Efekti integracije Srbije u EU - energetika

  • 601 views
Uploaded on

Efekti integracije Srbije u EU - energetika zbornik radova, FEFA, 2009 …

Efekti integracije Srbije u EU - energetika zbornik radova, FEFA, 2009

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
601
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
11
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Енергетика
  • 2. УТИЦАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТИКЕМилан Симурдић и Александар Ковачевић1У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ.Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њиховихнационалних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничкеЕвропске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатскихпромена две стране исте медаље. Говорећи о ЕУ и енергији често се истиче да јеуправо енергија била један од главних мотора и покретача енергетских интеграција,кроз својевремено формирање Заједнице за угаљ и челик. Да ли и како, у ком обиму икојом брзином енергија може да утиче на приближавање Србије ЕУ, на њеноочекивано чланство, шта ће то донети Србији у сектору енергије. Погледајмо каквоје стање енергетског сектора у Србији, али и где је данас енергетска политика ЕУ.Потом, која је позиција Србије у односу на енергетику у Унији, поготово шта је значајчланства у Енергетској заједници као својеврсном облику секторске интеграцијеСрбије у ЕУ. Посебно ћемо приказати активности администрације на реализацијипрописа у оквиру Енергетске заједнице. Представићемо и три могућа сценаријаразвоја енергетског сектора у процесу придруживања ЕУ. Закључно,презентираћемо шта би могли бити изазови и добити од „енергетскогпридруживања“.1. Стање енергетског сектора у Србији, основни показатељи, приказ актуелних реформи, оцена постигнутог 1.1 Оцена процеса формулисања енергетске политике, утицаји, основни чиниоци1 Аутори Милан Симурдић и Aлександар Ковачевић се захваљују Министарству рударства иенергетике и Дејану Јовановићу (постдипломац на ФЕФА) на доприносу у изради ове студије. 1
  • 3. Енергетска политика је општи акт, који обухвата правце и циљеве развојаенергетике. Стратегија развоја енергетике представља структуриран израз вољекојим се одређује начин остваривања енергетске политике. То је општи акт вољедржаве, који доноси орган законодавне власти на дужи рок. Овај акт може даобухвати само елементе који могу да буду подређени вољи државе. Енергетскаполитика Републике Србије2 обухвата следеће правце и циљеве развоја: сигурно иквалитетно снабдевање енергијом, дугорочни и уравнотежен развој енергетике каообласти привреде, подстицање конкурентности на тржишту енергије на начелиманедискриминације и јавности, стварање услова за безбедан и поуздан рад ифункционисање енергетских система, обезбеђење услова за унапређење енергетскеефикасности, унапређење заштите животне средине. Стратегијом развоја енергетикеодређују се: дугорочни циљеви развоја појединих енергетских делатности,приоритети развоја, извори и начин обезбеђивања потребних количина енергије,подстицајне мере за финансијска улагања у енергетске објекте у којима ће секористити обновљиви извори енергије и други елементи за остваривање циљеваенергетске политике. Овај документ је усвојила Народна скупштина 2005. године.Стратегијом развоја енергетике предвиђено је институционално прилагођавање,сходно преузетим међународним обавезама. Ипак, стратегијом се подразумеванаставак сценарија енергетског развоја од половина седамдесетих година прошлогвека и сходно томе, даље повећање коришћења лигнита и даље увећање енергетскеинтензивности, односно СО2 интензивности (иако предвиђа ратификацију Кјотопротокола).Од времена припреме и доношења важеће Стратегије развоја Енергетике, Србија јеприступила Уговору о Енергетској Заједници Југоисточне Европе, Кјото протоколу иратификовала Архуску Конвенцију. Поред тога, Србија је потписала Споразум остабилизацији и придруживању са ЕУ и Енергетски споразум са Руском Федерацијом.Ови међународни уговори, споразуми, конвенције и протоколи битно мењају обавезеСрбије у области енергетике и постављају обавезе и рокове који Стратегијом нису2 Законом о енергетици је утврђена енергетска политика Републике Србије. – прим.аут. 2
  • 4. предвиђени. Сама околност да Стратегија има важност до 2015. године, указује дањоме нису обухваћене кључне обавезе примене директива ЕУ из области заштитеживотне средине (пре свега Директива о Великим Енерганама са сагоревањем –Large Combustion Plant Directive – LCPD) које морају бити у потпуној примени почев одкраја 2017.године. На основу Стратегија развоја енергетике Влада је почетком 2007.године донела Програм остваривања стратегије развоја енергетике, у коме се уређујеоперативна примена Стратегије развоја.Стратегија и Програм су припремљени од стране Министарства Енергетике иРударства уз релативно скромно учешће осталих државних институција и цивилногдруштва. Учешће свих органа Владе предвиђено је Законом о Енергетици, докучешће невладиног сектора предвиђа недавно ратификована Архуска конвенцијакао и Уговор о Енергетској заједници Југоисточне Европе. После доношења важећеСтратегије, битно је унапређена енергетска статистика у оквиру Републичког Заводаза Статистику и може се очекивати да ће у наредном периоду статистички обухватбити на потребном нивоу за израду и примену одговарајуће енергетске политике. 1.2 Упоредни преглед основних енергетских индикатораТабела 1. (у прилогу) показује основне енергетске индикаторе Србије у односу насличне индикаторе у изабраним земљама региона, просек земаља ОЕЦД-а и света.При овој врсти анализе треба имати у виду да обим националног производа (ГДП)који је узет у разматрање, није одржив у дужем року. Затечени ниво националногпроизвода у Србији садржи и део производа који се формира на темељуспољнотрговинског дефицита и финансијским операцијама које су везане уз тајдефицит. Ти процеси немају директне везе са потрошњом односно употребоменергије у формирању националног производа. 3
  • 5. Мада постоје номиналне сличности са развојем у неким другим земљама где долазидо релативног раста учешћа терцијалних делатности у формирању националногпроизвода, треба уочити да се у тим земљама финансијски процеси и услугеупражњавају ради даљег развоја и побољшања одрживости реалног секторапривреде, а не мимоилазно и далеко од процеса у реалном сектору какв је случај уСрбији. Са становишта анализе потрошње енергије, номинални националнипроизвод Србије који је приказан у табели мора се узети као оптимистичкавеличина. У исто време, може се сматрати да је потрошња енергије у Србијипотцењена. Имајући у виду вишегодишње заостајање у изради енергетскестатистике, употреба огревног дрвета и неких других енергената, није потпунообухваћена у статистичким подацима који су сада доступни. Може се сматрати да јепотрошња енергије потцењена за најмање 10% у односу на приказане величине.Ове околности ,међутим не мењају већ само потврђују и даље заоштравају закључкекоји се на темељу Табеле 1 могу извести, а то су:Потрошња енергије по становнику у Србији је близу светског просека, али је око трипута мања од просека развијених земаља ОЕЦД-а. Ово указује да је продуктивнострадне снаге у Србији смањена и да радној снази стоји на располагању мања количинаенергије. Потрошња електричне енергије у Србији је за око 25% већа од светског просека и само око 2.6 пута мања од просека ОЕЦД-а. Ово је наквалитетнији и потенцијално најпродуктивнији вид енергије. Овај показатељ указује да би привреда Србије могла остваривати већи национални производ по јединици енергије од светског просека. То, међутим није тако. Потрошња енергије у Србији по јединици националног производа је више од три пута већа од светског просека и око пет пута већа од просека ОЕЦД-а. Ово указује не само на ниску енергетску ефикасност него и на врло ниску ефикасност коришћења најефикаснијег облика енергије – електричне енергије. 4
  • 6.  Енегија која се неефикасно користи у Србији потиче из извора који условљавају енергетске трансформације необично високе интензивности емисије угљен диоксида. По јединици коришћене енергије, Србија емитује више угљен диоксида од просека, како у свету, тако и чланицама ОЕЦД који су овом случају доста слични. Ова интензивност је одлика знатне разлике у производњи и коришћењу енергије у Србији у односу на земље ЕУ. То указује на недовољну одговорност Србије према проблему климатских промена. Интензивност емисије угљен диоксида у односу на национални производ је сходно томе многоструко већа у Србији у односу на светски или просек ОЕЦД-а.Дијаграм 1 наставку показује необично велико учешће Србије у емисији угљендиоксида региона Западног Балкана и исто тако велико учешће у укупно утрошенојенергији. Оба ова учешћа већа су од учешћа у оствареном производу и становништву.Дијаграм 1Ово указује на специфичну улогу коју Србија има или може имати у регионалноменергетском тржишту и степен одговорности који се може везати за реформуенергетског сектора у Србији у односу на процес придруживања региона ЕУ. 5
  • 7. 1.3 Утицај енергетике на остале секторе, фискалну стабилност, међународну конкурентност, и макроекономске процесе у СрбијиИндустријска производња у Србији зависи од расположивости енергије. У децембруи јануару сваке године, када је целукупни расположиви капацитет гасног системаусмерен на снабдевање система даљинског грејања и становништва долази доефективне контракције индустријске производње.Дијаграм 2 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA SRBIJE 2001–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100)115110 Originalna serija Desezonirana serija105 Trend-ciklus100 95 90 85 80 75 70 maj.01 maj.02 maj.03 maj.04 maj.05 maj.06 maj.07 maj.08 maj.09 jan.01 jan.02 jan.03 jan.04 jan.05 jan.06 jan.07 jan.08 jan.09 sep.01 sep.02 sep.03 sep.04 sep.05 sep.06 sep.07 sep.08Ово се нарочито односи на извозно активне секторе привреде. Ово су сектори којипрерађују увозни материјал у у производе средњег нивоа прераде. Тако се добијајуинтермедијарни производи који чине близу половине укупног извоза Србије. Овипроизводи заједно са енергијом (која се исто тако може сматрати интермедијарнимпроизводом) чине мало преко 50% укупног извоза.Трговина (увоз и извоз) енергије су у претходним годинама значајно варирали узависности од кретања цена на светском тржиту. Расте цена нафте праћен растом 6
  • 8. цена гаса током 2008 године довео је до општег пораста номиналног показетељаувоза енергије односно промена у извозном профилу. Ово демонстрира изузетнуосетљивост привреде Србије на промене цена енергије на међународном тржишту.Чак и уз околност да је општа стопа увозне зависности Србије у енергију необичномала и знатно мања у односу на развијеније земље. Ова околност указује да се уоколностима модерне светске привреде не може једноставним смањењем увознезависности (уз употребу испод-просечно ефикасних домаћих извора) умањитиосетљивост на промене на међународном тржишту.Дијаграм 3 TRENDOVI IZVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100)180 Energija (3,5%)160 Intermedijalni proizvodi (47,4%) Kapitalni proizvodi (15,8%)140 Trajni proizvodi za široku potrošnju (4,4%) Netrajni proizvodi za široku potrošnju (25,1%) Ostalo (3,9%)120100 80 60 40 20 nov.05 nov.06 nov.07 nov.08 jul.05 jul.06 jul.07 jul.08 jan.05 jan.06 jan.07 jan.08 jan.09 maj.05 maj.06 maj.07 maj.08 maj.09 mar.05 mar.06 mar.07 mar.08 mar.09 sep.05 sep.06 sep.07 sep.08Ови производи су најчешће резултат необично енергетски интензивних процеса. Упериодима недостатака енергије (јануар) долази до контракције производње овихпроизвода, а тако и до контракције извоза и контракције увоза материјала за њиховупроизводњу тј. општег смањења индустријске активности. 7
