Prof. dr Nebojša Savić,  Biznis magazin, februar 2014.
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.

on

  • 430 views

 

Statistics

Views

Total Views
430
Views on SlideShare
430
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Prof. dr Nebojša Savić,  Biznis magazin, februar 2014. Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014. Document Transcript

  • Intervju Nebojša Savić: Pogledajmo analizu Svetskog ekonomskog foruma ili „Uslove poslovanja“ (Doing business) Svetske banke, pa ćemo vrlo brzo napraviti spisak 20 ili 30 mera koje treba preduzeti sutra ujutru, a koje su u nadležnosti države 24 Magazin Biznis
  • Intervju NEBOJŠA SAVIĆ, PROFESOR FAKULTETA ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU (FEFA) I PREDSEDNIK SAVETA GUVERNERA NBS U reforme, već u prvoj godini mandata Recept za Srbiju je jednostavan: dijagnoza stanja je poznata, imamo o tome brojne analize, ali hajde da potencijale koje imamo počnemo produktivno da koristimo. Potreban nam je veći BDP, a to nije ništa drugo nego ono što svi političari obećavaju – povećanje životnog standarda. Dakle, put u to povećanje vodi preko veće konkurentnosti i veće produktivnosti svih raspoloživih potencijala koje ima Srbija N ovu vladu čeka zaustavljanje daljeg pada životnog standarda i dugotrajnog pada produktivnosti. Čeka je poslovni ambijent koji mora da se unapredi. Čeka je jedna agenda koja je u Srbiji dugo poznata o tome šta treba da se uradi i nadamo se da će novoformirana vlada upravo ići tim putem jer je, između ostalog, i razlog za raspisivanje ovih izbora bio, kako je rečeno, podsticanje reformi. Dakle, ovo treba da bude vlada koja će ozbiljno „dodati gas“ ekonomskim reformama. Mislim da potrebna znanja postoje, dijagnoze su tu, znamo šta treba raditi, sad je potrebno samo da se energično sprovede ono što će obezbediti prosperitet zemlje. Ovako je Nebojša Savić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, odgovorio na naše pitanje o tome šta čeka novu vladu. U razgovoru za Magazin Biznis prof. dr Savić objašnjava zašto imamo višedecenijske ekonomske probleme, koliko je važno da se koriste potencijali koje Srbija ima, zašto je važno ulagati u obrazovanje i u podizanje konkurentnosti privrede, šta možemo očekivati od naredne posete Međunarodnog monetarnog fonda i koliko je važan proces našeg približavanja Evropskoj uniji. Ali, pre svega toga, kad je reč o očekivanjima od nove vlade, na naše pitanje da li postoji opasnost da ekonomske reforme ne budu energično sprovođene, jer će političari na vlasti strahovati za svoj rejting, dr Savić kaže: – Odgovor na to je veoma jednostavan – sve vlade su najjače posle izbora i po pravilu preduzimaju najoštrije mere upravo posle izbora. To je broj jedan. I broj dva, može se desiti da ih to košta na drugim izborima, onima koji dođu posle. Ali, isto tako je tačno da su u trećem krugu reformatori bili vraćeni na vlast. Dakle, hrabro u reforme. Poruka je – preduzimajte mere u prvoj godini mandata, ističe prof. dr Nebojša Savić. • Kakva je sadašnja ekonomska situacija u Srbiji? Koji su naši najveći problemi? O inflaciji – Srbija sada ima nivo inflacije za koji smo se dugo zalagali. Normalno je da privrede imaju nisku stopu inflacije da ne bismo plaćali inflacioni porez, kada dolazi do preraspodele i kada najveći ceh plaćaju građani i preduzeća koja nisu bliska centrima moći, pa ne mogu da koriste povoljne finansijske aranžmane. Jako je važno, pošto je centralna banka uspela da obori inflaciju u okvire ciljane inflacije, da u sledećim godinama to postane trajno održivo i da Srbija ne bude više zemlja sa najvišom stopom inflacije u regionu, a i šire