Енергетика
УТИЦАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТИКЕМилан Симурдић и Александар Ковачевић1У последњих неколико година енерг...
Енергетска политика је општи акт, који обухвата правце и циљеве развојаенергетике. Стратегија развоја енергетике представљ...
предвиђени. Сама околност да Стратегија има важност до 2015. године, указује дањоме нису обухваћене кључне обавезе примене...
Мада постоје номиналне сличности са развојем у неким другим земљама где долазидо релативног раста учешћа терцијалних делат...
 Енегија која се неефикасно користи у Србији потиче из извора који условљавају  енергетске трансформације необично високе...
1.3 Утицај енергетике на остале секторе, фискалну стабилност, међународну   конкурентност, и макроекономске процесе у Срби...
цена гаса током 2008 године довео је до општег пораста номиналног показетељаувоза енергије односно промена у извозном проф...
Дијаграм 4                           SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2001–2009.                                          ...
TRENDOVI UVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009.                                                                                ...
Имајући у виду да се трошкови у енергетском сектору и животној средини не могуизбећи, већ само одложити, уз додатне трошко...
Имајући у виду пад индустријске производње, расте      учешће ЕПС-а у укупнојиндустријској производњи, а тиме и у реалном ...
ЕУ, неопходно је приказати институционалну и правну основу енергетског системаСрбије. Ово макар у основним одредницама.Инс...
отклањањем нуклеарног отпада. У Србији је основано регулаторно тело за областенергетике Агенција за енергетику Републике С...
субјекти који обављају делатности у области електроенергетике: Јавно предузеће“Електропривреда Србије” (ЕПС) са ћеркама ко...
потребе. Квалификовани купци морају да испуњавају прописане услове у погледуколичине потрошене енергије, која за електричн...
тржишту одређује јавна предузећа које производе угаљ, а на ове цене сагласност дајеВлада.Приликом разматрања појма делатно...
2 Енергетска заједница за Југоисточну Европу и СрбијаКонституисање Енергетске заједнице Југоисточне Европе је резултат нас...
Посебну димензију значаја Енергетске заједнице представља чињеница да се ради освојеврсној „вежби“ региона Западног Балкан...
Током 2008. дијалог је обухватио све важнија питања безбедности енергетскогснабдевања. Заједница је управо отворила прегов...
плана: унутрашњем и спољном. На првом кроз јачање регулативе, либерализацијутржишта и правила конкуренције, али и бољим по...
техничкој области и креира динамику која се коначно прелива и на друге области.Ово залагање је коницидирало са јачањем спо...
сигурности снабдевања у наредном месецу. Такође, уводи се нафтна димензија уУговор (рафинерије, нафтоводи, нафтне резерве)...
сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, сапредвиђеним механизмом заштите квалификованог купц...
Три су основна стуба нове европске енергетске политике. Пре свега, то је формирањеинтегралног унутрашњег тржишта у правцу ...
од постојећих. Код првог се ради о смањењу значаја и ослонца на нафту, гас и угаљ,код другог о повезивању струјне и гасне ...
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Efekti integracije Srbije u EU - energetika

625

Published on

Efekti integracije Srbije u EU - energetika zbornik radova, FEFA, 2009

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
625
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
11
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Efekti integracije Srbije u EU - energetika

  1. 1. Енергетика
  2. 2. УТИЦАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТИКЕМилан Симурдић и Александар Ковачевић1У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ.Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њиховихнационалних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничкеЕвропске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатскихпромена две стране исте медаље. Говорећи о ЕУ и енергији често се истиче да јеуправо енергија била један од главних мотора и покретача енергетских интеграција,кроз својевремено формирање Заједнице за угаљ и челик. Да ли и како, у ком обиму икојом брзином енергија може да утиче на приближавање Србије ЕУ, на њеноочекивано чланство, шта ће то донети Србији у сектору енергије. Погледајмо каквоје стање енергетског сектора у Србији, али и где је данас енергетска политика ЕУ.Потом, која је позиција Србије у односу на енергетику у Унији, поготово шта је значајчланства у Енергетској заједници као својеврсном облику секторске интеграцијеСрбије у ЕУ. Посебно ћемо приказати активности администрације на реализацијипрописа у оквиру Енергетске заједнице. Представићемо и три могућа сценаријаразвоја енергетског сектора у процесу придруживања ЕУ. Закључно,презентираћемо шта би могли бити изазови и добити од „енергетскогпридруживања“.1. Стање енергетског сектора у Србији, основни показатељи, приказ актуелних реформи, оцена постигнутог 1.1 Оцена процеса формулисања енергетске политике, утицаји, основни чиниоци1 Аутори Милан Симурдић и Aлександар Ковачевић се захваљују Министарству рударства иенергетике и Дејану Јовановићу (постдипломац на ФЕФА) на доприносу у изради ове студије. 1