  • 9. Дијаграм 4 SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2001–2009. U MILIONIMA EVRA, BEZ RAZMENE SA CRNOM GOROM15001400 Izvoz, originalna serija1300 Izvoz, desezonirana serija Izvoz, trend-ciklus1200 Uvoz, originalna serija1100 Uvoz, desezonirana serija1000 Uvoz, trend-ciklus Deficit, originalna serija 900 Deficit, desezonirana serija 800 Deficit, trend-ciklus 700 600 500 400 300 200 100 јан.01 мај.01 сеп.01 јан.02 мај.02 сеп.02 јан.03 мај.03 сеп.03 јан.04 мај.04 сеп.04 јан.05 мај.05 сеп.05 јан.06 мај.06 сеп.06 јан.07 мај.07 сеп.07 јан.08 мај.08 сеп.08 јан.09 мај.09Ово указује на велику зависност индустријске производње од безбедностиснабдевања енергијом. Ова зависност је скоро директна. Поред тога, околност да сеограничење у располагању само једним видом енергије на само једномтранспортном правцу може тако озбиљно одразити на укупан обим индустријскепроизводње и извоза, указује на недовољну интеграцију Србије у међународно ирегионално тржиште као и знантно смањену сигурност снабдевања. Следећидијаграм потврђује значајну међузависност увоза енергије и увоза осталихинтермедијарних производа, односно спољнотрговинску активност уопште.Дијаграм 5 8
  • 10. TRENDOVI UVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100)140 Energija (20,4%)130 Intermedijalni proizvodi (34,2%)120 Kapitalni proizvodi (24,6%) Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,9%)110 Netrajni proizvodi za široku potrošnju (14,3% )100 Ostalo (2,5%) 90 80 70 60 50 40 sep.05 maj.06 nov.07 maj.09 jan.05 mar.05 maj.05 nov.05 jan.06 jul.06 sep.06 nov.06 jan.07 mar.07 maj.07 jul.07 sep.07 jan.08 maj.08 sep.08 nov.08 jan.09 mar.09 jul.05 mar.06 mar.08 jul.08Имајући у виду високу енергетску интензивност индустрије и становништва,односно целог процеса креирања националног производа у Србији, долазимо дозакључка да се овакви извозни резултати могу остварити само као последицанеобичне енергетске ефикасности појединих индустријских сектора која мора битирезултат сасвим изузетних инвестиционих активности током претходних 10 година,или пак субсидирања домаћих цена енергије, а поготово, како смо по профилупотрошње видели, електричне енергије.Како је друга претпоставка знатно вероватнија, а за прву нема доказа у увознимактивностима енергетски ефикасне опреме и материјала, закључујемо да буџетСрбије и јавна предузећа односно јавна добра морају трпети трошак одржања нискихцена енергије у земљи. Преглед структуре буџета указује да ови трошкови нисуприказани у буџету па се може закључити да постоји значајан буџетски дефицит поовом основу. Ово је конзистентно са налазима Public Expenditure and InstitutionalReview (PEIR) који је Светска Банка урадила за Србију 2003. године. 9
  • 11. Имајући у виду да се трошкови у енергетском сектору и животној средини не могуизбећи, већ само одложити, уз додатне трошкове кумулације утрошака итрошковних ефеката, указујемо да је овај процес ограничен по времену, неодржив инереверзибилан. Имајући у виду релативно и апсолутно опадање иностране помоћиу области енергетике, закључујемо да ће се Србија, при непромењеним околностима,суочити са материјализацијом кумулираних трошкова из области енергетике у видудодатних буџетских расхода и/или значајне контракције економске активности.У оквиру енергетског сектора се нарочито истиче велико јавно предузеће –Електропривреда Србије ( ЈП ЕПС). Ово предузеће вертикално интегрише (1)коришћење природних ресурса – екстракцију лигните и хидро енергије, (2)транспорт лигнита, (3) производњу електричне енергије, (4) дистрибуцијуелектричне енергије и (5) испоруку енергије потрошачима, мерење, издавање рачунаи наплату. Постоји врло сложен, вишеслојан однос овог предузећа и буџетаРепублике Србије који, разуме се, има макроекономски и фискални значај. ЕПС јеочувао висок ниво производње током периода санкција и периода 2000-тих све доданас.Дијаграм 6 10
  • 12. Имајући у виду пад индустријске производње, расте учешће ЕПС-а у укупнојиндустријској производњи, а тиме и у реалном националном производу, а поготовоу материјалном националном производу. У исто време, расте и укупна потрошњаелектричне енергије али уз све мање учешће индустрије. Из тога произилази ранијеуочена околност о врло ниској ефективности коришћења електричне енергије уСрбији.Овак развој ситуације могао се остварити и даље остваривати само на темељузначајне експлоатације природних ресурса. Имајући у виду преливање вредности изнеобновљивих ресурса у крајњу потрошњу без , или уз врло мало креирања додатевредности чији би један део могао бити употребљен за дугорочне инвестиције, малоје вероватно да се ова стратегија може одржати у дужем периоду. Она се морасуочити или са елиминацијом ресурса погодних за експлоатацију, или санедостатком инвестиција, или са једним и другим. Разуме се да овакав развојоколности није могао остати без последица по укупан друштвено економски развој,тако да је Србија попримила карактериситике мале на природним ресурсимазасноване и изоловане економије. Модерна економска литература препознаје оваквеекономије као изузетно ризичне са посебним ризицима за квалитет управљања ивероватноћу креирања добре државне управе. Обим копања лигнита и јаловине пофизичком обиму далеко превазилази збир физичког обима свих економскихактивности у Србији. Ово чини економију Србије вишеструко материјалноинтензивнијом од просека ЕУ. 1.4 Институционална и правна основа енергетског система СрбијеПошто процес придруживања ЕУ у сваком, па и у сектору енергетике, изискујеобимно и изазовно прилагођавање правне регулативе правном наслеђу и прописима 11
  • 13. ЕУ, неопходно је приказати институционалну и правну основу енергетског системаСрбије. Ово макар у основним одредницама.Институције су носиоци обавезе регулације - доношења прописа и другихрегулаторних правних аката. То су: држава и државни органи и регулаторна телакоји имају двојаку улогу у праву енергетике. Они су носиоци државне власти, али иносиоци права - као носиоци права располагања добрима од општег интереса и каоносиоци права располагања обављања делатности од општег интереса, али и обавеза– контроле начина коришћења добара од општег интереса и контроле обављањаделатности од општег интереса. Државу и државне органе су грађани овластили дазаступају њихове интересе и да се појављују у улози носиоца права и обавезарасполагања добрима и правима од општег интереса. Истовремено држава прекосвојих органа остварује надзор над коришћењем своје имовине (нпр. контролаостваривања општег интереса у јавним предузећима). У Србији није јасноразграничен однос ових улога државе и државних органа у правним односима уобласти енергетике.Надлежни државни органи за регулацију делатности у области енергетике су:Народна скупштина, Влада, Министарство рударства и енергетике (ММЕ),Министарство привреде и регионалног развоја (МЕРД), Министарство финансија(МФ), Министарство за заштиту животне средине (МЕП), Министарство заинфраструктуру (МИ), Министарство трговине (МТ), Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде (МАФW), Министарство рада и социјалне политике(МЛСW), ресорни секретаријати надлежне јединице локалне самоуправе.Прописима ЕУ је утврђено оснивање регулаторних тела у области регулацијетржишта електричне енергије и природног гаса, у области управљања резерваманафте и нафтних деривата и надзора над радом нуклеарних електрана и 12
  • 14. отклањањем нуклеарног отпада. У Србији је основано регулаторно тело за областенергетике Агенција за енергетику Републике Србије (СЕА). СЕА је поред регулацијетржишта електричне енергије и природног гаса, надлежна и у једном делу зарегулацију енергетских мрежа за сирову нафту и деривате нафте. Регулаторно телоза управљање резервама сирове нафте и деривата нафте још није основано. У Србијинема нуклеарних електрана, те није основано посебно тело за регулацију у овојобласти.Поред СЕА чије су надлежности искључиво у области енергетике, у Србији постојиКомисија за заштиту конкуренције (ЦПЦ) чије надлежност је контрола злоупотребемонополског положаја појединих субјеката на тржишту. Иако постоји могућностпреклапања надлежности између СЕА и ЦПЦ, њихов међусобни однос нијеуспостављен нити прописом нити било каквим споразумом између њих. Ипак, какоСЕА нема друге могућности санкционисања злоупотребе монополског положајаенергетског субјекта (мреже, вертикално интегрисани субјекти, и др.), осимпривременог или трајног одузимања лиценце, овај случај би било сврсисходније дарешава ЦПЦ.Агенција за енергетску ефикасност (СЕЕА) није регулаторно тело, али може да утичена субјекте права енергетике. СЕЕА је основана од стране државе као саветодавно иконсултативно тело. Она припрема подстицајне мере и прописе за подстицањеенергетске ефикасности. СЕЕА нема надлежности у доношењу политике енергетскеефикасности.Субјекти права енергетике у ужем смислу речи су носиоци права и обавеза у вези саобављањем енергетских делатности. То су: енергетски субјекти и купциенергије.Енергетски субјекти су физичка и правна лица која обављају енергетскеделатности. Законом о енергетици су утврђене енергетске делатности. Енергетски 13
  • 15. субјекти који обављају делатности у области електроенергетике: Јавно предузеће“Електропривреда Србије” (ЕПС) са ћеркама које обавља делатности производње,трговине и дистрибуције електричне енергије, Јавно предузеће “ЕлектромрежаСрбије” (ЕМС) које обавља пренос, управљање преносним системом и припремапослове организовања тржишта електричне енергије.У области гасне привреде енергетски субјекти су: Јавно предузеће “Србијагас”(Србијагас) и «Југоросгаз» а.д. (Југоросгаз) и око 23 привредна субјекта задистрибуцију природног гаса. Србијагас обавља транспорт, дистрибуцију, трговину искладиштење природног гаса. Ово предузеће је оператор транспортног система заприродни гас за цео транспортни систем у Србији и једини снабдевач природнимгасом тарифних купаца. Југоросгаз је друштво са већинским руским капиталом, којеобавља транспорт, дистрибуцију и трговину на мало за потребе тарифних купацаприродног гаса. Ово друштво од јануара 2007. године има закључен уговор са рускимГаспромом о увозу целокупне количине природног гаса за купце у Србији. Србијагасза снабдевање тарифних купаца купује гас од Југоросгаза.У области нафтне привреде енергетски субјекти су: «Нафтна индустрија Србије» а.д.(НИС) у државном власништву која врши производњу и експлоатацију сирове нафтеи природног гаса, производњу деривата нафте, складиштење и трговину сировомнафтом и дериватима нафте, Јавно предузеће «Транснафта» (Транснафта) затранспорт нафте нафтоводом и други привредни субјекти који обављају делатностиу области продаје сирове нафте и деривата нафте.Купци енергије су: тарифни и квалификовани купци. Тарифни купци су они купцикоји немају право избора од кога ће купити енергију и снабдевају се на регулисаномтржишту енергије, по прописаном тарифном систему. Тарифни купац купује енергијуза сопствене потребе по прописаном тарифном систему. Квалификовани купциенергије су они купци који слободно на тржишту купују енергију за сопствене 14
