НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ<br />ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У БОРУ<br />Универзитета у Београду<br />Одлуком Наставно-научног већа Техн...
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.

1,108 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,108
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.

  1. 1. НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ<br />ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У БОРУ<br />Универзитета у Београду<br />Одлуком Наставно-научног већа Техничког факултета у Бору, бр.<br />на седници<br />одржаној 15. 07. 2010. године, одређени смо за чланове Комисије за оцену и одбрану<br />магистарког рада<br />„УТИЦАЈ РАЗВОЈА НАСТАВНОГ КАДРА НА КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА У<br />ОСНОВНИМ ШКОЛАМА“<br />Кандидатa Владимира Станковића. На основу обављене анализе урађеног магистарског<br />рада, Комисија подноси следећи<br />ИЗВЕШТАЈ<br />1. О КАНДИДАТУ<br />Кандидат Владимир Станковић, проф. физичког васпитања запослен је од 2003.<br />год. у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Кривељу на радном месту директора школе.<br />Кандидат Владимир Станковић је уписао последипломске студије шк. 2004/05. године на<br />Техничком факултету у Бору на Одсеку за менаџмент. Претходно је 1997. год., завршио<br />Факултет физичке културе у Приштини и стекао звање професорa физичког васпитања.<br />Магистрант Владимир Станковић је положио све испите предвиђене наставним планом<br />магистарских студија на Одсеку за менаџмент ТФ у Бору. После добијене повољне оцене о<br />научној заснованости теме, Кандидат је приступио изради магистарског рада и почетком<br />јуна 2010. године привео крају рад на изради магистарског рада и доставио исти у<br />штампаном облику.<br />2. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ<br />Магистарски рад Владимира Станковића, написан на 188 страна, поред главних<br />тематских целина, садржи резиме и апстракт, преглед кључних речи и прилог. Рад садржи<br />укупно 69 табела и 10 слика. На завршним странама рада, дат је обиман преглед<br />релевантних библиографских извора (укупно 79).<br />3. СТРУКТУРА РАДА<br />Структуру рада чине: теоријски део (изложен у шест поглавља-Знање и образовање,<br />Менаџмент људских реурса, Полазне основе, Учење и развој, Образовање и развој у<br />савременим предузећима, Појам и дефиниција квалитета), експериментални део (три<br />поглавља-Резултати истраживања, Модел, дискусија резултата) и закључак. Обрађена<br />питања у раду су изложена следећим редом:<br />УВОД<br />1. ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ<br />1.1. ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ - ПОЈАМ<br />1.2. РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА<br />1.3. ЗНАЧАЈ ОБРАЗОВАЊА<br />1.4. ПРОЦЕС ОБРАЗОВАЊА<br />1.4.1. Дуални модел образовања<br />1.4.2. Јединствени модел образовања<br />1.5. ЗНАЊЕ КАО ИНТЕЛЕКТУАЛНИ КАПИТАЛ 21.ВЕКА<br />1.6. ОБРАЗОВАЊЕ У ФУНКИЦИЈИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА<br />1.7. УТВРЂИВАЊЕ ПОТРЕБЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕМ<br />1.8. ОБРАЗОВАЊЕ КАО РЕСУРС 21.ВЕКА<br />2. МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА<br />2.1.1. Појам менадџента људских ресурса<br />2.1.2. Циљеви менаџмента људских ресурса<br />2.1.3. Фактори менаџмента људских ресурса<br />2.1.4. Активности менаџмента људских ресурса<br />2.2. МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА<br />2.3. ФУНКЦИЈЕ МЕНАЏМЕНТА ЉУДСКИХ РЕСУРСА<br />3. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ<br />3.1. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА<br />3.2. ОБАВЕЗНО СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И<br />СТРУЧНИХ САРАДНИКА<br />3.3. СТРАТЕГИЈЕ И ДЕКЛАРАЦИЈЕ<br />3.4. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ЗВАЊА НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТУЧНОГ<br />САРАДНИКА<br />4. УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ<br />4.1. НОВИ ТРЕНДОВИ У ОБРАЗОВАЊУ – „ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА УЧИ“<br />4.2. ЛИЧНО УСАВРШАВАЊЕ (PERSONAL MASTETY)<br />4.3. МЕНТАЛНИ МОДЕЛ (MENTAL MODELS)<br />4.4. ЗАЈЕДНИЧКА ВИЗИЈА (SHARED VISION)<br />4.5. УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ КАРИЈЕРЕ<br />4.6. РАЗВОЈ КАРИЈЕРЕ<br />4.7. УПРАВЉАЊЕ КАРИЈЕРОМ<br />4.8. ПЛАНИРАЊЕ И УПРАВЉАЊЕ КАРИЈЕРОМ<br />4.9. ЖИВОТНИ ЦИКЛУС КАРИЈЕРЕ<br />4.10. САВЕТИ ЗА НАПРЕДОВАЊЕ У КАРИЈЕРИ<br />5. ОБРАЗОВАЊЕ И РАЗВОЈ У САВРЕМЕНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА<br />5.1. ЗБОГ ЧЕГА УЛАГАТИ У ОБРАЗОВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ?<br />5.2. РАЗЛОЗИ УЛАГАЊА У ОБРАЗОВАЊЕ<br />5.3. ПРОЦЕС ОБРАЗОВАЊА У ОРГАНИЗАЦИЈАМА<br />5.4. УТВРЂИВАЊЕ ОБРАЗОВНИХ ПОТРЕБА<br />5.4.1. Анализа организације<br />5.4.2. Анализа посла<br />5.4.3. Анализа појединца<br />5.5. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА<br />5.5.1. Општи циљеви образовања<br />5.5.2. Посебни циљеви образовања<br />6. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА КВАЛИТЕТА<br />6.1. ПОЈАМ КВАЛИТЕТА<br />6.2. УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ<br />6.3. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА<br />7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА<br />7.1. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА<br />7.2. РЕЗУЛТАТИ ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИКЕ<br />7.2.1. Прва група питања<br />7.2.2. Друга група питања<br />7.2.3. Трећа група питања<br />7.2.4. Четврта група питања<br />7.2.5. Пета група питања<br />7.3. CRONBACH ALPHA FAKTOR<br />7.4. ФАКТОРСКА АНАЛИЗА<br />7.5. КВАНТИФИКАЦИЈА КВАЛИТАТИВНИХ И ОПИСНИХ ПОДАТАКА<br />7.5.1. Стручна спрема<br />7.5.2. Године живота<br />7.5.3. Године проведене у образовној институцији<br />8. МОДЕЛ<br />8.1. КОЛЕРАЦИЈА ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНИХ ГРУПА ПИТАЊА,<br />8.2. КОВАРИЈАНСЕ УКУПНОГ МОДЕЛА<br />ДИСКУСИЈА<br />ЗАКЉУЧАК<br />ЛИТЕРАТУРА<br />ПРИЛОЗИ<br />4.<br />У овом раду Кандидат је спровео анализу како би описао начин на који се врши<br />образовање и усавршавање запослених у основним школама. Најважнији циљ рада је да се<br />да одговор на питање како развој наставног кадра утиче на квалитет образовања у основним<br />школама. Под људским ресурсима у образовању подразумева се наставни кадар, али и<br />ненаставно особље. Пажња у овом раду усмерена је на наставни кадар. Посебно је дат<br />акценат на стручно усавршавање. Улагањем у наставнике подиже се квалитет наставе и<br />образовања. Образовање и усавршавање наставног кадра је изузетно значајна тема.<br />Одговорност наставног кадра огледа се у сталном образовању и оспособљавању на<br />принципима доживотног учења и иновирању својих знања и вештина. Кључни чиниоци<br />квалитета часа и наставе су личност наставника, те његово професионално знање и умеће.<br />На дисконтинуитет квалитета часа дирекно утичу наставници и методе њиховог рада, чиме<br />се оправдава постојање програма за усавршавање наставника, а то је и тема истраживања у<br />оквиру овог магистарског рада.<br />У правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,<br />васпитача и стручних сарадника, прописане су усмерености, активности, начин одобравања<br />и вредновања стручног усавршавања. Завод за унапређење васпитања и образовања оформио<br />је комисију која ће дефинисати стандарде знања, вештина и способности наставника.<br />Наставничка лиценца требало би да се обнабља сваке пете године, на основу стручног<br />усавршавања и других показатеља квалитета.<br />Начин истраживања проблематике овог рада одређен је садржајем и обимом теме,<br />постављеним хипотезама, одређеним индикаторима и другим сазнањима из предмета<br />истраживања.<br />План израде модела подразумевао је анализу резултата добијених на основу резултата<br />истраживања (систематизација и класификација добијених резултата, уочавање суштински<br />битних информација о овој проблематици), уопштавање знања која су се стекла у току<br />истраживања, како би се створили услови за израду модела и сама израда модела на основу<br />резултата истраживања.<br />Као узорак за истраживање узети су запослени и наставни кадар у основним школама<br />борског и зајечарског округа, тачније све основне школе са подручја Општина Мајданпек,<br />Зајечар и Бор. Истраживање је реализовано попуњавањем упитника, са циљем да се на<br />објективан начин дође до одговора о различитим аспектима процеса развоја кадрова у<br />школама. Запослени су тестирани упитником који се састоји од 34 питања која су груписана<br />у пет група. Неке одговоре дали су представници школа, тачније директори и стручни<br />сарадници, а већи број питања био је намењен је наставном особљу. На основу добијени<br />ПРЕДМЕТ И НАУЧНИ ЦИЉ РАДА<br />одговора дошло се до заклњучка на који начин образовање и усавршавање наставника и<br />запослених у основним школама може допринети квалитетнијој настави а тиме и на<br />квалитет образовања у основним школама.