  3. 3. Енергетска политика је општи акт, који обухвата правце и циљеве развојаенергетике. Стратегија развоја енергетике представља структуриран израз вољекојим се одређује начин остваривања енергетске политике. То је општи акт вољедржаве, који доноси орган законодавне власти на дужи рок. Овај акт може даобухвати само елементе који могу да буду подређени вољи државе. Енергетскаполитика Републике Србије2 обухвата следеће правце и циљеве развоја: сигурно иквалитетно снабдевање енергијом, дугорочни и уравнотежен развој енергетике каообласти привреде, подстицање конкурентности на тржишту енергије на начелиманедискриминације и јавности, стварање услова за безбедан и поуздан рад ифункционисање енергетских система, обезбеђење услова за унапређење енергетскеефикасности, унапређење заштите животне средине. Стратегијом развоја енергетикеодређују се: дугорочни циљеви развоја појединих енергетских делатности,приоритети развоја, извори и начин обезбеђивања потребних количина енергије,подстицајне мере за финансијска улагања у енергетске објекте у којима ће секористити обновљиви извори енергије и други елементи за остваривање циљеваенергетске политике. Овај документ је усвојила Народна скупштина 2005. године.Стратегијом развоја енергетике предвиђено је институционално прилагођавање,сходно преузетим међународним обавезама. Ипак, стратегијом се подразумеванаставак сценарија енергетског развоја од половина седамдесетих година прошлогвека и сходно томе, даље повећање коришћења лигнита и даље увећање енергетскеинтензивности, односно СО2 интензивности (иако предвиђа ратификацију Кјотопротокола).Од времена припреме и доношења важеће Стратегије развоја Енергетике, Србија јеприступила Уговору о Енергетској Заједници Југоисточне Европе, Кјото протоколу иратификовала Архуску Конвенцију. Поред тога, Србија је потписала Споразум остабилизацији и придруживању са ЕУ и Енергетски споразум са Руском Федерацијом.Ови међународни уговори, споразуми, конвенције и протоколи битно мењају обавезеСрбије у области енергетике и постављају обавезе и рокове који Стратегијом нису2 Законом о енергетици је утврђена енергетска политика Републике Србије. – прим.аут. 2
  4. 4. предвиђени. Сама околност да Стратегија има важност до 2015. године, указује дањоме нису обухваћене кључне обавезе примене директива ЕУ из области заштитеживотне средине (пре свега Директива о Великим Енерганама са сагоревањем –Large Combustion Plant Directive – LCPD) које морају бити у потпуној примени почев одкраја 2017.године. На основу Стратегија развоја енергетике Влада је почетком 2007.године донела Програм остваривања стратегије развоја енергетике, у коме се уређујеоперативна примена Стратегије развоја.Стратегија и Програм су припремљени од стране Министарства Енергетике иРударства уз релативно скромно учешће осталих државних институција и цивилногдруштва. Учешће свих органа Владе предвиђено је Законом о Енергетици, докучешће невладиног сектора предвиђа недавно ратификована Архуска конвенцијакао и Уговор о Енергетској заједници Југоисточне Европе. После доношења важећеСтратегије, битно је унапређена енергетска статистика у оквиру Републичког Заводаза Статистику и може се очекивати да ће у наредном периоду статистички обухватбити на потребном нивоу за израду и примену одговарајуће енергетске политике. 1.2 Упоредни преглед основних енергетских индикатораТабела 1. (у прилогу) показује основне енергетске индикаторе Србије у односу насличне индикаторе у изабраним земљама региона, просек земаља ОЕЦД-а и света.При овој врсти анализе треба имати у виду да обим националног производа (ГДП)који је узет у разматрање, није одржив у дужем року. Затечени ниво националногпроизвода у Србији садржи и део производа који се формира на темељуспољнотрговинског дефицита и финансијским операцијама које су везане уз тајдефицит. Ти процеси немају директне везе са потрошњом односно употребоменергије у формирању националног производа. 3
  5. 5. Мада постоје номиналне сличности са развојем у неким другим земљама где долазидо релативног раста учешћа терцијалних делатности у формирању националногпроизвода, треба уочити да се у тим земљама финансијски процеси и услугеупражњавају ради даљег развоја и побољшања одрживости реалног секторапривреде, а не мимоилазно и далеко од процеса у реалном сектору какв је случај уСрбији. Са становишта анализе потрошње енергије, номинални националнипроизвод Србије који је приказан у табели мора се узети као оптимистичкавеличина. У исто време, може се сматрати да је потрошња енергије у Србијипотцењена. Имајући у виду вишегодишње заостајање у изради енергетскестатистике, употреба огревног дрвета и неких других енергената, није потпунообухваћена у статистичким подацима који су сада доступни. Може се сматрати да јепотрошња енергије потцењена за најмање 10% у односу на приказане величине.Ове околности ,међутим не мењају већ само потврђују и даље заоштравају закључкекоји се на темељу Табеле 1 могу извести, а то су:Потрошња енергије по становнику у Србији је близу светског просека, али је око трипута мања од просека развијених земаља ОЕЦД-а. Ово указује да је продуктивнострадне снаге у Србији смањена и да радној снази стоји на располагању мања количинаенергије. Потрошња електричне енергије у Србији је за око 25% већа од светског просека и само око 2.6 пута мања од просека ОЕЦД-а. Ово је наквалитетнији и потенцијално најпродуктивнији вид енергије. Овај показатељ указује да би привреда Србије могла остваривати већи национални производ по јединици енергије од светског просека. То, међутим није тако. Потрошња енергије у Србији по јединици националног производа је више од три пута већа од светског просека и око пет пута већа од просека ОЕЦД-а. Ово указује не само на ниску енергетску ефикасност него и на врло ниску ефикасност коришћења најефикаснијег облика енергије – електричне енергије. 4
  6. 6.  Енегија која се неефикасно користи у Србији потиче из извора који условљавају енергетске трансформације необично високе интензивности емисије угљен диоксида. По јединици коришћене енергије, Србија емитује више угљен диоксида од просека, како у свету, тако и чланицама ОЕЦД који су овом случају доста слични. Ова интензивност је одлика знатне разлике у производњи и коришћењу енергије у Србији у односу на земље ЕУ. То указује на недовољну одговорност Србије према проблему климатских промена. Интензивност емисије угљен диоксида у односу на национални производ је сходно томе многоструко већа у Србији у односу на светски или просек ОЕЦД-а.Дијаграм 1 наставку показује необично велико учешће Србије у емисији угљендиоксида региона Западног Балкана и исто тако велико учешће у укупно утрошенојенергији. Оба ова учешћа већа су од учешћа у оствареном производу и становништву.Дијаграм 1Ово указује на специфичну улогу коју Србија има или може имати у регионалноменергетском тржишту и степен одговорности који се може везати за реформуенергетског сектора у Србији у односу на процес придруживања региона ЕУ. 5
