Skripta deo 5 - hartije od vrednosti

2,696 views
2,541 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
2,696
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
34
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Skripta deo 5 - hartije od vrednosti

  1. 1. 1
  2. 2. Hartije Od Vrednosti1. Pojam Hartija Od Vrednosti Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje daće ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu . Hartije od vrednosti nemaju neku posebnu vrednost. Ali, kako se pravo nakoje se odnosi izdata hartija od vrednosti ne može vršiti ni prenositi bez te hartije, onau pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Otuda i naziv "hartije odvrednosti".Svaka hartija od vrednosti, da bi stekla to svojstvo, mora da ispuni 3 uslova: • da je u pisanoj formi, • da je u toj ispravi naznačeno imovinsko pravo, • da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti. Ako su ispunjeni ovi uslovi, onda se radi o definisanoj hartiji od vrednosti,koja sadrži 5 osnovnih elemenata: • oznaka (obeležje) vrste hartije od vrednosti, • naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti, • tačno utvr enu obavezu izdavača hartije od vrednosti, • mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti, • potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Osim ovih osnovnih, mogu se definisati i drugi elementi hartija od vrednosti.Ako uzmemo kao kriterijum prenos, onda postoje 3 vrste ovih hartija: • hartije od vrednosti na ime, • hartije od vrednosti po naredbi, • hartije od vrednosti na donosioca. Ako uzmemo kao kriterijum prirodu prava, onda možemo govoriti o 3 vrstehartija od vrednosti: • stvarno pravne hartije od vrednosti, • obligaciono pravne hartije od vrednosti, • hartije od vrednosti sa pravom učešća. 2
  3. 3. 2. Osobine Hartija Od VrednostiSve hartije od vrednosti imaju sledeće zajedničke osobine: • to su pismene isprave, • odnose se na neko imovinsko pravo, • pravo na koje se odnosi hartija u tesnoj je vezi sa hartijom, • hartije su prenosive i prezentacione isprave, • obaveze koje su upisane na hartijama su tražljive.1) Formalnost hartija od vrednost. Načelo formalnosti ogleda se u tome što za odre ene elemente, odnosno pravne radnje zakon propisuje tačno mesto i formu njihovog unošenja u pismenu ispravu (blanko indosament može se nalaziti samo na pole ini menice).2) Imovinsko pravo. Hartije od vrednosti se odnose na neko pravo imovinskopravne prirode-obligaciono ili stvarno. One se mogu odnositi I na neko drugo pravo (pravo upravljanja i odlučivanja akcionarskim društvom od strane imaoca akcije), ali se pri tom moraju odnositi i na imovinsko pravo. U suprotnom, neće se smatrati hartijama od vrednosti.3) Inkorporacija. Pravo na koje se odnosi hartija u tesnoj je vezi sa hartijom. Ono se ne može ni prenositi ni ostvarivati bez hartije od vrednosti koja na simboličan način predstavlja to pravo. Zato se kaže da je pravo "inkorporisano" u hartiji od vrednosti. Načelo inkorporacije je naročito izraženo kod hartija od vrednosti na donosioca: ako imalac izgubi hartiju, on je izgubio i pravo na koje se odnosi hartija. Kod hartija po naredbi, načelo inkorporacije je ublaženo mogućnošću da se izgubljene, ukradene ili uništene hartije u sudskom postupku oglase za nevažeće (amortizacija hartija od vrednosti). Rešenje suda zamenjuje hartiju od vrednosti, tako da pravo na koje se odnosi hartija neće biti izgubljeno.4) Prezentacija. Pošto je pravo na koje se odnosi hartija "inkorporisano" u hartiji, to pravo može da vrši samo ono lice koje je u mogučnosti da hartiju podnese njenom izdavaocu ili drugom dužniku. Zato