Your SlideShare is downloading. ×
Prof. dr Dušan Vujović, Biznis & finansije, mart 2013.
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Prof. dr Dušan Vujović, Biznis & finansije, mart 2013.

45
views

Published on

O podršci inovacijama i podršci realizacie konkretnih inicijativa u regionu

O podršci inovacijama i podršci realizacie konkretnih inicijativa u regionu

Published in: Education

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
45
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. B&F online Inovacije kao ključ za izlazak Srbije iz zamke usporenog rasta: Šraf za pod glavu Kategorija Fokus | Autor Redakcija BIF Uvoz tehnologije i prodaja jeftine radne snage - čak i kad su potecijalno uspešni kao što je to FIAT - ne mogu da izvuku Srbiju iz opasne zamke usporenog rasta tipične za zemlje na srednjem nivou dohotka. Rešenje je u prelasku na strategiju rasta koja podržava inovacije i znanje. To je nit vodilja inicijative za Zapadni Balkan koju nudi EU, i sama suočena sa sličnim problemima. Regionalna strategija podrške inovacijama mogla bi da bude prihvaćena na nivou resornih ministara sredinom ove godine, i postane operativna početkom 2014. Šta je u tom paketu i da li Srbija ima snage da ga pametno raspakuje? U 2012. godini srpski bruto društveni proizvod je smanjen za 0.5%, a budžet za 2013. zasniva se očekivanom rastu od samo 2%. Prema poslednjim projekcijama, u 2014, godini taj rast će biti 2.5%, u 2015. 2,2 %, da bi se posle toga stabilizovao na 2% godišnje. Pri tako niskoj stopi rasta biće potrebno najmanje osam godina da se Srbija vrati na granicu dohotka razvijenih zemalja gde se nalazila krajem 1990. godine. Mnogo ozbiljnija zamerka je da ta pesimistička putanja nije održiva. Ona generiše rastući i, prema tome, neodrživi nivo zaduženosti pošto je cena javnog duga viša od dinamike privrednog rasta. Stvara stalne pritiske u bilansu plaćanja i otežava privlačenje inostrane štednje neophodne da se pokrije razlika izmeĎu potrebnih investicija i niske domaće štednje. Dopunski ograničava budžet rastrzan izmeĎu potrebe da se ispune politička obećanja i socijalna očekivanja u domenu penzija i socijalnih rashoda, i nužnosti da se zauzda neefikasna država i javni sektor. Sa makroekonomske strane, ova putanja nije održiva pošto kontrola duplog deficita i inflatornih pritisaka zahteva nastavak restriktivne fiskalne i monetarne politike koje će dalje ograničavati perspektivu rasta. Istovremeno, takva ograničenja bitno otežavaju napore da se unapredi infrastruktura i kvalitet ljudskog faktora, neophodnih za podizanje konkurentnosti i realizovanje potencijala srpske privrede na duži rok. Niža putanja rasta će istovremeno usporiti procese konvergencije dohotka sa EU i smanjiti sposobnost privrede da se ravnopravno nosi sa konkurencijom tokom procesa pristupanja i, još više, nakon dobijanja članstva.
  • 2. Šta su rešenja? Novi (i po svemu sudeći iznuĎen) kratkoročni stabilizacioni program (sa MMF ili bez njega, svejedno), daće mnogo bolje efekte ako bude praćen odlučnim uklanjanjem efektivnih ograničenja rasta i koherentnom razvojnom politikom koja će omogućiti Srbiji da izbegne opasnu “zamku usporenog rasta na srednjem nivou dohotka” i pokrene nove izvore rasta zasnovane na inovacijama i pametnoj specijalizaciji. Suočena sa sličnim problemima usporenog rasta i pada konkurentnosti na višem nivou dohotka, EU je odgovor potražila u podržavanju inovacija (projekt ERA – European Reasearch Area) i pametne specijalizacije (Smart Specialization) u okviru projekta EU 2020 Innovation Plan. Evropski projekat podržavanja inovacija u regionu Zapadnog Balkana nastao je na preseku