  7. 7. 1.3 Утицај енергетике на остале секторе, фискалну стабилност, међународну конкурентност, и макроекономске процесе у СрбијиИндустријска производња у Србији зависи од расположивости енергије. У децембруи јануару сваке године, када је целукупни расположиви капацитет гасног системаусмерен на снабдевање система даљинског грејања и становништва долази доефективне контракције индустријске производње.Дијаграм 2 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA SRBIJE 2001–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100)115110 Originalna serija Desezonirana serija105 Trend-ciklus100 95 90 85 80 75 70 maj.01 maj.02 maj.03 maj.04 maj.05 maj.06 maj.07 maj.08 maj.09 jan.01 jan.02 jan.03 jan.04 jan.05 jan.06 jan.07 jan.08 jan.09 sep.01 sep.02 sep.03 sep.04 sep.05 sep.06 sep.07 sep.08Ово се нарочито односи на извозно активне секторе привреде. Ово су сектори којипрерађују увозни материјал у у производе средњег нивоа прераде. Тако се добијајуинтермедијарни производи који чине близу половине укупног извоза Србије. Овипроизводи заједно са енергијом (која се исто тако може сматрати интермедијарнимпроизводом) чине мало преко 50% укупног извоза.Трговина (увоз и извоз) енергије су у претходним годинама значајно варирали узависности од кретања цена на светском тржиту. Расте цена нафте праћен растом 6
  8. 8. цена гаса током 2008 године довео је до општег пораста номиналног показетељаувоза енергије односно промена у извозном профилу. Ово демонстрира изузетнуосетљивост привреде Србије на промене цена енергије на међународном тржишту.Чак и уз околност да је општа стопа увозне зависности Србије у енергију необичномала и знатно мања у односу на развијеније земље. Ова околност указује да се уоколностима модерне светске привреде не може једноставним смањењем увознезависности (уз употребу испод-просечно ефикасних домаћих извора) умањитиосетљивост на промене на међународном тржишту.Дијаграм 3 TRENDOVI IZVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100)180 Energija (3,5%)160 Intermedijalni proizvodi (47,4%) Kapitalni proizvodi (15,8%)140 Trajni proizvodi za široku potrošnju (4,4%) Netrajni proizvodi za široku potrošnju (25,1%) Ostalo (3,9%)120100 80 60 40 20 nov.05 nov.06 nov.07 nov.08 jul.05 jul.06 jul.07 jul.08 jan.05 jan.06 jan.07 jan.08 jan.09 maj.05 maj.06 maj.07 maj.08 maj.09 mar.05 mar.06 mar.07 mar.08 mar.09 sep.05 sep.06 sep.07 sep.08Ови производи су најчешће резултат необично енергетски интензивних процеса. Упериодима недостатака енергије (јануар) долази до контракције производње овихпроизвода, а тако и до контракције извоза и контракције увоза материјала за њиховупроизводњу тј. општег смањења индустријске активности. 7
  9. 9. Дијаграм 4 SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2001–2009. U MILIONIMA EVRA, BEZ RAZMENE SA CRNOM GOROM15001400 Izvoz, originalna serija1300 Izvoz, desezonirana serija Izvoz, trend-ciklus1200 Uvoz, originalna serija1100 Uvoz, desezonirana serija1000 Uvoz, trend-ciklus Deficit, originalna serija 900 Deficit, desezonirana serija 800 Deficit, trend-ciklus 700 600 500 400 300 200 100 јан.01 мај.01 сеп.01 јан.02 мај.02 сеп.02 јан.03 мај.03 сеп.03 јан.04 мај.04 сеп.04 јан.05 мај.05 сеп.05 јан.06 мај.06 сеп.06 јан.07 мај.07 сеп.07 јан.08 мај.08 сеп.08 јан.09 мај.09Ово указује на велику зависност индустријске производње од безбедностиснабдевања енергијом. Ова зависност је скоро директна. Поред тога, околност да сеограничење у располагању само једним видом енергије на само једномтранспортном правцу може тако озбиљно одразити на укупан обим индустријскепроизводње и извоза, указује на недовољну интеграцију Србије у међународно ирегионално тржиште као и знантно смањену сигурност снабдевања. Следећидијаграм потврђује значајну међузависност увоза енергије и увоза осталихинтермедијарних производа, односно спољнотрговинску активност уопште.Дијаграм 5 8
  10. 10. TRENDOVI UVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100)140 Energija (20,4%)130 Intermedijalni proizvodi (34,2%)120 Kapitalni proizvodi (24,6%) Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,9%)110 Netrajni proizvodi za široku potrošnju (14,3% )100 Ostalo (2,5%) 90 80 70 60 50 40 sep.05 maj.06 nov.07 maj.09 jan.05 mar.05 maj.05 nov.05 jan.06 jul.06 sep.06 nov.06 jan.07 mar.07 maj.07 jul.07 sep.07 jan.08 maj.08 sep.08 nov.08 jan.09 mar.09 jul.05 mar.06 mar.08 jul.08Имајући у виду високу енергетску интензивност индустрије и становништва,односно целог процеса креирања националног производа у Србији, долазимо дозакључка да се овакви извозни резултати могу остварити само као последицанеобичне енергетске ефикасности појединих индустријских сектора која мора битирезултат сасвим изузетних инвестиционих активности током претходних 10 година,или пак субсидирања домаћих цена енергије, а поготово, како смо по профилупотрошње видели, електричне енергије.Како је друга претпоставка знатно вероватнија, а за прву нема доказа у увознимактивностима енергетски ефикасне опреме и материјала, закључујемо да буџетСрбије и јавна предузећа односно јавна добра морају трпети трошак одржања нискихцена енергије у земљи. Преглед структуре буџета указује да ови трошкови нисуприказани у буџету па се може закључити да постоји значајан буџетски дефицит поовом основу. Ово је конзистентно са налазима Public Expenditure and InstitutionalReview (PEIR) који је Светска Банка урадила за Србију 2003. године. 9