se kaže da su hartije od vrednosti "prezentacione isprave".5) Tražljivost obaveza. Obaveze koje su upisane u hartijama od vrednosti su "tražljive", s obzirom da obaveza dužnika nastupa tek kada mu hartija bude prezentirana. Poverilac treba da zatraži od dužnika da izvrši svoju obavezu iz hartije. Dužnik će pasti u docnju tek ako mu poverilac prezentira hartiju o dospelosti, a on ne izvrši svoju obavezu.6) Negocijabilnost. Hartije od vrednosti su negocijabilne (prenosive). Zbog prenosivosti hartija od vrednosti, u njima može da bude inkorporisano samo takvo imovinsko pravo koje je prenosivo. Isprave koje sadrže imovinska i lična prava koja nisu prenosiva (diploma, rešenje o nasle ivanju) ne mogu se smatrati hartijama od vrednosti. 3
  4. 4. 3. Uloga I Značaj Hartija Od VrednostiUloga hartija od vrednosti može da bude višestruka: 1) Mogu se koristiti kao sredstvo robnog prometa. U tu svrhu koriste se - skladišnica, teretnica, prenosivi tovarni list i drugo. Njihovim prenosom vrši se promet robe koja je u tim hartijama označena. 2) Mogu se koristiti kao sredstvo plaćanja, umesto gotovog noca – ček. 3) Mogu da se koriste kao kreditno sredstvo –menica, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, certifikat. 4) Mogu da se koriste kao sredstvo obezbe enja potraživanja –menica, založnica kao deo skladišnice. 5) Mogu da se koriste kao sredstvo za prikupljanje slobodnih novčanih sredstava –obveznice, akcije. 6) Mogu da se koriste kao sredstvo za ostvarenje prava učešća u upravljanju preduzećem –akcije. Upotrebom hartija od vrednosti obezbe uje se pravna i poslovna sigurnost urobnom i novčanom prometu, i to kako za poverioca tako i za dužnika. Položajpoverioca postaje povoljniji iz nekoliko razloga: • Hartije od vrednosti predstavljaju čvrst dokaz o postojanju prava koje je naznačeno na toj hartiji. • Hartije od vrednosti omogućavaju poveriocu da se lakše legitimiše kao lice koje ima pravo da zahteva od dužnika ispunjenje odre ene obaveze. Posedovanje hartije stvara pretpostavku zakonitog i savesnog imaoca prava. U slučaju sumnje, dužnik mora da dokazuje da imalac hartije nema pravo da zahteva izvršenje obaveze iz hartije. • Poverilac ne mora da dokazuje osnov svog potraživanja. Osnov njegovog prava je sama hartija. • Hartija od vrednosti omogućava da na lak način raspolaže sa svojim pravom. • Hartije pružaju sigurnost poveriocu s obzirom da dužnik može izvršiti obavezu iz hartije tek kada mu bude prezentirana hartija. • Za ispunjenje potraživanja poveriocu, pored glavnog dužnika, odgovaraju i regresni dužnici. • Mogućnost dužnika da se brani isticanjem prigovora je znatno smanjena. Menični dužnik može da ističe samo prigovore koji prozilaze iz ličnog odnosa sa meničnim poveriocem. • Poverilac koji je zakoniti imalac hartije od vrednosti lakše ostvaruje svoja prava nego poverilac koji ne poseduje hartiju od vrednosti. . 4
  5. 5. 4. Vrste Hartija Od VrednostiSve hartije se mogu razvrstati prema različitim kriterijumima.1) Hartije prema načinu odre enja imaoca prava: • Hartije na ime. Ime korisnika je označeno u ispravi. Hartije od vrednosti po naredbi unošenjem "rekta klauzule" (ne po naredbi), pored imena korisnika pretvaraju se voljom izdavaoca u hartije na ime. Hartije na ime nazivaju se još i "rekta hartije" (latinski "rectus" znači prav, neposredan, direktan). Time se želi reći da izdavalac preuzima direktnu obavezu prema licu označenom u hartiji na ime. • Hartije po naredbi. Ime korisnika je upisano u hartiji, s tim što on ima mogućnost da svojom naredbom odredi neko drugo lice kao korisnika hartije. • Hartije na donosioca. Ime korisnika