ideja o podržavanju inovacija i napora EU za proširenje (DG Enlargement). On podrazumeva čitav niz različitih inicijativa usmerenih na podržavanje procesa inovacija, od projekata na mikro nivou do usvajanja regionalne strategije. Uverenje da inovacije mogu da budu karta spasa, zasniva se na dve ideje. Prvo, inovacije su ključ izlaska iz zamke nedovoljnog rasta prelaskom na putanju rasta zasnovanoj na znanju. I drugo, dostizanje potrebnog nivoa inovacija podrazumeva partnerstvo države, istraživačkih (pretežno javnih) organizacija i privrede (najvećim delom u privatnom vlasništvu).
  • 3. Relativno dobri inovatori u lošim uslovima Na osnovu rezultata meĎunarodne ocene performansi u oblasti “istraživanja i inovacija“ (I&I) koju na godišnjem nivou publikuje INSEAD i WIPO (World Intellectual Property Organization), Srbija se po vrednosti “globalnog indeksa inovacija“ (GII) nalazi na 46. mestu u svetu od 141 posmatrane zemlje. Ovaj rezultat uprosečuje znatno lošiji rang u oceni kvaliteta uslova za I&I (65. mesto) i viši ostvarenih rezultata (35. mesto). Nivo ostvarenih rezultata u datim uslovima najbolje se meri Indeksom inovacione efikasnosti (Innovation Efficiency Index, IEI), gde je Srbija zauzela visoko 7. mesto u svetu, i fantastično drugo mesto odmah iza Kine, u grupi zemalja sa sličnim dohotkom. Ipak ovaj indeks treba sagledati u svetlu njegovih ograničenja: on je zamišljen kao relativna mera uspeha I&I a ne njihovog uticaja na privredu. To objašnjava i zašto na nivou srpske privrede još ne vidimo inovativne proizvode i procese kojima zemlja konkuriše na domaćem i inostranom tržištu. Izvor i priroda ovakvih rezultata Srbije najbolje se vide na nivou analiziranja pojedinačnih komponenti koje ulaze u IEI indeks. Srbija je bolja od grupe zemalja sa sličnim dohotkom i po pokazatelju “humanog kapitala i istraživanja” i “ostvarenih rezultata”. Najimpresivniji je rezultat u najvažnijem pod-indikatoru “tehnologije i znanja,” gde se Srbija približava razvijenim zemljama i svrstava u grupu zemalja koje uspešno “uče” (“innovation learners”) i prate lidere. Po pokazatelju “institucionalnih uslova za I&I”, Srbija je na nivou proseka svoje grupe i daleko ispod evropskih i zemalja sa visokim nivoom prihoda što jasno pokazuje da su u ovom segmentu potrebna veća ulaganja, čak i ako se uzme u obzir program finansiranja unapreĎivanja istraživačke infrastrukture, uvoĎenja objedinjenog sistema nabavke i poboljšanja uslova života naučnika. I konačno, u dva pokazatelja inovacionih uslova – tržišne i poslovne sofisticiranosti (Market and business sophistication), Srbija je daleko iza zemalja sa sličnim nivoom dohotka. To nije naročito iznenaĎenje i odražava odsustvo konkurencije i nepovoljnu poslovnu klimu.
  • 4. Od 2007. godine, nivo društvenog proizvoda koji se odvaja za “istraživanje i razvoj” oscilirao je od 0,63 do 0,92 procenta. To je relativno visok procenat u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, ali znatno ispod nivoa koji odvajaju nove članice EU, odnosno drastično niže od ciljnog nivoa (3 odsto BDP) postavljenog Lisabonskom agendom. Potencijalni uticaj većeg investiranja u I&I i bolju upotrebu postojećih resursa je vrlo visok. Empirijska istraživanja i simulacioni modeli pokazuju da bi podizanje izdvajanja na ciljnih 3% BDP imalo trajni pozitivni uticaj na privredni rast i izvoz u zemljama koje su se nedavno pridružile EU. Najveći efekat na rast BDP bi imale Bugarska (13,1%) i Rumunija (11.7%). Kod izvoza najveće povećanje bi mogle da očekuju Rumunija (13,5%) i Hrvatska (12,9 %). U drugim zemljama rezultati bi bili nešto skromniji - nivo njihovog BDP bi se podigao za 5,5% do 8,9% , a izvoz uvećao za 8% do 10,5%. Lako je zamisliti šta bi takvi pomaci značili za posustalu srpsku ekonomiju. Posmatrano u širem kontekstu, najvažniji razlog za nedovoljno korišćenje potencijalno velikog kapaciteta koje zemlja ima u oblasti I&I su nedovršene ili poludovršene reforme. Nedostatku finansijskih sredstava je drugi razlog. Proteklih godina i decenija vlade su mnogo oštrije sekle javne rashode (posebno investicije) za I&I nego za socijalna davanja. Razlog za to je bilo široko