  11. 11. Имајући у виду да се трошкови у енергетском сектору и животној средини не могуизбећи, већ само одложити, уз додатне трошкове кумулације утрошака итрошковних ефеката, указујемо да је овај процес ограничен по времену, неодржив инереверзибилан. Имајући у виду релативно и апсолутно опадање иностране помоћиу области енергетике, закључујемо да ће се Србија, при непромењеним околностима,суочити са материјализацијом кумулираних трошкова из области енергетике у видудодатних буџетских расхода и/или значајне контракције економске активности.У оквиру енергетског сектора се нарочито истиче велико јавно предузеће –Електропривреда Србије ( ЈП ЕПС). Ово предузеће вертикално интегрише (1)коришћење природних ресурса – екстракцију лигните и хидро енергије, (2)транспорт лигнита, (3) производњу електричне енергије, (4) дистрибуцијуелектричне енергије и (5) испоруку енергије потрошачима, мерење, издавање рачунаи наплату. Постоји врло сложен, вишеслојан однос овог предузећа и буџетаРепублике Србије који, разуме се, има макроекономски и фискални значај. ЕПС јеочувао висок ниво производње током периода санкција и периода 2000-тих све доданас.Дијаграм 6 10
  12. 12. Имајући у виду пад индустријске производње, расте учешће ЕПС-а у укупнојиндустријској производњи, а тиме и у реалном националном производу, а поготовоу материјалном националном производу. У исто време, расте и укупна потрошњаелектричне енергије али уз све мање учешће индустрије. Из тога произилази ранијеуочена околност о врло ниској ефективности коришћења електричне енергије уСрбији.Овак развој ситуације могао се остварити и даље остваривати само на темељузначајне експлоатације природних ресурса. Имајући у виду преливање вредности изнеобновљивих ресурса у крајњу потрошњу без , или уз врло мало креирања додатевредности чији би један део могао бити употребљен за дугорочне инвестиције, малоје вероватно да се ова стратегија може одржати у дужем периоду. Она се морасуочити или са елиминацијом ресурса погодних за експлоатацију, или санедостатком инвестиција, или са једним и другим. Разуме се да овакав развојоколности није могао остати без последица по укупан друштвено економски развој,тако да је Србија попримила карактериситике мале на природним ресурсимазасноване и изоловане економије. Модерна економска литература препознаје оваквеекономије као изузетно ризичне са посебним ризицима за квалитет управљања ивероватноћу креирања добре државне управе. Обим копања лигнита и јаловине пофизичком обиму далеко превазилази збир физичког обима свих економскихактивности у Србији. Ово чини економију Србије вишеструко материјалноинтензивнијом од просека ЕУ. 1.4 Институционална и правна основа енергетског система СрбијеПошто процес придруживања ЕУ у сваком, па и у сектору енергетике, изискујеобимно и изазовно прилагођавање правне регулативе правном наслеђу и прописима 11
  13. 13. ЕУ, неопходно је приказати институционалну и правну основу енергетског системаСрбије. Ово макар у основним одредницама.Институције су носиоци обавезе регулације - доношења прописа и другихрегулаторних правних аката. То су: држава и државни органи и регулаторна телакоји имају двојаку улогу у праву енергетике. Они су носиоци државне власти, али иносиоци права - као носиоци права располагања добрима од општег интереса и каоносиоци права располагања обављања делатности од општег интереса, али и обавеза– контроле начина коришћења добара од општег интереса и контроле обављањаделатности од општег интереса. Државу и државне органе су грађани овластили дазаступају њихове интересе и да се појављују у улози носиоца права и обавезарасполагања добрима и правима од општег интереса. Истовремено држава прекосвојих органа остварује надзор над коришћењем своје имовине (нпр. контролаостваривања општег интереса у јавним предузећима). У Србији није јасноразграничен однос ових улога државе и државних органа у правним односима уобласти енергетике.Надлежни државни органи за регулацију делатности у области енергетике су:Народна скупштина, Влада, Министарство рударства и енергетике (ММЕ),Министарство привреде и регионалног развоја (МЕРД), Министарство финансија(МФ), Министарство за заштиту животне средине (МЕП), Министарство заинфраструктуру (МИ), Министарство трговине (МТ), Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде (МАФW), Министарство рада и социјалне политике(МЛСW), ресорни секретаријати надлежне јединице локалне самоуправе.Прописима ЕУ је утврђено оснивање регулаторних тела у области регулацијетржишта електричне енергије и природног гаса, у области управљања резерваманафте и нафтних деривата и надзора над радом нуклеарних електрана и 12
  14. 14. отклањањем нуклеарног отпада. У Србији је основано регулаторно тело за областенергетике Агенција за енергетику Републике Србије (СЕА). СЕА је поред регулацијетржишта електричне енергије и природног гаса, надлежна и у једном делу зарегулацију енергетских мрежа за сирову нафту и деривате нафте. Регулаторно телоза управљање резервама сирове нафте и деривата нафте још није основано. У Србијинема нуклеарних електрана, те није основано посебно тело за регулацију у овојобласти.Поред СЕА чије су надлежности искључиво у области енергетике, у Србији постојиКомисија за заштиту конкуренције (ЦПЦ) чије надлежност је контрола злоупотребемонополског положаја појединих субјеката на тржишту. Иако постоји могућностпреклапања надлежности између СЕА и ЦПЦ, њихов међусобни однос нијеуспостављен нити прописом нити било каквим споразумом између њих. Ипак, какоСЕА нема друге могућности санкционисања злоупотребе монополског положајаенергетског субјекта (мреже, вертикално интегрисани субјекти, и др.), осимпривременог или трајног одузимања лиценце, овај случај би било сврсисходније дарешава ЦПЦ.Агенција за енергетску ефикасност (СЕЕА) није регулаторно тело, али може да утичена субјекте права енергетике. СЕЕА је основана од стране државе као саветодавно иконсултативно тело. Она припрема подстицајне мере и прописе за подстицањеенергетске ефикасности. СЕЕА нема надлежности у доношењу политике енергетскеефикасности.Субјекти права енергетике у ужем смислу речи су носиоци права и обавеза у вези саобављањем енергетских делатности. То су: енергетски субјекти и купциенергије.Енергетски субјекти су физичка и правна лица која обављају енергетскеделатности. Законом о енергетици су утврђене енергетске делатности. Енергетски 13
