; − квалитет управљања факултетима; − локална доступност специјализованих сервиса за истраживање и обуку; − ниво постојаности апсорпције технологије; − доступних најновијих технологија; − закони у вези IC технологија; − одлив мозгова; − сарадња између послодаваца и радника; − коришћење префесионалног менаџмента; − плате и продуктивност; − софистицираност процеса производње; − природа конкурентске предности; − стање развоја кластера; − владине набавке производа напредних технологија; − капацитет за иновације; − корисност патената; − трошкови предузећа у вези истраживања и развоја. Када укрстимо предности и недостатке видећемо да су у Србији школеи факултети на високом нивоу квалитета, али уписна политика, степен обу-чености као и ефективно коришћење технологија веома лоше. Поставља сепитање оправданости школовања одређених занимања и практичне применестручних квалификација, због недостатка стандарда у области квалификација.Стандарди у занимањима средњих стручних школа нису донети и школовањепо дугогодишњој уобичајеној пракси нема практичну примену на послу. Висо-ке школе и факултети се налазе у фази промена и прилагођавања Болоњскомпроцесу. Почетне активности су веома успорене и праћене разним полемика-ма и отпорима. После доношења Закона о високом образовању недоумицу јеизазвала примена закона. 94
  • 95. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ Трансфер технологија преко страних директних инвестиција је изузет-но добро оцењен. Забрињавајући је ниво прихватања и коришћења нових тех-нологија. Људи нису обучени за компјутеризоване радне процесе, не поседујупрактична знања и тешко одступају од навикнутог начина рада. Држава малопредузима у оквиру својих могућности за набавку нових производа напреднетехнологије, посебно оних које ће омогућити коришћење ђацима и студенти-ма да се оспособљавају за време школовања. 5.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде У Србији као и у свим савременим друштвима основни развојни потен-цијал је интелектуални капитал људи. Изузетност људског капитала непосред-но зависи од квалитета образовања и обуке. Образовање и обука доприносеодрживом развоју али и социјалном и културном развоју друштва уопште. Сва-ка национална економија и њен конкурентски положај зависе првенствено одквалитета расположивих људских ресурса. Коришћење тих ресурса и улагањеу њихов развој су главни фактори напретка. Образовање ће допринети повећању конкурентности ако се оствари по-бољшање образовне структуре становништва, развија социјално партнерство,препознају образовне потребе појединаца, организација, тржишта рада и ширедруштвене заједнице, повећава улагање државе у образовање, итд. Наравнопотребно је обезбедити одговарајуће материјалне и финансијске ресурсе. По-требно је створити и климу која омогућава стварање „организација које уче“ и„друштва знања“. Такво окружење, на дужи рок, ствара културу учења139. Инфраструктура образовања/учења подразумева правну регулативу,уређена права и обавезе финансирања од стране државних, регионалних и ло-калних структура и фондова, изграђену мрежу установа, удружења и фонда-ција које реализују програме. За повећање конкурентности Србије, на основу анализе Глобалног ин-декса конкурентности, веома важне су промене у образовном систему. Нужанкорак за квалитетан развој људског капитала је повећање улагања у образо-вање. Али, тај корак није довољан. Повећање улагања на свим нивоима захте-ва добру јавну управу у институцијама образовања, приоритете, стратегију ипрограмирано финансирање пројеката. На државном, регионалном или локалном нивоу свеобухватно улагањеу образовање захтева заједнички подухват социјалних партнера. Социјалнипартнери су држава (образовне институције), привреда (послодавци) и актив- 139 Постоје три облика сврсисходног учења: формално образовање/учење, које се одвијау различитим образовним институцијама и путем кога се стичу признате дипломе и квали-фикације, неформално образовање/учење, које се одвија независно од званичног образовногсистема (може бити организовано на радном месту или кроз активност различитих друштаваили удружења) и информално учење, које је природна појава у свакодневном животу. То је лич-но образовање које доприноси бољим знањима и вештинама. 95
