Your SlideShare is downloading. ×
1
Berze i Berzanski Poslovi1.      Berze1.1. Definicija i Osobenosti Berze        Berza se definise kao celokupnost organizo...
1)   Organizacioni oblik – Berza se osniva kao akcionarsko drustvo ili drustvo     sa ogranicenom odgovornoscu, u skladu s...
1.2. Zadaci i Funkcije Berze       Visesrtruke su pogodnosti trgovanja na berzi One se ugledaju pre svega u tomesto kupci ...
4)   Stvaranje kontinuiranog trzista – Berza predstavlja specijalizovano trziste na        kome se trguje odredjenim mater...
1.3. Vrste Berzi         Sve berze mogu da se klasifikuju na vise nacina, u zavisnosti od kriterijumakoji se uzima kao osn...
donose dividendu, a ako berza ostvari dobit, koristi je za unapredjenje svog     poslovanja.             Treće, berza kao ...
Po materijalu kojim se trguje razlikujemo:              a) Efektne berze              b) Devizne berze              c) Nov...
b)   NOVCANE BERZE (TRZISTE NOVCA) - Novcane berze predstavljaju tokove     finansijske organizacije koje na trzistu novca...
2.       Pojam Berzanskih Poslova2.1. Tumačenje berzanskih poslova         U teoriji berzanski poslovi u odredjeni kao ugo...
2.2. Vrste Berzanskih Poslova          Kad je rec o vrstama berzanskih poslova, kao i kod podeli berzi, postojerazliciti p...
4)      VREME DOSPELOSTI OBAVEZA – Prema vremenu dospelosti obaveza iz        berzanskih poslova moguca je podela na promp...
Kod prostorne arbitraze operacija se obavlja u okviru istog perioda,            a na dve berze, dok se vremenska sastoji i...
2.3. Učesnici u Berzanskim PoslovimaSvi ucesnici u berzanskim poslovima mogu se svrstati u tri grupe :         1)    Berza...
SLOBODNO BERZANSKO TRZISTE – To je trziste na kome moze da se trgujesamo HoV koje ne ispunjavaju uslove za listing, pod us...
5.      Berzanski Indeksi         Za informisanje javnosti o kretanju berzanskih cena veliki znacaj imajuberzanski indeksi...
zeleznickih i 2 akcije proizvodnih korporacija. Listu je objavio u novinama koje sukasnije postale preteca casopisa The Wa...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Skripta deo 4 - berze i berzanski poslovi

6,356

Published on

0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
6,356
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
86
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Skripta deo 4 - berze i berzanski poslovi"

  1. 1. 1
  2. 2. Berze i Berzanski Poslovi1. Berze1.1. Definicija i Osobenosti Berze Berza se definise kao celokupnost organizovanih i neorganizovanihsekundarnih trzista deonica, obligacija i svih tzv. hibridnih oblika mobilizacije iplasmana novcanog kapitala, tako da berzu cini ukupnost brojnih trzista kapitala : • Organizovane berze • Sva trzista na kojima se obavljaju transakcije HoV koje se ne kotiraju na berzi a na kojima se negociranje obavlja neposrednom pogodbom izmedju kupaca i prodavaca • Trzista na kojima se obavljaju transakcije neclanova berze, imaoca HoV koje se kotiraju na berzi • Mnogobrojna medjunarodna sekundarna trzista HoV Berza predstavlja posebno stalno trziste na kojem se po unapred utvrdjenimkriterijumima i pravilima, ali i vremenskim sekvencama, kupuje odredjena roba.Predmet kupovine i prodaje na berzama mogu biti novac, devize, hartije od vrednosti(akcije, obveznice) i roba1. Sa stanovnista predmeta poslovanja sve berze se mogupodeliti na : • Efektne berze (trziste kapitala) • Novcane berze (trziste novca) • Devizne berze • Robne ili produktne berzeKao najznacajnije osobenosti berze izdvajamo sledece: 1. Organizacioni oblik 2. Poslovanje preko ovlascenih lica 3. Delatnost 4. Predmet prodaje 5. Berzanska pravila 2
  3. 3. 1) Organizacioni oblik – Berza se osniva kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uredjuje i poslovanje preduzeca, ako sa ovim zakonom nije drugacije odredjeno.2) Berzanski posrednici – Berzanski posrednici su lica koja su na berzi ovlascena da zakljucuju berzanske poslove. To mogu da cine i ovlascene banke, koje su clanovi berze, a druga lica jedino podsredstvom banke. S obzirom na nacin istupanja pri zakljucenju berzanskih poslova razlikuju se dve vrste berzanskih posrednika : brokeri i dileri. Pod brokerskim nacinom trgovine podrazumeva se obavljanje poslova u tudje ime i za tudj racun, odnosno u svoje ime a za tudj racun, uz naplatu brokerske provizije. A pod dilerskim nacinom trgovine podrazumeva se obavljenje posrednickih poslova u svoje ime i za svoj racun, uz ostvarivanje razlike u ceni (Cl. 81 ZOT). U svojstvu dilera, berzanski posrednik moze da istupa u svoje ime i za svoj racun po ceni koju unapred odredi brokersko-dilersko drustvo.3) Delatnost – Organizovanje trgovine berzanskim materijalima podrazumeva organizovanje javne ponude, kao i povezivanje ponude i traznje za berzanskim materijalima; objavljivanje informacija o ponudi, traznji, trzisnoj ceni materijala, kao i drugih informacija koje su od znacaja za trgovinu; utvrdjivanje