  15. 15. субјекти који обављају делатности у области електроенергетике: Јавно предузеће“Електропривреда Србије” (ЕПС) са ћеркама које обавља делатности производње,трговине и дистрибуције електричне енергије, Јавно предузеће “ЕлектромрежаСрбије” (ЕМС) које обавља пренос, управљање преносним системом и припремапослове организовања тржишта електричне енергије.У области гасне привреде енергетски субјекти су: Јавно предузеће “Србијагас”(Србијагас) и «Југоросгаз» а.д. (Југоросгаз) и око 23 привредна субјекта задистрибуцију природног гаса. Србијагас обавља транспорт, дистрибуцију, трговину искладиштење природног гаса. Ово предузеће је оператор транспортног система заприродни гас за цео транспортни систем у Србији и једини снабдевач природнимгасом тарифних купаца. Југоросгаз је друштво са већинским руским капиталом, којеобавља транспорт, дистрибуцију и трговину на мало за потребе тарифних купацаприродног гаса. Ово друштво од јануара 2007. године има закључен уговор са рускимГаспромом о увозу целокупне количине природног гаса за купце у Србији. Србијагасза снабдевање тарифних купаца купује гас од Југоросгаза.У области нафтне привреде енергетски субјекти су: «Нафтна индустрија Србије» а.д.(НИС) у државном власништву која врши производњу и експлоатацију сирове нафтеи природног гаса, производњу деривата нафте, складиштење и трговину сировомнафтом и дериватима нафте, Јавно предузеће «Транснафта» (Транснафта) затранспорт нафте нафтоводом и други привредни субјекти који обављају делатностиу области продаје сирове нафте и деривата нафте.Купци енергије су: тарифни и квалификовани купци. Тарифни купци су они купцикоји немају право избора од кога ће купити енергију и снабдевају се на регулисаномтржишту енергије, по прописаном тарифном систему. Тарифни купац купује енергијуза сопствене потребе по прописаном тарифном систему. Квалификовани купциенергије су они купци који слободно на тржишту купују енергију за сопствене 14
  16. 16. потребе. Квалификовани купци морају да испуњавају прописане услове у погледуколичине потрошене енергије, која за електричну енергију износи више од 25 ГW, заприродни гас више од 50 милиона м³ и за топлотну енергију више од 50 ГЈ годишње.Статус квалификованог купца утврђује СЕА и води регистар квалификованих купаца.У Србији постоји само један регистровани квалификован купац и то у областиприродног гаса. У области природног гаса је у пракси тешко оствариљива могућностсамосталне куповине природног гаса из увоза, због чињенице да се скоро свеколичине природног гаса увозе из Русије и да постоји фактички сингл импортерЈугоросгас. Овакво стање указује да иако формалне претпоставке за отварањетржишта постоје, фактички тржиште електричне енергије и природног гаса није јошувек отворено. Непостојање квалификованих купаца електричне енергије јепоследица примене тарифног система у области електричну енергију донетих предоношења Закона о енергетици. Тарифни системи које је донела СЕА ступили су наснагу 01.06.2006. године, али је СЕА тражила да се одложи њихова примена. Тарифнисистеми СЕА служе као основа за доношење тарифних система енергетскихсубјеката. Енергетски субјекти не могу донети своје тарифне системе док тарифнисистеми СЕА не ступе на снагу и док СЕА не да претходно позитивно мишљење натарифне системе енергетских субјеката. Након тога, на тарифне системе енергетскихсубјеката сагласност треба да да Влада. Поред чињенице да се у Србији не примењујутарифни системи донети на основу Закона о енергетици, већ они донети пре овогзакона, према којима је цена електричне енергије за велике потрошаче нижа од ценеелектричне енергије на тржишту у региону.Нафта и деривати нафте продају се на отвореном тржишту енергије. Отворенотржиште енергије не значи да не постоје прописи којима држава одређује ценеенергије и на односе на тржишту. У Републици Србији, цене деривата нафте сурегулисане Уредбом о ценама деривата нафте. Цену угља/лигнита који се продаје на 15
  17. 17. тржишту одређује јавна предузећа које производе угаљ, а на ове цене сагласност дајеВлада.Приликом разматрања појма делатности од општег интереса важно је напоменути дапостоји велика заинтересованост међународне заједнице за коришћење ваздуха,воде и земљишта, као “глобалних добара од општег интереса”, тј. као добара одопштег интереса глобалне друштвене заједнице. “Недомаћинско” коришћење3 овихдобара на једном подручју, може да проузрокује штетне последице, не само на томподручју, већ да се пренесе на глобалну друштвену заједницу. Због тога међународнајавност инсистира на доношењу међународних уговора у области заштите животнесредине и одрживог развоја и примени ових уговора у што већем броју држава, какоби се смањило проузроковање штетних последица. Овим уговорима се регулишу ипоступања у случају проузроковања штетних последица, како би се остварило штовеће смањење ових последица и што брже и лакше отклањање њиховог дејства.Обавеза плаћања накнаде за обављање делатности у Србији није најјасније уређена,па се стога и у пракси не спроводи у потпуности. Када је право на обављањеделатности у области енергетике стечено путем концесије, законом је утврђенаобавеза плаћања концесионе накнаде. У другом случају, када је обављањеделатности од општег интереса поверено уговором о поверавању делатности одопштег интереса – постоји законом утврђена обавеза утврђивања обавеза плаћањанакнаде. Када делатност од општег интереса обављају јавна предузећа, ова накнадаје утврђена као општинска такса за коришћење земљишта или као уплата у фонд зазаштиту животне средине.3 нпр. експлоатација угља на једном подручју, без рекултивације земљишта и спаљивање угља утермоелектрани без заштитних филтера, изазива веома штетне последице за околину – ваздушно загађење,киселе кише које падају на земљиште. Ширење ових штетних последица не познаје државне границе.Слично је и са експлоатацијом руда тешких метала, које се користе у нуклеарним електранама. Штетнепоследице “недомаћинског” међународног транспорта ових руда су велике, а камоли “недомаћинско”управљање нуклеарном електраном, или опасним отпадом из ових електрана. – прим. аут. 16