  • 96. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИни учесници процеса образовања (наставници, ученици, студенти, родитељи,синдикати и други). Неопходно је донети мере за заједничко и усклађено де-ловање одговарајућих министарстава, социјалних партнера, образовних уста-нова и тржишта рада. Према Ирском моделу улога државе је да се подржи слободна међународ-на трговина, развој пореске политике наклоњене пословању и омогући бесплат-но средњошколско и приступачно него сада високо образовање. Примењено наСрбију, Ирски модел значи: стварање погодног окружења за привлачење стра-них директних инвестиција, пореске олакшице за пословање а посебне порескеолакшице за компаније које улажу у образовање и обуку. Ирски модел озбиљнонамеће увођење обавезног и бесплатног средњег образовања. Кључне активности које држава треба да предузме у области образо-вања су: − Олакшати прелаз из школе на посао. То значи креирати одговарајућа занимања која су потребна у привреди. − Унапређивати стручност одраслих. Незапосленима пружити шансу да се запосле. Ако већ имају занимање, а не могу да се запосле омо- гућити им дообуку или преквалификацију. − Стално побољшавати рачунарску писменост кроз школски систем или организовањем додатних обука. − Организовати учење страних језика у школи и ван ње. Привреду и предузетнике мотивисати да се активније укључе у обра-зовни процес. За привреднике који улажу у образовање омогућити порескеолакшице. Приватно улагање у образовање имало би повраћај кроз порескеолакшице са једне стране, али и долазак стручних људи који ће бити продук-тивнији на послу. Приватно улагање треба да се развија на више нивоа: − преко стипендирања ученика и студената, − улагањем у образовну инфраструктуру, − заједничким пројектима са институцијама у образовању, − отварањем посебних центара за образовање одраслих, − заједничким развијањем праксе за ученике и студенте, − стварањем предузетничких центара за младе иноваторе. Предузетнике је потребно мотивисати да се повезују са факултетимаи научно-истраживачким институцијама у циљу остваривања заједничкихпројеката. Компаније, институти и факултети могу заједнички улагати у раз-вој нових производа или иновирати постојеће. Такође могу отварати центреза заједничка истраживања. Све активности приватног улагања у образовањетреба да прате пореска растерећења. Заједнички подухват државе, привреде иактивних учесника процеса образовања подразумева и изградњу вредносногсистема. Запослени треба да се посвете раду и побољшању продуктивности.Веома је значајно да се у компанијама ствара култура учења. На овај начин сестварају услови за здраво подизање конкурентности. Рефик Шећибовић истиче да су „савремене тенденције развоја земаљатржишне привреде показале да се образовање и стварање људских ресурса, 96
  • 97. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТкада је реч о развоју и примени нових технологија, налазе у самом врху прио-ритета глобалних националних стратегија и политика социјалног, економскоги технолошког напретка“140. Имајући у виду да се ефекти образовања не одра-жавају само на појединце, већ и на друштво у целини, може се рећи да знањепостаје основни развојни фактор. Политика образовања се не третира самокао политика креирања људског капитала већ и као део развојне политике.Високо квалитетно образовање треба да ствара такве стручњаке који ће моћида се укључе у оштру међународну конкуренцију, посебно у области трговине,технологије, саобраћаја итд. За Душана Вујовића, стручњака Светске банке141, поред завршетка тр-жишних реформи и окретања ка економији знања, кључна су следећа три при-оритета. Прво је питање поверења Владе, политике и бизниса (или онога штосе у свету зове квалитет јавног управљања и квалитет управљања у бизнису).Други приоритет је питање стручности и питање знања и у оквиру њега и пи-тање конкурентности. А трећи приоритет су резултати, јер људи очекују ре-зултате а без резултата обећања мало вреде. Поред унапређивања образовних институција у Србији је неопходнопосебну пажњу посветити унапређивању конкурентности. Потребан је стру-чан тим људи, поред владиних институција, који ће развијати Портеров моделконкурентности, утицати на развој кластера, подстицати развој образовањаи обуке и користити резултате Светског економског форума за побољшањеконкурентног положаја Србије. 140 Рефик Шећибовић, Однос привреде и образовања у Србији у оквиру стратешких до-кумената развоја, Оригинални рад, Факултет за економију финансије и администрацију, Бе-оград. 141 На конференцији ФЕФА – Економисти предлажу новој влади. Адреса Факултета заекономију, финансије и администрацију: http://www.fefa.edu.yu/ 97