u Evropi. Takođe, to je jako važno i za sprovođenje reformi. – Naše višedecenijske probleme je ekonomska struka davno identifikovala, a takođe i ključni političari akteri. I sada se ti problemi manifestuju, ali na još nižem nivou razvijenosti. Kad bismo pogledali šta se dešavalo u 30, 40 godina unazad, mogli bismo da prepoznamo da su isti problemi uvek postojali, ali nisu rešavani, a za to vreme je naš bruto domaći proizvod išao nadole. I mi se sad nalazimo na evropskom dnu, sa istim problemima koji su danas još naglašeniji nego što je to bilo u prošlosti. • Zašto mi toliko lutamo u rešavanju problema, pa jednom smatramo da treba da forsiramo poljoprivredu, pa onda visoke tehnologije, pa reindustrijalizaciju, a malo šta od toga uradimo... Zašto smo uvek u istim problemima, ali na još gorem nivou? – Zato što ne postoji dovoljno liderstvo i u političkim i u privrednim elitama, a rekao bih i u intelektualnim krugovima. To što smo mi stalno u nekoj zamci, što stalno lutamo između poljoprivrede i nekog drugog željenog razvoja, dolazi od toga što nemamo globalno liderstvo u zemlji, a možda i intelektualnu elitu koja bi mogla da napravi sintezu i povede zemlju napred. Ako se pitamo da li je poljoprivreda razvojna šansa, ja bih rekao – da, ali ne samo poljoprivreda, već u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom. To znači, zdrava hrana i sve ono što može da obezbedi Februar 2014. 25
  • Intervju maksimalnu dodatu vrednost resursima kojima raspolažemo. Dakle, najnepovoljnije je ako imamo samo stočarstvo koje daje meso i mleko, a povoljnije je da imamo razvijen turizam koji prodaje tu hranu uz dodatu vrednost, pa još i uslugu. Zašto mi govorimo o malini kao strateškom proizvodu, a ne govorimo o proizvodima od maline koji su pet puta skuplji?! Dakle, poljoprivreda da, ali sa proizvodima koji imaju veću dodatu vrednost. A da bi se to desilo, u razvoj naše poljoprivrede treba da se uključe svi koji su za to zainteresovani, što znači da se prave klasteri, odnosno organizacije svih relevantnih institucija koje su zainteresovane za zdravu hranu – i proizvođači i instituti i istraživački centri i razvojni centri. Naš koncept reindustrijalizacije ne sme da upadne u zamku da država proglašava šampione, već da stvaramo ambijent u kome će moći da se razvijaju klasteri. Ne treba da obnavljamo staru industrijsku strukturu, da ponavljamo stare greške, već da imamo kombinaciju tradicionalnog sektora, za koji imamo konkurentske prednosti, i novonastajućih sektora koji su zasnovani na inovacijama. • Priča o klasterima traje već desetak godina, ali je i tu malo urađeno? – Da, zato što se Srbija u svom razvojnom konceptu do sada nije dovoljno okrenula kreativnim, modernim industrijama. Mi imamo mladi svet koji završava fakultet i odlazi u inostranstvo. Da bismo zaustavili njihov odlazak, mi treba da razvijemo nove industrije koje imaju potrebu za visokim znanjem. Takozvane, znanjem intenzivne industrije. Među takvim industrijama su tzv. kreativne industrije i nauke o živim bićima, dakle govorim o softveru, farmaciji, medicinskoj opremi. Potrebni su nam proizvodi koji su savremeni, sa rastućom tražnjom i dosta inovativnosti i kreativnosti. Ako hoće da ima savremen razvoj, Srbija treba da koristi ono što je bogom dano – poljoprivreda i kreativne industrije. Mi već imamo nekoliko kreativnih proizvoda – od Kusturice preko Egzita do Guče. Srpska privreda treba da bude kombinacija tradicionalnih, viso26 Magazin Biznis ko valorizovanih proizvoda i modernih industrija. U tom spoju potencijala koje imamo mi možemo da damo dobar rezultat. U prilog tome govori i Svetski atlas, koji je pre nekoliko godina