Your SlideShare is downloading. ×
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Bosiljčić igor   projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Bosiljčić igor projekat - klasterifikacija - formiranje trgovačkog klastera

586

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
586
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
13
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  1. Projekat: Klasterifikacija: Formirati trgovački klaster na područiju okruga ValjevoVođa projekta: Mentor:Bosiljčić Igor Docent dr Duško Tomić Saradnik na projketu: Valentina Pavlović Valjevo, maj 2010.god
  2. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOSadržaj: Problem koji projekat rešava 3 Zašto baš klaster 3 Evolucija od Kvazi-Klastera do Klastera 3 SWOT analiza 4 Studija opravdanosti 6 Zaključak studije opravdanosti 11 Faze razvoja klastera 12 Kritične tačke 16 Društveni uticaj osnivanja klastera 18 Dokumentacija 18VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 2 / 18
  3. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOProblem koji projekat rešava Svetska ekonomska kriza dovela je do smanjivanja agregatne tražnje i kod mnogihposlovnih partnera preduzeća Boss Company probleme sa likvidnošću. Ti problemi su seodrazili putem probijanja dogovorenih valuta plaćanja i smanjivanja budućih narudžbina.Dodatni problem predstavlja planirano uvećanje uvoza za 3 nova proizvoda (uljni radijatori,kvarcno staklo, sušilice za veš). Navedeni problemi mogu da ugroze profitabilnost preduzeća ida zarobe kapital preduzeća u zalihama. Pred menadžent preduzeća se pojavio izazov: Unaprediti naplatu potraživanja ismanjiti prosečno vreme zadržavanja zaliha uz održanu profitabilnost. Dodatni izazov sesastoji u tome što treba zadržati postojeću profitabilnost uvoznog posla tako da velikosmanjenje ponuđenih cena uvoznih artikala je isključeno. Pronađeno rešenje: U situaciji limitirane tražnje i problema sa likvidnošću jedininačin da od kupaca dobijete veće narudžbine i sigurnije rokove plaćanja je ako im pružitebolju, sigurnu priliku za zaradu. To se može ostvariti njihovim uključivanjem u ranije fazeuvoza. Kvazi-Klaster1 je rešenje koje se trenutno primenjuje u preduzeću Boss Company.Pošto preduzeće već nekoliko godina uvozi robu iz Kine uspelo je da razvije listu sigurnih ipouzdanih dobavljača. To je omogućilo formiranje Kvazi-Klastera. Kako se koncept Kvazi-Klastera već pokazao rodila se ideja o formiranju pravog trgovačkog klastera napodručiju okruga Valjevo.Cilj projekta: Formirati trgovački klaster na područiju okruga ValjevoZašto baš klaster Partneri udružujući se u klaster potpomažu jedni druge svojim jakim stranamaistovremeno uzajamo pokrivajući slabe strane svojijh kompanija. Tako nastala kooperativaima sposobnost lakše geneze novostvorene vrednosti koja će se raspodeliti među partnerimapo unapred usaglašenom modelu. Klasteri imaju prednost nad klasičnim vlasničkimudruživanjem jer preduzeće ne menja svoju vlasničku strukturu i svo vreme učestvovanja uklasteru ostaje samostalno, čak u konkurenciji sa ostalim partnerima klastera. Efektivan načinda mala i srednja preduzeća brzo postanu konkurencija velikim preduzećima i da se prilagodemenjajućoj poslovnoj klimi. U eri globalizacije strategija solo igrača je gubitnička.Evolucija od Kvazi-Klastera do Klastera Cilj ovog projekta je da se ovaj interni poduhvat(kvazi klaster) preseli iz domena jednekompanije i da se zvanično oformi trgovački klaster, koji će da okuplja najrelevantnijapreduzeća iz oblasti uvoza(trgovine) u okrugu Valjevo. U takvoj situaciji klaster ne sme bitiinterni projekat jednog preduzeća već samostalni profitabilni entitet koji sopstvenimprihodima pokriva svoje troškove. Međutim postoji rizik da li će klaster biti u stanju dapokriva sve troškove (koje sada pokriva Boss Comapny) pogotovo u početku. Kako je klaster1 To je neformalni sporazum preduzeća Boss Company sa najpouzdanijim kupcima uvozne robe. Oni su unaprednaručili robu i platiće je odmah po preuzimanju. Zauzvrat dobijaju cenu robe sniženu za smanjene transportnih troškova pojedinici robe, za rabat odobren od kineskog izvoznika, za premiju za rizik koju zaračunava Boss Company. Boss Company sadruge strane zadržava istu profitabilnost, ali smanjuje vreme zadržavanja zaliha i vreme naplate.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 3 / 18
  4. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOkao oblik udruživanja i kooperacije nedovoljno prisutan u svesti domaćih privrednika, možese zamisliti situacija gde u početnim mesecima klaster ne bi generisao dovoljno interesovanjada privuče zainteresovane investitore. Zato ovaj projekat predlaže da se proces osnivanjaklastera zaštiti od početnih rizika prelaznom fazom. U toj prelaznoj fazi, klaster će otpočeti sa pravnom procedurom osnivanja, ali ćeizbeći određene troškove, recimo koristiće kancelariju Boss Company, a ne iznajmljivatiposeban prostor; koristiće službeni auto Boss Company a ne izdvajati novac za kupovinusopstvenog; slično će se postupati i sa neophodnom opremom za svakodveno funkcionisanje(kompjuter, telefon, ostala oprema u kancelariji). Ovakav pristup će smanjiti početne troškoveklastera i brže generisati interesovanje investitora. Druga povoljna činjenica je da navedenikapaciteti trenutno stoje neiskorišćeni, pa neće podrazumevati bilo kakve žrtve. Kada se klaster dovoljno tržišno dokaže, kada članice klastera počnu da