  18. 18. 2 Енергетска заједница за Југоисточну Европу и СрбијаКонституисање Енергетске заједнице Југоисточне Европе је резултат настојања ЕУда креира Паневропску енергетску заједницу. Формирана на моделу Европскезаједнице за угаљ и челик, што је оцењено као историјски корак према пунојинтеграцији региона у јединствено енергетско тржиште ЕУ и први пример секторскеинтеграције. Приликом оснивања је оцењено да ће примена споразума иматидугорочне политичке, економске и социјалне последице на све актере, укључујућиразвој стабилност и ефикасног снабдевања Југоисточне Европе енергијом, увођењетржишно заснованог регулаторног система и геополитички значај обезбеђењаразличитих праваца снабдевања Европе енергијом.Основни циљеви Енергетске заједнице су: стварање интегрисаног енергетскогтржишта у региону Југоисточне Европе које омогућава прекограничну трговину иповезивање са унутрашњим тржиштем Уније, јачање безбедности снабдевања,привлачење инвестиција у производњу струје, обнова и изградња преносне мреже ипобољшање стања у области заштите човекове околине. У суштини државе чланицеЗаједнице су „секторски“ интегрисане у ЕУ, обавезале су се на примену правила идиректива Уније. Заузврат то привлачи инвестиције и јача тржишну позицијурегиона и држава чланица. Процене говоре да ће у наредне две деценије заобезбеђење стабилног и поузданог снабдевања енергијом држава које су окупљене уЗаједници бити неопходно до 20 милијарди евра. Додатно, развој прекограничнихмрежа за струју и гас отвара могућност не само повећане трговине, већ исолидарности у случају проблема у снабдевању или хаварија. То јача енергетскубезбедност држава региона, кроз диверзификацију опција за њихово енергетскоснабдевање. 17
  19. 19. Посебну димензију значаја Енергетске заједнице представља чињеница да се ради освојеврсној „вежби“ региона Западног Балкана за интеграцију у Унију кроз „извоз“модела управљања и комунитарног права. Логика интеграције региона полази одвисоко курентне области као што је енергетика, а постепено се преноси на другеобласти, паралелно са процесом стабилизације и проширења Уније на ЗападниБалкан. Истовремено, ширење Енергетске заједнице, поготово на Украјину и Турскуприближава ЕУ изворима нафте и гаса. Преко Украјине у Европу доспева 80 постогаса из Русије, а Турска се граничи са регионима у којима се налази преко 60 постосветских резерви нафте и гаса. Проширена Енергетска заједница би могла да доведеУнију на праг извора нафте и гаса и унапредила би осетљиво питање транспорта ипреносне мреже, поготово за гас, на путу до Уније. У Комисији ЕУ се оцењује даЕнергетска заједница води стварању заједничког регулаторног простора око Европе,постепено развијајући правила трговине, транзита и заштите околине,хармонизацију тржишта и његову интеграцију. Тиме се ствара предвидљиво итранспарентно тржиште што стимулише инвестиције и раст, ако и безбедностснабдевања за ЕУ и њене суседе.Енергетска заједница садржи три оперативна дела. Прво, Уговором се шири применаacquis из области енергије, заштите околине, обновљивих извора енергије,конкуренције, што утиче на стварање једнаких услова пословања на просторуЗаједнице и ЕУ. Друго, формирају се регионални механизми који омогућaвају дубљуинтеграцију локалних енергетских тржишта. То ће, даље омогућити доношењерегулативе, убрзани развој инфраструктуре, посебно гасовода. Треће, постигнута јесагласност да се делује у правцу заједничке политике за спољну трговину, међусобнупомоћ и уклањање баријера на унтрашњем енергетском тржишту. До сада суприоритет у раду Енергетске заједнице били струја и гас, а сада се разговара опроширењу ангажовања и на нафту. Србија је одређена као држава која ће битидомаћин „Нафтног форума“ у оквиру Заједнице. 18
  20. 20. Током 2008. дијалог је обухватио све важнија питања безбедности енергетскогснабдевања. Заједница је управо отворила преговоре са Украјином, Молдавијом иТурском о њиховом приступању. Успешно окончање преговора, које макар у случајуУкрајине и Молдавије није спорно, означило би додатно ширење „јединственогевропског енергетског простора“. Агенда Енергетске заједнице је очигледно репликаактуелних расправа о енергији унутар ЕУ. Битно је истаћи да чланство у Енергетскојзаједници није другоразредна замена за прикључење ЕУ и да државе којима јеобећано евентуално чланство у Унији не могу бити разочаране и ускраћене одучлањења.Сумарно, примена одредби Уговора о енергетској заједници значи примену прописаенергетске политике ЕУ у четири, међусобно повезана, дела: енергетика, унапређењеи заштита животне средине, конкуренција и обновљиви извори енергије. Може битиинтересантно истаћи да у одредбама уговора у области конкуренције нема местаудруживању и ограничавању конкуренције, злоупотреби доминантног положајапојединих компанија као и државној помоћи која може да наруши конкуренцију. 2.1 Идејни концепт Енергетске заједнице за Југоисточну ЕвропуУ последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ.Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њиховихнационалних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничкеЕвропске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатскихпромена две стране исте медаље.Доскора рекордне цене нафте и гаса, све већа глобална тражња, али и јачање свести онегативном утицају хидрокарбона на климатске промене, као и проблеми уснабдевању гасом су додатно подстакли овај процес. ЕУ ово питање третира на два 19