uradio profesor Hausman sa Harvarda, o tome koje zemlje imaju najveće potencijale u ovoj deceniji. Srbija se tu nalazi na 17. mestu. Ali, to su samo potencijali! Dakle, sve to treba da povežemo sa političkim, ekonomskim, poslovnim i intelektualnim elitama u celoj zemlji i da podignemo na nivo koji će obezbediti višedecenijski prosperitet Srbije. • Nije problem u potencijalima, ali ih mi ne realizujemo? – Tako je, a onda odemo u drugu krajnost, odemo u socijalu i bavimo se preraspodelom malog kolača. Osnovna poruka koju mogu da uputim elitama koje odlučuju u ovoj zemlji: hajde da probamo da te potencijale iskoristimo, da se ne bavimo time da li će pet odsto ili osam odsto budžeta da ode na ovu ili na onu stranu. Hajde da povećamo kolač koji delimo. Ključni problem Srbije je što ne povećavamo kolač, već se bavimo preraspodelom sve skromnijeg kolača. • Pa, ko treba da napravi strategiju koja bi mogla da se sprovede? Imamo već mnogo Fiskalno prilagođavanje – Pošto već imamo dobro postavljen monetarni blok, logično je da dođe i do fiskalnog prilagođavanja. Ali, to se ne može uraditi preko noći. To je složeniji zahvat, ali je jako bitan. Sada imamo fiskalni deficit od oko sedam procenata i prvi put je iskazan konsolidovan deficit, što znači da uključuje sve deficite i republičkog i opštinskih budžeta. Sada je bitno da tih sedam procenata smanjujemo iz godine u godinu kako bismo rasteretili naš javni dug i da se vratimo u njegove zakonske okvire. A taj proces, opet, traži snažnu ulogu svih političkih elita i svih segmenata društva, uključujući sindikate i penzionere. Bez toga nam preti ulazak u tzv. fiskalnu dominaciju kada nerešeni fiskalni problemi mogu da ugroze monetarnu stabilnost i podstaknu inflaciju. strategija razvoja privrede ali nijedna nije sprovedena... – Treba da postoji samo jedna jedina strategija. Kada je izbila ekonomska kriza, mudre zemlje koje su imale dobra politička liderstva, odlučile su da naprave strategije izlaska iz krize. U svim strategijama, ma kako su se one zvale, osnovni cilj je bio: unapređenje konkurentnosti zemlje. Tako je bilo u Americi gde je takva strategija urađena na Univerzitetu Harvard, na čelu sa prof. Porterom. Zemlje koje su podizale konkurentnost, a to znači povećanje produktivnosti svih raspoloživih resursa, izašle su iz krize. A to je ono što treba Srbiji. Recept za Srbiju je jednostavan: dijagnoza stanja je poznata, imamo o tome stotine analiza, ali hajde da snage koje imamo počnemo produktivno da koristimo. Povećana produktivnost će nam omogućiti da sa postojećim resursima stvaramo sve veću vrednost. To znači da ćemo imati veći BDP, a to nije ništa drugo nego ono što svi političari u kampanji obećavaju – povećanje životnog standarda. Dakle, put u povećanje životnog standarda vodi preko povećanja konkurentnosti, odnosno povećanja produktivnosti svih raspoloživih potencijala koje ima Srbija. • I, kakve su reforme potrebne Srbiji? – Pogledajmo analizu Svetskog ekonomskog foruma ili „Uslove poslovanja“ (Doing business) Svetske banke, pa ćemo vrlo brzo napraviti spisak 20 ili 30 mera koje treba preduzeti sutra ujutru, a koje su u nadležnosti države. Koliko godina konstatujemo da je po izdavanju građevinskih dozvola od 185 zemalja, Srbija na 178. mestu? Šta tu treba da se uradi? Da sedne pet činovnika i da se stvar završi. • A zašto ne sednu? – Ja ne znam drugi odgovor, osim da postoje interesi. I dok se to ne promeni, ja ću verovati da postoje interesi koji to koče, pre svega, lični. Dakle, lična korist, na najprizemnijem nivou, koči društveni razvoj. Otuda i privrednici u anketama ističu korupciju kao glavni problem poslovanja u Srbiji.