osećajupovoljnosti svog članstva, klaster će moći da počne da naplaćuje više nivoe članarine ipotpuno se osamostali od matičnog preduzeća. Eventualni troškovi koji su nastali popreduzeće Boss Company, će biti nadoklađeni tako što će preduzeće nastaviti da plaća niženivoe članarine dok se potrošena sredstva ne povrate. Prelazni period je dobra ideja i po tomešto po predavanju zahteva za dozvolu za osnivanje klastera (fonda), prolazi određeno vreme.U tom periodu članice su prinuđene da čekaju i eventualno završavaju pripremne radnje.Međutim kako kvazi klaster već funkcioniše, buduće članice bi momentalno osetile koristinovog udruživanja i pre zvaničnog dobijanja dozvole.SWOT Analiza Strengths – Prednosti - Snage Weaknesses – Nedostaci - Slabosti Uvećana likvidnost Zahteva investiciju Lakše dobijanje kredita Neophodna atmosfera poverenja Smanjenje režijskih i transportnih troškova Privredni subjekti nedovoljno upoznati Na sredstva data fondu se ne plaćaju Zahteva dobru koordinaciju porezi i doprinosi Zahteva uigranu administraciju Povećana mreža kupaca Zahteva dodatno obrazovanje zaposlenih Povećana ponuda proizvoda Menadžer klastera Ubrzanje obrta kapitala Smanjenje zadržavanja zaliha Domaći i strani pomoćni fondovi Opportunities - Šanse - Perspektive Threats – Opasnosti - Pretnje Mogućnost da se u krizi ponudi jeftinija roba Povlačenje dozvole za rad fonda Da se preotme deo tržišta Curenje poverljivih podataka Preduhitriti zakon pada profitne stope Pristupanje klasteru sa zadnjim namerama Nema sličnih klastera Smanjenje autonomije preduzećaSnage Suština klastera je da uvoznici udruženo nastupaju prema dobavljačima izinostranstva. Udruženi mogu da naručuju veće količine, da sigurnije procene potrencijalnnutražnju, da se oslone jedni na druge ako se pojave viškovi. Zajednički nastup im smanjujenabavnu cenu, transportne troškove po jedinici robe. Sa takvim uvoznim uslovima lakšeVISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 4 / 18
  5. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOplasiraju robu, sa boljom naplatom, zalihe se kraće zadržavaju a kapital brže obrće. Dodatnapovoljnost je i činjenica da domaća, ali i administracija EU pomaže biznis klastere, tako da sepri osnivanju klastera može očekivati savetodavna i bespovratna novčana pomoć.Šanse Posebne perspektive udruživanja u klaster pored mogućnosti da se roba ponudi ponižoj ceni predstavlja i činjenica da nema sličnih klastera, da sa na ovakav način možekonkurisati velikim uvoznicima, time i preoteti deo tržišta. Klaster je i odličan način da malapreduzeća konačno preduhitre zakon pada prosečne profitne stope, jer tradicionalno malapreduzeća uvek kaskaju za ostalim igračima u sektoru.Slabosti Mada postoje brojne prednosti, udruživanje u klaster nosi i određene nedostatke.Osnovna mana je ta da u trenutku ekonomske krize, osnivanje i vođenje klastera odpreduzeća zahteva investiciju. Dok je vlasničko udruživanje kompanija jednoznačno određenoapsolutnim pravima titulara na svojom imovinom, to kod klastera je neophodna visoka dozapoverenja, da bi takav entitet uspeštno postojao. Klastersko udruživanje je nova pojava uSrbiji sa kojom privredni subjekti nisu dovoljno upoznati. Čak i da su navedeni predusloviispunjeni osnivanje i uspešno vođenje klastera zahteva odličnu koordinaciju preduzeća,uigranu administraciju, često i uvođenje ili usaglašavanje informacionih sistema. Dodatnoobrazovanje zaposlenih je obavezna posledica, koja podrazumeva dodatne troškove. Jedna odslabosti je i samo postojanje menadžera klastera, dojučerašnja potpuno slobodna preduzeća,od sada će imati menadžera kojem će morati podnositi izveštaje.Pretnje Navedeni nedostaci predstavljaju probleme koji iskrsnu i koji se daju rešiti ali kojinisu kritični za opstanak klastera. Međutim postoje određene ospasnosti koje stavljajuperspektivu udruživanja u klaster u potpuno drugo svetlo. Glavni problem je činjenica da uSrbiji ne postoji poseban zakon koji reguliše pitanje klastera. Zakon koji to radi je zakon ozadužninama, fondacijama i fondovima i po njemu klaster se u Srbiji osniva samo kaofond. Državni organ koji je zadužen za klastere nije ministarstvo ekonomije, finansija ilislično, već ministarstvo kulture. Tačnije izdavanje dozvole za osnivanje klastera (fonda) vršilokalno predstavništvo ministarstva kulture. Postavlja se pitanje koliko su kompetentni ljudizaposleni u lokalnom predstavništvu ministarstva kulture da ozbiljno sagledaju opravdanostosnivanja klastera i da istom daju dozvolu. Drugo, čim imate preduzeća koja rade u takvojblizini postoji mogućnost curenja informacija, preotimanje ugovorenih poslova, itd... Mada seovde ne radi o vlasničkom udruživanju u kome se gubi samostalnost ipak činjenica da postojimenadžer klastera, posebni odbori kojima morate da posnosite izveštaje, sa kime morate daradite u koordinaciji predstavlja smanjenje dotadašnje samostalnosti preduzeća. To posebnomože da bude nepovoljno kada se udružuju klasična doo preduzeća čiji su vlasnici ujedno iosnivači i generalni direktori i koji su više emocionalno vezani za isto nego profesionalnimenadžeri unajmljeni sa strane.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 5 / 18