  21. 21. плана: унутрашњем и спољном. На првом кроз јачање регулативе, либерализацијутржишта и правила конкуренције, али и бољим повезивањем тржишта, мерама зајачање енергетске ефикасности и већим коришћењем обновљивих извора енергије.На спољном, преко јачања сарадње са снабдевачима, коју прати диверзификацијаизвора и праваца снабдевања. Поред тога, енергетске теме су међу првима у дијалогуса партнерима у оквиру спољних односа ЕУ. Енергија је интегрални део Стратегијебезбедности ЕУ.ЕУ као актер у глобалној енергетској утакмици заговара стабилна и транспарентнарегулаторна правила за производњу и трговину енергијом. Комисија сматра да биширење либерализованог регулаторног простора и правила у енергетском секторустворило паневропско енергетско тржиште на коме би се енергија размењивала наоснову понуде и тржње, а не на бази националних интереса и геополитичкихконсидерација.Послератна рехабилитација Западног Балкана је коинцидирала са повећанимзначајем активности ЕУ у области енергије. Тако се уз стабилизацију региона,енергија полако пробијала на чело интереса ЕУ. Балкан представља важан коридор(Јужни коридор) за снабдевање гасом из Каспијског базена (ово се у међувременупроширило и на Северну Африку, Блиски Исток и Централну Азију) и због тога јеважан за диверзификацију увоза гаса у ЕУ. Због тога су државе чланице ( не свеподједнако, направити разлику) веома заинтересоване за постојање стабилног ипредвидљивог политичког и регулаторног окружења у региону. То енергетици урегиону даје изражену геополитичку димензију.Идеја водиља у развоју Енергетске заједнице је заснована на тзв. неофункционалномразмишљању у бриселској администрацији која је покренула Атински процес.Неофункционализам подразумева логику интеграције која започиње у високо 20
  22. 22. техничкој области и креира динамику која се коначно прелива и на друге области.Ово залагање је коницидирало са јачањем спољне енергетске политике ЕУ истратегије према ЈИЕ што је резултирало трансфером, односно „извозом“ ЕУправила и институција. Заједница је заправо моделирана на Заједници за угаљ ичелик, претечи савремене ЕУ.Меморандуми су били увод у правно обавезујући уговор. Тај уговор потписан 25.10.2005. у Атини , а ступио на снагу 1.јула 2006., је имао за основни циљ да се прошириЕУ унутрашње тржиште на Југоисточну Европу. 2.2 Предстојећи послови и обавезе, трансформација Енергетске заједнице, координација са напретком у формулисању европске енергетске политикеМинистарство рударства и енергетике је задужено за координацију активности којесу везане за Уговор о Енергетској заједници и адаптацију акција из областиенергетике. Србија је институционизовала дијалог у енергетици са ЕвропскомКомисијом пре свега кроз тела Енергетске заједнице и достављала материјал који јевезан за ниво имплементације Уговора (имплементацији упутства 2003/55/ЕЦ (гас),2003/54/ЕЦ (електрична енергија), уредбе 1228/2003 (прекогранична разменаелектричне енергије), упутства 2001/77/ЕЦ и 2003/30/ЕЦ (обновљиви извориенергије). Установљене су и друге димензије у Уговору о Енеергетској заједници-уведена је социјална димензија у енергетици (пре свега кроз заштиту угроженихпотрошача и социјални дијалог у енергетици), а основан је Социјални форум у комеучествују владини ресори и институције које се баве социјалним програмом, као исиндикати. У току је припрема Социјалног акционог плана ради применеМеморандума о разумевању о социјалним аспектима Енергетске заједнице.У току једопуна области рада Енергетске заједнице. Заправо, Енергетска заједница шитисвоје активности у складу са доунама и иновирањем енергетске политике ЕУ. Ускладу са тим успостављају се нова радна тела Уговора – Група за праћење 21
  23. 23. сигурности снабдевања у наредном месецу. Такође, уводи се нафтна димензија уУговор (рафинерије, нафтоводи, нафтне резерве). У наредном периоду, до 2010.Године, биће познато који део правне регулативе из нафтног дела се примењује уЕнергетској заједници. Министарски савет је одабрао Београд као место Нафтногфорума Енергетске заједнице. Формирана је Радна група за енергетску ефикасносткоја треба да изради Акциони план за сваку страну о примени мера енергетскеефикасности. Радна група за енергетску ефикасност се тренутно налази у завршнојфази припреме националног акционог плана. Образац за припрему Националногакционог плана за енергетску ефикасност је израђен у складу са захтевимаДирективе 2006/32 (on end-use efficiency and energy services). Уговорне стране битребало да припреме први акциони план за енергетску ефикасност који покривапериод 2009-2011. године.Сачињен је Развојни план за примену општих стандарда и потребно је израдитиакционе планове за примену стандарда у области електроенергетике и гаснеинфраструктуре, а предвиђено је и формирање Радне групе за обновљиве изворе. Упринципу, напредак који Србија остварује у испуњавању својих обавеза на основучланства у Енергетској заједници има константно позитиван тренд, али постојидоста простора за његово убрзање.У 2009. години предвиђено је усвајање Закона оизменама и допунама Закона о енергетици, којим ће у правни систем РепубликеСрбије бити пренете недостајуће одредбе Упутства 2003/54/ЕЗ о унутрашњемтржишту електричне енергије, Упутства 2003/55/ЕЗ о унутрашњем тржишту гаса иУредби 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне разменеелектричне енергије, са амандманима, у циљу потпуног усаглашавања са акијем ЕУ.Неопходно је преношење у наше законодавство и следећих аката: Уредба 1775/2005о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса; Упутства 2004/67/ЕЗ омерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом и Упутства2005/89/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања електричноменергијом и инвестиција у инфраструктуру.Најважније измене и допуне Закона уциљу усклађивања са акијем укључују : либерализација тржишта која омогућава 22