  • Intervju • Pa, kako onda da to reformama promenimo? – S obzirom na to da dugo tonemo, danas su potrebne vrlo energične reforme, ali su one sada sve kompleksnije: treba nam reforma celog društvenog sistema, ekonomska reforma, reforma kulture... Treba nam reforma koja ima multidimenzionalni pristup, jer treba istovremeno da podiže kulturni i obrazovni nivo nacije. Ključ sistema obrazovanja je da se prilagodi potrebama tržišta rada. U ekonomskoj reformi je manje-više sve jasno – stvorimo konkurentnu privredu i promenimo poslovni ambijent. Taj ambijent je po svim pokazateljima toliko nazadan, da se nalazimo na poslednjem mestu u Evropi i na 101. mestu u svetu. To znači da naše resurse koristimo van svih kriterijuma ekonomske efikasnosti. I na kraju, potrebna nam je politička reforma. Sve to je povezano jedno s drugim – podizanje političkog i društvenog sistema na nivo koji može da prati zdravu tržišnu privredu. Naprimer, za tržišnu privredu je jako važno da postoji pravna država, da postoji dobar pravosudni sistem. Mi možda imamo korektno zakonodavstvo koje je, možda, i usklađeno sa evropskim zakonodavstvom. Možda imamo i sud koji je doneo presude, ali nemamo ko da izvrši te presude. A osnovni postulat tržišne privrede su jake institucije, pravna država, poštovanje ugovora. Ne može neko da kaže „tuži me, baš me briga“, jer zna da se neće izvršiti presuda. Iz hajdučije mora da se uđe u pravni sistem i normalno funkcionisanje privrede na tržišnim principima. • Pa, je li realno očekivati da se to zaista i dogodi? – Mi smo sada u predizbornom periodu. Da li će se to desiti ili ne, velika je odgovornost političkih i društvenih elita. Ali, jedan od postulata vlasti, zbog kojih se ušlo u ove izbore, jeste podsticanje tempa reformi. Ovo je dobra šansa za sve elite koje su na sebe preuzele odgovornost za budućnost Srbije, da tu šansu iskoriste. Srbija se već neko vreme nalazi na ovoj, nultoj tački. Ali, ja mislim da ona neće moći dugo tu da Savić: Da bi mogla da se razvija kako treba, Srbija treba da ima stopu investicija, idealno, oko 30 procenata ostane, jer je unapredila svoju poziciju na putu ka EU i dobila jako važan impuls da može da ubrza reforme. Mi se više na „nultoj“ tački ne možemo zadržavati. Ili ćemo iskoristiti taj podsticaj koji smo dobili da krenemo napred i da popravljamo svoj položaj ili ćemo da tonemo, što mislim da ne odgovara nijednoj političkoj i poslovnoj eliti, ni jednom društvenom krugu. Srbiji treba da odgovara dalje jačanje privatnog sekora, jer samo taj sektor može da nas izvuče iz krize. To vidimo iz iskustva SAD gde je osnov sadašnjeg oporavka – razvoj MSP. To je put i za Srbiju, nema drugog. Da li će se to desiti – to je odgovornost političke elite. • Naš javni dug već premašuje 20 milijardi evra. Kuda idemo? – Ovde je jedino rešenje u fiskalnoj konsolidaciji. Ona mora da se odvija pre svega kroz smanjenje javnih rashoda jer smo „lider“ po nivou javnih rashoda u odnosu na BDP. Ali, tu nastaje osnovni problem i nerazumevanje da li da se ide u štednju ili u potrošnju. Smatram da štednja treba da bude na rashodnoj strani budžeta na brojnim neracionalnostima koje tu postoje. Ono što ne treba smanjivati u rashodnom delu su ulaganja u obrazovanje i u infrastrukturu. Sve zemlje koje su uspešno prošle kroz krizu, nisu dirale dve stavke – infrastrukturu i obrazovanje jer su ta ulaFebruar 2014. 27