  6. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOStudija Opravdanosti Kako je na početku projekta naznačeno pred menadžemt preduzeća Boss Company sepojavio izazov, kako u toku svetske ekonomske krize, poboljšati naplatu, likvidnost preduzećauz održanu ili unapređenu profitabilnost. Jedno od rešenja koje menadžment već primenjuje jeKvazi-Klaster, koji se pokazao kao veoma uspešan mehanizam za neutralisanje negativnihefekata pada konjunkture. Postavlja se pitanje, da li se dalje unapređivanje poslovanja možeočekivati kroz produbljivalje funkcionisanja kvazi-klastera i kroz njegovu transformaciju upravi trgovački klaster. Cilj ovog projekta je da dokaže da je to ne samo moguć nego i poželjan poslovnipotez. Predhodno poglavlje sadrži SWOT analizu, čiji je cilj da sagleda ideju trgovačkogklastera sa nekoliko aspekata. U SWOT analizi su pobrojane brojne prednosti ali i određenemane, nedostaci takvog poduhvata. Međutim, potencijalna članica klastera ne može donetisvoju odluku samo na osnovu kvalitativno iznetih argumenata. Za svako preduzeće je presvega bitno da li će projekat u koji se upušta biti profitabilan, tj da će prihodi koji se generišubiti veći od nastalih troškova. Takav odgovor jedino može dati studija opravdanosti. Cilj ove studije je da olakšaproces donošenja odluke potencijalnih članica klastera što je više moguće, tako što će štopreciznije procenti očekivane troškove i prihode nastale egzekucijom ovog projekta. Kako bise analiza budućih prihoda i troškova bazirala na realnosti, kao referentni sistem je uzetakompanija Boss Company i njeno iskustvo sa prodajom trgovačke robe uvezene pre svega izKine. Mora se napomenuti da posmatrano referento preduzeće ima i sopstvenu proizvodnju ida bi formiranje klastera imalo pozitivne posledice i na prodaju domaćih proizvoda a ne samouvezene robe (što i je primećeno kao pozitinva posledica funkcionisanja kvazi-kalstera).Međutim, radi pojednostavljivanja analize, kao i zbog činjenice da mnoge potencijalnečlanice klastera se bave samo trgovinom, ova studija opravdanosti se ograničava narazmatranje marginalnih troškova i prihoda kod uvoza. Boss Company je ostvario značajne poslovne rezultate realizaciom robe iz uvoza,preko 6 miliona dinara na godišnjem nivou. Međutim i pored toga, gledano u široj razmeri,ovo preduzeće je uvoznik malog obima i često se ne kvalifikuje za popuste koje nudedobavljači (konktetno iz Kine). Udruživanjem porudžbina članice klastera bi sebi omogučileznačajne popuste prilikom uvoza robe, robu bi dobijale brže i imale bi više mogućnosti da usvoju narudžbinu unesu posebne izmene, na koji mali uvoznici nemaju pravo. Naredna tabela služi kao primer strukture troškova prilikom uvoza. Navedene sume surealni pokazatelji uvoza, na godišnjem nivou u preduzeću Boss Company. Svi troškovi suprikazani što tačnije je moguće, a procentualni iznosi su aproksimativni i pokaziju proseke nanivou godine. Cilj navedene tabele je da pokaže strukturu troškova, koja nam govori gde se mogugeneristi uštede klasteriskim udruživanjem. Očigledno je da se na carinsku stopu i PDV nemože uticati, ali na druge troškovne segmente može. Oportunitetni troškovi u visini od 3%,predstavljaju gubitak za uvouzika jer je naplata prodate robe duža od očekivane. Odnosno,predstavljaju prihod koji je preduzeće moglo imati da je očekivana sredstva oročila u banci.Suma od skoro 130000 dinara na godišnjem nivou je dobijena sabiranjem dana docnje, iznosakoji su bili u docnji i množenjem sa odgovarajućom kamatnom stopom. Premija na rizik od1%, predstavlja dodatni trošak koji uvoznik mora da naplati svojim kupcima, kako bi pokriogubitke od potraživanja koja će biti otpisana. Mada se princip ekonomije obima možeprimeniti i kod troškova špedicije i bankarskih troškova, ovaj projekat zanemarujepotencijalne uštede u ovim oblastima. Sa druge strane transportni troškovi (predstavljajutroškove špedicije, ali su ovde prikazani odvojeno) su podložni znatnim uštedama.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 6 / 18
  7. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOPrihod Boss Co. od prodate trgovačke robe u 2009. 9.588.356,34Prihod od prodate trgovačke robe iz Kine u 2009 6.409.237,56 Oko 2/3 od ukupnih prihodaPrihod od prodate trgovačke robe iz Kine po vrsti% zastupljenost u ukupnim Kaloriferske Kantal žica, za Bimetalniprihodima Sigurnosna vrata grejalice ONIX, Ukupno grejanje 0,55mm termostat 2KW 63% 24% 8% 5% 100%zastupljenost 4.037.819,66 1.538.217,01 512.739,00 320.461,88 6.409.237,56Profitna stopa 32% 53% 88% 104% 43%Cena po robi Franco Boss 3.058.954,29 1.005.370,60 272.733,51 157.089,16 4.494.147,56Company magacin Valjevo Premija na rizik 1% 9.413,02 9.667,02 2.622,44 1.510,47 43.212,96 Oportunitetni 88.239,07 29.001,07 7.867,31 4.531,42 129.638,87 troškovi 3% Specifikacija troškova PDV 448.673,22 147.463,09 40.003,29 23.041,11 659.180,70 Carinske stope 5% 15% 1% 1% Carina 356.089,85 106.857,31 2.200,40 6.336,94 471.484,51 Špedicija 16.617,53 4.986,67 1.540,28 887,17 24.031,65 Bankarski troškovi 7.121,80 2.137,15 660,12 380,22 10.299,28 Transportni troškovi 593.483,09 178.095,52 55.010,02 31.684,69 858.273,33 Kineskom dobavljaču 756.709,95 527.162,75 162.829,66 93.786,69 2.540.489,04Scenarija uštede pri uvozu robe iz Kine Kaloriferske Kantal žica, za Bimetalni Sigurnosna vrata grejalice ONIX, Ukupno grejanje 0,55mm termostat 2KW Premija na rizik 1% 1.470,65 483,35 131,12 75,52 2.160,65Pesimistički Oportunitetni troš. 3% 4.411,95 1.450,05 393,37 226,57 6.481,94 5% Transportni troškovi 29.674,15 8.904,78 2.750,50 1.584,23 42.913,67 Kineskom dobavljaču 87.835,50 26.358,14 8.141,48 4.689,33 127.024,45 Ukupno 123.392,26 37.196,32 11.416,47 6.575,66 178.580,71 Premija na rizik 1% 2.941,30 966,70 262,24 151,05 4.321,30 Realni 10% Oportunitetni troš. 3% 8.823,91 2.900,11 786,73 453,14 12.963,89 Transportni troškovi 59.348,31 17.809,55 5.501,00 3.168,47 85.827,33 Kineskom dobavljaču 175.671,00 52.716,28 16.282,97 9.378,67 254.048,91 Ukupno 246.784,51 74.392,64 22.832,94 13.151,33 357.161,42 Premija na rizik 1% 4.411,95 1.450,05 393,37 226,57 6.481,94Optimistički Oportunitetni troš. 3% 13.235,86 4.350,16 1.180,10 679,71 19.445,83 15% Transportni troškovi 89.022,46 26.714,33 8.251,50 4.752,70 128.741,00 Kineskom dobavljaču 263.506,49 79.074,41 24.424,45 14.068,00 381.073,36 Ukupno 370.176,77 111.588,95 34.249,41 19.726,99 535.742,13VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 7 / 18