<br />5.<br />Образовање има стратешку важност за економски и друштвени развој, односно за<br />развијање друштва заснованог на знању. Различита истраживања из економске или<br />социолошке перспективе, показују да виши ниво и квалитет образовања у друштву у целини<br />утиче на продуктивност, иновативност, демократичност и друштвену кохезију. Образовање<br />и стварање људских ресурса, један је од најбитнијих инструмената у креирању стратегије и<br />политике привредног развоја. У савременим организацијама, од запослених се захтева<br />ефикасност, продуктивност, квалтетан рад и креативност, а да би то било оствариво, они<br />морају поседовати низ способности, знања, особина личности, вештина и мотивација. У<br />савременој организацији, учење није само организациона функција, већ је уткано у све<br />процесе, саму структуру и начин управљања организацијом.<br />Професионални развој наставника је очито мењање укупног концепта наставничке<br />професије, како припремамо наставника, како изгледа његов посао, каква му је улога<br />упроцесу образовања, а то је директно повезано с низом других аспеката образовног процеса<br />и нужно повлачи за собом многе промене: другачију структуру радног времена; другачији<br />начин оцењивања рада наставника; другачији ситем промоције и материјалног награђивања;<br />другачије захтеве у образовању наставника (већи захтеви траже квалитетнији кадар);<br />другачије су улоге наставника и рад с децом; концепт ПРН-(Професионални развој<br />наставника) захтева и измену у базичној универзитетској обуци наставника; сарадњу<br />различитих институција да би се осигурао развој наставника унутар његове каријере;<br />другачију селекцију за наставничка занимања, јер образовање наставника не може бити<br />супститут за квалитет људи који улазе у наставничку професију и за основне услове добре<br />наставе у школи. Листа проблема (која се овде не завршава) указује нам да се до квалитетног<br />образовања може стићи само подизањем квалитета људи и професија које су у томе<br />ангажоване.<br />ЗНАЧАЈ И АКТУЕЛНОСТ РАДА<br />6.<br />На основу анализе теоријских радова из области менаџмента људских ресурса,<br />Кандидат је у свом магистарском раду утврђивао истинитост следећих пет хипотезе:<br />Х1: Образовање наставног кадра: Професионални развој наставника има озбиљан утицај на<br />квалитет образовања који ученици добијају;<br />Х2: Усавршавање наставног кадра: Знања, способности и вештине наставника утичу на<br />квалитет образовања;<br />Х3: Употреба савремених наставних средстава: Употребом савремених наставних средстава<br />квалитет образовања је већи;<br />Х4: Потребе наставног кадра: Квалитетно образовање се може постићи подизањем квалитета<br />наставног кадра;<br />Х5: Информисаност наставног кадра у циљу унапређења квалитета наставе: Што је наставни<br />кадар у школи информисанији, квалитетнија је настава.<br />МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА<br />Кандидат је у раду користио методе које су примерене предмету истраживања. С<br />обзиром на то да је предложено истраживање експерименталног карактера, а реч је о<br />лонгитудиналном истраживању, коришћен је низ инструмената, како би утицај примене<br />знања и вештина из области менаџмента људских ресурса био сагледан са различитих<br />аспеката, односно како би била обухваћена сва сложеност проблема.<br />7.<br />Анализа истраживања за потребе овог магистарског рада потврдила је теоријски<br />постављене хипотезе које се односе на развој наставног кадра .<br />ХИПОТЕЗА 1<br />Претпоставка да професионални развој наставника има озбиљан утицај на квалитет<br />образовања који ученици добијају, испоставио се као тацан (б=0.39). То значи да са бољим<br />професионалним развојем наставника, расте и квалитет образовања који ученици добијају од<br />истих.<br />ХИПОТЕЗА 2<br />Претпоставка да већа знања, способности и вештине наставника утичу на квалитет<br />образовања показала се као тачна, с обзиром да је бета коефицијент б =0.06.