Nervni sistem

4,048
-1

Published on

0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
4,048
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
110
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Nervni sistem

  1. 1. NERVNISISTEM
  2. 2. NERVNI SISTEM Nervni sistem se sastoji od organa:mozga, kičmene moţdine i mreţenerava koja dopire do svih delova utelu. Imitacija nerava jesu kablovi. Onisprovode struju, kao što naš mozaknaređuje telu. Uloge:-reguliše celokupno funkcionisanjeorganizama-odgovoran je za naše svesne voljneradnje (pokretanje), kao i za nesvestani automatski rad brojnih unutrašnjihorgana u telu-zaduţen je i za veze organizama saspoljašnjom sredinom (reakcije; toplo-hladno (čulo dodira)), opasnost (čulovida i sluha) Nervni sistem predstavlja centarintelektualnih aktivnosti: upotpunosti kontroliše naš ţivot.
  3. 3. Mozak i kičmena moţdina činecentralni nervni sistem, centarkoordinacije i kontrole tela.Milijarde drugihneurona, grupisanih unerve, sačinjavaju periferninervni sistem, koji prenosiimpulse centralnog nervnogsistema, drugim delovima tela.
  4. 4. FUNKCIJA NERAVA Nerv se sastoji od snopova nervnihvlakana, to jest od aksona višeneurona, obavijenih omotačem odvezivnog tkiva. Ta vlakna, pa prematome i nervi, imaju specifičnu ulogu: Daprenose nervne impulse od jednog dodrugog dela organizama i da takopovezuju centralni nervni sistem sacelim telom. Nervni impulsi koje prenosejesu signali različite prirode: čulni(senzitivni), kada sprovode impulse izčilnih organa od receptoralokalizovanih* u unutrašnjostiorganizama prema centralnom nervnomsistemu, ili motorni, kada prenosenaređenja od centralnog nervnogsistema do organa koji ih sprovode, kaošto su mišići ili ţlezde. Postoje nervi kojisu isključivo čulni, senzitivni ilimotorni, ali mnogi nervi jesu mešoviti isadrţe vlakna koja sprovodesenzitivne, kao i vlakna koaj širemotorne signale.
  5. 5. NERVNA ĆELIJA Nervna ćelija ilinervno tkivo.Jedinica građenervnog sistema jenervna ćelija. Nervnotkivo se sastoji odspecijalnih ćelijazvanihneuroni, različitogoblika i dimenzija, alisve te ćelije imajuzajedničkustrukturu.
  6. 6. GRAĐA NERVNEĆELIJE Svaki neuron ima ćelijsko telo izkojeg nastaju dva tipaproduţetaka: dendriti, kratkiogranci nalik na grane, prekokojih u neuron dolaze impulsi kojipotiču od drugihnervnih ćelija, iakson (moţe biti dug po nekolikocentimetara,a ponekad dostiţeduţinu od jednog metra), jedanjedini dugački nastavak, prekokoga neuroni prenose impulsedrugim nervnim ćelijama ilitelesnim tkivima. Završni deoaksona se grana u kratkenastavke koji se nazivaju nervnizavršetci. Akson je obavijenjakim omotačem bele boje isedefastog sjaja. On ima uloguizolatora i omogućavaprovođenje nadraţaja velikombrzinom.
  7. 7. NEURON Neuroni sujedine ćelije uorganizmu kojese tokom ţivotane dele, već samoizumru, te senjihov broj stalnosmanjuje.Izumrle nervnećelije sezamenjujuvezivnim tkivom.
  8. 8. SIVA I BELA MASA Kod najvećeg broja neurona akson jepokriven omotačem koji se sastoji odniza koncentričnih slojeva masnebeličaste supstance sa svojstvomizolatora, veoma vaţne za pravilnoprenošenje nervnih impulsa. To jemijelinski omotač, a proizvode gaspecijalne ćelije, oligodendrociti iliŠvanove ćelije. U organimacentralnog nervnog sistema postojezone koje se sastoje prvenstveno odneuronskih tela, dok druge zonesadrţe pre svega snopove nervnihvlakana koji su u stvari produţetcićelija, aksoni. U prvom slučaju (zonekoje se sastoje od neuronskih tela)reč je o sivoj masi, jer je to bojakoja preovladava kod neuronskih tela.Nasuprot tome, grupe nervnihvlakana kod kojih je svako vlaknoobavijeno mijelinskim omotačembeličaste boje, sačinjavajutakozvanu belu masu.