  8. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO Procene ušteda bi inače bile dosta spekulativne, ali preduzeće Boss Company većmesecima posluje u okviru kvazi-klastera, pa su navedene uštede potvrđene u realnosti iiznete u ukupnim nivoima radi jednostavnosti analize. Sledeća tabela sadrži procenjenepotencijalne uštede klasterskog udruživanja i to u tri scenarija: pesimistički, realni,optimistički. Sve procene su vršene po principu opreznosti. Navedene uštede nam već daju nekoliko mogućnosti. Ako želimo da povećamolikvidnost, da skratimo vreme zdržavanja zaliha, ali da zadržimo isti nivo profitabilnosti,trenutne prodajne cene ćemo smanjiti za generisane uštede. Ako sa druge strane, želimo višeprofita, nastavićemo prodaju po istim cenama, ali sada sa manjim troškovima. Gornja tabelaje sačinjena analizom, već naparvljenih ušteda putem kvazi-klastera, a tri različita scenarija suizvedena iz orginalnih podataka primenom principa opreznosti. Naravno, tržište ne reaguje indiferentno na ponuđene niže cene. Upravo, obrnuto.Uvozna roba iz primera se pokazala da ima izuzetno elastičnu tražnju. Opšti nivo saturacijetržišta navedenim proizvodima je na dosta niskom nivou. Jednostavno rečeno, kupci u Srbijiimaju želju da kupe puno toga, pitanje je samo da li to mogu i da priušte. Zato je veoma važnopitanje uticaja cene na tražnju. Zakon ponude i tražnje govori, da ako neku robu ponudimo ponižoj ceni, prodaćemo veće količine te robe. Predhodna tabela nam navodi kolike uštedemožemo očekivati klasterskim udruživanjem i zajedničkim nastupom pred inostranimdobavljačima. Pitanje, na koje nemamo odgovor je koliko će se jedinica robe više prodati akoje ponudimo po ceni nižoj za 5, 10 ili 15%. Odgovor na to pitanje daje koeficijent elastičnostitražnje, koji govori za koliko će se procenata povećati tražnja ako se cena robe smanji za 1%. Kako takva informacija nije nigde dostupna, izvršena je ad-hoc anketa svih važnijihposlovnih partnera Boss Company. U poslatom upitniku, se od odgovornih lica tražilo da štopreciznije procene koliko bi više robe mogli da prodaju ako bi se prodajne cene samanjile za5, 10, 15, 20%. Rezultati ankete su nedvosmisleno potvdili, iznetu pretpostavku, da trgovačkaroba u pitanju (sigurnosna vrata, razne grejalice, sitni aparati bele tehnike i sl.) ima izuzetnovisoku cenovnu elastičnost tražnje i da svako povećanje cene dovodi do drastićnog smanjenjatražnje. Prikupljeni podaci iz ankete su grafički prikazani i na osnovu stohastičnih podatakaizvučena je kriva cenovne elastičnosti tražnje. Na osnovu te krive, možemo pretpostavitikoliko će gorenavedene uštede generisati više prihoda. Kriva cenovne elastičnosti tražnje aproksimativno govori da sa smanjenjem cene od5% možemo očekivati rast količine prodatih proizvoda za otprilike 20%; sa smanjenjem ceneod 10% možemo očekivati porast prodatih proizvoda od oko 50%; a sa smanjenjem cene za15% rast prodaje od oko 120%. Prethodna tabela navodi uštede kod kineskog dobavljača, kodtransportnih i oportunitetnih troškova, kao i kod premije na rizik. Naznačene uštede od 5, 10 i15%, predstavljaju smanjenje cene trgovačke robe od 4, 8 i 12% respektivno. Takvosmanjenje cene generiše rast količine prodate robe od 14%, 35% i 87% respektivno. Takavrast prodaje dovodi do sledećeg rasta u profitu.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 8 / 18
  9. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO +240% Procentualna promena u količini prodate robe +120% +50% +20% +20% +15% +10% +5% -5% -10% -15% -20% Procentualna promena u visini ceneRast profita kao rezultat veće prodaje trgovačke robe Kantal Kaloriferske Sigurnosna žica, za Bimetalni grejalice Ukupno vrata grejanje termostat ONIX, 2KW 0,55mmSmanjenje prodajne cene za 4% 137.041,15 74.598,50 33.600,77 22.872,18 268.112,60generiše rast tražnje od 14%Smanjenje prodajne cene za 8% 342.602,88 186.496,25 84.001,92 57.180,45 670.281,50generiše rast tražnje od 35%Smanjenje prodajne cene za 12% 208.804,7 851.612,87 463.576,38 142.134,27 1.666.128,30generiše rast tražnje od 87% 8 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 9 / 18