  • 16. потребе. Квалификовани купци морају да испуњавају прописане услове у погледуколичине потрошене енергије, која за електричну енергију износи више од 25 ГW, заприродни гас више од 50 милиона м³ и за топлотну енергију више од 50 ГЈ годишње.Статус квалификованог купца утврђује СЕА и води регистар квалификованих купаца.У Србији постоји само један регистровани квалификован купац и то у областиприродног гаса. У области природног гаса је у пракси тешко оствариљива могућностсамосталне куповине природног гаса из увоза, због чињенице да се скоро свеколичине природног гаса увозе из Русије и да постоји фактички сингл импортерЈугоросгас. Овакво стање указује да иако формалне претпоставке за отварањетржишта постоје, фактички тржиште електричне енергије и природног гаса није јошувек отворено. Непостојање квалификованих купаца електричне енергије јепоследица примене тарифног система у области електричну енергију донетих предоношења Закона о енергетици. Тарифни системи које је донела СЕА ступили су наснагу 01.06.2006. године, али је СЕА тражила да се одложи њихова примена. Тарифнисистеми СЕА служе као основа за доношење тарифних система енергетскихсубјеката. Енергетски субјекти не могу донети своје тарифне системе док тарифнисистеми СЕА не ступе на снагу и док СЕА не да претходно позитивно мишљење натарифне системе енергетских субјеката. Након тога, на тарифне системе енергетскихсубјеката сагласност треба да да Влада. Поред чињенице да се у Србији не примењујутарифни системи донети на основу Закона о енергетици, већ они донети пре овогзакона, према којима је цена електричне енергије за велике потрошаче нижа од ценеелектричне енергије на тржишту у региону.Нафта и деривати нафте продају се на отвореном тржишту енергије. Отворенотржиште енергије не значи да не постоје прописи којима држава одређује ценеенергије и на односе на тржишту. У Републици Србији, цене деривата нафте сурегулисане Уредбом о ценама деривата нафте. Цену угља/лигнита који се продаје на 15
  • 17. тржишту одређује јавна предузећа које производе угаљ, а на ове цене сагласност дајеВлада.Приликом разматрања појма делатности од општег интереса важно је напоменути дапостоји велика заинтересованост међународне заједнице за коришћење ваздуха,воде и земљишта, као “глобалних добара од општег интереса”, тј. као добара одопштег интереса глобалне друштвене заједнице. “Недомаћинско” коришћење3 овихдобара на једном подручју, може да проузрокује штетне последице, не само на томподручју, већ да се пренесе на глобалну друштвену заједницу. Због тога међународнајавност инсистира на доношењу међународних уговора у области заштите животнесредине и одрживог развоја и примени ових уговора у што већем броју држава, какоби се смањило проузроковање штетних последица. Овим уговорима се регулишу ипоступања у случају проузроковања штетних последица, како би се остварило штовеће смањење ових последица и што брже и лакше отклањање њиховог дејства.Обавеза плаћања накнаде за обављање делатности у Србији није најјасније уређена,па се стога и у пракси не спроводи у потпуности. Када је право на обављањеделатности у области енергетике стечено путем концесије, законом је утврђенаобавеза плаћања концесионе накнаде. У другом случају, када је обављањеделатности од општег интереса поверено уговором о поверавању делатности одопштег интереса – постоји законом утврђена обавеза утврђивања обавеза плаћањанакнаде. Када делатност од општег интереса обављају јавна предузећа, ова накнадаје утврђена као општинска такса за коришћење земљишта или као уплата у фонд зазаштиту животне средине.3 нпр. експлоатација угља на једном подручју, без рекултивације земљишта и спаљивање угља утермоелектрани без заштитних филтера, изазива веома штетне последице за околину – ваздушно загађење,киселе кише које падају на земљиште. Ширење ових штетних последица не познаје државне границе.Слично је и са експлоатацијом руда тешких метала, које се користе у нуклеарним електранама. Штетнепоследице “недомаћинског” међународног транспорта ових руда су велике, а камоли “недомаћинско”управљање нуклеарном електраном, или опасним отпадом из ових електрана. – прим. аут. 16
  • 18. 2 Енергетска заједница за Југоисточну Европу и СрбијаКонституисање Енергетске заједнице Југоисточне Европе је резултат настојања ЕУда креира Паневропску енергетску заједницу. Формирана на моделу Европскезаједнице за угаљ и челик, што је оцењено као историјски корак према пунојинтеграцији региона у јединствено енергетско тржиште ЕУ и први пример секторскеинтеграције. Приликом оснивања је оцењено да ће примена споразума иматидугорочне политичке, економске и социјалне последице на све актере, укључујућиразвој стабилност и ефикасног снабдевања Југоисточне Европе енергијом, увођењетржишно заснованог регулаторног система и геополитички значај обезбеђењаразличитих праваца снабдевања Европе енергијом.Основни циљеви Енергетске заједнице су: стварање интегрисаног енергетскогтржишта у региону Југоисточне Европе које омогућава прекограничну трговину иповезивање са унутрашњим тржиштем Уније, јачање безбедности снабдевања,привлачење инвестиција у производњу струје, обнова и изградња преносне мреже ипобољшање стања у области заштите човекове околине. У суштини државе чланицеЗаједнице су „секторски“ интегрисане у ЕУ, обавезале су се на примену правила идиректива Уније. Заузврат то привлачи инвестиције и јача тржишну позицијурегиона и држава чланица. Процене говоре да ће у наредне две деценије заобезбеђење стабилног и поузданог снабдевања енергијом држава које су окупљене уЗаједници бити неопходно до 20 милијарди евра. Додатно, развој прекограничнихмрежа за струју и гас отвара могућност не само повећане трговине, већ исолидарности у случају проблема у снабдевању или хаварија. То јача енергетскубезбедност држава региона, кроз диверзификацију опција за њихово енергетскоснабдевање. 17
  • 19. Посебну димензију значаја Енергетске заједнице представља чињеница да се ради освојеврсној „вежби“ региона Западног Балкана за интеграцију у Унију кроз „извоз“модела управљања и комунитарног права. Логика интеграције региона полази одвисоко курентне области као што је енергетика, а постепено се преноси на другеобласти, паралелно са процесом стабилизације и проширења Уније на ЗападниБалкан. Истовремено, ширење Енергетске заједнице, поготово на Украјину и Турскуприближава ЕУ изворима нафте и гаса. Преко Украјине у Европу доспева 80 постогаса из Русије, а Турска се граничи са регионима у којима се налази преко 60 постосветских резерви нафте и гаса. Проширена Енергетска заједница би могла да доведеУнију на праг извора нафте и гаса и унапредила би осетљиво питање транспорта ипреносне мреже, поготово за гас, на путу до Уније. У Комисији ЕУ се оцењује даЕнергетска заједница води стварању заједничког регулаторног простора око Европе,постепено развијајући правила трговине, транзита и заштите околине,хармонизацију тржишта и његову интеграцију. Тиме се ствара предвидљиво итранспарентно тржиште што стимулише инвестиције и раст, ако и безбедностснабдевања за ЕУ и њене суседе.Енергетска заједница садржи три оперативна дела. Прво, Уговором се шири применаacquis из области енергије, заштите околине, обновљивих извора енергије,конкуренције, што утиче на стварање једнаких услова пословања на просторуЗаједнице и ЕУ. Друго, формирају се регионални механизми који омогућaвају дубљуинтеграцију локалних енергетских тржишта. То ће, даље омогућити доношењерегулативе, убрзани развој инфраструктуре, посебно гасовода. Треће, постигнута јесагласност да се делује у правцу заједничке политике за спољну трговину, међусобнупомоћ и уклањање баријера на унтрашњем енергетском тржишту. До сада суприоритет у раду Енергетске заједнице били струја и гас, а сада се разговара опроширењу ангажовања и на нафту. Србија је одређена као држава која ће битидомаћин „Нафтног форума“ у оквиру Заједнице. 18
  • 20. Током 2008. дијалог је обухватио све важнија питања безбедности енергетскогснабдевања. Заједница је управо отворила преговоре са Украјином, Молдавијом иТурском о њиховом приступању. Успешно окончање преговора, које макар у случајуУкрајине и Молдавије није спорно, означило би додатно ширење „јединственогевропског енергетског простора“. Агенда Енергетске заједнице је очигледно репликаактуелних расправа о енергији унутар ЕУ. Битно је истаћи да чланство у Енергетскојзаједници није другоразредна замена за прикључење ЕУ и да државе којима јеобећано евентуално чланство у Унији не могу бити разочаране и ускраћене одучлањења.Сумарно, примена одредби Уговора о енергетској заједници значи примену прописаенергетске политике ЕУ у четири, међусобно повезана, дела: енергетика, унапређењеи заштита животне средине, конкуренција и обновљиви извори енергије. Може битиинтересантно истаћи да у одредбама уговора у области конкуренције нема местаудруживању и ограничавању конкуренције, злоупотреби доминантног положајапојединих компанија као и државној помоћи која може да наруши конкуренцију. 2.1 Идејни концепт Енергетске заједнице за Југоисточну ЕвропуУ последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ.Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њиховихнационалних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничкеЕвропске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатскихпромена две стране исте медаље.Доскора рекордне цене нафте и гаса, све већа глобална тражња, али и јачање свести онегативном утицају хидрокарбона на климатске промене, као и проблеми уснабдевању гасом су додатно подстакли овај процес. ЕУ ово питање третира на два 19
  • 21. плана: унутрашњем и спољном. На првом кроз јачање регулативе, либерализацијутржишта и правила конкуренције, али и бољим повезивањем тржишта, мерама зајачање енергетске ефикасности и већим коришћењем обновљивих извора енергије.На спољном, преко јачања сарадње са снабдевачима, коју прати диверзификацијаизвора и праваца снабдевања. Поред тога, енергетске теме су међу првима у дијалогуса партнерима у оквиру спољних односа ЕУ. Енергија је интегрални део Стратегијебезбедности ЕУ.ЕУ као актер у глобалној енергетској утакмици заговара стабилна и транспарентнарегулаторна правила за производњу и трговину енергијом. Комисија сматра да биширење либерализованог регулаторног простора и правила у енергетском секторустворило паневропско енергетско тржиште на коме би се енергија размењивала наоснову понуде и тржње, а не на бази националних интереса и геополитичкихконсидерација.Послератна рехабилитација Западног Балкана је коинцидирала са повећанимзначајем активности ЕУ у области енергије. Тако се уз стабилизацију региона,енергија полако пробијала на чело интереса ЕУ. Балкан представља важан коридор(Јужни коридор) за снабдевање гасом из Каспијског базена (ово се у међувременупроширило и на Северну Африку, Блиски Исток и Централну Азију) и због тога јеважан за диверзификацију увоза гаса у ЕУ. Због тога су државе чланице ( не свеподједнако, направити разлику) веома заинтересоване за постојање стабилног ипредвидљивог политичког и регулаторног окружења у региону. То енергетици урегиону даје изражену геополитичку димензију.Идеја водиља у развоју Енергетске заједнице је заснована на тзв. неофункционалномразмишљању у бриселској администрацији која је покренула Атински процес.Неофункционализам подразумева логику интеграције која започиње у високо 20
  • 22. техничкој области и креира динамику која се коначно прелива и на друге области.Ово залагање је коницидирало са јачањем спољне енергетске политике ЕУ истратегије према ЈИЕ што је резултирало трансфером, односно „извозом“ ЕУправила и институција. Заједница је заправо моделирана на Заједници за угаљ ичелик, претечи савремене ЕУ.Меморандуми су били увод у правно обавезујући уговор. Тај уговор потписан 25.10.2005. у Атини , а ступио на снагу 1.јула 2006., је имао за основни циљ да се прошириЕУ унутрашње тржиште на Југоисточну Европу. 2.2 Предстојећи послови и обавезе, трансформација Енергетске заједнице, координација са напретком у формулисању европске енергетске политикеМинистарство рударства и енергетике је задужено за координацију активности којесу везане за Уговор о Енергетској заједници и адаптацију акција из областиенергетике. Србија је институционизовала дијалог у енергетици са ЕвропскомКомисијом пре свега кроз тела Енергетске заједнице и достављала материјал који јевезан за ниво имплементације Уговора (имплементацији упутства 2003/55/ЕЦ (гас),2003/54/ЕЦ (електрична енергија), уредбе 1228/2003 (прекогранична разменаелектричне енергије), упутства 2001/77/ЕЦ и 2003/30/ЕЦ (обновљиви извориенергије). Установљене су и друге димензије у Уговору о Енеергетској заједници-уведена је социјална димензија у енергетици (пре свега кроз заштиту угроженихпотрошача и социјални дијалог у енергетици), а основан је Социјални форум у комеучествују владини ресори и институције које се баве социјалним програмом, као исиндикати. У току је припрема Социјалног акционог плана ради применеМеморандума о разумевању о социјалним аспектима Енергетске заједнице.У току једопуна области рада Енергетске заједнице. Заправо, Енергетска заједница шитисвоје активности у складу са доунама и иновирањем енергетске политике ЕУ. Ускладу са тим успостављају се нова радна тела Уговора – Група за праћење 21