i objavljivanje kursnih lista i to u najmanje dva dnevna lista koja se prodaju na teritoriji cele zemlje. Berza ne moze da trguje berzanskim materijalima, da daje savete o kupovini o prodaji ili o izboru berzanskih posrednika, niti da obavlja poslove koji spadaju u delatnost berzanskih posrednika.4) Predmet prodaje – Na berzi moze da se trguje akcijama, duznickim HoV, odnosno obveznicama i drugim HoV izdatim u seriji, varantima, depozitnim potvrdama, drugim HoV koje odredi Komisija za HoV (to ne mogu da budu hartije koje nisu standardizovane ili hartije koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao sto su : menica, cek, konosman, tovarni list, skladisnica), robama. Sto se tice roba kojima se trguje na berzi, to ne mogu biti finalni proizvodi, zbog njihove raznolikosti, vec samo samo sirovine i proizvodi prvog stepena obrade koji se mogu tipizirati, sto znaci da se mogu pojaviti kao predmet berzanskog trgovanja. Trgovina devizama i plemenitim metalima organizuje se na posebnim berzama, odvojenim od efektnih berzi.5) Berzanska pravila – Trgovina na berzi se odvija prema precizno utvrdjenim pravilima. Njima se regulisu pitanja koja se ticu poslova – uslova i nacina njihovog obavljanja, berzanskog materijala i uslova pod kojima se trguje na berzi, kursa berzanskog materijala, nacina i uslova izvrsavanja obaveza iz zakljucenih poslova, uslova pod kojima se obavlja trgovina da bi se izbeglo spekulativno kretanje kursa, pitanja koja se odnose na ponasanje berzanskih brokera i mera koje se preduzimaju kad se krse pravila ponasanja. Na taj nacin se nastoji da se ucesnicima na berzi pruzi potrebna sigurnost pri berzanskom poslovanju. 3
  4. 4. 1.2. Zadaci i Funkcije Berze Visesrtruke su pogodnosti trgovanja na berzi One se ugledaju pre svega u tomesto kupci i prodavci znaju gde mogu da zakljuce odredjeni posao koji se tice kupovinei prodaje odredjenih predmeta trgovanja koji se kotiraju na berzi. Na berzi se poslujeprema preciznim pravilima cime se nastoji da se smanji rizik i ucesnicima na berzipruzi potrebna sigurnost pri berzanskom poslovanju. Dalje, na berzi se posloviobavljaju preko berzanskih posrednika koji dobro poznaju odredjena trzista kao ikretanja na njima. Oni mogu manje upucene klijente, sa slobodnim novcanimsredstvima, da relativno sigurno uvedu u trgovinu odredjenim materijalima. Sve todoprinosi da berza moze da ispuni niz zadataka od znacaja za uspostavljanje stabilnihtrgovinskih tokova, od kojih su najznacajniji sledeci: 1. Stvaranje uslova za formiranje realne trzisne cene 2. Standardizacija predmeta trgovanja 3. Informisanje 4. Stvaranje kontinuiranog trzista 5. Izjednacavanje cena u vremenu i prostoru 6. Predvidjanje privrednih kretanja1) Stvaranje uslova za formiranje realne trzisne cene – Cena bilo koje robe formira se na trzistu kao rezultat nadmetnja ponude i traznje. Tako i cena berzanskog materijla predstavlja rezultat susretanja velikog broja kupaca i prodavaca na berzi. Dakle, na berzi se koncentrise ponuda i traznja, cijim se suceljavanjem formira objektivna cena koju sluzbeno lice na berzi kao takvu samo konstatuje.2) Standardizacija predmeta trgovanja – Osnovno nacelo berzanskog poslovanja – brzina i efikasnost – uslovilo je da se iskristalise koji materijal, kog kvaliteta i u kojim osnovnim kolicinama jedino moze da bude predmet trgovanja na pojedinim berzama. Standardni kvalitet omogucava da se trguje robom koja nije fizicki prisutna na berzi, koja tek treba da bude dovezena, proizvedena ili ubrana iz dolazecih prinosa. Pitanje standardizacije tih materijala regulise se berzanskim pravilima, kao i odgovarajucim zakonskim propisima.3) Informisanje – Berza snabdeva trziste informacijama o obimu zakljucenih poslova, o postignutim cenama, o strukturi berzanskih materijala. Time se pomaze zainteresovanim licima. Objavljivanjem kurseva berza sugestivno deluje na one koje zele da kupe odredjeni materijal, odnosno da plasiraju svoja slobodna novcana sredstva. 4
  5. 5. 4) Stvaranje kontinuiranog trzista – Berza predstavlja specijalizovano trziste na kome se trguje odredjenim materijalima, kojih ima u velikoj kolicini i koji imaju odredjene karakteristike. Takvi materijali omogucavaju da se ostvari kontinuiranost berzanskog trzista. Kad se radi o HoV, bez berze, bez sekundarnog trzista, ne bi moglo da se govori o nekom trzistu, a narocito ne o kontinuiranom trzistu HoV (kupci akcija bili bi prinudjeni da ih drze neograniceno, a imaoci do dospelosti). Inace, da bi moglo da se govori o kontinuiranosti trzista u vezi sa odredjenim hartijama nuzno je da postoji odredjeni stepen ucestalosti transakcija. Tako se na Njujorskoj berzi smatra da one hartije sa kojima se ne obavi nijedna transakcija nedeljno nemaju kontinuirano trziste.5) Izjednacavanje cena u vremenu i prostoru – Zahvaljujuci rocnim poslovima, na berzi se mogu prodavati robe koje ce se tek docnije, posle nekoliko nedelja ili meseci isporuciti, a