  • Intervju ganja podsticaj za privlačenje privatnih investitora. Da bi mogla da se razvija kako treba, Srbija treba da ima stopu investicija, idealno, oko 30 procenata. Mi jedva iz domaćih izvora dobacimo do 13 odsto i tu nastaje gep koji finansiramo, bilo stranim direktnim investicijama, doznakama ili inostranim kreditima. Strane direktne investicije ne koštaju, ali ih je i malo. Doznake su 2,5-3 do četiri milijarde, zavisi od godine do godine, i onda ostaje problem da moraš da se zadužuješ. Kada bismo povećali domaće izvore, imali bismo drugu situaciju. Deo tog procesa je i stvaranje boljih uslova za razvoj privatnog sektora, da ljudi sa svojim skromnim ušteđevinama, sa par hiljada evra, počnu da razvijaju porodični biznis, da steknu poverenje u privredni ambijent i da preuzimaju brigu o sebi i o svojoj porodici. Da ne budu na državnim jaslama. • Uskoro nam stiže misija MMF-a. Šta će tražiti da ispunimo? – Mislim da je ono što će tražiti MMF upravo ono što mi i sami treba da uradimo. Ključna stvar je fiskalna konsolidacija. Tražiće uštede u delu tekuće potroš- NBS i privreda • Da li na Savetu NBS razgovarate o poslovanju privrede? - Savet kompleksno analizira privredna kretanja ali to čine i sve službe NBS, a posebno Izvršni odbor. Javnosti je poznato da NBS tromesečno priprema Izveštaj o inflaciji kao osnovni dokument kojim se komunicira sa javnošću. U režimu ciljane inflacije taj Izveštaj je ključan za transparentnost i kredibilitet centralne monetarne ustanove. U tom smislu NBS ne zaostaje za najmodernijim centralnim bankama u svetu. Ti izveštaji o inflaciji predstavljaju celovite analize svih relevantnih privrednih kretanja uključujući i kretanja u realnom sektoru. Pritom, treba imati u vidu da se duboki strukturni problemi i odlaganje reformi kao i neefikasnost samih preduzeća, ne mogu rešavati merama monetarne politike. Banke treba da kreditiraju privredu jer one imaju sredstva. Međutim, i kod nas i u svetu, ban28 Magazin Biznis Nebojša Savić: Srpska privreda treba da bude kombinacija tradicionalnih, visoko valorizovanih proizvoda i modernih industrija ke su vrlo oprezne zbog velikih rizika. Otvaraju se „četvore oči“ kome se daje novac. Ali, kod nas nije problem novac: Srbija se prošlih godina zadužila tri i po milijarde evra za razvoj infrastrukture. Od toga je milijarda i po iskorišćena, a dve milijarde nisu. To su sredstva i Svetske banke i EBRD i drugih finansijskih institucija. Odobrena su, neiskorišćena, plaćamo ugovorene obaveze a ne koristimo ih, jer nema projekata.. A imamo nedovoljno razvijenu infrastrukturu?! U jednom momentu će Srbija, po prirodi stvari, izaći iz krize. Već tada bi Srbija trebalo da ima dobru logističku infrastrukturu kako bi privukla investitore. Zato je neophodno da država obezbedi primarnu infrastrukturu – autoput, vazdušne luke, rečne luke, železnicu, aerodrome, telekomunikacije. Od svega toga imamo dobro razvijenu samo telekomunikacionu infrastrukturu, što je jako važno za biznis. Ali, ove druge infrastrukture nisu dovoljno dobro razvijene. nje. Naprimer, subvencije preduzećima u restrukturisanju... Tražiće reformu javnih preduzeća, a to će uz MMF tražiti i Svetska banka. • Kako ćemo sa tim izaći na kraj, jer očigledno postoji otpor u javnim preduzećima za