  10. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO Naravno povećani nivo profitabilnosti nisu stvoreni sami od sebe. Klasterskoudruživanje podrazumeva i određene troškove. Na početku ovog projekta napomenuto je dapreduzeće Boss Compnay već posluje u okviru kvazi-klastera i da se kao mera opreznostisavetuje prelazna forma do konačnog formalnog osnivanja klastera. Zato naredna tabelaprezentuje troškove za svaki od slučajeva. Projekcija godišnjih troškova klastera Samostalno Kvazi-klaster Prelazno stanje funkcionisanje klastera Advokatske usluge ,00 100.000,00 100.000,00 Iznajmljivanje kancelarije ,00 ,00 360.000,00 Kancelarijski materijal 25.000,00 25.000,00 25.000,00 Kompjuter, Internet, telefon 10.000,00 10.000,00 50.000,00 Službeni auto (godišnja rata) ,00 ,00 200.000,00 Troškovi benzina 90.000,00 90.000,00 90.000,00 Osoblje (menadžer, 400.000,00 1.200.000,00 1.500.000,00 asistent...) Troškovi marketinga 100.000,00 1.000.000,00 1.000.000,00 Troškovi državne birokratije ,00 100.000,00 100.000,00 Projekcija godišnjih troš. 625.000,00 2.525.000,00 3.425.000,00 Po članici (za klaster od 5) 125.000,00 505.000,00 622.727,00 Očekivano povećanje profita Pesimističko 268.112,60 268.112,60 268.112,60 Realno 670.281,50 670.281,50 670.281,50 Optimističko 1.666.128,30 1.666.128,30 1.666.128,30 Rentabilnost Samostalno Projekta Kvazi-klaster Prelazno stanje funkcionisanje klastera Pesimistički Scenrio DA NE NE Realni Scenario DA DA DA Optimistički Scenario DA DA DAVISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 10 / 18
  11. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOZaključak Studije Opravdanosti Prateći princip opreznosti koji podrazumeva precenjivanje potencijalnih troškova, apotcenjivanje potencijalnih prihoda, možemo zaključiti sledeće: Da je projekat osnivanjatrgovačkog klastera u okrugu Valjevo izuzetno profitabilan i da prve rezultate može da da veću prvoj godini poslovanja. Opšta situacija na tržištu: povoljan devizni kurs, dovoljno niskecarinske stope, a pre svega visoka tražnja za mnogobrojnim robama iz uvoznog asortimanagarantuju da će bilo koje uštede napravljene klasterskim udruživanjem biti pretvorene uvisoke profite. Klastersko udruživanje nije jednostavno, ali nije nemoguće. Postoji čitav niz preprekakoje preduzeća moraju da prebrode, kao i određen broj kritičnih trenutaka na kojima sepostojanje klastera može prelomiti. Međutim, postojeća ekonomska kriza, nedovoljan brojdrugih profitabilnih projekata, garantuju da će potencijalne članice klastera biti dovoljnomotivisane da prebrode sve probleme, usavrše rad svojih administracija, informacionihsistema i koordiniraju rad menadžera kako bi garantovali naviše nivoe sinergije. Ono što razlikuje ovaj projekat od drugih jeste, da i mala preduzeća mogu da seuključe doprinesu opštoj ali i svojoj profitabilnosti i da sarađuju sa drugim malim i srednjimpreduzećima u zajedničkoj konkurentskoj utakmici. Naknada koje svako preduzeće plaća jenaravno srazmerna generisanim koristima i ne predstavlja mesto spoticanja. Drugi projektizahtevaju određeni nivo investicija ispod kojih projekat jednostavno se ne može realizovati.Klastersko udruživanje kao svoj glavni resurs ima ne uloženi novac, već iskorišćavanjeskrivenih resursa svakog preduzeća dovodeći do ogrominih sinergetskih efekata. Sa drugestrane, preduzeće koje ne želi da nastavi sa radom u klasteru može isto tako jednostavno da izklastera izađe, kao što može i da uđe.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 11 / 18
  12. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVOFaze Razvoja Klastera Već i najmanje preduzeće je dovoljno komplikovano pa zahteva razne merne ikontrolne mehanizme kako bi omogućilo svom vlasniku da uspešno oplođuje svoj kapital.Udruživanje preduzeća u klastere je poduhvat koji zahteva aktivnu pažnju i dugoročnoplaniranje. Klasteri ne niču sami od sebe. Klasterska praksa uglavnom prepoznaje tri fazerazvoja: Pripremne radnje, Sprovođenje, Evolucija klastera. Temeljno i sveobuhvatno sprovođenje pripremnih radnji je najveći faktor početnoguspeha ili neuspeha klastera. Praktično većina ranog mortaliteta klastera se može pripisatinedovoljno dobro sprovedenim pripremnim radnjama. Ultimativni cilj prve faze je kreiranje što kompletnijeg i detaljnijeg plana sprovođenja.Međutim, praksa pokazuje da se najbolji rezultati dobijaju ako se u fazi sprovođenja zadržiotvoren i dinamičan stav i spremnost na prilagođavanje promenama i njihovo inkorporiranje ubuduće poslovanje klastera. Klaster je osnovan i uspešno funkcioniše, upravo tada nastaje druga po opasnostigreška u poslovanju klastera, a to je zadovoljavanje početnim dobrim performansama ineočekivano poverenje u inerciono kretanje klastera. Konstantna evaluacija i evolucija suapsolutno neophodni u budućem uspehu klastera.Gantov dijagram – procenjeno neophodno vreme i raspored faza osnivanja danaklastera1 Pripremne radnje 591.1. Početni korak 291.1.1. SWOT Analiza 61.1.2. Određivanje težišta klastera 61.1.3. Pozivanje partnera na saradnju 51.1.4. Inicijalno postavljanje pravila 51.1.5. Detaljnije određivanje klastera 41.1.6. Da li država pomaže 31.2. Cijevi i strategije 321.2.1. Predstavnici preduzeća 51.2.2. Određivanje ciljeva klastera 41.2.3. Odabir glavnog cilja 21.2.4. Razvijanje strategije 61.2.5. Određivanje rokova 51.2.6. Definisanje mernih mehanizama 51.2.7 Akcioni plan klastera 51.3. Poslovni plan i finansiranje 81.3.1. Definisati budžet klastera 4 Definisati planirane prihode 41.3.2. klasteraVISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 12 / 18