sto doprinosi nivelisanju cena po vremenu. Zahvaljujuci otvorenosti berzanskog trzista, delovanju arbitrazista, i zakona ponude i traznje ostvaruje se nivelacija cena u prostoru. Zelja da se kupljeni materijal proda skuplje na berzi gde je formiran visi kurs za isti materijal, i tako ostvari dobit, a sto nastoje da ostvre svi berzijanci, dovodi usled povecane ponude do smanjenja kursa, odnosno do nivelacije cena za isti materijal u prostoru.6) Predvidjanje privrednih kretanja – S obzirom da se na berzi okupljaju ljudi koji raspolazu najnovijim obavestenjima o privrednim prilikama, ona postaje mesto gde se svi pokreti na bolje i na gore odmah osecaju, tako da se ona moze smatrati barometrom privrednog zivota jedne zemlje. Zahvaljujuci informisanosti istrazivanja koja su vrsena u Americi pokazala su da je svaki poslovni debakl ili bum bio predvidjen i anticipiran na berzi sest meseci do dve godine pre nego sto se dogodio. Na taj nacin investitori imaju mogucnost da se zastite od rizika i da ostvare vecu dobit. 5
  6. 6. 1.3. Vrste Berzi Sve berze mogu da se klasifikuju na vise nacina, u zavisnosti od kriterijumakoji se uzima kao osnov za klasifikaciju. Kriterijumi su: 1) Nacin nastanka 2) Priroda polozaja 3) Oblik organizacije 4) Cilj poslovanja 5) Raznovrsnost predmeta trgovine 6) Nacin rada 7) Po materijalu kojim se trguje1) Nacin nastanka – Prema nacinu nastanka sve berze mogu da se podele na: spontane i na zakonu zasnovane. Vecina uticajnih berzi na svetu su nastale spontano, bez prethodno donetih specijalnih propisa koji bi ih regulisali. Nasuprot ovim berzama stoje one one koje su nastale na osnovu donetih propisa (kao sto je slucaj sa Beogradskom berzom).2) Priroda polozaja – Zavisno od prirode njihovog polozaja berze se dele na : javnopravne i privatno pravne. Javnopravne osniva drzava. Berze su pod njenim uticajem i kontrolom. Drzava obezbedjuje sredstva za njihov rad i poslovanje. A posrednici, koji rade na berzi su drzavni sluzbenici. Zbog vezanosti za drzavu ove berze se nazivaju nesamostalne. Kako one uglavnom postoje u drzavama sa evropsko-kontinentalnim pravnim sistemom (Spanija, Portugalija, Italija), govori se o kontinentalnom tipu berzi. Privatnopravne berze predstavljaju privatne institucije, koje posluju samostalno, kao udruzenja privatnika (brokersko-dilerskih kuca) ili kao trgovacka drustva. Imovinu berze stvaraju njeni clanovi, a ne drzava. Kako one uglavnom postoje u drzavama anglosaksonskog pravnog sistema (SAD, Engleska), govori se o anglosaksonskom tipu berzi. A zbog svoje samostalnosti u odnosu na drzavu nazivaju se i samostalnim berzama. Izmedju ove dve vrste berzi nalaze se berze koje predstavljaju mesavinu anglosaksonskog i kontinentalnog tipa berzi (Nemacka, Svajcarska, Austrija), pa se nazivaju polusamostalnim berzama. Berze ovog tipa osniva drzava, ali uslove rada i nacin poslovanja odredjuju clanovi berze.3) Oblik organizacije - Prema obliku organizacije razlikuju se cetiri organizaciona oblika berze. Prvo, berza kao dobrovoljno udruzenje clanova neprofitnog tipa. Ovako se organizuju berze u Engleskoj. Clanovi berze su ujedno i berzanski posrednici, koji svojim poslovanjem na berzi ostvaruju prihode. Drugo, kao specijalizovano akcionarsko drustvo neprofitnog tipa. Ovako se organizuju berze u Nemackoj. Akcije berze glase na ime i ne 6
  7. 7. donose dividendu, a ako berza ostvari dobit, koristi je za unapredjenje svog poslovanja. Treće, berza kao akcionarsko drustvo, odnosno drustvo sa ogranicenom odgovornoscu profitnog tipa (SAD, Srbiji). Četvrto, berza kao drzavna ustanova, kojom upravlja drzava i njeni posrednici, kao drzavni sluzbenici. Ovako su organizovane berze u Italiji.4) Cilj poslovanja – Prema cilju poslovanja, berze mozemo da podelimo na profitne i neprofitne. Profitne berze prihod koji ostvare poslovanjem dele medju svojim clanovima (ovoj vrsti pripadaju americke i nase berze). Za razliku od profitnih, neprofitne berze ne dele ostvareni prihod svojim clanovima. Clanovi berze ostvaruju dobit naplatom provizije od zakljucenih poslova. Ovako se organizuju berze u Nemackoj, Austriji.5) Raznovrsnost predmeta trgovine – Prema ovom kriterijumu klasifikcije razlikuju se specijalizovane i mesovite berze. Ako se na berzi trguje samo jednom vrstom berzanskog materijala, onda je ona specijalizovana. A, ako se na njoj trguje sa vise vrsta materijala, onda je ona mesovita. Po pravilu, na mesovitoj berzi se trguje sa razlicitim robama i efektima. Moze se, sto je redak slucaj, na mesovitoj berzi istovremeno trgovati i robama i efektima.6) Nacin rada – Prema nacinu rada i znacaju elektronskih sredstava za poslovanje, sve berze mogu da se podele na klasicne i elektronske. Klasicne berze odlikuje postojanje berzanskog sluzbenog prostora, koji se naziva ring, pit ili parket, na kome se trguje materijalima u okviru berzanskog sastanka, po pravilu, uz prisustvo berzijanaca i na aukcijski nacin. Za razliku od klasicnog tipa, elektronski tip berze je potpuno kompjuterizovan i automatizovan. Kotacija, trgovanje, informisanje obavljaju se uz upotrebu kompjutera. Berzanski sastanak i prisustvo berzijanaca na njemu nemaju vise nikakav znacaj za odvijanje berzanskog poslovanja.7) Po materijalu kojim se trguje razlikujemo: a) Efektne berze b) Devizne berze c) Novcane berze d) Robne berze 7