reformu? – Suština je da mi tu moramo da ostvarimo društveni konsenzus. To je zadatak političkih elita. Znači, tehnokratski deo, menadžerski deo, korporativni deo, treba da ponudi predloge kako da se reformišu, pogotovo komercijalna javna preduzeća, kao što su EPS, Telekom koji su izloženi konkurenciji. Za ostala preduzeća, definitivno se mora izaći iz priče gde se njima obećava nešto, jer je to skuplja varijanta. Pogledajmo sada koliko nas košta to što smo subvencionisali jedno, drugo ili treće preduzeće. Mnogo bi bolje bilo da su ta sredstva korišćena na ekonomski efikasniji način. Dakle, potreban nam je društveni konsenzus,
  • Intervju uz puno razumevanje položaja zaposlenih. Načina ima, pa nije Srbija jedina u svetu koja je imala taj problem. Treba izdvojiti zdrava tkiva i njih dalje razvijati, a ono što nema perspektivu treba gasiti bez lažnih nada da može da živi dalje. • A da li će ova reforma javnih preduzeća podrazumevati i privatizaciju tih preduzeća, ima li takvih zahteva od MMF-a? – Logično je da se traži najefikasnije rešenje, pri čemu privatizacija može da znači i privatizaciju dela javnih preduzeća. Država može da ostane jednim delom vlasnik, ako procenjuje da će kroz to imati pozitivan efekat. Tačerka je privatizaciju uvela u Britaniji i Regan u Americi sa idejom da poreski teret pretvori u profit. Drugim rečima, ako država nije znala dobro da upravlja preduzećem, pa je preduzeće dobijalo podršku iz budžeta, hajde da ga privatizujemo, da ga damo privatnim vlasnicima da prave profit. Onda će oni puniti budžet jer će plaćati poreze i doprinose umesto da ga prazne kao sada. Negde je država ostala delom vlasnik, negde nije. Zašto mi ne bismo pretvorili gubitaše u izvor prihoda, ako imaju ekonomski razlog opstanka? Ako toga nema, onda je neracionalno da ih sve vreme finansiramo mi, građani, kao poreski obveznici. • Da li bi kod nas bilo najracionalnije da se krene u prodaju javnih preduzeća i kojih? – Verovatno EPS i Telekom. Ako pogledamo Telekom, vidimo da je poslednjih godina taj nacionalni provajder, taj naš brend, izložen žestokoj konkurenciji dve svetske firme koje posluju u Srbiji. Zato i on mora da se ponaša korporativno, jer ako ne bude tako, nema šanse da preživi. Treba racionalno ekonomski sagledati šta je tu najpovoljnije. Nije ista pozicija takvog javnog preduzeća i nekog drugog npr. lokalnog javnog preduzeća. • Da li se može već u ovoj godini očekivati prodaja nekog od velikih javnih preduzeća? – To je politička odluka, videćemo. Ja zaista ne bih mogao da procenjujem. Videćemo kakav će koncept biti posle izbora. Ali kakav god bio koncept, mi moramo da reformišemo javna preduzeća. O obrazovanju – Kad je reč o obrazovanju, država tu treba da ulaže da bi to bio dodatni impuls za investitore. Da, ako ima dobru infrastrukturu, uz to ima i kvalitetne stručnjake i radnike. Zato stavke za obrazovanje država ne treba da smajuje u okviru javnih rashoda. To su pravi podsticajni uslovi za privlačenje investitora, a ne da se firmama pojedinačno daju subvencije. Jer, kada podstiče obrazovanje, budžet ima razvojnu perspektivu. To su uradili drugi koji su bili mudriji od nas. Šta su uradili naši susedi? Smejali smo se Bugarima i Rumunima, a onda oni uđu u EU, koriste sredstva za svoj razvoj i po nivou konkurentnosti su bitno ispred nas. A mi i dalje