  13. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO 2. Sprovođenje Druga faza osnivanja klastera ne zavisi od 2.1. Podnošenje zahteva budućih članica klastera, već od države. 2.2. Potpisivanje ugovora Nemoguće je proceniti dužinu trajanja ove faze jer su iskustva drugih klastera dosta različita. Neki klasteri su zbog inicijative države dobili Donošenje statuta, pravila, svoju dozvolu u kratkom periodu bez 2.3. birokratije, dok su drugi iz nerazumljivih kodeksa razloga čekali. Nakon osnivanja, dalje funkcioinisanje klastera je u rukama članica. 3. Evolucija Kada klaster dođe do treće faze znači da je Merenje marginalne 3.1. osnovan i da je počeo da fukcioniše. Treća faza profitabilnosti traje dok traje i sam klaster. Ova faza Definisanje budućih izazova i 3.2. podrazumeva kontinuirano kontrolisanje, rokova skeniranje sistema i predlaganje budućih Praćenje izvršenja donetih 3.3. koraka, tj evolucija. ciljeva1. Pripremne radnje1.1. Početni korak 1.1.1. SWOT Analiza detaljno pregledati različite delove preduzeća: nabavka, prodaja, organizacija, stanje ljudskih resursa, investicije... Ovi i drugi delovi preduzeća u sebi kriju i snage i slabosti koje je potrebno identifikovati. 1.1.2. Određivanje težišta klastera. Na osnovu urađene SWOT analize moguće je odrediti potencijalna područija saradnje. Cilj ove faze je konstatovanje da li uopšte postoji razlog formiranja klastera. Kakvu korist preduzeće može dobiti od klastera, a kakvu može ponuditi partnerima. Na koliko intenzivnu saradnju je preduzeće spremno (rizik curenja poverljivih informacija). Odgovaranjem na ova pitanja dobićemo odgovor da li je preduzeće spremno za ulazak u klaster ili je više otvoreno za druge vidove kooperacije (slobodno partnerstvo, zadruga, forum preduzeća – kao forum stranih investitora u Srbiji). 1.1.3. Pozivanje perspektivnih partnera na saradnju. Kontaktirati preduzeća sa inicijalne liste partnera. Napraviti dodatne liste potencijalnih partnera. Napraviti jasne kriterijume kvalifikacije, pragove ulaska u klaster. Napraviti prezentaciju koja jasno objašnjava prednosti i mane, prava i obaveze članstva u klasteru. Nakon inicijalnih kontakata formirati jezgro budućeg klastera, zakazati početne sastanke. 1.1.4. Inicijalno postavljanje pravila. Jezgro budućeg klastera obično čine preduzeća koja se već međusobno dobro poznaju i imaju odličnu saradnju. Znaju šta mogu da očekuju jedni od drugih što garantuje visok nivo poverenja. Neophodno je formirati osnovna pravila, koja će da važe unutar grupe.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 13 / 18
  14. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO 1.1.5. Detaljnije određivanje klastera. Jezgro klastera je formirano i postoje osnovna pravila koja upavaljaju njegovo delovanje. Neophodno je jasnije definisati tokove informacija, pravnu dimenzionisanost udruživanja, raspodelu troškova i benefita. Neophodno je da se sastanu ne samo glavni ljudi preduzeća već i saradnici (pogotovo stručnjaci za pojedine oblasti), kako bi se poverenje proširilo po dubini kadrovske strukture. 1.1.6. Da li država pomaže. Mnoge zemlje imaju širok spektar podsticajnih mera za klastersko udruživanje. Npr. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je 2009.imalo program za podsticanje razvoja klastera ukupne vrednosti oko 29 miliona dinara, gde se kokurisalo za bespovratna sredstva za ispomoć formiranja klastera do iznosa od 50% troškova.1.2. Cijevi i strategije 1.2.1. Predstavnici preduzeća. Kako je u sledećim fazama neophodno da preduzeća blisko sarađuju i provode dosta vremena u zajedničkim sastancima, neophodno je da se odrede predstavnici preduzeća koji će uvek biti dostupni, upućeni u najvažnije aspekte svojih preduzeća, ali i stanje preduzeća partnera. Tzv. Clusterpreneure nikako ne smeju biti obični službenici koji nemaju stvarnu moć ili uticaj u preduzeću. 1.2.2. Određivanje ciljeva klastera. Raniji koraci su tražili definisanje ciljeva klastera, ali u ovom koraku je neophodno njihovo krajnje detaljno formulisanje i to ne samo jednog već spektra mogućih ciljeva klastera. Primenjuje se upravljanje pomoću ciljeva (management by objectives – MBO). U skladu sa tim, ciljeve definisati što tačnije kako bi se omogućilo određivanje konkretnih mera i aktivnosti. Naravno ciljevi moraju biti ostvarivi i merljivi. Moraju se definisati i indikatori ostvarenja ciljeva. 1.2.3. Odabir glavnog cilja. Glavni cilj klastera treba da bude ne nužno onaj koji je svima zajednički, već onaj koji će generisati najviše nivoe identifikaicije sa klasterom, kao garant buduće posvećenosti partnera. U procesu odabira glavnog cilja, kao i u procesu generisanja spektra ciljeva trebaju da učestvuju svi partneri klastera, jer je to strateški zadatak menadžmenta. Glavni cilj zabeležiti i u statutu klastera. 1.2.4. Razvijanje strategije. Tek kada znamo gde hoćemo da stignemo, možemo tražiti korake da do tamo i dođemo. Strategija kao i cilj ne sme biti nametnut, već kreacija svih učesnika. Organizovati i sastanak više kako bi se došlo do dobre strategije. Strategija mora da sadrži: analizu konkurentske situacije u pojedinim sektorima, strukturnu SWOT analizu (makro nivo, srednji nivo, mikro nivo), analiza trendova (tržišta i tehnologije), međunarodni benchmarking, analizu potencijala klastera, viziju klastera, ciljeve klastera, definisanja spektra aktivnosti klastera, organizacionu strukturu, strategiju implementacije (detaljno po koracima), monitoring i evaluacija (M&E), akcioni plan. Osmisliti logotip i slogan klastera.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 14 / 18