<br />ХИПОТЕЗА 3<br />Претпоставка да употребом савремених наставних средстава квалитет образовања је већи,<br />показала се као тачна јер је бета коефицијент б= 0.001. с обзиром да сводимо резултат на две<br />децимале, бета = 0.00 што недвосмислено показује да ова хипотеза није довољно јака да би<br />рекли како је позитивна, већ слободно можемо да констатујемо како наставна средства<br />немају већег утицаја на квалитет образовања.<br />ХИПОТЕЗА 4<br />Претпоставка да квалитетно образовање се може постићи подизањем квалитета наставног<br />кадра, показала се као тачна, јер је б = 0.27.<br />ХИПОТЕЗА 5<br />Претпоставка што је наставни кадар у школи информисанији, квалитетнија је настава,<br />се показала као тачна с обзиром да је бета коефицијент 0.04. Иако је ова хипотеза потврђена<br />као тачна, можемо приметити да бета коефицијент није велики па нам информисаност<br />наставника не утиче превише на квалитет наставе.<br />У оквиру дескриптивне статистике израчунати су стандардни статистички параметри.<br />Поузданост испитиваних резултата је испитана коришћењем Cronbach alpha testa. Према<br />овом тесту вредности коефицијента α (коефицијент коегзистентности) изнад 0.7<br />представљају добру могућност моделовања резултата анкете код разматране популације, у<br />овом случају Cronbach alpha faktor укупне популације износи 0,886.<br />Факторском анализом потврђен је добар одабир модела за анкетирање, односно<br />потврђено је да су групе питања добро формиране, потврђена је једнодимензионалност<br />узорка обрађивањем факторске анализе за сваку групу појединачно. На тај начин дошло се<br />до закључка да је анкетни листић поуздан и валидан.<br />Квантификација података је изведена према групама питања: (1) стручна спрема, (2)<br />године живота и (3) године проведене у образовној институцији. Приликом испитивања<br />утицаја демографских података: стручне спреме испитаника, година старости испитаника и<br />година проведених у образовној институцији, на одговоре на питања из анкете, (за податке<br />који могу имати више од две могуће вредности, конкретно 5), кандидат је користио ANOVA<br />test (analyzes of variances). Ту су променљиве типа; стручна спрема, године старости и<br />године проведене у фирми, узете као фактори, а одговори испитаника на питања у групама<br />као зависне променљиве. Тиме је израчунат утицај фактора на сваку од зависних<br />променљивих.<br />РЕЗУЛТАТИ<br />Ово истраживање је показало да су запослени, који су узели учешће у анкети у<br />суштини потврдили постављене хипотезе пред само истраживање. Статистичком обрадом<br />података у програмима SPSS, ANOVA и разним тестовима, недвосмислено показују колики<br />утицај има развој наставног кадра на квалитет образовања у основним школама.<br />Перфектно постављен модел и структурна анализа доказали су да су све групе питања<br />постављене на одличан начин, као и питања из сваке групе у анкети.<br />8.<br />На основу напред наведених чињеница о резултатима истраживања у предметном<br />магистарском раду, Комисија са задовољством закључује да је Кандидат Владимир<br />Станковић методолошки исправно извео истраживање и обрадио добијене резултате<br />стандардним техникама уобичајеним за одабрано истраживачко питање. У раду је применио<br />савремене методе анализе и тиме показао да влада свим релевантним методама научно-<br />истраживачког поступка који је неопходан за ниво магистарског рада. Добијени резултати<br />отварају простор за будућа истраживања о развоју запослених што представља један од<br />важних проблема менаџмента људских ресурса. Професионални развој наставника је очито<br />мењање укупног концепта наставничке професије, а до квалитетног образовања могуће је<br />доћи само подизањем квалитета људи и професија које су у томе ангажоване.<br />Комисија позитивно оцењује предметни магистарски рад „УТИЦАЈ РАЗВОЈА<br />НАСТАВНОГ КАДРА НА КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА“<br />и са задовољством закључује да је рад урађен у сагласности са захтевима предвиђеним<br />Статутом Факултета те предлаже Наставно-научном већу Техничког факултета у Бору да<br />прихвати овај извештај и да позове Кандидата Владимира Станковића на јавну одбрану.<br />ОЦЕНА МАГИСТАРСКОГ РАДА<br />У Бору, 16. 08. 2010. године<br />КОМИСИЈА<br />Др Снежана Урошевић, доцент,<br />Технички факултет у Бору<br />1.<br />2. Др Илија Младеновић ред. професор,<br />Технолошки факултет, Лесковац<br />3. Др Милован Вуковић, ванр. професор,<br />Технички факултет у Бору<br />

×