  • 23. сигурности снабдевања у наредном месецу. Такође, уводи се нафтна димензија уУговор (рафинерије, нафтоводи, нафтне резерве). У наредном периоду, до 2010.Године, биће познато који део правне регулативе из нафтног дела се примењује уЕнергетској заједници. Министарски савет је одабрао Београд као место Нафтногфорума Енергетске заједнице. Формирана је Радна група за енергетску ефикасносткоја треба да изради Акциони план за сваку страну о примени мера енергетскеефикасности. Радна група за енергетску ефикасност се тренутно налази у завршнојфази припреме националног акционог плана. Образац за припрему Националногакционог плана за енергетску ефикасност је израђен у складу са захтевимаДирективе 2006/32 (on end-use efficiency and energy services). Уговорне стране битребало да припреме први акциони план за енергетску ефикасност који покривапериод 2009-2011. године.Сачињен је Развојни план за примену општих стандарда и потребно је израдитиакционе планове за примену стандарда у области електроенергетике и гаснеинфраструктуре, а предвиђено је и формирање Радне групе за обновљиве изворе. Упринципу, напредак који Србија остварује у испуњавању својих обавеза на основучланства у Енергетској заједници има константно позитиван тренд, али постојидоста простора за његово убрзање.У 2009. години предвиђено је усвајање Закона оизменама и допунама Закона о енергетици, којим ће у правни систем РепубликеСрбије бити пренете недостајуће одредбе Упутства 2003/54/ЕЗ о унутрашњемтржишту електричне енергије, Упутства 2003/55/ЕЗ о унутрашњем тржишту гаса иУредби 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне разменеелектричне енергије, са амандманима, у циљу потпуног усаглашавања са акијем ЕУ.Неопходно је преношење у наше законодавство и следећих аката: Уредба 1775/2005о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса; Упутства 2004/67/ЕЗ омерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом и Упутства2005/89/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања електричноменергијом и инвестиција у инфраструктуру.Најважније измене и допуне Закона уциљу усклађивања са акијем укључују : либерализација тржишта која омогућава 22
  • 24. сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, сапредвиђеним механизмом заштите квалификованог купца који је остао без свогслободно изабраног снабдевача (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ и 2003/55/ЕЗ);изузеће од слободног приступа треће стране у случају уговора типа „преузми илиплати” или изградње нове инфраструктуре у гасном сектору (захтеви Упутства2003/55/ЕЗ); раздвајању конкурентних и регулисаних делатности у областиелектричне енергије, то јест, раздвајање делатности дистрибуције и управљањадистрибутивним системом за електричну енергију, као регулисане делатности, иснабдевања електричном енергијом, односно трговине електричном енергијом радиснабдевања, као потенцијално конкурентне делатности. Овим се омогућаваравноправан третман снабдевача од стране дистрибутера, док се квалификованимкупцима који се налазе на дистрибутивном систему омогућује да своје правоискористе на недискриминаторан начин (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ); проширењенадлежности Агенције за енергетику Републике Србије.Након доношења Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, планира седоношење подзаконских аката, као и измене и допуне постојећих, у складу са овимЗаконом, односно измена и допуна Правила система за пренос електричне енергије иПравила о раду дистрибутивног електроенергетског система, као и Правила о радутранспортног система природног гаса, Правила о раду дистрибутивног системаприродног гаса и Правила о раду складишта природног гаса. Националним планом заинтеграцију у ЕУ предвиђено је јачање капацитета Министарства рударства иенергетике и Агенције за енергетику у циљу омогућавања праћења дешавања натржишту, предлагања мера за даље унапређење политике енергетике и припремаевентуалних измена Закона и подзаконских аката.3. ЕУ и енергетике-шта чека Србију, стандарди, процеси у току 23
  • 25. Три су основна стуба нове европске енергетске политике. Пре свега, то је формирањеинтегралног унутрашњег тржишта у правцу његовог јачања, како са аспектаконкурентности кроз додатне мере либерализације, тако и одрживости, али ибезбедности снабдевања. Главно место добија јасна подела између снабдевања ипроизводње енергије са једне и њеног преноса са друге стране. Други ступ јепрелазак на енергију са што нижом емисијом ЦО2, односно обавезујући циљ од 20процената удела обновљивих извора енергије(соларна, биомаса, енергија ветра идруго) у енергетском миксу до 2020. Сада је степен удела 6,5 %. За постизање овогциља биће неопходан велики раст у три основна вида коришћења обновљивеенергије:производња струје, биогорива и грејање, односно хлађење. У овом делу је ициљ да се у транспорту удео биогорива повећа на 10 % до 2020. Повећање енергетскеефикасности, практично штедња и рационално коришћење енергије, је трећи стуб.Уколико се постигне овај циљ ЕУ би до 2020. користила чак 13 % мање енергије него2006. Методи и средства за постизање ових уштеда су различити: економичнијимотори са унутрашњим сагоревањем, ефикаснији уређаји за домаћинства,унапређење изолације стамбених и пословних објеката, као и већа ефикасност упреносу и дистрибуцији енергије. Повећање зависности ЕУ од увоза енергије захтеваи адекватну спољну политику. Енергија је постала приоритетна тема спољниходноса Брисел. У суштини, не само спољних односа, већ и једна од главних поставкиЕвропске безбедносне стратегије. Практично закључци Савета ЕУ су формулисалипрву целовиту Енергетску политику за Европу. Фокусирану на следеће теме иприоритете: унутрашње тржиште за струји и гас, безбедност снабдевања,међународна енергетска политка, енергетска ефикасност и обновљиви извориенергије и енергетске технологије. У складу са тим у току су промене и допунеевропског законодавства.На унутрашњем плану Комисија ЕУ прецизније дефинише већ усвојене циљеве изформуле „ три пута 20 до 2020“, што укључује изградњу енергетског система садиверзификованим снабдевањем „нефосилним“ горивима, флексибилноминфраструктуром и капацитетима за управљање тражњом који ће бити разлитичити 24
  • 26. од постојећих. Код првог се ради о смањењу значаја и ослонца на нафту, гас и угаљ,код другог о повезивању струјне и гасне инфраструктуре, а у трећем сегменту упитању је повећање резерви нафте и капацитета за складиштење гаса. То би требалода се постигне планом који садржи пет тачака: развој прекограничне инфрастуктуреи диверзификација снабдевања, спољни енергетски односи, складишта нафте и гаса,енергетска ефикасности и коришћење споствених енергетских ресурса. Управо овајправац развоја енергетске политике је прави индикатор задатака који стоје предСрбијом, као аспирантом на чланство у ЕУ:Студија Међународне агенције за енергију (ИЕА) „Енергија на Западном Балкану-путпрема реформи и реконструкцији“ истиче потребу да власти широм регионаодлучније спроводе политике које ће резултирати одрживим, поузданим иефикасним енергетским сектором. Ова оцена се, као и други налази, ван сваке сумњеодноси и на Србију. Уосталом као и констатација да су енергетски системи регионакрхки, да су нужне инвестиције, те да још није обновљена инфраструктура разоренау ратовима који су пратили распад заједничке државе. Студија идентификује основнеизазове: изградња институционалних капацитета и унапређење процесаформулисања политике; реализација реформи енергетског тржишта и његоверегулације; јачање енергетске безбедности; унапређење енергетске ефикасности;приоритет који је неопходан ради заштите околине и климатских промена; борбапротив енергетског сиромаштва; развој трансевропске инфратруктуре за транспортнафте и гаса. Налази и оцене ИЕА су важни сегменти у одлукама ЕУ, али ифинансијских институција и других инвеститора. 3.1 Основне директиве и уредбе, утицај њиховог усвајања на енергетски секторПрве директиве које су прихваћене од стране Србије су биле оне које се односе наструју и гас: 2003/54/ЕЦ за струју и 2003/55/ЕЦ за гас. То је урађено кроз 25
  • 27. меморандуме које је цео регион ЈИЕ прихватио у оквиру Атинског процеса, претечеУговора о Енергетској заједници. У складу са тим уследила је либерализацијасектора гаса и струје, успостављање националних независних регулаторних тела,раздвајање вертикално интегрисаних националних компанија за гас и струју иуспостављање оператора за пренос струје и гаса. Креирање унутрашњег енергетскогтржишта и либерализација у енергетеци која зависи од преносних мрежа иинфрастурктуре (гас, струја). Ради се о две кључне директиве о заједничкомунутрашњем тржишту које су поставиле основу за реорганизацију производње,преноса, снабдевања и дистрибуције струје и гаса. Те две, у суштиниантимонополске, директиве садрже одредбе: о недискриминаторном приступупреносним мрежама за све произвођаче енергије (тзв. приступ трећих страна);одвајању управљања инфраструктуром од пружања услуга, тј.раздвајање(unbundling); o управљању инфраструктуром од стране независних операторасистема и независних дистрибутера (ТСО, ДСО); увођењу независних регулатора,независних од интереса произвођача; постепеном отварању тржишта, штопотрошачима омогућава избор између снабдевача енергијом.Енергетска заједница, иначе, захтева од учесница да прихвате листу директива уобласти струје (2), гаса (1), заштите околине (11) и обновљивих извора (2). Поред тога иодређења правила политике конкурентности, али и мере у вези антикорупције.Kаопример, новодимо да је Влада у електроенергетском сектору, основала две потпунонезависне компаније: Јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговинуелектричном енергијом-ЈП „Електропривреда Србије“ (ЈП ЕПС) и предузеће за пренос иуправљање преносним системом-ЈП „Електромреже Србије“ (ЈП ЕМС) која су отпочела сарадом 01.07.2005. Завршене су и све активности везане за издвајање предузећанеелектропривредних делатности која су пословала у саставу ЈП ЕПС и ЈП ЕМС, укупно20 предузећа. Окончано је и раздвајање имовине. Обе компаније су још увек у 100 %државном власништву 26
  • 28. ЈП ЕПС је организован као вертикално интегрисано предузеће и власник је 100 %капитала кћерки фирми-зависних компанија. Ове компаније су пак независни правнисубјекти са посебном управом и рачуном, функционално међусобно раздвојене, у складуса прописима ЕУ.Такође, у складу са акијем ЈП ЕПС као матично предузеће купује електричну енергију одпроизводних компанија и фактурише рачун електродистрибутивним компанијама.Уколико из својих извора нема довољно производње за подмирење потреба тарифнихкупаца, ЈП ЕПС је према закону обавезан да недостајуће количине обезбеди на тржишту.Све зависне компаније имају и законску обавезу интерног рачуноводственог раздвајањасваке појединачне делатности, што надгледа Агенција за енергетику. Присутна јепотреба да се ЈП ЕПС траснформише у модерно организовано друштво капитала тј. да секорпоратизује. Такође, потребно је одвојити делатности трговине и снабдевања оддистрибутивне делатности.Као и у случају електроенергије, 2005. Је дошло до реорганизације националне нафтнекомпаније у којој су биле обједињење све делатности из области нафте и гаса.Формирана су следећа предузећа: Акционарско друштво за истраживање, производњу,прераду, дистрибуцију и промет нафте и нафтних деривата и истраживање ипроизводњу природног гаса „Нафтна индустрија Србије“; Јавно предузеће за транспортнафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима „Транснафта“ и Јавнопредузеће за транспорт, складиштење, дистрибуцију и трговину природним гасом-транспорт природног гаса „Србијагас“. Предстоји даља реорганизација ЈП Србијагас ускладу са прописима из европског законодавства у складу са Уговором о Енергетскојзаједници.У складу са Меморандумом о буџету, економској и фискалној политици за 2009. сапројекцијама за 2010. и 2011. у наредне три године наставиће се либерализација цена у 27