  • 98. ЗАКЉУЧАК Економска и социјална политика су, традиционално, удаљене једна оддруге. Економска политика је усмерена на стварање богатства, охрабрује ште-дњу и инвестиције и покушава да државну интервенцију смањи на најмањумеру. Социјална политика је усмерена на образовање у државним школама,пружање помоћи социјално угроженим групама, заштиту грађана доношењемпозитивних законских прописа, очување животне средине, интервенцију натржишту, субвенције, прерасподелу и на друге хумане потребе. У данашњевреме ове политике имају значајна приближавања. Да би запослени у привре-ди били продуктивни, расте потреба да буду образовани, безбедни и здрави,да имају пристојне стамбене услове и да их мотивише осећање да им се пружаприлика за развој. Даље приближавање ових политика се може постићи ако седруштво и компаније усмере на иновације и конкуренцију кроз деловање натржишту. Веће улагање у образовање из буџета и улагање у знање и развој људ-ског капитала на нивоу компанија су значајан основ за конкурентску предностдржава и компанија данас. Конкурентска предност држава може се унапре-дити улагањем у знање и образовање. Глобални индекс конкурентности којимери Светски економски форум показује да шест од дванаест мерених пара-метара директно или индиректно зависи од знања и образовања. Државе којевише улажу у образовање имају већи БДП и обрнуто, државе које имају већиБДП више улажу у образовање. Пример развоја путем осмишљеног улагањау образовање је Ирска у којој је широко прихваћено мишљење да у глобалнојекономији развој образовања и стручност људи имају кључну улогу. Ирска јепример добре повезаности и партнерства између образовања и привреде. По-ред већег улагања у образовање развијене земље повећавају своја улагања уистраживање и науку и тако стичу конкурентску предност. Кластери представљају извор конкурентске предности. Утичу на конку-ренцију јер повећавају продуктивност компанијама и групацијама у свом саста-ву. У кластерима се подстиче оснивање нових фирми и повећава могућност заиновацијама. Вредност у целини је већа од вредности компанија појединачно.У оквиру кластера је посебна улога образовних институција и истраживачкихцентара. Државна политика може да помогне развој кластера подстицањемстраних улагања, обезбеђивањем одговарајуће инфраструктуре, стварањемуслова за слободну трговину и улагањем у науку и технологију, образовање иобуку. Поред јавних институција отвара се могућност и приватног улагања упрограме образовања и обуке. Кластерима се ствара шанса за развој различи-тих региона и повећање конкурентности региона и држава. 98
  • 99. ЗАКЉУЧАК У економији знања, у центру пажње су људи који поседују, користе ипреносе знање. За економију знања је битно комбиновање људи, знања и тех-нологија да би се увећала вредност за корисника. Напредују компаније којеподржавају и развијају делотворно знање и користе га да повећају своју вред-ност на тржишту. Изградња знања врши се кроз пројекте, процесе и системе.Учење позитивно утиче на: креирање плана, бољу динамику, повећање ефи-касности запослених, измене дизајна, продуктивност и сл. Организација којаучи не настаје сама од себе већ као резултат напора који јој посвећују менаџ-мент и запослени. За оптимално коришћење постојећег знања компаније, под-стицање развоја нових знања и најбоље доношење одлука, потребно је доброуправљање низом активности што обезбеђује менаџмент знања. На овај начинзнање представља основу за иновативност и постизање изузетности. Знање јеизвор конкурентске предности. Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економијезнања. Компанија стиче конкурентску предност ако је способна да открије тех-нологију која ће јој омогућити да неку активност обавља боље од својих конку-рената. Технолошка промена унапређује структуру привредне гране у целинии рађа нове послове који настају из постојећих активности компанија. Везаизмеђу технологије и повећане продуктивности је одређена путањом учења.Менаџмент знања није усмерен на технологију већ је вођен технологијом. Ос-нов технолошке стратегије је врста конкурентске предности коју компанијапокушава да стекне. Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи растБДП-а. Глобални индекс конкурентности показује слабости земље у појединимсекторима. Пошто има скромне ресурсе Србија мора снажно развијати секторуслуга. Осмишљено улагање у образовање и знање је развојна шанса Србије.