  8. 8. Po materijalu kojim se trguje razlikujemo: a) Efektne berze b) Devizne berze c) Novcane berze d) Robne berzea) EFEKTNE BERZE (TRZISTE KAPITALA) - Efektne ili finansijske berze se odnose na onaj deo finansijskog trzista na kojem se prodaje i kupuje finansijski kapital (akcije, obveznice, certifikati). Trziste kapitala obezbedjuje investitorima – preduzecima, pojedincima, drustvima, korporacijama, drzavi, dolazak do slobodnih (ponudjenih) kapitala, uz brzu izmenu strukture investicionih portfelja, transformaciju stedisa (vlasnika kapitala) u poverioce, uz alokaciju finansijskih sredstava u rentabilne investicione projekte. Efektna berza stoga predstavlja specijalizovano trziste kapitala na kom se vrsi komisiona prodaja HoV dugorocnog karaktera (uglavnom iznad roka od jedne godine). Berze efekata, dakle, predstavlja finansijsku instituciju na kojoj se koncentrise ponuda i traznja kapitala (novcanog i efekata). Osnovna uloga efektnih berzi je ta sto se preko njih vrsi ubrzavanje i uvecavanje privrednih i finsnsijskih tokova putem emisije i prometa svih vrsta HoV (kako kratkorocnih, tako i posebno dugorocnih). Poseban znacaj, cak dominantan imaju akcije i obveznice. Smisao trgovanja efektima je da se svi nalozi za kupovinu efekata izvrse po najnizim cenama, a svi nalozi za prodaju po najvisim cenama. To prakticno znaci da efektne berze predstavljaju moderno organizovan trzisni mehanizam, institucije opremljene savremenim sistemom za komuniciranje, to su institucije cije informacije o kretanju kurseva imaju prvorazredan znacaj za vodjenje poslovne politike svih subjekata. Stabilnost kretanja na efektnoj berzi (kurseva, ponude i traznje) je osnova stabilnosti celokupne ekonomije. Ali i obrnuto. Funkcija berze efekata je da obezbedi stalno trziste HoV. Kontinuitet berze efekata smatra se neophodnim za ocuvanje likvidnosti HoV, bez koje bi se tesko mogao privuci kapital investitora koji ulazu u te efekte. Efektne berze mogu biti : 1) Terminske berze – na kojima se vrse transakcije HoV u kojima se obaveze ne izvrsavaju odmah (promptno), ili neposredno nakon zakljucenja ugovora, vec u nekom unapred utvrdjenom roku, 2) Promptne berze – na kojima se ugovaraju poslovi i vrse transakcije dnevno (promptno). 8
  9. 9. b) NOVCANE BERZE (TRZISTE NOVCA) - Novcane berze predstavljaju tokove finansijske organizacije koje na trzistu novca obavljaju kupovinu i prodaju za racun svojih clanova. Ponuda i traznja koncentrisane su na jednom mestu i u isto vreme, tako da je utvrdjivanje cene novca (kamate) efikasnije i brze nego na drugim trzistima. Na berzi novca se vrsi se kupovina i prodaja kratkorocnih HoV, koje se kotiraju na ovom trzistu. Predmet kupovine i prodaje novca odnosi se samo na ziralni ili depozitni novac. Predmet kupovine i prodaje kratkorocnih HoV na ovom trzistu odnosi se samo na HoV koje emituje Centralna banka, ili koje ona proglasi takvim hartijama od vrednosti. To je primarno novcano trziste. Na tzv. sekundarnom trzistu novca se vrsi kupovina i prodaja svih oblika kratkorocnih HoV. Visak ovog novca, uglavnom kod banaka, cini ponudu, a kupovina istog traznju.c) DEVIZNE BERZE – Na deviznim berzama se vrsi prodaja deviznih sredstava. Na ovom trzistu se uskladjuju ponuda i traznja deviza i utvrdjuje devizni kurs, kao cena devize. Na deviznom trzistu sve devizne operacije vrse brokeri, bez mogucnosti kupovine za svoje ime i svoj racun. Na ovom trzistu se javljaju i dileri kao trgovci devizama koji u ovlascenim bankama obavljaju kupovinu i prodaju deviza. Na deviznim berzama se obavljau promptni i terminski poslovi. Promptni poslovi se odnose na svaku kupovinu i prodaju deviza koje se obavljaju odmah (promptno) ili najkasnije dva dana od obavljene operacije. Ovde Centralna banka moze intervenisati u cilju zastite deviznog kursa ili velikih fluktuacija kurseva, kada oni osciliraju iznad ili ispod gornje i donje granice dozvoljene oscilacije (koje odredjuje Centralna banka). Terminski poslovi se odnose na sve kupovine ili prodaje deviza, na odredjeni odlozeni rok, bez intervencije Centralne banke u zastiti deviznog kursa. Na terminskom trzistu devizni kursevi mogu znatno vise oscilirati i u vecim rasponima u odnosu na promptno trziste, sto je i osnova za nastanak veceg deviznog rizika kod ovih transakcija.d) ROBNE BERZE (PRODUKTNE BERZE) – Na robnoj berzi se trguje robom i finansijskim derivatima. U zavisnosti od vrsta robe kojima se trguje najpoznatije svetske robne berze nalaze se u sledecim gradovima : • za pamuk u Liverpulu, Njujorku, Bremenu; • za secer u Londonu, Njujorku, Hamburgu • za vunu u Londonu, Njujorku, Anversu; • za zitarice u Njujorku i Cikagu; • za nemetale u Njujorku, Londonu; • za zlato u Londonu; • za obojene metale u Cikagu, Njujorku, Londonu; • za kalaj u Maleziji; • za kafu u Parizu. 9