  • 29. Србији. Постепена спољнотрговинска либерализација и унапређење политикеконкуренције индиректно ће допринети формирању цена у конкурентним условима.Наставиће се усклађивање цена у областима природних монопола на економскимприниципима, у оквиру кога ће се даље одвијати пренос надлежности за одобравањеповећања цена у инфраструктурним делатностима на регулаторна тела. Најважнијемере су повећање цене електричне енергије на економски ниво као нужан предуслов заоспособљавање ЈП ЕПС за суочавање са конкуренцијом и за реализацију новихинвестиција. Агенција за енергетику при одређивању цена електричне енергије узимаћеу обзир економски оправдане трошкове и профит који обезбеђује средства за новеинвестиције и развој електропривреде. 3.2 Спољна енергетска политика ЕУ и СрбијаУговор о Енергетској заједници је, између осталог, један од инструмената спољнеенергетске политике ЕУ. Спољна енергетска политика Брисела има три циља:осигурање енергетског снабдевања, подршка међународним настојањима у борбипротив климатских промена и промоција глобалног приступа енергији. Унијазаправо тежи стварању прстена енергетске сарадње око унутрашњег енергетскогтржишта који се састоји од три круга држава: први се састоји од држава ЗападногБалкана, односно држава које имају перспективу чланства у Унији и већ су чланицеЕнергетске заједнице; други чине „вољни“ суседи, тј државе које су званично безперспективе чланства, али би ускоро могле да постану чланице Енергетске заједнице(нпр. Украјина); у трећем су државе које су „суседи суседа“ , без перспективе чланстваали са потенцијалом да постану чланице Енергетске заједнице (нпр. државеКаспијског региона и Централне Азије, медитеранске државе и државе Персијскогзалива). Циљ је стварање широке мреже држава око ЕУ које делују на бази правила ипринципа који су изведени из унутрашњег тржишта Уније. Искорак од сарадњепрема инеграцији наступа са тренутком када државе приступе Енергетскојзаједници и прихвате правила ЕУ. Дакле, проширење унутрашњег енергетскогтржишта ЕУ је и специфични политички, па и безбедносни концепт. 28
  • 30. Овде би се могло истаћи да је Србија била актер консултација у ЕУ током гасне кризепочетком ове године у оквиру тзв. Групе за координацију снабдевања гасом. Основаје била управо чланство у Енергетској заједници. Истовремено, Србија кроз чланствоу Енергетској заједници постаје макар индиректни учесник енергетског дијалога ЕУ-Русија, који представља саму срж односа Брисел и Москве, као аспирант на чласнтвоу ЕУ на страни Брисела. Делом се показала енергетска солидарност са ЕУ, крозинтервентне испоруке гаса из две чланице ЕУ (Мађарске и Немачке), али и нашасолидарност са БиХ као суседом и чланицом Енергетске заједнице. 4. Енергетика у досадашњем приближавању ЕУКако је енергија укључена у Споразум о стабилизацији и придруживању Србија-ЕУ ?Формулисана је скромно, али вишеслојно (у члану 109). Сарадња у областиенергетике ће се, према том члану, „усредсредити на приоритетне области у веза саправним тековинама Заједнице у области енергетике. Сарадња ће бити заснована науговору о оснивању Енергетске заједнице и биће развијана с циљем постепенеинтеграције Србије у енергетско тржиште Европе“ . Надаље, „сарадња можеукључити следеће: формулисање и планирање енергетске политике, укључујућимодернизацију инфраструктуре, побољшање и диверзификацију снабдевања ипобољшање приступа енергетском тржишту, укључујући олакшање транзита,преноса и дситрибуције и унапређења енергетских интерконекција од регионалневажности са суседнима државама; промовисање штедње енергије, енергетскеефикасности, обновљивих извора енергије и проучавање утицаја производњеенергије и њене потрошње на животну средину; стварање оквирних услова зареструктурирање енергетских компанија и сарадњу између субјеката у овој области“.У суштини, утисак је да су очекивања велика, а задаци замашни. Можемо рецимозамислити како ће бити сложено преговарати о циљевима енергетске политике ЕУ,на начин како су изложени у првом делу излагања, како ће се вршити хармонизацијапрописа, али и праксе. 29
  • 31. Значи, енергетика још није на преговарачком столу, али је у његовој близини,институционално чак и најближе ЕУ од свих других сектора. Индиције садржајапреговора, или рецимо прижељкиваног упитника, се налазе у извештајима онапретку Србије у процесу придруживања, како ЕУ види наш енергетски сектор.Рецимо, онај из 2007. говори о „одређеном напретку, али је напредак био неједнак уразличитим секторима“. Мали напредак је остварен у погледу резерви нафте ибезбедности снабдевања, стоји у том Извештају. Последњи Извештај о напреткуСрбије у придруживању ЕУ из 2008. констатује да је у области енергије „остваренодређени напредак“, али се износе и одређена очекивања. Ради се, између осталог,опет о потреби повећања резерви нафте које су испод европског минимума. Такође,истиче се да је неопходно осигурати одрживост сектора и неопходне инвестиције.Позитивне оцене су дате развоју унутрашњег тржишта енергије, а код развојаенергетске ефикасности и обновљивих извора енергије се констатује „малинапредак“. Каже се да Србија „умерено напредује у енергетском сектору, санеравномерним напретком“. Посебну пажњу захтева завршна констатација да сунеопходни „суштински напори у испуњавању захтева из чланства у Енергетскојзаједници“. Када се упореде ова два последња извештаја, утисак је да заправо неманапретка и да су очекивања у великој несразмери са очекивањима. Прижељкиванипочетак реализације Споразума о стабилизацији и придруживању би свакакоподигао очекивања Брисела.Погледајмо, у контексту наших институционалних веза са ЕУ, како се енергетикатретира у Националном плану интеграције у ЕУ? Иако је било најављено за 2008. и2009. још увек није реализована измена и допуна закона о енергетици којим ће се управни систем Србије унети недостајуће одредбе из законодавства ЕУ. Након тога,биће неопходно донети низ подзаконских акта. У оба случаја ради се о прописимакоји се односе на струју и гас. Када је реч о средњерочним приоритетима изНационалног плана и ту предстоје значајне обавезе, поготово на плану реформетржишта и регулисања безбедности снабдевања у складу са регулативом ЕУ. Овоукључује и регулисање резерви нафте до нивоа од у ЕУ, сада регулисаних, 90 дана. 30
  • 32. Утисак је да предстоји обимна законодавна активност. Нема јаснијих података орезултатима фебруарског састанка Унапређеног сталног дијалога Србија-ЕУ изфебруара о.г. који је, између осталог, на дневном реду имао и енергетику. 4.1 Владине активности и планови повезани са процесом придруживања у области енергетикеУ области енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергијеприсутно је на регулаторном нивоу неколико новина. Ради се на јачањуадминистративних капацитета. Тако је прошле године образована међуресорнарадна група за припрему Нацрта закона о рационалној употреби енергије и нацртааката који чине пратећу подзаконску регулативу уз овај закон. (Радну групу чинепредставници Министарства рударства и енергетике, Министарства животнесредине и просторног планирања и Агенције за енергетску ефикасност). С обзиромда би Закон о рационалној употреби енергије требало да обухвати енергетскуефикасност у области зградарства, комуналној енергетици и индустрији, у оквируРадне групе подељена су одговајућа задужења.У 2009. години извршиће се, сагласно динамици утврђеној Законом о енергетици,одговарајуће измене у Програму остваривања Стратегије развоја енергетике РепубликеСрбије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године. Овим изменама чија јепроцедура у току, извршиће се измене и у „Модулу 12“ овог програма који се односи наенегетску ефикасност. Изменама Закона о енергетици биће образован Фонд заенергетску ефикасност и планира се да се сваке године у овом Фонду сакупи око 30милиона евра за финансирање пројеката из области енергетске ефикасности. ИзменамаЗакона о енергетици статус повлашћених произвођача електричне енергије моћи ће дастекну и произвођачи који користе когенеративна постројења на фосилна гориваелектричне снаге до 10 МW. 31
  • 33. Од подзаконских аката који се доносе на основу Закона о рационалној употребиенергије припремљен је Нацрт правилника о мерама за рационалну потрошњу горива упостројењима за производњу топлотне енергије Републике Србије (као техничкипропис), који је прошао потребну међуресорску процедуру, тако да може ступити наснагу, одмах након доношења Закона о рационалној употреби енергије. У току суактивности на сагледавању потреба да се у циљу постизања енергетске ефикасностипредложе и изврше одговарајуће измене и у прописима који су у надлежности другихминистарстава.Ради брже реализације мера за постизање енергетске ефикасности којесу повезане са пореском сфером упућена је иницијатива за смањење стопе пореза надодату вредност за одређене робе (штедљиве сијалице, прозори са адекватномтермичком заштитом, термоизолациони материјали и соларни колектори). Применомових мера могли би бити вишеструко увећани ефекти енергетске ефикасности, односноштедње енергије, што је нумерички односно квантитативно приказано у Програмуостваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за периодод 2007. до 2012. године.У области енергетских интерконеција, када је реч о гасу, Република Србија подржавареализацију концепта Прстена Енергетске заједнице, као и све пројекте који биобезбедили његово сигурно снабдевање. Такође, приоритетни пројекти у областиприродног гаса у Србији су изградња подземног складишта гаса Банатски Двор,повезивање са гасоводним системима у окружењу и реализација пројекта „Јужни ток“. Удомену електроенергије, изградња далековода између Македоније и Србије представљазначајан напредак. У случају преноса, далековод Србије до Босне и Херцеговине од400кВ је завршен. Што се тиче изградња далековода Србија(Вршац)- Румунија(Темишвар) од 400кВ, у току је окончање рада на предстудији.Када је реч о приоритетним пројектима у области инфраструктуре у оквируЕнергетске заједнице који су значајни за Србију, Влада Републике Србије јеприхватила предлог да се распишу тендери за изградњу термоелектрана на 32
  • 34. иницијативу ЈП ЕПС. То се односи на изградњу термоелектрана Никола Тесла Б3 иКолубара Б.У области нафтне привреде по свом значају се издваја пројекат изградње нафтоводаПЕОП (Паневропски нафтовод). Пројекат се у ЕУ препознаје као приоритетни, када серади о деиверзификацији праваца и извора снабдевања нафтом, поготово услед свевећих проблема транзита кроз турске мореузе у допремању нафте из црноморскихлука (руска и каспијска нафта). Његов значај се огледа, између осталога у следећем:реализацијом овог пројекта и изградњом заједничког регионалног нафтоводаобезбедила би се сигурност снабдевања рафинерија нафте на тој траси (уз свођењена минимум инвестиција и оперативних трошкова), а пре свега смањени трошковитранспорта; повећала би се конкурентност рафинерија у Србији у региону и дуж рекеДунав. Затим, Србија би добила нови правац и извор снабдевања сировом нафтом;остварила би се већа међународна повезаност са државама на траси, али и са свимкорисницима нафтовода; овај пројекат би обезбедио примену акија ЕУ у областизаштите животне средине. 4.2. Србија и мултилатерална сарадња у енергетици, Уговор о Енергетској повељи и друге међународне обавезеПроцес Енергетске повеље представља процес приступања и спровођењамеђународних аката, и то: Европске Енергетске повеље (у даљем тексту: Повеља),Уговора о Енергетској повељи (у даљем тексту: Уговор) и Протокола о енергетскојефикасности са припадајућим аспектима животне средине (у даљем тексту:Протокол). Док Повеља представља политичку декларацију, Уговор и Протокол сумеђународноправно обавезујућа акта. На састанку Конференције за европскубезбедност и сарадњу у Паризу новембра 1990. године, Комисија Европске заједнице(ЕЗ) изнела је идеју о доношењу Повеље са циљем да се формулише енергетска 33
