• Like
  • Save
Profesori Pitić i Savić, Oko magazin, RTS1, 5.2.2014.
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Profesori Pitić i Savić, Oko magazin, RTS1, 5.2.2014.

on

  • 224 views

Profesori o stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji i o mogućem sporom padu kamata

Profesori o stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji i o mogućem sporom padu kamata

Statistics

Views

Total Views
224
Views on SlideShare
224
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft Word

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Profesori Pitić i Savić, Oko magazin, RTS1, 5.2.2014. Profesori Pitić i Savić, Oko magazin, RTS1, 5.2.2014. Document Transcript

    • RTS1 Vesti četvrtak, 06. feb 2014, 10:03 -> 10:42 Štednja u bankama sigurna Štedni ulozi u bankama Srbije su sigurni, zajednička je ocena gostiju "Oka ekonomije". Bez obzira na sve to, građani treba da obrate pažnju u kojoj banci štede, tvrde bankari. Ukoliko se održi stabilnost domaće valute, moguć je pad kamata. Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić smatra da su štedni ulozi u bankama Srbije sigurni i ocenjuje da je moguć pad bankarskih kamata ukoliko se održi stabilnost domaće ekonomije i inflacija zadrži na niskom nivou. Za štediše je najvažnija sigurnost banaka i raspoloživost sredstava u bankama, rekao je Savić, gostujući u "Oku ekonomije". Savić je ocenio da u domaćim bankama postoje kompetentni ljudi, bar u velikoj većini njih, koji vode računa o njihovoj stabilnosti i sigurnosti.
    • Govoreći o mogućnosti skorijeg pada kamata u domaćim bankama, Savić je ocenio da će to biti moguće ukoliko stabilnost ekonomije bude održana na postojećem nivou i inflacija ostane na niskom nivou, poput sadašnjih četiri odsto. Savić je rekao da kamate u Srbiji polako padaju i da je to dobro. Predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral banke" Goran Pitić rekao da je država još ranije osigurala stabilnost bankarskog sistema tako što je garantovala za štedne uloge do 50.000 evra, a takvih uloga ima oko 90 odsto od ukupno 8,5 milijardi evra koje se nalaze na štednji u bankama. Bez obzira na sve to, građani treba da obrate pažnju u kojoj banci štede, upozorio je Pitić. Kriza u Srbiji uticala je i na banke i njima je danas teško da nađu dobre klijente kojima će plasirati kredite, jer je tražnja za kapitalom mala, objasnio je Pitić. "Sosijete ženeral banka" je i pod kontrolom svoje centrale iz Francuske i pod nadzorom NBS, tako da je praktično nemoguće da se ne poštuju pravila domaćeg bankarskog zakona i pravila EU, koja su i oštrija od domaćih, objasnio je Pitić. Kada je reč o kamatama na dinare, Pitić je rekao da se može očekivati da one padnu ako inflacija ostane na sadašnjih četiri odsto. Predsednik Izvršnog odbora "Rajfajzen banke" Zoran Petrović ukazao je da najpre treba obratiti pažnju ko su akcionari jedne banke i kakva je njihova reputacija kada se odlučujete kojoj banci poveravate svoju štednju. Jedna od "crvenih lampica" koja građanima treba da se upale, kada se odlučuju kome poveriti štednju, jeste visina kamate na štednju pogotovo ona koja je viša od tržišne, jer tu sigurno nešto nije u redu, imajući u vidu da je sada ona između 2,5 i tri odsto godišnje na štednju u evrima. Na tržištu od 29 banaka u Srbiji sigurno postoje banke koje ne znaju dobro da upravljaju kreditnim rizicima, ocenio je Petrović i naglasio da je važna činjenica da u Srbiji postoji 70 odsto banaka sa većinskim stranim kapitalom, zato što njihove centrale iz inostranstva mogu da izvrše dokapitalizaciju banke u slučaju potrebe. Kada je reč o viskim kamatama u Srbiji, Petrović je podsetio da je pre godinu dana referentna kamata na dinare (belibor) bila 11,5 odsto, a danas 9,5 procenata, što je dokaz da kamate padaju. Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je da je jedan od razlog propasti banaka loša procena rizika unutar njih samih, jer ne vode dovoljno računa gde ulažu sredstva, koje kasnije teško ili nikako ne mogu da naplate. Rast nenaplativih kredita u bankama je i ozbiljno upozorenje državi, koja može da pomogne snižavanjem kamata i obavezne rezerve banaka, objasnio je Hanić i dodao da i klijenti snose krivicu zato što ne procenjuju adekvatno svoj kreditni rejting po pitanju izmirivanje dugova bankama.