  9. 9. KIĈMENAMOŢDINA
  10. 10. KIĈMENA MOŢDINA Kičmena moţdina je produţetakmozga, dugačak cilindar u unutrašnjostikičmenog stuba od kog polaze periferninervi. U stvari, kičmena moţdina jepravi put koji povezuje veliki mozak idruge moţdane srukture s perifernimnervnim sistemom. Na poprečnompreseku moţe da se zapazi da je njencentralni deo u obliku leptira. Taj deose sastoji od sive mase, koja sadrţiveliki broj neurona, obavijena je zonombele mase, formirane od snopovanervnih vlakana koja prolaze kroz celukičmenu moţdinu: neka nervna vlaknaprenose senzitivne informacije odperiferije do mozga, a drugatransportuju motorne impulse usuprotnom pravcu. Sva ta vlakna imajuspecifičan raspored i grupisani su urazne snopoveili vrpce: vrpce kojeprenose motorne informacije nalaze seu prednjem delu, a one koje sprovoderazne vrste senzitivnih informacija doviših moţdanih struktura smeštene su uzadnjem delu.
  11. 11. MOZAK
  12. 12. MOZAK Da li znate gde senalazi najbrţi inajmoćniji kompjuterna svetu? U vašoj glavi.Ljudski mozak jeneverovatnokomplikovana računskamašina. Onprima, obrađuje i šaljemilione poruka svakogminuta kako bi nampomogao da osećamostvari, da donosimoodluke i kontrolišemosvoj organizam. Našičulni organi, kao oči iuši, sakupljaju podatkeiz spoljašnjeg sveta išalju ih u mozak , kakobi mozak znao šta sedešava oko nas.
  13. 13. Neki ljudi porede centralninervni sistem s moćnim računarom. Mada to poređenje ustvari nije tačno jer je centralni nervni sistem sloţeniji i od najsloţenijegračunara, tačno je da isto kao računar obrađuje i proizvodi beskrajno mnogopodataka prispelih iz raznih izvora. I zaista, on poseduje centralnu jedinicu kojaobrađuje sve te podatke, neke od njih memoriše i šalje adekvatne odgovore doraznih organa u zavisnosti od toga šta je poţeljno ili potrebno u svakoj situaciji: tacentralna jedinica je veliki mozak, koji šalje i prima podatke preko moţdanog stabla idve srednje stanice, malog mozga i kičmene moţdine, pri čemu su periferni nervinešto kao ’’kablovi’’ koji prenose poruke od odgovarajućih organa prema njima.
  14. 14. MOZAK Mozak, organ nervnogsistema, je centar kontrole ikomande svih voljnih inevoljnih aktivnosti ljudskogtela. On je takođe odgovoranza sloţene funkcije kao što sumišljenje, pamćenje, osećanjei govor. Mozak odrasle osobeteţi oko 1.4 kg i sadrţi više oddeset milijardinervnih ćelija.Veliki mozak kontroliše vitalnefunkcije tela(disanje, varenje,...); malimozak sluţi za odrţavanjepoloţaja tela i koordinacijupokreta; moţdane polulopte(hemisfere) desna i levameđusobno su povezaneţuljevitim telima su sedištesvesti i intaligencije.
  15. 15. U hemisferama velikog mozgasmešteni su centri različitihumnih sposobnosti. Levuhemisferu zovemo verbalna ililogička, a desnu neverbalna iliumetnička.
  16. 16. GRAĐA MOZGA Mozak je deo nervnog sistemakoji se sastoji od sledećih organasmeštenih u lobanji:-Velikog mozga, koji je najveći inajvaţniji organ, jer kontroliše svevoljne radnje i veliki deo nesvesnihtelesnih radnji, pored toga štopredstavlja centar procesamišljenja-Moždanog stabla, koji se sastojiod mosta i produţene moţdine. Omopredstavlja sedište centara kojiregulišu vitalne funkcije kao i jedraod kojih polaze mnogi lobanjskinervi-Malog mozga, koji učestvuje ukontroli ravnoteţe i oblikuje telesnepokrete.
  17. 17. Mozak se razvija do 16. godine. Važno je da ga vežbamo raznim igramaza razmišljanje, jer neke funkcije mozga i dalje mogu da se razvijaju.
  18. 18. Komflikt leve i desne strane mozga.Desna strana želi reći boju, a leva odlučuje da kaže reč.Pogledaj tablicu i reci boju reči, a ne reč!
  19. 19. Autor : Dunja Ercegovčević
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×