  10. 10. 2. Pojam Berzanskih Poslova2.1. Tumačenje berzanskih poslova U teoriji berzanski poslovi u odredjeni kao ugovori o prodaji predmetaberzanskog prometa (tacno odredjenih vrsta roba, HoV, deviza, valuta) koje ucesnicina berzi zakljucuju po posebnom berzanskom postupku (za vreme trajanja berzanskogsastanka, preko posrednika, uz primenu berzanskih uzansi).Iz date glavne definicije sada proizilaze sledece karakteristike : 1) Berzanski poslovi su po svojoj prirodi ugovori o prodaji. Pri tome, svaki tip posla na berzi, dnevni ili terminski, pokriven je odredjenim tipskim ugovorom o prodaji, koji je sastavljen od opstih i posebnih ugovornih uslova. Opsti uslovi su jednaki za sve predmete trgovanja na berzi i odnose se, na primer, na nacin deponovanja (skladistenja) predmeta trgovine, na nacin preuzimanja materijala, transport. Za razliku od opstih , pojedinacni uslovi ugovora odnose se na kvalitet materijala kojim se trguje, na kolicinu, vreme dospeca poslova. 2) To su poslovi koji se zakljucuju preko berze, kao posebno organizovanog trzista. Iako se u nekim definicijama pominje, berzanski sastanak ne treba uzimati kao bitan elemenat za odredjivanje pojma berzanskog posla. Razloge za to trebamo traziti u nekim savremenim tendencijama, kada se veliki broj poslova zakljucuje preko berze, ali van klasicnog berzanskog sastanka, upotrebom sasvremenih sredstava komunikacije i veza, sto samo olaksava i ubrzava berzansko poslovanje, a i pojeftinjuje ga. 3) Berzanske poslove mogu da zakljucuju samo posebno ovlasceni subjekti berze – berzanski posrednici, ciji status je regulisan posebnim zakonskim aktima. 4) Predmet berzanskih poslova mogu biti samo one stvari koje su primljene u berzanski pravni promet odlukom nadleznog berzanskog organa. Bitno je da se tu radi o materijalima koji su primljeni na zvanicnu ili nezvanicnu berzansku listu. U zavisnosti od toga na kojoj listi se kotiraju primljeni materijali, zvanicnoj ili nezvanicnoj, se i vrsi trgovina istim. Ako su materijali primljeni na zvanicnu listu, sa njima se moze trgovati i na zvanicnim i na nezvanicnim berzanskim sastancima, a ako nisu primljeni na zvanicnu listu, tim materijalima se trguje samo na nezvanicnim sastancima. 5) Berzanski poslovi se zakljucuju po posebnom berzanskom postupku, a na aukcijski nacin. Blize odredbe o nacinu trgovanja i odrzavanja sadrzane su u berzanskim pravilima. 10
  11. 11. 2.2. Vrste Berzanskih Poslova Kad je rec o vrstama berzanskih poslova, kao i kod podeli berzi, postojerazliciti polazni kriterijumi za podelu berzanskih poslova: 1. Mesto i ugovornici 2. Predmet 3. Cilj 4. Vreme dospelosti obaveza 5. Broj prodajnih ugovora1) MESTO I UGOVORNICI – Prema ovom kriterijumu, dakle prema ugovornicima, mestu i vremenu zakljucenja,berzanski poslovi se dele na: unutrasnje i spoljasnje. a) Unutrasnji poslovi - su oni poslovi koje zakljucuju lica sa pravom pristupa berzi, za berzanskim pultom. b) Spoljasnji poslovi - su oni poslovi koji se zakljucuju van berzanskog pulta, sa pozivom na njena pravila.2) PREDMET – Prema predmetu, berzanski poslovi se dele na : sluzbene i slobodne a) Sluzbeni poslovi – su oni poslovi koji imaju za predmet berzanski materijal, koji je zvanicno pusten u berzanski promet i kojim se trguje na zvanicnom berzanskom sastanku. b) Slobodni poslovi – su oni poslovi koji mogu da imaju za predmet materijal koji se nalazi na zvanicnoj i na nezvanicnoj listi berze, a trgovina se obavlja na nezvanicnim sastancima.3) CILJ – Prema cilju koji ugovornici zele da ostvare moze se izvrsiti podela na: stvarne i spekulativne poslove. a) Stvarni poslovi – su poslovi koje ugovornici zaista zele da zivrse – kupac isplatom cene, a prodavac isporukom predmeta prodaje. b) Spekulativni poslovi – su oni koje ugovornici vrse u nameri da zarade na razlici u ceni materijala, do cega dolazi usled njihovih promena u vremenu i prostoru. Otuda se razlikuju i spekulacije u prostoru i vremenu. 11
  12. 12. 