nije označeno u hartiji. Izdavalac će izvršiti obavezu iz hartije bilo kom licu koje mu prezentira hartiju o dospelosti. Hartije od vrednosti na donosioca najčešće dobijaju ovo svojstvo unošenjem u nju posebne klauzule: "na donosioca","plativo donosiocu". U odre enim slučajevima po samom zakonu hartija na donosioca ima to svojstvo, kao što je slučaj sa čekom na kojem nije naznačeno ime remitenta. • Alternativne hartije. Ime korisnika je naznačeno u hartiji, s tim što je dopuštena mogućnost da dužnik izvrši svoju obavezu i nekom drugom licu koje mu prezentira o doselosti hartiju. Ove hartije se prepoznaju po klauzuli "platite I.I. ili donosiocu".2) Prema prirodi inkorporisanog prava: • Stvarnopravne (odnose se na odre enu stvar – skladišnica, konosman, prenosivi tovarni list). • Obligacionopravne (odnose se na neko plaćanje – menica, ček).3) Hartije prema odnosu sa osnovnim poslom: • Klauzulna hartija od vrednosti. Hartije se izdaju u vezi sa nekim osnovnim poslom koji im prethodi, pri čemu se kod nekih hartija taj osnovni posao iz same hartije vidi, dok se kod drugih ne vidi. Ako se osnovni posao radi koga je hartija izdata vidi iz same isprave onda je reč o klauzulnoj hartiji od vrednosti (konosman, skladišnica). • Apstraktna hartija od vrednosti. Ako se iz hartije ne vidi osnovni posao radi koga je izdata (menica). 5
  6. 6. 4) Prema načinu nastanka prava: • Konstitutivne. Ako je pravo na koje se odnosi hartija nastalo tek izdavanjem hartije to su konstitutivne hartije (menica). • Nekonstitutivne . Ako je u hartiji sadržano pravo koje je postojalo i pre izdavanja hartije radi se o nekonstitutivnim hartijama.5) Prema karakteru potraživanja: • Novčane hartije. Hartije koje se odnose na neko novčano potraživanje. • Robne hartije. Odnose se na potraživanje u robi (konosman, skladišnica).6) Hartije prema roku dospelosti potraživanja: • Kratkoročne hartije. Hartije čiji je rok dospeća kraći od godinu dana. • Dugoročne hartije. Ako je rok dospeća duži od godinu dana od dana izdanja. 6
  7. 7. 5. Definicija Akcije Akcije (share) su po svom karakteru vlasničke hartije od vrednosti i njihmogu emitovati (izdavati) pravna lica koja su organizovana kao akcionarska društva.Akcije (deonice) predstavljaju hartije od vrednosti kojima se potvr uje da je njihovimalac uneo odgovarajući ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog (deoničkog)društva, kao i da ima odre ena prava u tom društvu. Akcije (deonice) su vlasničkifinansijski instrumenti čijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasništva nadkapitalom (preduzeća). Ako ukupan kapital, uložen kod emitenata akcionarskogpreduzeća, posmatramo kao akcijski kapital onda se jedan njegov deo možeposmatrati kao deonički kapital. Otuda u praksi i literaturi često susrećemo pojamakcija ili deonica. Akcija omogućava ostvarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskogdruštva. Akcija omogućava pravo na deo dobiti (dividendu) iz poslovnih rezultataakcionarskog društva, i ostvaruje druga prava, u zavinosti od vrste akcija koje ima usvom portfelju (posedu). Odre eni oblik akcije omogućava odnosno, daje pravo na upravljanjeakcionarskim preduzećem. Izdavanjem akcija akcionarsko preduzeće prikupljadodatni kapital i vrši preraspodelu vlasništva.6. Rodovi (Klase) Akcija Akcionarsko društvo može izdati različite vsrte i rodove (klase) akcija.Zavisno od polaznog kriterijuma akcije se mogu podeliti u nekoliko grupa, za kojevaže donekle različita pravila.1) Prema nosiocu prava na akcije, postoje 2 vrste: a) Akcije na ime, b) Akcije na odnosioca. Vlasnik akcije na ime mora biti uveden u knjigu akcionarskog društva. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem. U akciji na ime, naznačen je naziv korisnika – dok kod akcije na donosioca stoji oznaka „na donosioca“. To znači da je vlasnik akcije onaj kod koga se akcija nalazi. Ova vrsta akcije najčešće se emituje zbog lake pokretljivosti, odnosno prenosa prostom predajom iz ruke u ruku. Akcije na donosioca nije potrebno da se unose u knjigu akcija, kao ni evidentiranje o prenosu. Pri isplati dividende kod akcija na donosioca mora se zajedno sa zahtevom za isplatu da podnese i kupon za dividendu. 7
  8. 8. 2) Prema pravu koje proističe iz akcije, postoje 2 vrste: a) Obične ili redovne akcije, b) Prioritetne ili povlašćene akcije. Obično se emituju OBIČNE AKCIJE (COMMON STOCK), koje nose uobičajena akcionarska prava, kao: pravo na upravljanje i pravo na dividendu. Obične akcije se me u sobom mogu razlikovati. Tako imamo akcije klase "A" koje nemaju glasačko pravo, ali imaju prednost u isplati dividende, a zatim akcije klase "B", suprotno tome. Akcije klase "B" su osnivačke akcije. Za akcije klase "A" obično su zainteresovani mali akcionari koji nisu zainteresovani za upravljanje akcionarskim društvom. Obične akcije obezbe uju učešće u dobiti preduzeća, pošto se izmire sve obaveze koje su prioritetne. U slučaju likvidacije preduzeća, vlasnici ovih akcija ostvaruju pravo na naknadu nakon izmirenja obaveza koje su prioritetne. Prednosti koje donose obične akcije za korporaciju su: • Obične akcije nemaju fiksiran rok dospeća i nikada se ne otplaćuju. Osim toga, obične akcije ne obavezuju preduzeće da vrši fiksne isplate akcionarima, a ako preduzeće ostvaruje prihod, može isplatiti dividende na obične akcije, ukoliko nema veće potrebe za tim prihodom. • Prodajom običnih akcija, povećava se kreditna sposobnost preduzeća. Ako to preduzeće ima izvesnu i dobru perspektivu onda se ove obične akcije mogu prodati pod povoljnijim uslovima nego što se može kredit plasirati, jer donose veći prihod i predstavljaju dobru odbranu od moguće inflacije. • Kada je preduzeće u lošoj situaciji, obične akcije obezbe uju kapacitet rezerve koji dozvoljava pozajmicu. Me utim, pribavljanje kapitala putem emisije običnih akcija, ima i odre ene nedostatke: • Emisija i prodaja običnih akcija, proširuje pravo glasa novim akcionarima. • Emisija i prodaja običnih akcija, proširuje i pravo kontrole na nove akcionare. • Novi vlasnici običnih akcija, učestvuju u prihodu preduzeća, a to znači zahvatanje značajnog dela ostvarenog prihoda. • Troškovi oko distribucije i garancija običnih akcija su viši od kredita ili drugih vrsta akcija. 8
  9. 9. PRIORITETNE (PREFERENCIJALNE) AKCIJE (preferred stock,preference share) su kao i obične akcije vlasničke hartije od vrednosti kojekombinuju karakteristike običnih akcija i obveznica. Ova hartija jevlasničko pravo a ne obveznica, pa je rizičnija od obveznica. Od običnihakcija se razlikuje po nekim bitnim obeležjima. Kao prvo, prioritetne akcije nose fiksnu dividendu, za razliku odobičnih akcija čija se dividenda ne zna unapred. S obzirom da je iznosdividende unapred odre en, prioritetne akcije se svrstavaju me u hartije odvrednosti sa fiksnim prinosom u koje spadaju i obveznice. Dividendaprioritetnih akcija obično se iskazuje kao procenat od nominalne vrednosti,tako da cena akcija, kao i cene obveznica, rastu kada opadaju kamate, iobrnuto. Prioritetne akcije daju neke prednosti svojim vlasnicima u odnosu navlasnika običnih akcija zbog čega su i označene kao povlašćene. Vlasnicimaprioritetnih akcija dividende se isplaćuju pre nego što se isplati dividendavlasnicima običnih akcija. Tako e i