  15. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO 1.2.5. Određivanje rokova. Cilj bez roka je fantazija. Jasno definisani ciljevi i koraci koji se moraju preduzeti da bi se isti ostvarili jedino važe ako uz njih ide i rok ispunjenja. Samo realno definisani rokovi su ustvari generatori neophodne brzine ostvarenja projekta. Cilj govori koji put treba preći, ali ne i za koje vreme. Tek kada cilju dodate rok, određujete brzinu kretanja, koja povlači količine resursa, energije preduzeća koji moraju biti angažovani kako bi se cilj odredio. Takvi zahtevi se jasno materijalizuju u skup akcija koje treba preduzeti sledećeg meseca, sledeće nedelje, sutra. 1.2.6. Definisanje mernih mehanizama ostvarivanja strategije. U praksi potvrđen i široko prihvaćen merni instrument je tzv.lista usklađenih ciljeva (Balanced Scorecard). Ovaj instrument u sebi objedinjuje 4 glavne dimenzije svakog klastera: Finansije, Klijenti i tržište, Interni procesi, Učenje i razvoj. Dovoljno je sagledati ove aspekte klastera i imaćemo gotovo celovit uvid u organizaciju klastera, njegovo relativno okruženje i dinamiku interakcije. Uspeh klastera se zasniva ne na odličnim rezultatima u jednoj ili dve dimenzije, već u konstantnom uravnoteženom napretku na sva četiri ispitivana aspekta. 1.2.7 Akcioni plan klastera. Predstavlja dokument koji sadrži ciljeve, rokove za njihovo ostvarenje i kontrolni mehanizam koji će nam reći da li je taj cilj uistinu i ostvaren. Takođe ovaj dokument određuje koji korak će biti preduzet i kada, kao i ko će ga sprovoditi. Posebno je važno da akcioni plan prati budžet. Mora se znati koliko je sredstava raspoloživo za svaki korak u akcionom planu. Akcioni plan mora biti dostupan svim članovima klastera, kako bi znali kako se njihov zajednički poduhvat odvija, kako bi mogli međusobno da se kontrolišu, kako bi bili uvereni da su obaveze i opterećenje sprovođenja projekta ravnomerno raspoređeno.1.3. Poslovni plan i finansiranje 1.3.1. Definisati budžet klastera. Zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima nalaže da trošenje sredstava klastera (fonda kako ga zakon poznaje) mora se biti unapred utvrđeno planom (tj budžetom). Menadžer klastera ima slobodu korišćenja sredstava bez predhodnog upita članica klastera do sume koja je definisana pravilima klastera. 1.3.2. Definisati planirane prihode klastera. Klaster će se prevashodno finansirati članarinom. Na sredstva data fondu se na plaćaju porezi i doprinosi. Za trgovački klaster je planirano da ima dva nivoa uključivanja: redovni članovi, pridruženi članovi. Ti članovi će se razlikovati u visini godišnje članarine.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 15 / 18
  16. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO2. Sprovođenje 2.1. Podnošenje zahteva Ministarstvu kulture za upis klastera (fonda) u registar 2.2. Potpisivanje ugovora. Po odobrenom zahtevu, sa budućim članicama klastera se potpisuje ugovor o osnivanju fonda za podršku trgovačkim poslovima preduzećima na područiju okruga Valjevo. 2.3. Donošenje statuta, pravila klastara, kao i etičkog kodeksa klastera. Postavljanje svih donetih dokumenata na sajt klastera.3. Evolucija 3.1. Kvartalno merenje marginalne profitabilnosti klastera i njegovih članica 3.2. Na redovnim sastancima članica klastera praviti liste predloga i budućih akcija, za koje treba odrediti rokove izvršenja 3.3. Praćenje izvršenja ranije postavljenih zadatakaKritične Tačke Ostvarivanje projekta podrazumeva ispunjavanje unapred planiranih aktivnosti. Nekeod navedenih su kritične aktivnosti ili događaji na kojima se opravdanost ili mogućnostprojekta oslanja. 1 – Da li će preduzeće Boss Company uspeti da generiše dovoljno interesovanja zaosnivanje klastera 2 – Da li će se potencijalne članice dogovoriti oko osnovnih ciljeva klastera 3 – Ministarstvo za kulturu treba da odobri osnivanje fonda 4 – Klaster je formiran, ali da li će se izabrati kvalitetan menadžer klastera 5 – Da li će se oformiti atmosfera saradnje i identifikacije sa klasterom 6 – Problem unutrašnjeg curenja informacija 7 – Postavljeni menadžer klastera ima "moć" nad članicama klastera 8 – Da li će država odobriti podsticajna sredstva 9 – Unutrašnje udruživanje jednih članica protiv drugih Pošto kvazi klaster u preduzeću Boss Company već funkcioniše, moglo bi se pomislitida je mali korak do formiranja pravog klastera. Međutim, formiranje pravog klasterapodrazumeva formalno preuzimanje prava i obaveza koja će biti popisana u ugovoru oosnivanju klastera. Moguće je da su zbog ekonomske krize preduzeća nevoljna da formalnona sebe preuzimaju dodatne obaveze. Direktno vezano sa prethodnim izazovom je i problem dogovora. Mada preduzećakoja ulaze u klaster imaju isti interes i slične probleme, ona su ipak različita. Na koju se robuskoncentristi prilikom uvoza(trgovine), koji nivoi zaliha, koliko intenzivnu marketinskukampanju, su samo neka od pitanja koja mogu da učine da ideja formiranja klastera ostanesamo ideja.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 16 / 18