4) VREME DOSPELOSTI OBAVEZA – Prema vremenu dospelosti obaveza iz berzanskih poslova moguca je podela na promptne (dnevne ili kasa) i terminske (rocne) poslove. Promptni poslovi – su oni poslovi kod kojih se placanje i isporuka vrsi odmah po zakljucenju posla, ili u kratkom vremenskom roku nakon toga. Rok izvrsenja promptnog posla odredjuje svaka berza posebno svojim uzansama, ako to vec nije regulisano zakonskim propisima koji regulisu berzansko poslovanje. Taj rok se obicno krece od dva dana do tri nedelje od dana zakljucenja posla. Promptni poslovi ne sprovode spekulativne efekte. Oni se odvijaju bez veceg rizika po kupca i prodavca. Cilj promptnog posla je njegovo stvarno izvrsenje u kratkom roku, a ne ostvarivanje razlike u ceni izmedju nivoa u momentu zakljucenja i izvrsenja posla. Trzista na kojima se obavljaju promptni poslovi nazivaju se spot, kes, stvarna ili fizicka trzista. Prema vremenu i mestu isporuke, promptni poslovi se mogu zakljucivati kao : a. loro poslovi, gde roba mora da bude dostupna kupcu u mestu odrzavanja berzanskog sastanka; b. prompt ukrcaj, sto znaci da se roba mora ukrcati na brod u ugovorenom roku; c. prompt posao, za robu na putu, prodaja robe se vrsi urucivanjem prenosivog tovarnog lista (konosmana) kupcu koji od tog trenutka moze da raspolaze robom. Terminski poslovi – su oni poslovi kod kojih se javlja odredjeni vremenski razmak izmedju dana zakljucenja i dana izvrsenja posla – isporuka i placanje. Prvi terminski ugovor zakljucen je u SAD 13.3.1851. godine na Cikaskoj berzi (Chicago Board of Trade). Ugovor se odnosio na isporuku 3.000 busela zita, koju je trebalo izvrsiti u junu, po ceni jedan cent manjoj od cene busela koja je vazila na dan zakljucenja ugovora5) BROJ PRODAJNIH UGOVORA – Prema broju prodajnih ugovora koje u sebi sadrze, berzanski poslovi se dele na : proste i slozene. a) Prosti poslovi – se sastoje samo od jednog ugovora o prodaji. Takvi poslovi mogu da budu i promptni i terminki poslovi. b) Slozeni poslovi – u sebi sadrze dva ili vise ugovora o prodaji. Takvi su: • arbitrazni, • produzni (reportni) i • svop berzanski poslovi.Arbitraza – je takav promptni ili terminski posao, koji se sastoji iz kupovine i prodaje radi sticanja profita, koji se zasniva na razlici kurseva u datom momentu izmedju dve berze ili izmedju dva termina (roka za izvrsenje berze) iste berze. Razlikuju se dve vrste arbitraze: geografska (prostorna) i vremenska arbitraza. 12
  13. 13. Kod prostorne arbitraze operacija se obavlja u okviru istog perioda, a na dve berze, dok se vremenska sastoji iz simultane kupovine i prodaje koje se izvrsavaju u razlicitim terminima. Prostorna arbitraza moze da bude: prosta i slozena. Prostorna se obavlja na dve berze, a slozena na tri berze - trigonalna arbitraza, na primer, na dve robne berze se kupuje i prodaje odredjeni materijal za dolare i funte, a na trecoj berzi dobijene funte se menjaju za dolare. Da bi se izvela prostorna arbitraza potrebno je da budu ispunjena dva uslova : da se predmet arbitraze kotira u isto vreme na vise berzi i da kod kotacije berzanskog materijala postoje izvesne razlike, kao osnovni motiv. Za razliku od prostorne arbitraze, vremenska arbitraza nosi za arbitrazistu odredjene razlike s obzirom da ne postoje nikakve garancije u pogledu daljeg kretanja kurseva.Report – Reportni posao je je specifican terminski berzanski posao i on se sastoji iz kupovine u gotovom i prodaje na termin i obrnuto, s tim sto se citava operacija obavlja izmedju istih osoba i tice se iste vrste i kolicine materijala. Kod ovakvog posla, jedna strana izvrsava svoju obavezu prema drugoj strani, koja izlazi iz posla, a zatim se zasniva obaveza, u istom obimu, prema trecem licu, sa kojom se posao reportira (produzava) na sledeci obracunski period.Svop – Predstavlja ugovor o istovremenoj i terminskoj prodaji, kao i o zameni jedne bilansne aktive drugom bilansnom aktivom ili jedne bilansne pasive drugom pasivom. S tim u vezi razlikuju se dve vrste svopa : valutni svop i svop kamatnih stopa. Valutni svop predstavlja ugovor o razmeni glavnice i kamate u jednoj valuti za glavnicu i kamatu u drugoj valuti. Kod kamatnog svopa dve strane se dogovaraju da razmene periodicne kamatne stope. Uobicajeno je da se vrsi razmena kredita sa fiksnom kamatnom stopom za kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Ovaj ugovor moze da bude i opcioni. Prodajni svop postoji kada se izvrsi promptna kupovina jednog materijala za drugi i terminska prodaja tog istog materijala za taj isti drugi materijal. Kod kupovnog svopa vrsi se promptna prodaja jednog materijala za drugi i terminska kupovina tog istog materijal za taj isti drugi materijal. Ako se svop obavlja izmedju dva ista partnera onda se naziva cisti ili pravi svop, a kad su u pitanju razliciti partneri naziva se necisti ili nepravi svop. Svop predstavlja vrstu finansijskog terminskog ugovora sa kojim se moze trgovati na berzi. Nacin i uslove trgovanja sa njim, odredjuje upravni odbor berze. 13