u slučaju bankrota kompanije, vlasniciprioritetnih akcija potražuju svoj ulog pre običnih akcionara. Me utim, sobzirom da se radi o vlasnicima, prioritetni akcionari mogu očekivatipovraćaj uloga, tek pošto se prethodno namire vlasnici obveznica.Prema specifičnim pogodnostima koje nude investitorima ili emitentu,moguće je identifikovati 4 vrste prioritetnih akcija:1) Prve od njih su opozive (callable) prioritetne akcije. Njihova osnovna karakteristika jeste da ih emitent može povući, po unapred utvr enoj ceni, kada to poželi. Korporacija ima motiv da izda akcije sa ovakvom opcijom ukoliko je trenutno prinu ena da2) Zamenljive (convertible) prioritetne akcije daju pravo vlasniku da ih zameni, kada to želi, za unapred utvr en broj običnih akcija. Kada je, na primer, odnos zamene jedan prema četiri, to znači da se jedna konvertabilna prioritetna akcija može zameniti sa četiri obične akcije. Korporacija ima interes da emituje ovu vrstu akcija kada očekuje da će vrednost običnih akcija rasti.3) Kumulativne prioritetne akcije garantuju vlasnicima da će im biti isplaćene sve dividende (kako one sadašnje tako i one zaostale), pre nego što počne da se isplaćuje dividenda vlasnicima običnih akcija. Ako se propusti dividenda, ona se akumulira. Obične dividende ne mogu se isplatiti pre nego što se izmire zaostale obaveze.4) Participativne prioritetne akcije daju pravo vlasniku da, pored unapred odre ene dividende, može da ostvari i ekstra dividendu, ukoliko kompanija postigne odre eni cilj u pogledu nivoa prometa, prihoda, profita itd. Na ovaj način, vlasnici prioritetnih akcija u većoj meri dele rizik sa običnim akcionarima, a taj dodatni rizik se kompenzira mogućnošću ekstra zarade. 9
  10. 10. Povlašćene ili prioritetne akcije imaju povlašćeni položaj u odnosu na obične akcije, i kao takve, vrlo su česte u praksi. Povlašćena ili prioritetna prava, ispoljavaju se u sledećem: • pravo prvenstva naplate dividende. Dividenda je unapred garantovana u odre enom procentu, • pravo na više glasova u skupštini akcionara, • pravo prvenstva u kupovini akcija iz nove emisije, • pravo prvenstva naplate akcija, u slučaju likvidacije ili stečaja. U takvim slučajevima, prvo se isplaćuju obveznice, zatim povlašćene akcije, a na kraju obične akcije. Saglasno zakonskim propisima akcije, kao i druge hartije od vrednosti, ne mogu se smatrati punovažnim ukoliko nisu u skladu sa zakonom i ukoliko ne sadrže bitne elemente koji opredeljuju njena svojstva. Zbog toga što je za akcije neophodno ispunjenje zakonom propisanih elemenata, one se svrstavaju u grupu hartija od vrednosti koje su strogo formalne pismene izjave. Otuda izdavanje akcija bez bilo kog bitnog sastojka, koji je zakonodavac propisao, ne može proizvoditi pravno dejstvo. Ovaj se princip odnosi i na sve hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji, gde spadaju i akcije.3) Osnivačke akcije i akije sledećih emisija. Podela je izvršena prema redosledu izdavanja. Akcije koje se izdaju da bi se obezbedila osnovna glavnica potrebna za osnivanje akcionarskog društva nazivaju se osnivačkim akcijama ili akcijama prve emisije. Akcije sledećih emisija jesu akcije kojima se obezbe uju dodatna sredstva za poslovanje društva i povećanje osnovne glavnice društva. Imalac osnivačke akcije, za razliku od imaoca akcije sledećih emisija, može imati i neka posebna prava, kao što su pravo prvenstva upisa akcija novih emisija, pravo imenovanja prvih članova uprave, pravo na prioritetne akcije.4) Akcije sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. Normalno je da deo ukupnog akcionarskog kapitala akcija glai na odre enu