  17. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVO Jedan od specifičnih izazova je i činjenica da problematiku klastera u Srbiji ne regulišeposeban zakon o klasterima. Klasteri nisu obuhvaćeni ni zakonom o preduzećima. Formalnogledano klasteri se pravno vode kao fond, i kao takvi su regulisani zakonom o fondovima,fondacijama i zadužbinama. Kako se navedeni entiteti obično svrstavaju u kulturno nasleđejedne zemlje, to osnivanje i vođenje klastera podpada pod ingerenciju ministarstva kulture.Konktetno, Ministarstvu se mora podneti molba za davanje dozvole za osnivanje fonda(klastera), koji bi u slučaju ovog projekta imao cilj promocije trgovine, privredno udruživanje,itd... Ta molba se ne predaje nekom posebnom odeljenju kreiranom za klastere koje jestastavljeno od iskusnih privrednika, već se molba predaje loklanom predstavništvuministarstva kulture države Srbije. Sledeći kritičan korak je odabir menadera klastera. Dosadašnja praksa govori damenadžer klastera treba da bude nezavisna, sposobna ličnost koja nema nikakvih posebnihveza ni sa jednim od preduzeća. Suprotno, ubrzo bi isplivale na površinu optužbe ofavorizovanju jedne firme nasuprot druge. Klaster ima i druga tela neophodna za upravljanje,kao što je skup ili skupština članova, kao i određene posebne stručne grupe, ali one se kreirajuod delegiranih ljudi iz članica klastera, i oni se povremeno sastaju. Menadžer sa druge stranemora da koordinira rad preduzeća članica, da ima u vidu sve zajedničla i partikularne interesei da sve njegove aktivnosti ostvaruju njegovim članicama dobit. Kako bi klaster zaista uspešno funkcionisao mora se oformiti atmosfera saradnje ipodsticati identifikacija sa klasterom. Vodeći ljudi preduzeća članica moraju da doživljavajuklaster ne samo kao kravu muzaru, nego kao i projekat vredan postojanja i investiranja i kaodeo sopstvenog preduzeća. Tek kada se dovoljan broj članica identifikuje sa ciljem i suštinompostojanja klastera se može očekivati da klaster daje prave rezultate. Identifikaciju sa klasterom nije slučajno teško postići. Preduzeća koja su donedavnofunkcionisala kao zatvorene celine sada moraju makar delimično da se otvore, da uspešnokomuniciraju sa drugim članicama klastera. Upravo u tome leži i najveći problem, curenjapoverljivih podataka. Čitav broj podataka mora da ostane tajan da bi se obezbedilo uspešnofunkcionisanje preduzeća, budući planovi, mreža kupaca ili dobavljača, a posebno kalkulacijenabavnih i prodajnih cena. Klasterom upravlja menadžer, koji ma kako da je decentralizovano organizovanklaster, sada ima određenu moć nad preduzećima članicama. Posebno kada se uzme u obzir dasu mnoga od preduzeća sa kojima Boss Company sarađuje društva sa ograničenomodgovornošću osnovana i rukovođena od strane iste osobe. Takvi direktori veoma teškoprepuštaju svoju sferu uticaja nekom drugom. U Srbiji postoji i funkcioniše dvadesetak klastera. Ključni kamen oslanjanja prilikomnjihovog osnivanja je bila pomoć od strane države u obliku bespovratnih namenskihsredstava. Treba imati u vidu da iako firme pristupaju klasteru da bi sarađivale i saradnjomrešavale probleme, ne treba zaborativi da su to tržišno orjentisani entiteti vođeni profitniminteresom vlasnika preduzeća. U situaciji nedovoljne identifikacije preduzeća članica saklasterom zajedno sa dva ili tri kvartala loših rezultata poslovanja klastera može biti dovoljanrazlog da se pređe iz atmosfere međusobne saradnje u atmosferu kanibalizma, gde se jednečlanice udružuju sa drugim protiv trećih sa izgovorom “da se spasi što se spasti može”.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 17 / 18
  18. PROJEKAT – KLASTERIFIKACIJA: FORMIRANJE TRGOVAČKOG KLASTERA NA PODRUČIJU OKRUGA VALJEVODruštveni uticaj osnivanja klastera Kako stoji na početnoj strani ovog projekta, njegov cilj je formiranje trgovačkogklastera na područiju okruga Valjevo. Formulisano drugačije, cilj ovog projekta je dačlanicama obezbedi više nivoe likvidnosti i profitabilnosti putem klasterskog udruživanja.Sagledano sa tog aspekta, ovaj projekat se bavi partikularnim interesima i na prvi poglednema šire društvene posledice. Primarne posledice su po bilanse članica klastera. Međutim,podržavanjem malih preduzeća, omogućavajući im da uspešnije prebrode ekonomsku krizu,da se bolje nose sa konkurenciom, unaprediće se zaposlenost, smanjiće se broj bankrotstava.Umrežavanjem preduzeća, grade se viši nivo poverenja, koji u budućnosti mogu da buduodlični temelji viših nivoa saradnje, novih investicija. Ekološki gledano, projekat će imatiblago pozitivan uticaj. Smanjivanjem transportnih neefikasnosti, deljenjem magacinskogporstora, članice će smajniti transportne troškove, odnosno manje potrošnje goriva. Projekat će imati i negativne posledice. Veća promocija trgovačke (uvozne) robe, ćevršiti još veći pritisak da domaću proizvodnju i dalje je istiskivati sa tržišta, dovodeći dovećeg oslanjanja na uvoznu robu, srazmerno povećavajući deficit platnog bilansa.Dokumetacija Iz praktičnih razloga uvom projektu nisu uvršćeni svi neophodni podaci. Uz ovajprojekat dobijate i CD sa dodatnim informacijama. CD je namenjen potencijalim poslovnimpartnerima. Folder Sadržaj 1-0 Boss Company Osnovni podaci o preduzeću Boss Company 1-1 Atesti Atesti proizvoda i trgovačke robe, zatim slike 1-2 Slike Proizvoda i Trgovačke Robe tih proizvoda i robe, kao i pojedini tehnički 1-3 Tehnički Crteži crteži iz asortimana Boss Compnay 2 Potencijalni Partneri Poslovni partneri sa kojima Boss Company sarađuje u okviru Kvazi-Klastera i potencijalne buduće članice klastera 3-1 Lista Klastera Srbije Lista klastera u Srbiji 3-2 Sajtovi Drugih Klastera Preuzeti sajtovi svih klastera koji su ih imali 4 Koncept za Sajt Trgovačkog Klastera Ideja o sajtu budućeg klastera 5 Zakoni Zakoni koji određuju oblast klasterskog udruživanja Primer – Odluka Ministarstva Kulture o Primeri odluke o osnivanju, pravila klastera i Osnivanju ugovora o osnivanju, kao reference za Primer – Pravila Fonda potencijalne partnere Primer – Struktura Fonda Primer – Ugovora o Osnivanju Klastera Projekat Klasterifikacija Ovaj projekat u elektronskoj formi.VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO 18 / 18

×