  • 35. политика која би обезбедила већу сигурност у снабдевању енергијом, уз јачањеконкурентности привреде и стварање повољних услова, али и правног оквира запроизводњу и инвестиције у енергетску област. Такође, циљ је да се стимулишеоптимално коришћење и расподела ресурса и доприноси диверсификацији извораснабдевања и обједињавању еколошке димензије енергије. Конференција заусвајање Повеље одржана је 16. и 17. децембра 1991. године у Хагу, ком приликом јеи СФРЈ потписала овај акт.У суштини ради се о мултилатералном уговору којим су обухваћени трговина,заштита инвестиција, правила о транзиту, енергетска ефикасност, као и правила орешавању спорова у овим областима на мултилатералној основи. Ступио је на снагу1998. године, пошто га је ратификовало 30 земаља потписница. Тиме су створениформални услови за унапређење инвестиција и безбедну и несметану трговину итранзит енергије између страна уговорница. Примена правила ГАТТ-а односноСветске трговинске организација (СТО) у области трговине енергијом и на земљекоје нису чланице СТО, за исте је представљало важну степеницу ка њиховомпуноправном приступању СТО.Конференција Енергетске повеље је 11. маја 2001. године одобрила захтев СРЈ дазапочне процес њеног приступања Уговору и Протоколу, као једине земље у Европикоја до тада није потписала ова акта изузимајући Андору и Монако и задужила ВладуХоландије да, као депозитар Европске Енергетске повеље, асистира СРЈ употписивању исте. Од датума потписивања Повеље до краја трајања државнезаједнице Србија и Црна Гора, сарадња са Црном Гором у овом процесу није била нанивоу потребном да се овај процес доврши. Осим тога, УНМИК није прихватио датериторија Косова и Метохије, као саставни део Републике Србије, учествује упроцесу Енергетске повеље и није достављао неопходне податке за припремуИзвештаја. Напротив, УНМИК се обратио Секретаријату Енергетске повеље сазахтевом да самостално приступи Уговору и Протоколу. Секретаријат је одбио захтев 34
  • 36. УНМИК-а, образлажући да је подручје под привременом управом УНМИК-а спорно,упркос чињеници да су Уговор и Протокол отворени и за приступање међународнихорганизација, а не само суверених држава.Министарство рударства и енергетике је предложило поновно иницирање процесаприступања Републике Србије Уговору и Протоколу, будући да је Србија последњарелевантна европска земља која их још није потписала. Најзначајнија активност упроцесу приступања Уговору и Протоколу, који се одвија кроз консултацијеприступајуће земље са експертима Секретаријата Енергетске повеље, је израдаИзвештаја о хармонизацији законодавства и регулативе са одредбама Уговора,Извештаја о инвестиционој клими и изузецима од националног третмана иИзвештаја о енергетској ефикасности. Ова активност траје око једне године ипредставља неопходан услов за потписивање Уговора и Протокола. Израдаизвештаја отпочиње након наше изјаве о спремности приступања Уговору иПротоколу.Уговор о Енергетској повељи је дао смернице за креирање ширег Европскогенергетског тржишта и јачања његовог ефикасног функционисања. Европскакомисија је тзв. Атинским меморандумима из 2002. и 2003. године и Уговором ооснивању Енергетске заједнице потписаним 2005. године у фокус регионалнесарадње ставила формирање тржишта енергије у југоисточном делу Европе ињеговог интегрисања у унутрашње тржиште енергије ЕУ (процес Енергетскезаједнице). Уговор о Енергетској повељи у протеклој деценији је био најзначајнијикритеријум за процес европских интеграција и за учешће у регионалним пројектимасарадње у области енергетике, док је процес Енергетске заједнице у последњимгодинама доспео у први план. Ипак, због одређене комплементарности ова двапроцеса, Европска комисија је неформално предлагала да приступимо Уговору иПротоколу. Таква препорука постоји и од стране Парламентарне Скупштине СаветаЕвропе. 35
  • 37. Најзначајнија активност у процесу приступања Уговору и Протоколу, који се одвијакроз консултације приступајуће земље са експертима Секретаријата Енергетскеповеље, је израда Извештаја о хармонизацији законодавства и регулативе саодредбама Уговора, Извештаја о инвестиционој клими и изузецима од националногтретмана и Извештаја о енергетској ефикасности. Израда наведених материјалатраје око једне године и усвајање истих представља неопходан услов за потписивањеУговора и Протокола. На основу вођених разговора у поменутом периоду, сачињенаје Заједничка декларација између Владе Републике Србије и СекретаријатаЕнергетске повеље.Енергетика је присутна и у програмима који се реализују кроз ЕУ фондове ИПА. Уоквиру финансијског споразума за 2007. одобрено је 18 милиона евра за пројекте,,Смањење емисија из термоелектране Никола Тесла ” - 12 милиона евра и ,,Подршкаспровођењу Уговора о оснивању Енергетске заједнице” - 6 милиона евра. Последњипројекат има два начелна циља. Први је ојачавање капацитета и техничкеспремности државних институција, односно енергетских компанија, радизадовољавања правних и техничких захтева Уговора о оснивању Енергетскезаједнице. Други циљ је да се помогну инвестиције које су неопходне за изградњупрекограничних капацитета за пренос електричне енергије, како би се дошло дофункционалног регионалног тржишта енергије.У финансијском споразуму који је потписан у априлу 2009.године за ИПА 2008.годину, на коначној листи пројеката налази се еколошки пројекат ЈП „Електропривреде Србије у износу од 17 милиона евра (11 милиона евра је донација, а6 милиона евра из сопствених средстава ЈП ЕПС). Проблем у прихватању пројеката уоквиру програма ИПА је двострук: са једне стране, без обзира што администрацијистоји на располагању техничка помоћ, због кратких рокова и неодговарајућегкапацитета пројекти не буду довољно добро припремљени, што резултира њиховимодбијањем, без обзира на њихов стратешки значај. Друго, разлог за одбијање често је 36
  • 38. и велика вредност пројеката. Значајно би било да се омогући финансирањепројеката веће вредности којим би се решили значајни еколошки проблеми уенергетици, те да се дистрибуција средстава врши на мањи број пројеката већевредности, јер супротно није ефикасно. 5. Могући развој енергетике СрбијеБудући да нема јасних стратегијских опредељења у области енергетике за период до2020. године а нарочито за период после 2015. године, овде се мора претпоставитинеколико могућих сценарија развоја енергетике. Имамо у виду да преузете обавезедоспевају за извршење крајем 2017. и 2020 године. Све ове обавезе подразумевајузначајне инвестиције које могу досећи и више од 10% националног производа Србијеи дуго време за физичку имплементацију тих инвестиција. Другим речима, у нареднедве године морају се донети одлуке које ће имати стратешки значај не само заенергетски сектор него и за укупни привредни, економски, социјални и политичкиразвој Србије. Енергетске технологије нису социјално и политички неутралне.Примењене технологије и начини управљања односно регулације у енергетскомсектору могу имати критичне последице у у социјалном и политичком смислу као изначајне последице и за сам физички опстанак већег броја становника Србије. Сампроцес придруживања ЕУ не говори све о технологијама и инвестиционим опцијамакоје ће бити изабране. Има више начина да се преузете обавезе испуне или пак да сепреузете обавезе модификују и не испуне онако како су сада уговорене.Важећа енергетска стратегија усваја известан сет енергетских технологија иинвестиционих опција које су познате још са краја седамдесетих година прошлогвека. Главнина енергетских технологија које су сада у примени у Србији познате суод пре ИИ светског рата, а Стратегија не предвиђа заначајније измене овихтехнологија. С друге стране, модерне енергетске парадигме темеље се на 37
  • 39. технологијама које су до своје комерцијалне примене доведене у току последњихдесетак година. Такаве технолошки развој омогућио је смеле стратешке искораке уенергетским стратегијама ЕУ. Недавно објављено истраживање о технолошкомзаостајању указује на заостатак Србије од око 30 година (или више) у областикључних енергетских технологија. Ова околност детерминише хоризонт садазатечене енергетске политике. Имајући у виду затечено стање, предвиђенаприлогођавања и потенцијалне најмодернијих технологија можемо формулисатитри сценарија прилагођавања енергетског сектора придруживању ЕУ. Ти сценаријиимају спецификације како следи. Користи и трошкови придруживања којипроистичу из ових сценарију биће, по свему судећи, битно различити. Краткатехничка спецификација ових сценарија узима у обзир најмање следеће околности: Око 2/3 електричне енергије у Србији прозводи се спаљивањем лигнита, Око 2/3 становништва Србије користи огревно дрво (и/или лигнит) као основни извор грејања током зиме, Скоро целокупно течно гориво ( а не мање од 2/3) обезбеђује се прерадом увозне нафте у домаћим рафинеријама, Више од 90% природног гаса увози се из једног извора и правца. Постоји историјска тенденција корелације кретања националног производа и потрошње енергије.Сходно томе, довољно је специфицирати развој ситуације у овим областима да би седетерминисао одређени сценарио. Сценарио подрзумева унутрашњу кохерентност.Овде дефинисани сценарији нису темељени на одлукама државних органа које биауторима могле бити познате. 5.1 Сценарио I: «Business as usual» или наставак постојећих трендоваМеђузависност националног производа и потрошње енергије остаје мање вишенепромењена. Мања побољшања у енергетској ефикасности у домену потрошње 38
  • 40. компензују смањење енергетске ефикасности услед екстракције све мање погоднихлежишта лигнита и погоршање односа јаловина / лигнит. Учешће лигнита упроизводњи електричне енергије остаје непромењено. Присутно је настојање да сераст производње електричне енергије из лигнита прати додатном производњом изхидроенергије или – у мери у којој то није изводљиво – увођењем производњеенергије из природног гаса.Мањи број боље стојећих домаћинстава добија прилику да замени чврста гориваспаљивање гаса у конвенционалним уређајима. Овај неефикасан вид коришћења гасагенерише извесну тражњу која онда оправдава инвестиције у дистрибуцију гаса. Даби се остварио раст националног производа, задржавају се ниске цене електричнеенергије, гаса, и грејања. Разлика између ставарне цене коштања и наплативе ценепокрива се експлоатацијом домаћих ресурса и сразмерним развојем скривеногбуџетског дефицита. Да би овај дефицит остао у подношљивим оквирима, а нискацене енергије задржала као стимуланс привредног раста и каквог – таквог извоза,тражи се дерогација од обавеза смањивања емисије из објекта где се вршиспаљивање лигнита или бар одлагање тих обавеза за дужи период.Домаће рафинерије се полако прилагођавају европским стандардима горива наначин да се гориво вишег стандарда производи сразмерно учешћу возила вишегстандарда у расположивој и транзитној флоти. Имајући у виду скроман раст реалнихдоходака, може се очекивати задржавање или чак раст просечне старости возногпарка, па темпо прилагођавања не мора бити брз. Задржава се значајно учешћечврстих горива у грејању становништва. Број становника опада, а бројновоизграђених станова остаје испод просте стопе замене. На овај начин темпогубитка шуме се смањује сразмерно расту трошкова експлоатације.Трошкови загађења животне средине задржавају непромењени тренд и растусразмерно кумулацији у усложњавању ефеката са једне, односно сразмерно расту 39