nominalu. Me utim, obzirom na to da se vrednost akcije stalno menja, odnosno da akcionarski kapital nije stalna i nepromenljiva vrednost, često se smatra da akcija može biti i bez nominalne vrednosti, me utim, to je redak slučaj.5) Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. Isplatu dividendi po ovoj vrsti akcija garantuje neka banka ali druga firma, ali nikada akcionarsko društvo koje je emitovalo akciju. To je čest slučaj kada akciju emituje neka od filijala velike firme, dok cela korporacija ili akcionarsko društvo garantuje dividende svoje filijale.Akcije koje nemaju takvu garanciju su akcije bez garantovane dividende. 10
  11. 11. 6) Akcije sa pravom na veći broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa, akcije sa ograničenim pravom glasa i akcije bez prava glasa. Akcionarsko društvo redovno polazi od stava da svaka akcija daje jedno pravo glasa. To pravo omogućava da akcionari učestvuju u upravljanju akcionarskim društvom proporcionalno visini svoga uloga, odnosno učešću u akcionarskom kapitalu firme.7) Konvertibilne akcije. Konvertibilne akcije su takve koje mogu biti zamenjene, prema želji vlasnika, po unapred utvr enim uslovima, u druge (često obične) akcije. Pravo na konverziju je privilegija koju akcionarsko društvo konstituiše u korist odre ene grupe akcionara. Konvertibilne akcije su nekada i sa prioritetom u pogledu isplate dividende. Ove akcije imaju dva bitna elementa:akcija i pravo konverzije. Vrednost konvertibilne akcije, bez obzira na ugra eno pravo konverzije odre uju isti faktori koji odre uju vrednost drugih akcija.8) Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. To su akcije kod kojih je unapred utvr en rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. Istekom utvr enog roka dividenda se automatski konvertira u obične akcije.9) Nove akcije društva. Nove akcije se emituju u cilju dokapitalizacije akcionarskog društva. Vlasnici novih akcija za odre eni period ne dobijaju puni iznos dividende zbog toga što se kupovina i prodaja ovih akcija odvija nezavisno od trgovine običnim akcijama.10) Otvorene i zatvorene akcije. U otvorene akcije spadaju sve vrste akcija odre ene za kupovinu i prodaju na finansijskom tržištu (tržištu kapitala). Zatvorene akcije su one koje su namenjene kupovini i prodaji me u već postojećim akcionarima društva.11) Akcije za ulog u naturi i akcije za ulog u novcu. Podela je izvršena prema prirodi uloga. Izme u navedenih vrsta akcija ne postoje neke posebne razlike. Ali, statutom se može predvideti da se akcije uplaćene u stvarima i pravima (tzv. uložene,vezane akcije) mogu izdati samo kao akcije na ime, da se uložene akcije ne mogu prodavati do isteka odre enog vremena potrebnog da se utvrdi da su stvari i prava, kojima je uplaćena akcija, u stanju koje je predvi eno procenom.12) Privremene i stalne akcije. Podela izvršena s obzirom na način uplate. Sredstva za kupovinu akcija mogu se uplatiti odjednom ili u ratama. Ako se uplata vrši u ratama, kupac dobija privremenu akciju, s tim što se svaka naredna uplata upisuje i potrvčuje na samoj privremenoj akciji. Privremena akcija se povlači i zamenjuje stalnom akcijom kada imalac priremene akcije uplati ukupan iznos svog dela. Privremene akcije glase na ime, upisuju se u knjigu akcionara, a prenos se može usloviti saglasnošću uprave ili pravom preče kupovine od ostalih akcionara ili društva. U slučaju prenosa privremene akcije pre celokupne uplate, odnosno unošenja uloga, za uplatu, odnosno unošenje uloga solidarno odgovaraju prenosioci privremenih akcija, u roku od tri godine od dana upisa prenosa akcija u knjigu akcionara 11

×