pričamo kako imamo potencijale... Imate niz lokalnih javnih preduzeća koja su gubitaši. Zašto lokalna javna preduzeća nisu postavljena na komercijalnim osnovama? Ona obavljaju neku javnu funkciju, ali gde je tu funkcija profita, pozitivnog poslovanja? Šta je zadatak javnog preduzeća? Javno preduzeće, za razliku od klasičnog, privatnog, komercijalnog preduzeća obavlja neku javnu funkciju, ali mora da ima pozitivan rezultat. A ne može pozitivan rezultat da ima tako što će lokalna vlast da nametne visoke cene usluga i da se ponaša kao „haračlija“ u lokalu. Tada mu neće doći ni domaće ni strane investicije. I šta će dobiti? Dobiće u sledećem krugu neizmirivanje obaveza i bunt građana. • Kada se onda može očekivati novi aranžman sa MMF-om? – Onog trenutka kad mi budemo pružili dokaze da je to politički prihvatljivo. Ja mislim da će to zahtevati neko vreme da se u postizbornom periodu jasno stavi do znanja da je ideja nove vlade usaglašena sa MMF-om. Verujem da će tako i biti, ali videćemo kako će pregovori teći. Što pre postignemo sporazum sa MMF-om to će biti bolje po nas. • Kakav je karakter ovih sada pregovora u februaru? – To bi trebalo da bude ulazak u ozbiljnije razgovore. Oni su u decembru imali jednu proveru koja je bila, pre sve- ga, usmerena na fiskalni deo. Videćemo kako će oni oceniti sada realizaciju budžeta. A moramo i da sačekamo ishod izbora, da vidimo u kom pravcu će posle ta novoformirana vlada ići. Ono što se očekuje, zbog čega se ušlo u izbore, to je „dodavanje gasa“ reformama. Ako bude energičnih reformi, to će biti dobar signal za MMF, ali dobro je da se stvari tako odvijaju zbog naše budućnosti. • Srbija na putu ka EU, šta nam donosi približavanje? – Kod nas se često u javnosti potpuno pogrešno interpretira proces evropskih integracija i stalno se govori kao da mi treba sada nešto da se žrtvujemo i da napuštamo neke naše tradicionalne vrednosti da bismo bili pod evropskim okriljem. Ja mislim da je to potpuno pogrešan pristup. Na proces evropskih integracija treba gledati kao na proces u kome Srbija nastoji da izgradi moderan politički sistem, pravnu državu i tržišnu privredu. Drugim rečima, da usvoji evropske vrednosti. Mi ne treba da težimo da budemo član EU, samo da bismo bili član EU. Mi treba da težimo da uspostavimo trajne vrednosti. Često se navodi primer Švajcarske i Norveške, pa se kaže da one nisu u EU. Švajcarska je zemlja sa najvećom konkurentnošću na svetu i najuređenija zemlja sveta. Norveška je zemlja sa najvećim socijalnim davanjima u svetu; ali ona ima naftu i druge resurse. Znači, poredimo Srbiju sa dve zemlje koje su među najuređenijima na svetu. Srbija treba da sprovodi ono što su evropske tekovine kako bi postala uređena zemlja, da ima tržišnu privredu, da se poštuju zakoni, da se izvršavaju obaveze, da se sprovode sudske odluke. Zbog toga Srbija teži ka evropskoj tradiciji, a ne da bismo mi sutra dobili neki podsticaj od EU, pošto se kod nas stalno licitira koliko smo dobili para od EU, a koliko je Bugarska dobila, a šta će se desiti ako ovo ili ono... Ne hrlimo mi u Evropu da bismo dobili podsticaje, mi treba da težimo da gradimo društvo koje će deliti vrednosti kao što su: tržišna privreda i stabilan politički sistem – ocenio je prof. dr Nebojša Savić u razgovoru za Magazin Biznis. Radojka Nikolić Februar 2014. 29