У Србији је донет читав низ квалитетних стратегија. Стратегије помажу дасе створи, структуира и примењује знање. Потребно их је примењивати јерстратегије засноване на акцији дају конкурентску предност. Средње стручнои високо образовање потребно је прилагодити развојним захтевима привредеи високо образовање развијати у складу са Болоњским процесом и начелимадефинисаним у Лисабонској стратегији. Улагање у образовање је осмишљенаактивност која подразумева улагање у образовну инфраструктуру и програ-ме и пројекте. Међу приоритетима улагања су: да свака школа и универзитетпоседују нове технологије на којима ће се обучавати ученици и студенти, по-дизање квалитета образовања, развој доживотног учења, повећање рачунарс-ке писмености и учење страних језика, стварање услова за лаган прелазак изшколе на посао и подстицање партнерства између образовања и привреде. Натај начин се озбиљно ради на дугорочној стратегији развоја. У Србији је потребно оснажити развијање кластера. Кластери омогућа-вају и социјално партнерство јер долази до сарадње између образовних инсти-туција и привреде у одређеном региону. Кластер је пример како више чинила-ца добро сарађује и заједнички стварају конкурентску предност. 99
  • 100. БИБЛИОГРАФИЈА1. Albanna, Sami, Knowledge Management and Strategies for Development in a Repidly Changing Global Environment, Falls Church, VA USA, 2000.2. Alibabić, Še ika, Aleksandra Pejatović (urednici), Andragogija na početku trećeg milenijuma, Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd 2007.3. Barro, R. and J-W. Lee,„International Comparisons of Educational Attainment”, Journal of Monetary Economics, No. 32 (1993), стр. 363–394.4. Barro, R. and J-W. Lee,„International Data on Educational Attainment, Updates and Implications”, NBER Working Paper 7911(2000): http:// www.nber.org/ papers/w79115. Benhabib, J. and M. Spiegel,„The Role of Human Capital in Economic Develop- ment: Evidence from Aggregate Cross-Country Data”, Journal of Monetary Eco- nomics, No. 34 (1994), стр 143–173.6. Borstin, Dž. Danijel, Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebe samog, Geopoetika, Београд 2003.7. Burda, Majkl, Čarls Viploš, Makroekonomija. Evropski udžbenik, Centar za libe- ralno – demokratske studije, Beograd 2004.8. Cohen, D. and M. Soto,„Growth and Human Capital: Good Data, Good Results”, CEPR Discussion Paper 3025 (2001).9. Conceição, Pedro, Manue L V. Heitor and Francisco Veloso, “Technological Forecasting and Social Change, 5th Intl. Conf. on Technology Policy and Innovation, Delft, June 2001.10. Чековић, Живорад, Јагош Пурић, Природно-математичке науке данас и у будућности, Српска академија наука и уметности, Природно-математички факултет, Београд 1989.11. De la Fuente, A. and R. Doménech. „Educational Attainment in the OECD, 1960– 90”, CEPR Discussion Paper 3390 (2001).12. De la Fuente, Angel, and A. Ciccone,„Human Capital and Growth in a Global and Knowledge-Based Economy”, Report for the European Commission. DG for Em- ployment and Social Affairs (2002): http://ideas.repec.org/e/ pde52.html 100
  • 101. БИБЛИОГРАФИЈА13. De La Fuente,„Education and economic growth: a quick review of the evidence and some policy guidelines”, Prime Minister’s Of ice – Economic Council of Fin- land (September 2006),14. http://www.vnk. i/hankkeet/talousneuvosto/tyo-kokoukset/ globalisaatiosel- vitys-9-2006/artikkelit/De_la_Fuente_06-09-20.pdf15. De la Fuente, Angel,„Human Capital and Growth: Some Results for the OECD” (2007),16. http://www.oenb.at/de/img/vowitag_2007_de_la_fuente_tcm14-82322.pdf17. Dess, G. Gregori, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.18. Dessler, Gary, Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Data Satus, Београд 2007.19. Draker, Piter, Upravljanje u novom društvu, Adizes, Нови Сад 2005.20. Fagerberg, Jan, International Competitiveness, The Economic Journal, vol. 98, No. 391 (Jun., 1988), стр. 355-374.21. Gylfason, Thorvaldur, and Gyl i Zoega,„Education, Social Euqality and Economic Growth: A View of the Landscape”, CESifo Econiomic Studies, vol. 49, No. 4 (- 2003), стр. 557-579.22. Honohan, Patrick and Brendan Walsh,„Catching up with the Leaders: The Irish Hare”, Brookings Papers on Economic Activity, vol. 2002, No. 1 (2002), стр. 1-57.23. Howe, Anthony, “Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick Karl O’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001 (Aldershot: Ashgate, 2002).24. Islam, N.,„Growth Empirics: a Panel Data Approach”, Quarterly