  • 41. производње енергије из лигнита са друге стране.Безбедност снабдевања нафтом игасом обезбеђује се уговором са Руском Федерацијом. 5.2 Сценарио II: Наставак постојећих трендова уз минимално задовољавање услова из Уговора о Енергетској Заједници за Југоисточну ЕвропуМеђузависност националног производа и потрошње енергије остаје мање вишенепромењена. Мања побољшања у енергетској ефикасности у домену потрошњекомпензују смањење енергетске ефикасности услед екстракције све мање погоднихлежишта лигнита и погоршање односа јаловина / лигнит. Учешће лигнита упроизводњи електричне енергије остаје непромењено. Постоји настојање да се растпроизводње електричне енергије из лигнита прати додатном производњом изхидроенергије или – у мери у којој то није изводљиво – увођењем производњеенергије из природног гаса.Уводе се значајне инвестиције у смањење загађењаживотне средине из електрана на лигнит. Ове инвестиције потичу из иностранепомоћи. Увођење додатне иностране помоћи стимулише домаћу тражњу и омогућаванешто већи раст привидног – номиналног националног производа. Ово смањујепросечну ефикасност електрана и захтева додатну екстракцију лигнита чиме сеповећавају трошкови производње и емисије угљен диоксида. Потребно је уговоритиодлагање обавеза у вези емисије угљен диоксида које би евентуално могле битиповезане са приступањем ЕУ. Овакво одлагање обавеза привлачи стране инвестицијеу проширење производних капацитета. Иностране инвестиције у проширењекапацитета даље стимулишу раст привидног – номиналног националног производа.Мањи број боље стојећих домаћинстава добија прилику да замени чврста гориваспаљивање гаса у конвенционалним уређајима. Овај неефикасан вид коришћења гасагенерише извесну тражњу која онда оправдава инвестиције у дистрибуцију гаса. 40
  • 42. Да би се остварио раст националног производа преко обима стимулисаногиностраним инвестицијама и помоћи, задржава се примерени ниво цена електричнеенергије, гаса, и грејања. Разлика између стварне цене коштања и наплативе ценепокрива се експлоатацијом домаћих ресурса и сразмерним развојем скривеногбуџетског дефицита (који може бити номинално мањи него у Сценарију И).Домаће рафинерије се полако прилагођавају европским стандардима горива наначин да се гориво вишег стандарда производи сразмерно учешће возила вишегстандарда у расположивој и транзитној флоти. Имајући у виду скроман раст реалнихдоходака, али и раст способоности задуживања у иностранству на темељу приливаинвестиција и помоћи, може се очекивати задржавање просечне старости возногпарка па темпо прилагођавања не мора бити брз. Задржава се значајно учешћечврстих горива у грејању становништва. Број становника опада а бројновоизграђених станова остаје испод просте стопе замене. На овај начин темпогубитка шуме се смањује сразмерно расту трошкова експлоатације. Трошковизагађења животне средине се смањују сразмерно кумулацији у усложњавањуефеката са једне стране, односо сразмерно инвестицијама у заштиту животнесредине са друге. 5.3 Сценарио III : Пуно коришћење могућности придруживања ЕУМеђузависност националног производа и потрошње енергије се битно мења.Подрзумева се заједничко спаљивање биомасе и лигнита и масивно коришћењебиомасе у напредним инсталацијама. Екстракција лигнита се своди на одрживи нивоса садашњим коповима. Подиже се просечна ефикасност конверзије у електричнуенергију за више од 50% у односу на садашње стање. Преполовљава се потрошњаенергије по јединици површине код већине домаћинстава. Сви системи даљинскоггрејања снабдевени отпадном топлотом из других енергетских процеса. Уводе се 41
  • 43. природни гас и биомаса као значајни нови извори електричне енергије чиме сеобезбеђује значајна диверсификација производног портфолиа. Раст тражње потичеиз смањених трошкова за енергију и раста ефикасности. Раст индустријскепроизводње и обима комерцијалног (нарочито транзитног) саобраћаја и повезанихуслуга расту. По стопи приближно 7% годишње. Нема замене чврстих горива гасомкод домаћинстава. Многоструко се повећава ефикасност коришћења огревногдрвета. Тражња за домаћим робама и услугама стимулисана инвестицијама уенергетску ефикасност и енергетску инфраструктуру као и тражњом осталих роба иуслуга која проистиче из смањених трошкова енергије и заштите здравља. Растепродуктивност у пољпривреди и индустрији. Домаће рафинерије се брзоприлагођавају европским стандардима горива затварањем дела рафинеријскогкапацитета и значајним подизањем технолошког нивоа у преосталој рафинерији.Самњује се ангажовани возни парк и радиклано смањује просечна старост. Растезначај јавног, железничког и водног саобраћаја. Целокупна домаћа производњагорива у складу са Евро 5 стандардом. Трошкови загађења животне средине сесмањују и своде на испод Европског просека. Смањује се утицај на земљиште издравље. Значајне јавне инвестиције у пошумљавање и откалањање историјскихефеката енергетског сектора на живтну средину даље стимулишу раст привреденеактивности. Остварују се све обавезе из Уговора са Европском заједницом применоммодерних технологија и иновативним коришћењем расположивих компаративнихпредности укључив нарочито расположивост инфраструктуре за водни транспорт.Сумарни преглед околности које произилазе из ових могућих сценарија може сепредставити у следећој табели:Сценарио: И ИИ ИИИОтварање Минимално и Минимално али Потпунаенергетског само у оној мери се могу очекивати интеграције утржишта и колико увећани регионално иконкуренција евентуално трошкови међународно наметнуто заштите животне тржиште. увођење средине и сходно Отварање 42
  • 44. трошкова томе увећано процеса заштите животне присуство спољне кооперације и средине учини конкуренције. конкуренције. увозну енергију Баријере за конкурентном. улазак у грану остају високе. Врло високе баријере за улазак у грану условљене правом коришћења природних ресурса које се додељује у арбитрарном поступку.Примена ЛЦПД Одложена Примена по Примена по динамици коју динамици која је омогући уговорена у Угору инострана помоћ о Заједници за Енергетику Југоисточне Европе или брже.Примена Евро 5 Минимална и у Инострана помоћ Пуна интеграцијастандарда за складу са снижава у регионалнотечна горива Уговором о трошкове тржиште. продаји НИС. транспорта и Снижавање Домаће увођења баријера за увоз. рафинерије остају конкуренције на Значајне конкурентне тржиште. инвестиције у иностраним Опстанак повећање производима домаћих комплексности (оптерећеним рафинерија рафинеријске додатним доведен у питање производње. трошковима уколико изостану транспорта) инвестиције услед нижих већег обима. трошкова производње горива нижег стандарда у великом обиму и горива Еуро 5 43
  • 45. стандарда у мањем обиму.Обновљиви Минимално Минимално Увођењеизвори енергије увођење увођење додатних 25 - обновљивих обновљивих 30% обновљивих извора засновано извора засновано извора у на на енергетски микс предузетничкој предузетничкој и приближавање иницијативи и иницијативи и Европским иностраној иностраној циљевима. помоћи. помоћи.Енергетска Задржавање Задржавање или Драматичноефикасност затеченог нивоа даље погоршање организовано енергетске затеченог нивоа повећање ефикасности у енергетске енергетске енергетским ефикасности у ефикасности. До трансформација и енергетским нивоа Светског преносу. трансформација и просека. Минимално преносу. смањење Минимално енергетске смањење интензивности на енергетске страни потрошње интензивности на засновано на страни потрошње предузетничкој засновано на иницијативи и предузетничкој иностраној иницијативи и помоћи. иностраној помоћи.Сигурност Заснована на Заснована на Комплексноснабдевања експлоатацији експлоатацији обезбеђење домаћих ресурса домаћих ресурса сигурности и Уговору са и Уговору са снабдевања Руском Руском путем федерацијом. федерацијом. диверсификација извора снабдевања, увећања енергетске ефикасности и учешћа у међународним интегративним 44
  • 46. процесима.Климатске Непромењена. Мења се и Смањена запромене – Увећава се увећава приближноинтензивност сразмерно расту сразмерно брже четири пута: дваугљен диоксида потрошње од раста пута мања енергије. потрошње количина угљен енергије. диоксида у енергетском миксу којим се продукује 100% увећани национални производ.Субсидирање Непромењено. Непромењено. Субсидирање уцена и утицај на Раст скривеног Ублажен раст функцијинационални буџетског скривеног увећањабуџет дефицита. буџетског енергетске Увећање дефицита. ефикасности и фискалних Умањење примене ризика. фискалних обновљивих ризика. извора енергије. Елиминација фискалних ризика.Услови за Политички Примена Уговора Потпунопридруживање компромис и о заједници за укључење уЕвропској значајна Енергетику ЕвропскуЗаједници дерогација у сразмерно Заједницу уз скоро свим обезбеђеној потпуно кључним помоћи уз испуњење техничким минимална предвиђених условима из одлагања. стандарда Уговора о Компримис у комбинацијом Заједници за погледу економске Енергетику или сигурности помоћи, обезбеђење снабдевања. приватних и значајне домаћих јавних иностране инвестиција. помоћи.6. Анализа користи и трошкова приступања ЕУ у области енергетике 45
  • 47. Анализа користи и трошкова приступања ЕУ у области енергетике своди се накористи и трошкове који су последица примене њених прописа у областиенергетике и интеграције у енергетско тржиште Европске заједнице са свимоколностима у смислу развоја инфраструктуре и безбедности снабдевања које изтога произилазе.Овде неће бити разматрани ефекти евентуалне институтиционалне помоћи ЕУ уобласти енергетике који, наравно, зависе од неизвесне околности да ли ће и у којојмери таква помоћ бити на располагању као и од ефективности такве помоћи.Искуство указује да је енергетски сектор у протеклих десет година био, посленационалног буџета, највећи реципијент иностране помоћи ( од ЕУ у висини од око450 милиона евра). Постоји тренд смањења ове помоћи, како релативно тако и уапсолутном износу. Када се узме у обзир релативни (и натпросечни) раст ценаенергетске опреме и услуга током претходних пет година, уочава се још оштријитренд опадања остварених ефеката смањеног финасијског обима помоћи. Имајући увиду неизвестан финансијски обим помоћи и стварних ефеката које би та помоћмогла остварити, овде се усваја конзервативна претпоставка да помоћ неће бити нарасполагању и да ће се енергетски сектор развијати комерцијалним средствима,односно њиховим еквивалентима. 6.1 Користи приступања Европској Заједници у области енергетикеМогу се идентификовати пет група користи од приступања ЕУ у областиенергетике:1. Смањење екстерних трошкова енергетског сектора2. Увећање ефикасности производње, конверзије, преноса, дистрибуције и коришћења енергије3. Смањење транспортних трошкова код увоза квалитетних извора енергије 46
  • 48. 4. Побољшање безбедности снабдевања енергијом5. Смањење енергетског сиромаштва1.Смањење екстерних трошкова енергетског сектора је од изузетног значаја задаљи привредни развој Србије. Конверзија, пренос и коришћење енергије у Србијиимају необично велике екстерне трошкове. Најмањи део ових трошкова јемонетизован и плаћа се у цени енергије. Енергетска предузећа су обавезна да платескромне накнаде локалним заједницама и Републичком фонду за животну срединуза унапред дефинисане ефекте које њихова делатност проузрокује у локалнојживотној средини. У исто време, енергетска предузећа су највећи корисницинекомерцијалних кредита из ових фондова, а неретко долази и до директнихаранжмана размене између локалне управе и енергетског предузећа.Део трошкова покрива се из јавних буџета. Овај део укључује: трошкове отклањањапоследица акцидената (који могу, а не морају бити директно повезани саенергетиком), део трошкова здравствене заштите који су настали услед ефекатаенергетике на здравље људи, део трошкова увећаног одржавања јавних објеката иинфраструктуре оштећених дејствима из енергетског сектора, део накнадасоцијалне заштите којима се покрива увећано сиромаштво проистекло из деловањаенергетског сектора. Део трошкова покрива се приватним средствима и то:трошкови здравствене заштите које не покрива јавно здравствено осигурање,трошкови увећаног одржавања и скраћеног животног века објеката и возила уприватном власништву, смањење вредности пољпривредног и шумског земљишта уприватном власништву, смањење тржишне вредности приватне имовине, смањењеприноса пољопривредног и шумског земљишта у приватном власништву. Преосталитрошкови се одлажу за будућност и кумулирају у виду смањења квалитета ипродуктивности земљишта, смањењу демографског квалитата и општепродуктивности становништва, смањењу продуктивног потенцијала водних ресурсаи другим околностима. 47