  24. 24. сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, сапредвиђеним механизмом заштите квалификованог купца који је остао без свогслободно изабраног снабдевача (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ и 2003/55/ЕЗ);изузеће од слободног приступа треће стране у случају уговора типа „преузми илиплати” или изградње нове инфраструктуре у гасном сектору (захтеви Упутства2003/55/ЕЗ); раздвајању конкурентних и регулисаних делатности у областиелектричне енергије, то јест, раздвајање делатности дистрибуције и управљањадистрибутивним системом за електричну енергију, као регулисане делатности, иснабдевања електричном енергијом, односно трговине електричном енергијом радиснабдевања, као потенцијално конкурентне делатности. Овим се омогућаваравноправан третман снабдевача од стране дистрибутера, док се квалификованимкупцима који се налазе на дистрибутивном систему омогућује да своје правоискористе на недискриминаторан начин (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ); проширењенадлежности Агенције за енергетику Републике Србије.Након доношења Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, планира седоношење подзаконских аката, као и измене и допуне постојећих, у складу са овимЗаконом, односно измена и допуна Правила система за пренос електричне енергије иПравила о раду дистрибутивног електроенергетског система, као и Правила о радутранспортног система природног гаса, Правила о раду дистрибутивног системаприродног гаса и Правила о раду складишта природног гаса. Националним планом заинтеграцију у ЕУ предвиђено је јачање капацитета Министарства рударства иенергетике и Агенције за енергетику у циљу омогућавања праћења дешавања натржишту, предлагања мера за даље унапређење политике енергетике и припремаевентуалних измена Закона и подзаконских аката.3. ЕУ и енергетике-шта чека Србију, стандарди, процеси у току 23
  25. 25. Три су основна стуба нове европске енергетске политике. Пре свега, то је формирањеинтегралног унутрашњег тржишта у правцу његовог јачања, како са аспектаконкурентности кроз додатне мере либерализације, тако и одрживости, али ибезбедности снабдевања. Главно место добија јасна подела између снабдевања ипроизводње енергије са једне и њеног преноса са друге стране. Други ступ јепрелазак на енергију са што нижом емисијом ЦО2, односно обавезујући циљ од 20процената удела обновљивих извора енергије(соларна, биомаса, енергија ветра идруго) у енергетском миксу до 2020. Сада је степен удела 6,5 %. За постизање овогциља биће неопходан велики раст у три основна вида коришћења обновљивеенергије:производња струје, биогорива и грејање, односно хлађење. У овом делу је ициљ да се у транспорту удео биогорива повећа на 10 % до 2020. Повећање енергетскеефикасности, практично штедња и рационално коришћење енергије, је трећи стуб.Уколико се постигне овај циљ ЕУ би до 2020. користила чак 13 % мање енергије него2006. Методи и средства за постизање ових уштеда су различити: економичнијимотори са унутрашњим сагоревањем, ефикаснији уређаји за домаћинства,унапређење изолације стамбених и пословних објеката, као и већа ефикасност упреносу и дистрибуцији енергије. Повећање зависности ЕУ од увоза енергије захтеваи адекватну спољну политику. Енергија је постала приоритетна тема спољниходноса Брисел. У суштини, не само спољних односа, већ и једна од главних поставкиЕвропске безбедносне стратегије. Практично закључци Савета ЕУ су формулисалипрву целовиту Енергетску политику за Европу. Фокусирану на следеће теме иприоритете: унутрашње тржиште за струји и гас, безбедност снабдевања,међународна енергетска политка, енергетска ефикасност и обновљиви извориенергије и енергетске технологије. У складу са тим у току су промене и допунеевропског законодавства.На унутрашњем плану Комисија ЕУ прецизније дефинише већ усвојене циљеве изформуле „ три пута 20 до 2020“, што укључује изградњу енергетског система садиверзификованим снабдевањем „нефосилним“ горивима, флексибилноминфраструктуром и капацитетима за управљање тражњом који ће бити разлитичити 24
  26. 26. од постојећих. Код првог се ради о смањењу значаја и ослонца на нафту, гас и угаљ,код другог о повезивању струјне и гасне инфраструктуре, а у трећем сегменту упитању је повећање резерви нафте и капацитета за складиштење гаса. То би требалода се постигне планом који садржи пет тачака: развој прекограничне инфрастуктуреи диверзификација снабдевања, спољни енергетски односи, складишта нафте и гаса,енергетска ефикасности и коришћење споствених енергетских ресурса. Управо овајправац развоја енергетске политике је прави индикатор задатака који стоје предСрбијом, као аспирантом на чланство у ЕУ:Студија Међународне агенције за енергију (ИЕА) „Енергија на Западном Балкану-путпрема реформи и реконструкцији“ истиче потребу да власти широм регионаодлучније спроводе политике које ће резултирати одрживим, поузданим иефикасним енергетским сектором. Ова оцена се, као и други налази, ван сваке сумњеодноси и на Србију. Уосталом као и констатација да су енергетски системи регионакрхки, да су нужне инвестиције, те да још није обновљена инфраструктура разоренау ратовима који су пратили распад заједничке државе. Студија идентификује основнеизазове: изградња институционалних капацитета и унапређење процесаформулисања политике; реализација реформи енергетског тржишта и његоверегулације; јачање енергетске безбедности; унапређење енергетске ефикасности;приоритет који је неопходан ради заштите околине и климатских промена; борбапротив енергетског сиромаштва; развој трансевропске инфратруктуре за транспортнафте и гаса. Налази и оцене ИЕА су важни сегменти у одлукама ЕУ, али ифинансијских институција и других инвеститора. 3.1 Основне директиве и уредбе, утицај њиховог усвајања на енергетски секторПрве директиве које су прихваћене од стране Србије су биле оне које се односе наструју и гас: 2003/54/ЕЦ за струју и 2003/55/ЕЦ за гас. То је урађено кроз 25

×