  • 5. rasprostranjeno uverenje političara da I&I ne donose vidljiv doprinos oporavku ekonomije (ili bar ne na kratak ili srednji rok bitan za izborne cikluse). Smanjena ulaganja u istraživanje i urušavanje materijalnog položaja naučnika, kombinovani sa ukupnom političkom neizvesnošću u zemlji i regionu u poslednje dve decenije, znatno su ubrzali odlazak kadrova u inostranstvo ili njihov prelazak na poslove koji su nudili veću ekonomsku nagradu. Srbija pokazuje neke anomalije u alokaciji sredstava za I&I. U poreĎenju sa drugim zemljama, veći deo sredstava odlazi na bazična istraživanja, a naučne publikacije čine veliki i rastući deo outputa (u poreĎenju npr. sa patentima); univerziteti daju najviše istraživačkih rezultata a gro sredstava odlazi institutima, bolnicama i klinikama, čak i kad se uzme u obzir pristrasnost podataka koji ne “hvataju” činjenicu da mnogi istraživači novac dobijaju kroz klinike i bolnice a ne kroz svoje matične fakultete, gde se pretežno registruju naučni i istraživački rezultati. Transfer tehnologije, izuzetno važna spona u moderno ureĎenim sistemima I&I, donedavno je u Srbiji bio bez prave podrške. Uprkos tome, nekoliko desetina malih kompanija (spinoffs) iznedreno je u okviru Univerziteta u Novom Sadu i Instituta Mihailo Pupin. Nova zakonska rešenja i promene u institucionalnom okviru daju mogućnost da se razvije konzistentno ureĎen sistem transfera tehnologije, ali će to zahtevati vreme i podršku. Stvaranje naučnih inkubatora i naučnih parkova je korak u pravom smeru i očekuje se da će takav pristup dati rezultate u godinama koje dolaze. Saradnja izmeĎu državnih istraživačkih organizacija i privrede uglavnom je sporadična, odvija se na individualnom nivou, inicirana je trenutnom potražnjom i sledi kratkoročne ciljeve. Broj meĎunarodnih i domaćih patenata u poslednjoj dekadi opada ili stagnira. Novopotpisani meĎunarodni sporazumi stvaraju uslove da se ta slika promeni, ali ne značajno i ne uskoro. Rashodi preduzeća na istraživanja su u stalnom opadanju, a sredstva države ne koriste se efikasno usled niza strukturnih i institucionalnih ograničenja. Nedostaje vizija i strategija kako da se istraživanja povežu sa onim što je potrebno ekonomiji zemlje. Slaba tražnja preduzeća za znanjem i inovacijama često se navodi kao jedno od ključnih ograničenja za poboljšanje komercijalizacije inovacija. Tranzicija i promene izvoznih tržišta dovele su do gašenja ili značajnog smanjenja industrijskih sektora koji su bili najveći korisnici znanja i inovacija. Promenom strukture privrede nekadašnje spone industrije i nauke su prekinute, a nove veze sa privredom u kojoj dominiraju usluge još nisu razvijene. Poslednji na listi razloga za slabost ovog sektora u Srbiji i regionu je svakako i činjenica da su inovacije bile van ključnih rasprava o ekonomskoj politici i institucionalnim reformama u periodu tranzicije. Šta učiniti? Reformisan I&I sistem morao bi da obezbedi podsticaje koji bi ohrabrili povezivanje sa svetom, uključujući povratak ili saradnju sa istraživačima iz dijaspore. Iskustvo hrvatskog fonda