  • 49. Ови трошкови се не могу детаљно и потпуно проценити. Део ових трошкова може сепроценити на темељу стандардне Европске методологије ExternE применомодговарајућих програмског пакета. Ови трошкови укључују збир тржишне вредностиувећаног морталитета, морбидитета, штете на објектима и дела измакле добитинезависно од извора којим се ови трошкови сада покривају. Ови трошкови се, илизначајно умањују, или потпуно нестају у процесу приступања ЕУ путем доследнепримене одговарајућих стандарда као што је приказано у Сценаријима ИИ и ИИИ.Тамо где се трошкови не уклањају у потпуности, они се своде на упоредни ниво саосталим земљама у региону и ЕУ тако да више не представљају умањењеконкурентности привреде. Треба имати у виду да је примена ових прописамандаторна и представља неопходан услов придруживања ЕУ.Овде се не разматрају ефекти евентуалне помоћи ЕУ за отклањање дугорочнихкумулативних ефеката на животну средину оних утицаја који су до садаакумулирани. Ова помоћ није обавезна и не може се разматрати као нужан ефекатпроцеса придруживања.2.Увећање ефикасности производње, конверзије, преноса, дистрибуције икоришћења енергије. Просечна ефикасност конверзије примарне енергије укорисне видове енергије у Србији је веома ниска. Може се узети да је просечнипондерисани коефицијент ефикасности конверзије је око 27%. Увећање просечногкоефицијента ефикасности конверзије на преко 40% је могућа у процесупридруживања ЕУ. Овакав развој ситуације може довести до уштеде еквивалентне,чак и до 1/3, укупно утрошене примарне енергије, односно омогућити замашан растнационалног производа у периоду до 2020. године, уз задржавање приближно истогобима потрошње примарне енергије. 48
  • 50. Побољшање ефикасности конверзије примарног горива у корисну енергију удомаћинствима које је мандаторно у процесу придруживања ЕУ, може да остварираст домаће тражње који стимулише раст домаће запослености односнонационалног производа по стопи од око 5% годишње. Ово се уклапа са претходномпроценом и омогућава да се при истом обиму примарне енергије оствари увећанинационални производ у 2020. Овакав развој ситуације могућ је у случају применегоре наведеног Сценарија III и не оставарује се у случају примене Сценарија II или I.Део увећане тражње за домаћим робама и услугама имаће облик побољшањаенергетске ефикасности објеката тј. смањења потрошње енергије по јединицикоришћеног простора. Може се претпоставити да ће побољшања захватати око 4%објеката годишње (2% нових односно заменских објеката и интервенције на око 2%постојећих сталних објеката). Имајући у виду да се код објеката који су предметинтервенције може преполовити потрошња енергије по јединици и да ће деоостварених ефектата отићи у повећање расположивог животног простора постановнику, може се закључити да је ефекат овог процеса око 1% националногпроизвода годишње.3.Смањење транспортних трошкова код увоза квалитетних извора енергије јенеобично значајно за Србију. Ова земља нема излаз на море где се обавља највећидео светске трговине енергентима. Сав увоз енергената у Србију мора се обавитикопненом инфраструктуром или унутрашњим водним путевима. И у једном и другомслучају, мора постојати одговарајућа транспортна инфраструктура. Енергетскаинфраструктура има изражену економију обима. Сходно томе, инфраструктураупоредиве ефикасности, мора остваривати одговарајући, минимални, обимтранспорта да би се цена енергената испоручених у Србији могла упоредити сасветском ценом. 49
  • 51. Мало је вероватно да потражња за енергијом у Србији може да обазбеди таквуекономију обима. У овом тренутку расположива инфраструктура (нафтоводи игасоводи) се користи испод испод половине расположивог капацитета који иначерелативно мали у односу на објекте на конкурентским тржиштима. Поред тога,услед недовољне примене Европских прописа у овој области од стране Србијејединичне цене транспорта су веће од упоредивих цена на континенту. ТранспортДунавом се практично не обавља, јер је је захтевани обим током последњих годинабио толико мали да транспортна инфраструктура практично не постоји или јепотпуно дисфункционална.Треба сматрати да ће процес приступања Европској заједници наметнути: Отварање земље, у смислу већег увоза енергената и већег извоза квалитетних, прерађених видова енергије, Примену међународних стандарда код одређивања цена транспорта односно транзита, Укључивање у неке веће токове енергије са суседним земљама чиме би се лакше остварила одговарајућа економија обима, Изградњу ефикасне регионалне инфраструктуре (која је једино могућа у контектсту придруживања ЕУ, Диверсификацију и конкуренцију праваца снабдевања и видова енергије.Из овога могу произићи значајне користи које укључују: (1) увођење додатнихефикасних енергената на тржиште Србије и замену мање ефикасних домаћих извора,(2) притисак на повећање продуктивности производње енергије у земљи и (3)смањене трошкове набавке енергената као и (4) увећани извоз квалитетних видоваенергије. Како су ефекти (1) и (2) већ обухваћени у претходне две тачке, овде ће битипроцењени ефекти (3). Смањење трошкова набавке енергената на половинусадашње јединичне вредности ефективно смањује набавну цену за око 5%. Ово чиниоко 1% укупних трошкова увоза Србије. 50
  • 52. Употреба квалитетних видова енергије је сада ограничена на домаће тржиште инамењена покривању ризика снабдевања. Ако се ризици снабдевања решавају надруге начине – примереније развијеном Европском моделу – може се очекивати даизвесни обим квалитетних видова енергије буде расположив за извоз. Овде посебнотреба скренути пажњу на могући извоз права емисије угљен диоксида. У случајупримене Сценарија III, Србија би могла до 2020. године смањити производњу угљендиоксида за 15-20 милиона метричких тона годишње што би уз раст националногпроизвода довело Србију на ниво интензивности загађења Европских земаљанечланица ОЕЦД-а, односно на око два пута изнад садашњег нивоа земаља ОЕЦД. Тајтренд би даље омогућио достизање просека ОЕЦД-а око 2030. године и свођење накарбон-неутралну економију око 2040. Другим речима, темпо побољшања био бинешто већи него што је предвиђено плановима ЕУ што би требало да омогући извозправа загађења и привлачење инвестиција по том основу. Овде треба скренутипажњу на економску односно енергетску валоризацију повећања покривеноститериторије шумом на европски просек, увећање површине заштићених подручја,увећање продуктивности и интензивности у пољопривреди.4.Побољшање безбедности снабдевања енергијом применом интринсичкихсредстава (међународни споразуми, регинална интеграција, укључивање у ширетржиште, диверсификација извора) и увећане енергетске ефикасности, омогућаваослобађање извозног потенцијала енергетског сектора у делу квалитетне прерађенеенергије. У финансијском смислу може се оценити да је овај потенцијал једнакпотребама за увоз природног гаса тако да би се у 2020-тој години ови финансијскитокови могли изједначити. Ово ствара основу за нове инвестиције у висококвалитетне видове енергије и перспективу да се у 2030. годину и увоз течних горива(односно њихових еквивалената) покрива извозом прерађене енергије. На овај начинсе практично може елиминисати (најзначајнији) део садашњег спољнотрговинскогдефицита који потиче од нето увоза енергије и чини XX% бруто домаћег производа. 51
  • 53. 5.Смањење енергетског сиромаштва остварује се (1) увећаном ефикасношћукоришћења енергије, (2) повећањем комфора животног простора и (3) смањењемнегативних здравствених ефеката. Поред директних ефеката на смањење трошковакоји су обухваћени у тачци један горе, смањење сиромаштва омогућава увећањепродуктивности радне снаге. Ово омогућава увећање стопе поврата на уложеникапитал, без повећања релативних цена капитално интезивних добара и представљапредуслов за привредни развој назначен горе у тачци 1. Другим речима, увећанарадна способност, мањи релативни трошкови рада, а већа интензивност радне снагеомогућавају да се у релативној оскудици капитала остварује раст производа. 6.2 Упоредна анализа трошкова приступања у области енергетикеСценарио I подразумева задржавање садашње структуре трошкова који су изражени(1) недовољном конкурентношћу домаће привреде, (2) увећаним трошковимазаштите здравља и животне средине, (3) скривеним буџетским дефицитима и (4)повећањем буџетских ризика. Овај сценарио омогућава укључење у ЕУ само уизнимним политичким условима.Сценарио II подразумева укупне инвестиционе трошкове од око 14 милијарди УСД(2008) у периоду од 10 година, али елиминише користи које су горе наведене као иприлику да се поменуте користи икада остваре.Сценарио III подразумева укупне инвестиционе трошкове од око 10 милијарди УСД(2008) у периоду од 10 година и омогућава остаривање поменутих користи. 6.3 Напомена о екстерним ефектима промена у области енергетике на остале секторе привреде Србије, фискалну стабилност и економски развој 52
  • 54. Имајући у виду да је енергетски сектор индустрија са највећом капиталноминтензивношћу у Србији, раст коефицијената утилизације расположивих средставаефективно смањује капиталну интензивност и смањује јединичну цену кориснеенергије. Ово доводи остале секторе привреде Србије у равноправнији положај уодносу на инострану конкуренцију и омогућава регионалну и међународнуинтеграцију која се при садашњим условима или пак применом Сценарија И и ИИ неможе остварити. По сада расположивим сазнањима ово се може остваритиискључиво применом тржишног оквира присутног у ЕУ.Повећање коефицијената коришћења капитала у енергетици, смањење јединичнецене енергије и раст продуктивности у другим секторима који из тога проистиче илиможе проистећи као и раст потенцијала продуктивности становништва односнопољпривредног и шумског земљишта, услови су за уравнотежењеспољнотрговинског биланса, фискалну стабилност и даљи економски развојстимулисан из осталих извора.Сценарио III отклања кључне скривене фискалне дефиците који потичу изенергетског сектора и омогућава боље управљање јавним финансијама. Нарочитотреба имати у виду потенцијал учешћа у међународној трговини који се развија кадаенергетски сектор обезбеди минималну економију обима на кључним транспортнимпутевима, а нарочито у области водног транспорта у доњем току Дунава. Ово јеиначе, традиционални индикатор развоја привреде Србије потврђен у свимпознатим периодима реалног привредног раста. *** 53
  • 55. Придруживање ЕУ у сектору енергије, укључујући реализацију зацртаних циљеваевропске енергетске политике је вероватно најсложеније, како финансијски иправно, тако и у смислу инфраструктуре и других неопходних ресурса. Испуњавањесвих обавеза је најзахтевније у смислу времена потребног за реализацију новихобјеката. Преузете обавезе, али и оне које следе у процесу приступања Србије ЕУ,могу се остварити на неколико представљених начина, а са економског аспектаефекти могу бити веома различити. Изабрани начин и пут, имаће замашан, илипресудан утицај на низ других сектора, поготово на пољопривреду и шумарство,индустрију и спољну трговину. 54