RTS1
Vesti
ponedeljak, 20. jan 2014, 08:02 -> 09:03

Crnobrnja: Izbori odlažu efekte početka
pregovora
Efekti početka preg...
Kada je o brzini dostizanja standarda reč, profesor Crnobrnja napominje da je Srbija u procesu
pridruživanja već pet-šest ...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Jutarnji dnevnik, RTS1, 20.1.2014.

47

Published on

O efektima početka pregovora s EU.

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
47
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Jutarnji dnevnik, RTS1, 20.1.2014.

  1. 1. RTS1 Vesti ponedeljak, 20. jan 2014, 08:02 -> 09:03 Crnobrnja: Izbori odlažu efekte početka pregovora Efekti početka pregovora o pridruživanju sa EU mogli bi da se osete već u prvoj polovini godine, pod uslovom da ne bude izbora, smatra profesor Mihailo Crnobrnja. Ne možemo istovremene da vodimo unutrašnjepolitičku borbu i da sprovodimo reforme, objašnjava Crnobrnja. Srbija u utorak i zvanično počinje pregodore o pridruživanju sa Evropskom unijom. Već na samom početku postavlja se pitanje koliko brzo se mogu očekivati pravi efekti pregovora, ali i koliko brzo Srbija može da dostigne evropske standarde koji su uslov za članstvo u EU. Profesor Mihajlo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju uveren je da efekti mogu da se osete već u prvoj polovini ove godine, pod uslovom da ne bude izbora.
  2. 2. Kada je o brzini dostizanja standarda reč, profesor Crnobrnja napominje da je Srbija u procesu pridruživanja već pet-šest godina, tako da nećemo morati da radimo sve iz početka. Veliki broj standarda je već ispunjen, ali proces će sasvim sigurno biti dugotrajan - uzmite primer Austrije koja je pravno i ekonomski razvijena država, pa je pregovarala šest godina, rekao je profesor Crnobrnja gostujući u Dnevniku RTS-a. S druge strane, navodi primer Grčke koje za tri godine završila posao zbog izuzetno jakog političkog faktor jer su čelnici ostalih članica strahovali su od povratka vojne hunte. Profesor Crnobrnja napominje da standardima Evropske unije treba da se prilagodimo prvenstveno zbog sebe. Ističe i da, iako se proces koji zaponjičemo formalo zove "pregovori o članstvu", zapravo o malo čemu može da se pregovara. Oko 95 posto je prihvatanje standarda, a pet posto možemo da pregovaramo, navodi Crnobrnja. Tokom pregovora, ističe, ne treba gubiti vreme na sitnice, već treba se fokustrati na ono što je bitno, kao što su promena pravnog sistema i privrednog ambijenta. Iz ugla investitora, vest da su počeli pregovori jeste dobra vest, ali sama po sebi ne znači ništa, napominje Crnobrnja i kaže da treba da izvučemopouke iz (loših) primera Rumunije i Bugarske. "Ovo što sada pokušava da uradi radi Ministarstvo privrede, to ako prođe, nama su šanse daleko veće da brže završimo posao nego da ga odugovlačimo", ističe Crnobrnja. Objašnjavajući zbog čega bi izbori usporili ili odložili eventualne efekte početka pregovora, profesor Crnobrnja kaže da ne možemo istovremeno da vodimo unutrašnjepolitičke bitke i da reformišemo sistem. Procene da bismo proces pridruživanja mogli da završimo 2020. godine zvuči mu optimistički, ali ne i nerealno. Proces pregovaranja mogao bi da bude završen za pet do šest godina, ali, kako objašnjava, onda sledi i proces ratifikacije. Crnobrnja zaključuje da je 2022. realniji rok, ali napominje da nije loše postaviti ambiciozan cilj i onda činiti sve da se taj cilj ostvari.

×