Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.

428 views

Published on

"Ekonomski invalidi pred vratima stečaja" - prof. Crnobrnja o neophodnom stečaju najvećih "gubitaša" u zemlji

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
428
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.

  1. 1. Ekonomski invalidi pred vratima stečajaVlada ima najveću snagu za rešenje problema gubitaša upravo po formiranju, jer ne strepi odnovih izbora, smatraju stručnjaci(Novica Kocid)Da li će nova vlada imati političke snage da se suoči s problemom gubitaša u srpskoj privredi?Videćemo. Njihov broj nije mali i svakodnevno se povećava za neko novo ime. Spisku gubitaša,a to je čak 171 preduzeće koje je u restrukturisanju i koja su u nadleţnosti Agencije zaprivatizaciju, pridodata je i „Ţelezara Smederevo”.Šta je zajedničko svim ovim preduzećima?Ona samo troše, uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose, a poverioci od njih svoja potraţivanjane mogu da naplate prinudnim putem. S druge strane, od drţave dobijaju razne vrste subvencija.
  2. 2. Nisu, međutim, samo ova preduzeća neplatiše poreza i doprinosa. Poreska uprava upravo jeobnarodovala novi spisak hiljadu najvećih poreskih duţnika iz koga se moţe saznati da, poredstarih neplatiša obaveza poreznicima kakvi su preduzeća u dugogodišnjem stečaju, ima i onihkoji su u javnosti pojam „zdravog” preduzeća. Tako je u slučaju kompanije „Centroproizvod”,koju je kao odličan brend u svojoj branši nedavno kupio gigant „Nestle”, u toku postupak pozahtevu za reprogram duga. Na spisku su i auto-prevozničko preduzeće „Lasta”, koje treba da seprivatizuje, „Simpo”, koji takođe čeka novog vlasnika po zaključku vlade, „Komgram”, gde je utoku postupak po ţalbi…U 171 preduzeću koja su u restrukturisanju, a nekada su bila uzdanice socijalističke privrede,zaposleno je 63.785 ljudi. U ukupno svim još neprivatizovanim preduzećima radi oko sto hiljadaradnika.Na spisku su IMR, IMT, EI Niš, „Ikarbus”, „Magnohrom”, „Goša”, Preduzeće „IvanMilutinović”, „Fabrika maziva”, Sistem „Ivo Lola Ribar”, FAP, „14. oktobar” iz Kruševca,„Prva iskra” iz Bariča…Za njih kupaca nema pa nema i eventualno se moţe prodati samo nekideo imovine.Prema podacima Fiskalnog saveta, ona imaju značajne resurse i angaţuju oko pet milijardi evradruštvenog bogatstva, dok su njihovi rezultati izrazito loši. Stvaraju 1,5 odsto BDP-a, godišnjigubici su oko 400 miliona evra, a neizmirene obaveze prema drţavi i javnim preduzećima iznoseoko 1,5 milijardi evra.Mihajlo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da jenajbolje rešenje da ova preduzeća odu u stečaj.– Ukoliko se isključi politička računica, ekonomija i nauka i praksa kaţu da je stečaj najboljerešenje. Lično sam zagovornik socijalne politike, ali ne tako da se ona vodi veštačkimodrţavanjem propalih preduzeća u ţivotu. To je najskuplje rešenje, jer njihov opstanak plaćaju,prelivanjem dohotka, oni koji dobro rade. Njih ima smisla pomagati dok ne stanu na noge, alisamo dve, tri godine, ne deceniju kao što se to kod nas sada radi – kaţe dekan FEFA.Crnobrnja podseća da je ţelezara u Smederevu višedecenijski gubitaš i da, kako kaţe, proizvodimalo čelika, a puno gubitaka. Kompletno uvozimo sirovine i u finalnom proizvodu samo je radnaš. Nema nikakvog ekonomskog smisla da cela zemlja bude talac Smedereva, ma koliko jebolno da se ţelezara ugasi. Jer, to znači da se nova vrednost stvorena u Nišu, Novom Sadupreliva na taj grad.Imaju li političari snage i volje da reše problem ovih ekonomskih invalida, kako ih našsagovornik naziva?– Ako sada nemaju snage, nikada neće ni imati. Jer, vlada ima najveći kapacitet za promeneupravo po formiranju. Izbori joj ne dišu za vratom, a političari dobro znaju da ako poslove ostaveza kraj mandata da im je to političko samoubistvo. S druge strane, do kraja mandata mogu dakapitalizuju svoje poteze, a ne da strahuju da će korist imati neko ko, eventualno, formira vladuposle njih – smatra Crnobrnja.
  3. 3. Na podsećanje da nisu samo gubitaši ti koji ne plaćaju obaveze drţavi, već da to ne čine i sasvimsolidna preduzeća, naš sagovornik nema dilemu da je takvo izuzeće moguće samo s dozvolomnekoga u vlasti.U Agenciji za privatizaciji smatraju da će novavlada u narednoj godini dana morati da odluči osudbini 100.000 radnika koji rade u pomenutim preduzećima.– Ta su preduzeća preţivela tako što je novac iz budţeta Srbije usmeravan u plate radnika. To jeizuzetan balast. Za veliki broj tih industrijskih kompleksa treba sada videti da li je skuplja cenanjihovog odrţavanja u ţivotu ili da se privatizuju kroz stečaj – kaţe Vladislav Cvetković.direktor Agencije za privatizaciju.Po njegovim rečima, veliki broj tih preduzeća nije uspeo da nađe svoje mesto na trţištu ni u boljavremena kad je bilo kapitala u izobilju, za neka mogu da se nađu parcijalna rešenja, ali i daljeostaje problem kako da se rešipitanje 100.000 radnika koji su sada na budţetu, a zna se da više nemaju posla.Predlog Fiskalnog saveta jeste da se odredi ograničeni perioda od oko dve godine tokom kog bise rešio status preduzeća u nadleţnosti Agencije, uključujući i preduzeća u restrukturisanju,njihovom privatizacijom ili pokretanjem stečaja.Efikasna primena stečajne procedure, skraćivanje rokova plaćanja, kao i postepeno eliminisanjesubvencija za preduzeća koja su u procesu privatizacije, takođe su na spisku Fiskalnog savetakao mere za rešavanje problema preduzeća u restrukturisanju.Po njima, nezaobilazno je da se obezbede sredstva za socijalno zbrinjavanje zaposlenih koji ćeizgubiti posao u procesu privatizacije ili stečaja. Veći deo ovih sredstava mogao bi bitiobezbeđen kroz uštede na subvencijama.J. Rabrenovidobjavljeno: 05.07.2012.

×