Journal of Economics , No. 110 (1995), стр. 1127–1170.25. Ivić Ivan i istraživački tim, Sveobuhvatna analiza osnovnog obrazovanja u SRJ, UNICEF, Beograd 2001.26. Janićijević, Nebojša, Upravljanje organizacionim promenama, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd 2007.27. Јевтић, Милош, Између духа и материје. Разговори са Живорадом Чековићем, Београдска књига, Београд 2006.28. Karavidić, Slavko, Menadžment u obrazovanju. Socio-ekonomski aspekti razvoja i modeli inansiranja obrazovanja, Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd 2006.29. Kotler, Philip, Marketinška znanja od A do Z, Binoza Press, Загреб 2004.30. Krueger, A. and M. Lindahl,„Education for Growth: Why and for Whom?”, Journal of Economic Literature, vol. XXXIX (2001), стр. 1101–1136. 101
  • 102. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ31. Lewellen, Ted, Dependency and Development. An Introduction to the Third World (London: Bergin and Garvey, 1995.32. Лонгворт, Филип, Стварање Источне Европе, Клио 2002.33. Мандер, Џери, Едвард Голдсмит, Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003.34. Mašić, Branislav, Strategijski menadžment, Универзитет „Браћа Карић“, Беог- рад 2001.35. Milanović, Branko, Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP, Београд 2006.36. Murmann, Johann Peter, Knowledge and Competitive Advantage. The Coevolution of Firms, Techonology, and National Institutions, Cambridge University Press 2003.37. Noe, Raymond A., John R. Hollenbeck, Barry Gerhart, Patrick M. Wright, Menad- žment ljudskih potencijala, MATE, Загреб 2006.38. O‘Neill, Donal,„Education and Income Growth: Implications for Cross-Country Inequality”, The Journal of Political Economy, Vol. 103, No. 6 (Dec., 1995), стр. 1289-1301.39. Polić, Vladimira, Ekonomija i planiranje obrazovanja,Liburnija – Školska knjiga, Ријека – Загреб, 1983.40. Porter, Michael E., The Competitive Advantage of Nations (London and Basingsto- ke: The Macmillan Press Ltd, 1992).41. Porter, Maјkl E., Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih pos- lovnih rezultata, Asse, Novi Sad 2007.42. Porter, Majkl E., O konkurenciji, FEFA, Београд 2008.43. Pritchett, L.,„Where Has All the Education Gone?”, World Bank Economic Review, vol. 15/3 (2001), стр. 367–391.44. Rasel, Bertrand, Moj ilozofskio razvoj, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад 2007.45. Rasel, Bertrand, Ljudsko znanje. Njegov obim i granice, Nolit, Beograd 1961.46. Rasel, Bertrand, Mudrost zapada, Dereta, Beograd 2003.47. Sala-I-Martin, Xavier, Jennifer Blanke, Margareta Drzeniek, Hanouz, Thierry Geiger, Irene Mia, Fiona Paua, The Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations. Интернет адреса: http://media.rgemonitor. com/papers/0/Chapter_1.1_The_Global_Competitiveness_Index(4).pdf48. Samuelson, Paul A., William D. Nordhaus, Ekonomija, Mate d.o.o., Zagreb 2007.49. Sanchez, Ron, Knowledge Management and Organizational Leraning: Fundamental Concepts for Theory and Practice, 2005. 102
  • 103. БИБЛИОГРАФИЈА50. Savić, Nebojša, Ekonomija tranzicije u tržišnu privredu, Beograd 2001.51. Савић, Небојша, Конкурентност српске привреде, ФЕФА – Факултет за економију, финансије и администрацију, Оригинални рад представљен на Копаоник бизнис форуму 2008.52. Schofer, Evan and John W. Meyer, „The Worldwide Expansion of Higher Education in the Twentieth Century”, American Sociological Review, vol. 70, No. 6 (Dec., 2005), стр. 898-920.53. Sengi, Piter, Peta disciplina. Umeće i praksa organizacija koja uči, Asee, Нови Сад 2007.54. Skidelsky, Robert, “The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis (eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998).55. Stiglic, Džozef E., Protivrečnosti globalizacije, SBM – x, Beograd 2004.56. Stiglic, Džozef E., Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd 2004.57. Šećibović, Re ik, „Regionalni razvoj i obrazovanje“, Nastava i vaspitanje, No. 3 (1994), стр. 173-182.58. Šećibović, Re ik, Nebojša, Goran,„Strategija obrazovanja i ekonomska politika”, u: Savetovanje 17. i 18. decembra 2005. na temu Ekonomska politika u 2006. godini, Ekonomski fakultet, Београд 2006, стр. 121-135.59. Šećibović, Re ik (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 2007.60. Шећибовић, Рефик, Однос привреде и образовања у Србији у оквиру стратешких докумената развоја, Оригинални рад, Факултет за економију финансије и администрацију, Београд.61. Šušnjić, Đuro, Metodologija. Kritika