  14. 14. 2.3. Učesnici u Berzanskim PoslovimaSvi ucesnici u berzanskim poslovima mogu se svrstati u tri grupe : 1) Berzanski posrednici (mesetari) 2) Berzanski trgovci (dileri, brokeri, dzoberi) 3) Ostali ucesnici na berzi efekataI na efektnim berzama analogno tome ucestvuju tri osnovne grupe posednika : 1) Berzanski posrednici ili mesetari. To su interni ucesnici na berzi. 2) Berzanski trgovci (dileri u SAD, brokeri i dzoberi u V.Britaniji, handleri u Nemackoj), koje cine predstavnici banaka, investicionih fondova i drugih posrednickih institucija. Ovu grupu ucesnika svrstavamo u eksterne ucesnike na berzi. 3) Ostali ucesnici na efektnoj berzi, bankarski i drugi posrednici (bez ovlascenja za trgovanje na berzi).3. Berzansko Poslovanje POJAM BERZANSKOG POSLOVANJA - Poslovanje jedne berze obuhvataukupnost poslova koje ona obavlja u cilju organizovanja berzanske trgovine, a uskladu sa zakonskim i berzanskim pravilima. Pri tome, trgovina moze da se odvija uokviru berzanskog ili slobodnog berzanskog trzista. Kao najvaznije faze berzanskogposlovanja se izdvajaju : uvodjenje efekata na berzu, formiranje berzanskog kursa,kotiranje berzanskog materijala, zakljucivanje berzanskog posla, izvrsenjeberzanskog posla. Sve ove faze poslovanja podlezu kontroli, koja moze da budeunutrasnja i spoljna, a sve u cilju uskladjivanja poslovanja sa odgovarajucimpravilima i zakonima, i sprecavanja pojava koje bi mogle da ugroze funkcionisanjeberze.4. Berzansko Tržište BERZANSKO TRZISTE – To je trziste na kome moze da se trguje samohartijama od vrednosti koje su primljene na listing berze. Hartije od vrednosti seukljucuju na berzansko trziste na zahtev izdavaoca, pod uslovom da su ispunjeniuslovi za prijem na listing berze utvrdjeni pravilnikom o listingu i kotaciji (Cl. 168.ZOT). Duznickim hartijama od vrednosti koje izdaje drzava i NBS moze da se trgujene berzi bez posebnih uslova koje propisuje berza za druge izdavaoce. 14
  15. 15. SLOBODNO BERZANSKO TRZISTE – To je trziste na kome moze da se trgujesamo HoV koje ne ispunjavaju uslove za listing, pod uslovom da su u celini uplacenei da mogu da budu predmet javne ponude na organizovanom trzistu. Ova podela jeopste prihvacena i kod nas i u svetu, i njom se prevazilaze mane koje su imale nekeranije podele. BERZANSKA TRZISTA U SVETU – Kada su u pitanju glavna svetska berzanskatrzista treba reci da na skoro svim postoji nekoliko razlicitih berzanskih trzista. Oni serazlikuju po prioritetima, po uslovima koje propisuju, po HoV kojima se na istimtrguje, po procentima koje ista obuhvataju u ukupnom broju transakcija. Imajuci uvidu navedene faktore, mozemo reci da generalno postoji analogija sto se tice svihvaznijih svetskih berzanskih trzista. Francuska – U Francuskoj se razlikuju sledeca berzanska trzista. Zvanicno berzansko trziste efekata na kome se trguje samo onim efektima koji su primljeni na listing berze. Jedan isti efekat ne moze biti registrovan kod razlicitih berzi. Na drugom, sekundarnom trzistu, se trguje efektima koji ne ispunjavaju uslove da bi mogli da se kotiraju na zvanicnom trzistu. Ipak za takve efekte ostavlja se rok od 3 godine u kome bi trebalo da budu ispunjeni uslovi za kotaciju na zvanicnom trzistu. Nakon isteka tog roka, savet berze donosi odluku o statusu tih efekata : da li ce iste primiti na listing zvanicne berze, da li ce se njima i u buduce trgovati na sekundarnom trzistu ili ce se oni brisati sa listinga sekundarnog trzista i prebaciti na trece trziste – izvan kotacije. Na tom trecem trzitu se trguje akcijama srednjih preduzeca, cija emisija hartija nije tolika da bi se ocekivale brojne transakcije. I povodom trgovine sa ovim hartijama na trecem trzistu se sastavlja dnevni izvestaj pod kontrolom berze, o postignutim kursevima. U novije vreme se razvija pored postojecih trzista se razvija novo trziste na kome se trguje efektima mladih preduzeca, za koje se procenjuje da imaju veliki potencijal. Engleska – Na Londonskoj berzi se do 1990. godine, obzirom na uslove koji moraju biti ispunjeni za listing, pravila razlika izmedju glavnog trzista, trzista za nekotirane HoV i treceg trzista, koje je uvedeno u cilju potiskivanja nesluzbenog trzista, kao nesigurnog i rizicnog, a u cilju organizovnog prometa hartija koje nisu na listingu glavnog trzista. Od 1990. godine, ovo trziste je uslo u sastav trzista za nekotirane HoV. Japan - Tokijska berza je podeljena u tri sekcije. Prva sekcija obuhvata 1161 akciju najpoznatijih i najkvalitetnijih kompanija. Druga sekcija obuhvata oko 400 akcija sa blazim kriterijumima za listing, sa kojima se prethodno trgovalo na nesluzbenom trzistu. Ova sekcija je uvedena radi odrzavanja regularne procedure poslovanja akcijama manjih kompanija. Ako zbog loseg poslovanja kompanije, cije se akcije kotiraju u prvoj sekciji, opadne interesovanje da se njima trguje, one se prebacuju na listu druge sekcije. Treca sekcija obuhvata promet inostranih hartija. 15