  • 6. “Jedinstvo uz pomoć znanja” pokazuje da je mobilizacija naučne dijaspore i uspešna saradnja sa lokalnim naučnicima moguća. Da bi nadoknadila nedostatke koji postoje u istraživačkoj strukturi, Srbija pokušava da razvije “centre izvrsnosti” kao deo srpske R & D inicijative za investicije u infrastrukturu. Tokom pet godina (2011 - 2015) 400 miliona evra će biti uloženo u veliki broj istraživačkih oblasti, uključujući i nano - nauke i istraživanja vezana za nove materijale - oblasti na koje se fokusiraju i druge zemlje u regionu. Čine se napori da se proboljša transfer tehnologija sa instituta i univerziteta. U Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o inovacijama iz 2010 unete su izmene koje bi trebalo da stimulišu stvaranje univerzitetskih preduzeća (spinoffs) i posredničkih organizacija za podršku inovacionih aktivnosti i transfera tehnologije. Raspoloživost kapitala (kroz investiranje biznis anĎela i venture kapitala) koji bi podstakao razvoj ovakvih preduzeća u ranoj fazi je nedovoljna, a nedostajući kapital se procenjuje na 10 do 15 miliona evra godišnje. Nacionalna i regionalna tržišta su relativno bolje snabdevena kapitalom za finansiranje kasnijih faza ekspanzije inovacija. S obzirom na preovlaĎujuće karakteristike raspoloživog kapitala, malo je verovatno da će se ta sredstva "preliti" na ranije faze inovacionog lanca bez spoljne podrške. Šeme za promovisanje finansiranja inovacija su već ranije uvedene ali su obimi i dalje simbolični. Nedavno formirani srpski Fond za inovacije finansira inovativna preduzeća u ranoj fazi na sličan način na koji su BICRO programi podržali nekoliko faza inovacionog procesa u Hrvatskoj. Stanje u Srbiji i drugim zemljama u regionu je dosta slično. Usitnjenost privreda i istraživačkog sektora otežava specijalizaciju na nacionalnom nivou. Ekonomski klasteri koji bi imali koristi od prelivanja znanja, ne poklapaju se po svojoj prirodi sa političkim granicama. “Pametna specijalizacija” omogućila bi zemljama u regionu da objedine resurse, kreiraju kritičnu masu i stvore sinergiju koja bi im mogla doneti značajne ekonomske dobitke. Relativna stručnost u oblastima poljoprivrede i biologije, medicine i hemije koju poseduje većina zemalja Zapadnog Balkana, predstavlja šansu regiona za širenje saradnje u ovim istraživačkim oblastima. Podjednako relevantne oblasti za regionalnu saradnju su i tehnologije vezane za štednju energije i energetsku efikasnost koji imaju ključni značaj usled izazova koje nameću klimatske promene. Četiri tačke za Balkan Incijativa EU za prihvatanje regionalne strategije podrške inovacijama u regionu zasniva se na dva stuba. Jedan je podržavanje procesa reformi na nacionalnom nivou stalnim dijalogom i razmenom najboljih iskustava u svetu u oblasti I&I, bilo da je reč o merama ekonomske politike ili institucionalnim reformama. Drugi je podrška realizaciji konkretnih inicijativa koje bi neposredno pomogle kritične aspekte razvoja oblasti “istraživanja i inovacija”. To su zajednička ulaganja (verovatno uključujući delom IPA regionalna sredstva) koja bi potencijalno mogla da uključe: (I) istraživački fond koji bi podržavao meĎunarodnu saradnju u I&I, uključujući privlačenje istraživačke dijaspore, (II) regionalni centri i mreže izvrsnosti u prioritetnim oblastima odreĎenim primenom “pametne specijalizacije”, (III) regionalni centar za transfer tehnologije koji bi pružao visoko specijalizovanu tehničku i pravnu podršku u globalnoj zaštiti
  • 7. patenata i intelektualne svojine uopšte, (IV) instrumente za finansiranje ranih faza istraživanja pre izlaska na finansijska, i (V) neprofitni centar za podršku i praćenje regionalnih reformi u oblasti I&I i upravljanje projektima. Dušan Vujović broj 95, mart 2013.

×