nauke, Čigoja štampa, Beograd 2007.62. Tisen, Rene, Daniel Andriessen, Frank Lekan Depre, Dividenda znanja, Adizes, Нови Сад 2007.63. Turban, Efraim, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za menadžment. Tranformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Београд 2003.64. Vajden led, Vener i Volfgan Vesels, Evropa od A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, Београд 2004.65. Vukmirica, Vujo, Nikola Špirić, Ekonomska i monetarna integracija evrope, Ekon- omski fakultet, Banja Luka 2005.66. Xiao, Jin and Mun C. Tsang, „Human Capital Development in an Emerging Econ- omy: The Experience of Shenzhen, China: Research Note”, The China Quarterly, No. 157 (Mar., 1999), стр. 72-114. 103
  • 104. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ67. Facing the Challenge. The Lisbon Strategy for Growth and Employment. Report from the High Level Group chaired by Wim Kok (Luxemburg: Of ice of the Of icial Publications for the European Communities, November 2004), p. 7-8.68. Студија о животном стандарду. Србија 2002-2007, Републички завод за статистику Србије, Београд, 200869. The Knowledge Management Yearbook 1999-2000 Edited by James W. Cortasa, John A. Woods, str. 99.70. Thematic Review of National Policies for Education: Serbia, Cetre for Co- operation with non-members, Organisation for Economic Co-operation and Development, June 2001 Интернет адресе:1. http://www.weforum.org/en/index.htm2. Економска комисија Уједињених нација за Европу, подаци о трендовима у Европи и Северној Америци у области образовања, запослености и економије: http://www.unece.org/stats/trend/trend_h.htm#ch33. Подаци OECD о образовању из публикација Education at a Glance од 2001. до 2007. године као и подаци о ПИСА тесту из 2003: http://www.oecd.org/ document/34/0,3343,en_2649_39263238_35289570_1_1_1_1,00.html4. Подаци о јапанском образовном систему: Japan’s Education at a Glance 2006, Ministry of Education, Culture, Sports, Science and Technology: http://www. mext.go.jp/english/statist/07070310.htm5. Европска комисија, подаци о образовним програмима и тренинзима: http://ec.europa.eu/education/index_en.html6. http://www.csuchico.edu/hr/Documents/STHR-GlossaryOfCommonTerms.doc7. http://www.durantlaw.info/Models8. http://www.processrenewal.com/ iles/def-km.doc9. http://www.commonkads.uva.nl/INFO/course-slides/05-km-templates. ppt#263,8,Task hierarchy10. http://www.processrenewal.com/ iles/def-km.doc11. http://oasis.oulu. i/publications/OKLC-04-hok.pdf12. http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/90/90_0/konkurentnost_ privrede_srbije.pdf13. http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/edu-analysis-yug-srb-to05.pdf14. http://www.planning.unc.edu/courses/261/leveen/litrev.htm 104
  • 105. БИБЛИОГРАФИЈА15. http://www.rri.wvu.edu/WebBook/Danson/chapter ive.htm16. http://www.rri.wvu.edu/WebBook/Bergman-Feser/contents.htm17. The Global Competitiveness Report 2007–2008, World Economic Forum18. http://www.gcr.weforum.org/19. www.oecd.org/edu/eag200720. http://www.oecd.org/dataoecd/50/4/37530176.xls21. Lessons from the ‘Irish Miracle’, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ ireland.pdf22. http://www.umaine.edu/mcsc/mpr/Vol9No1/mcdonagh.pdf23. http://www.csuchico.edu/hr/Documents/STHR-GlossaryOfCommonTerms.doc24. http://www.processrenewal.com/ iles/def-km.doc25. http://ec.europa.eu/education/policies/educ/bologna/bologna_en.html26. http://www.srbija.sr.gov.yu/27. http://www.eua.be/index.php28. http://www.ns.ac.yu/stara/novosti_dogadjaji/evaluacija/opstiSr.pdf29. Концепција средњег стручног образовања у Србији, Министарство просве- те и спорта, Београд 2004, стр. 7. http://www.vetserbia.edu.yu/Zbirka%20 doc/Koncepcija%20srednjeg%20strucnog%20obrazovanja%20u%20Srbiji.pdf30. “Serbia. ETF Country Plan 2007”, European Training Foudnation, http://www. etf.europa.eu/pubmgmt.nsf/(getAttachment)/745B54FFCE5E83C6C12572F3 00592E16/$File/NOTE73XM2S.pdf31. Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно се може видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/32. Bologna Process Stocktaking Report 2007, London, Извештај доступан на сајту: http://www.dfes.gov.uk/londonbologna/uploads/documents/6909- BolognaProcessST.pdf33. European Quali ications Network, http://www.eu-certi icates.org/34. Education and Tranining 2010, http://ec.europa.eu/education/policies/2010/ et_2010_en.html35. International Network for Quality Assurance Agencies in Higher Education http://www.inqaahe.org/36. European Association for Quality Assurance in Higher Education, http://www. enqa.eu/37. http://www.statserb.sr.gov.yu/38. http://www.fefa.edu.yu/ 105