  16. 16. 5. Berzanski Indeksi Za informisanje javnosti o kretanju berzanskih cena veliki znacaj imajuberzanski indeksi. Oni predstavljau prosek cena hartija od vrednosti koji je izrazen uodnosu na ranije utvrdjenu bazicnu trzisnu vrednost. Medjusobno se razlikuju po vrstii brojcanoj zastupljenosti HoV hartija koje indeks predsavlja, kao i po koriscenojmetodologiji izracunavanja. Svaki indeks prati se u odnosu na prethodni dan, naprethodnu godinu i u odnosu na protekli period tekuce godine. Kretanje trzisnih cena akcija prati se izracunavanjem proseka i indeksa kojisu u razlicitim zemljama ustanovljeni za pracenje opsteg stanja u privredi. Dnevnepromene cena akcije, obim trgovanja, visina prinosa i dr. uglavnom se ticu akcionara.Medjutim, ono sto se dogadja na finansijskom trzistu u celini – zivost, usporen rast,stagnacija, dramatican pad (slom) u stvari odrazava ono sto se dogadja u privredi kaocelini. Promene na trzistu i ekonomiji izrazavaju se razlicitim prosecnimvrednostima i indeksima koji dovoljno reprezentuju trzisna kretanja. Danas seuglavnom koriste sledeci indeksi : 1) Dow Jones indeks (The Dow Jones Industrial Averages – DJIA) moze biti: a) Dow Jones industrijski indeks b) Dow Jones indeks transportnih organizacija c) Dow Jonesindeks usluznih delatnosti d) Dow Jones 65 – kombinovani indeks 2) NIKEI indeks (Japan) 3) DAX (Nemacka) 4) CAC 40 (Francuska) 5) FT- SE 100 (Velika Britanija) 6) SPI (Svajcarska) DOW JONES INDEKS – je najstariji i najpoznatiji berzanski indeks. Onpokazuje kretanje cena na Njujorskoj berzi. Sa njegovom primenom se pocelo krajem19.veka. Dow Jones indeks prati ponasanje akcija 30 najvecih industrijskih kompanijakoje cine 25% vrednosti svih akcija Njujorske berze. Berzansko stanje akcija ovihkompanija odrazava stanje celokupne privrede. Dow Jonesov industrijski indeks je najpoznatiji pokazatelj kretanja natrzistu, zbog cega se i najcesce objavljuje i prati. Kada se kaze da je trziste “danasotislo 25 poena na gore”, to znaci da je Dow Jonesov indeks povecan za 25%. Upocetku se njegova vrednost racunala tako sto se ukupna cena akcija delila sa brojemakcija. Danas se ovaj indeks izracunava tako sto se sabiraju cene akcija svihindustrijskih kompanija, a zbir se deli brojem koji predstavlja pokazatelj (korekciju)broja cepanih akcija. Investitori koji koji zele da vide sta desava sa cenom 30najvecih industrijskih kompanija u DJIA treba samo da vide koliko procentualnoiznosi promena cena akcija u DJIA, a ne visina samog indeksa. Nastanak Dow Jones indeksa vezan je za 1884. godinu i Carlsa Daua(Charles Dow), koji je te godine napravio listu od 11 reprezentativnih akcijakompanija, koje su predstavljale ekonomsku snagu SAD. Tu je bilo 9 akcija 16
  17. 17. zeleznickih i 2 akcije proizvodnih korporacija. Listu je objavio u novinama koje sukasnije postale preteca casopisa The Wall Street Journal. Kasnije je 1896. godineobjavio listu samo industrijskih kompanija, ali znatno prosirenu. Od svih kompanijasa te prve liste do danas je ostala samo General Electric. Lista je 1928. godineprosirena na 30 korporacija. Od tada do danas lista se menjala 20 puta. Korporacije koje ulaze u Dow Jones industrijski indeks akcija su : Alfield,Alcoa, Arn, Express, TOT, Steel, Boeing, Caterpillar, Chevron, Coca Cola, Disney,Du Point, Kodak, General Electric, Exxon, Goodyear, IBM, Int. Paper, McDonalds,Merck, Minn. Mf, Morgan, Philip Moris, Procter & Gambler, Sears, Texaco, Un.Clarbide, Unt. Techn, Westinghouse, Woodwort2. NYSE INDEKS – ukljucuje u sebe sve akcije koje se kotiraju na Njujorskojberzi i to preko njihove trzisne vrednosti. Uslov da se neka korporacija nadje nalistingu NYSE je dobit pre oporozivanja od 2,5 miliona dolara, 1,1 milion akcija urukama akcionara, uz minimalnu vrednost akcija od 18 miliona dolara. Indeks seracuna od 1966. godine na bazi baznog indeksa vrednosti od 50 (izracunatog premabaznoj 1965. godini).Njujorska berza daje podatke o kretanju cena akcija kompanijaiz cetiri sektora : kombinovani, industrija, transport, usluge. AMEX – je indeks trzisne vrednosti, akcija na americkoj berzi. Dosta jeslican indeksu Dow Jones. Ovaj indikator ukljucuje 840 najreprezentativnijihindustrijskih akcija koje su na listingu Americke berze. Uglavnom su ukljucenekompanije u razvoju i to srednje velicine. Uslovi da se neka korporacija nadje nalistingu Amexa su : neto ostvarena dobit od 750.000$ pre oporezivanja, uz 500.000akcija u rukama akcionara, uz trzisnu vrednost akcija od 3 miliona dolara u rukamaakcionara. DAX – predstavlja index vrednosti akcija 30 najreprezentativnijihkorporacija na Frankfurtskoj berzi, i izbor je izvrsen sa obzirom na izvrsen promet ikapitalizaciju akcija. Akcije se odnose na kapital obicnih, povlascenih i novih akcijana berzi. Vrednost indexa je 100 za 1987. godinu kao bazan. NIKEI – je index koji se koristi u Japanu. Objavljuju ga dnevne novineNikkon Keizai Shimbun, odakle potice i njegovo ime. Ovaj indes izracunava se od1949. godine, a predstavlja uprosecenu cenu 225 akcija sa Tokijske berze3. Jednomgodisnje vrsi se revizija akcija koje su obuhvacene indexom i tom prilikom do 6akcija moze da bude zamenjeno. CAC – ovaj indeks koristi se u Francuskoj. Izracunava se od 1981. godine sabaznom vrednoscu 100, a obuhvata 250 akcija najreprezentativnijih kompanija. TOPIX – je kompozitni index svih obicnih akcija koje se pojavljuju naTokijskoj berzi od jula 1969. godine. Trzisna vrednost akcija se koristi kao brojilac uizracunavanju indeksa, a tekuca ukupna trzisna vrednost akcija kao imenica. Dobijeniodnos se mnozi sa 100, sto predstavlja vrednost baznog indeksa. 17

×