  • 106. СПИСАК СЛИКАСлика 1 – Интелектуални капитал ..........................................................................................18Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности ...........................20Слика 3 – Приказ обједињених параметара .......................................................................25Слика 4 – Пирамида изградње конкурентске предности ..........................................39Слика 5 – Калифорнијски кластер произвођача вина..................................................44Слика 6 – Утицај државе на побољшање кластера.........................................................45Слика 7 – Кластери и економска политика ........................................................................46Слика 8 – Људски капитал: три међусобно зависне активности ..........................48Слика 9 – Знање као извор конкурентске предности...................................................56Слика 10 – Менаџмент знања .....................................................................................................59Слика 11– Животни циклус процеса менаџмента знања и организација ........60Слика 12 – Животни циклус менаџмента знања ............................................................61Слика 13 – Повратна спрега ........................................................................................................62Слика 14 – Уобичајени облици знања ....................................................................................63Слика 15 – Типичне технологије у ланцу вредности фирме ....................................65Слику 16 – Пет фактора конкурентности који одређују профитабилност привредног сегмента .......................................................67Слика 17 – Четири димензије односа између универзитета и друштва............85 106
  • 107. СПИСАК ГРАФИКОНАГрафикон 1 – Издаци за све нивое образовања као проценат БДП за 1995. и 2004. годину .........................................................................................29Графикон 2 – БДП по становнику земаља OECD -а .........................................................33 107
  • 108. СПИСАК ТАБЕЛАТабела 1 – Фазе економског развоја према БДП .............................................................26Табела 2 – Издаци за образовaње земаља OECD ..............................................................28Табела 3 – Издаци за образовне институције као проценат БДП-а (2004).......31Табела 4 – БДП по становнику земаља OECD -а ................................................................32Табела 5 – Изазови Лисабонске стратегије.........................................................................35Табела 6 – Посебни циљеви влада ...........................................................................................38Табела 7 – Извод из обрасца за оцењивање управљања из свих углова компаније General Electric .....................................................................................50Табела 8 – Основне претпоставке за лични односно организациони приступ менаџменту знања .................................................................................60Табела 9 – Образовна структура становништва Србије старијег од 15 година ........................................................................................................................77Табела 10 – Број запослених и незапослених и стопе запослености и незапослености за лица радног узраста ....................................................81Табела 11 – Оцена Болоњског процеса за Србију 2007. године ...............................86Табела 12 – Нивои БДП по становнику у 2006.(по паритету куповне моћи и текућим ценама у доларима САД) .................................................88Табела 13– Ранг земаља према GCI ..........................................................................................89Табела 14 – Глобални индекс конкурентности 2007-2008. Анализа Србије....89Табела 15 – Истакнуте конкурентске предности ............................................................90Табела 16 – Истакнуте конкурентске недостаци ............................................................91 108