Valjevo, 2012.Mentor:Doc. dr Zoran JovićKandidat:Igor BosiljčićBr. Indeksa:510028/2010Berzansko i bankarsko poslovanje: Do...
2Sadržaj1. Uvod……………………………………………………………….….. 31.1. Predmet istraživanja…………………………………………... 31.2. Značaj i aktuelnost istraž...
31. Uvod1.1. Predmet istraživanjaNeraskidivi sastavni deo savremene privrede predstavljaju finansijka tržišta. Kao nijedan...
41.2. Značaj i aktuelnost istraživanjaSuvereni investicioni fondovi su heterogena pojava3. Potiču iz različitih država,fin...
5Nisu sve kritike bile neprimerene i bez osnova. Veličina i uticaj suverenih fondova nijeuvek praćen dostupnošću podataka ...
6nije uzdrmala SIF, naprotiv, države u većoj meri vide ovaj oblik investiranja kao važanstub za podupiranje svojih javnih ...
71.3. Ciljevi istraživanjaOsnovni fokus ovog rada su rezultati statističke analize godišnjih finansijskih izveštajasuveren...
81.4. Hipoteze istraživanjaPosebne hipoteze:• Većina suverenih fondova su transparentni• Svetska ekonomska kriza je dovela...
9regulisana. Redovno se u ocenama politike dostupnosti informacija porede suverenifondovi drugih regiona sa SIF sa zapada....
10naknadnim poređenjem (Tamhane T2 test) se potvrđuje, da li postoje statističkiznačajne razlike između regiona. U situaci...
11finansiraju izvozom ili fiskalnim prihodima, jer na ove kategorije rast cene naftenegativno utiče.Pod „usporenim rastom“...
12slučaju da u svim navedenim slučajevima postoji neproporcionalnost veličine SIF, možese zaključiti da dominacija manjeg ...
13od tipa SIF. Poređenjem ova dva skupa podataka i potvrđivanjem statistički značajnerazlike dokazuje se validnost četvrte...
14Hipoteza 6: Sveobuhvatni regulatorni okvir je optimalni vid regulisanja SIF.Kao i svaki drugi akteri na finansijskim trž...
151.5 Metode istraživanjaPrilikom izrade ovog rada korišćena su četiri osnovna metodološka principa:objektivnost, opštost,...
16Pored navdenih metodoloških principa u izradi ovog rada korišćene su i osnovnemetode: analiza, sinteza, dedukcija, induk...
17indukcijom. Primenjeni statistički instrumentarijum je produkovao zaključke na osnovuproverenih metoda obrade kvantitati...
18prikupi godišnje izveštaje svih SIF (tamo gde nisu postojali javno dostupni izveštaji,ostvarivan je direktan kontakt sa ...
19testirane u narednom koraku. Prilikom testiranja hipoteza pre svega su korišćenemetode koje porede proseke i rasporede, ...
20se finalizira statističkim procenama i uočavanjem pravilnosti u testiranoj pojavi, štopredstavlja i cilj čitavog postupk...
21prvi korak kao rezultat ima veliki skup materijala za analizu, zato je potrebno definisatipredmet i teze istraživanja; z...
221.6. Struktura radaOvaj rad je koncipiran u 8 osnovnih poglavlja. Nakon uvodnog, drugo poglavljeobrađuje osnovne karakte...
23analiza se spušta na nivo pojedinačnih detalja i pruža specifičan uvid u istoriju, ciljeveposlovanja, metodologiju svako...
242. Uvodna razmatranja o suverenim investicionim fondovima2.1. Definisanje pojavePre šest godina suvereni investicioni fo...
25Nešto širu definiciju je ponudila Evropska Centralna Banka u svom izveštaju23iz2008.godine, gde se navodi da su SIF: jav...
26Iz navedenih definicija izdvaja se zajednička karakteristika, a to je upravljanje, “režim”nad sredstvima. Upravljanje na...
27kupujući, držeći i prodavajući sredstva po unapred znanom setu investicionih strategija,uključujući investiranje na stra...
28Takvo investiciono ponašanje suverenih fondova definitivno se razlikuje od nacionalnihpenzionih fondova i klasičnih drža...
292.2. Osnovna pitanja vezana za suverene investicione fondoveKako je naglašeno na početku predhodnog poglavlja, suvereni ...
30Neizvesnost povezana sa potencijalnim opasnostima SIF se rasplamsala kada je DubaiPorts World pokušao da kupi kompaniju ...
31Izuzmu li se penzioni fondovi, osam zemalja ima suverene fondove veće od 100milijardi dolara43. Samo je Norveška jedina ...
32Atmosferi straha nisu poklekli samo novinari i obični građani, nego i uvaženi stručnjacikao što je Gerard Lyons47iz firm...
332.3. Suvereni investicioni fondovi i svetska finansijska krizaOd jeseni 2007.godine, sa punim zamahom kreditne krize, mi...
34odnosno povlačenje sredstava sa druge i oni subjekti iz kojih SIF dezinvestiraju su netogubitnici, iako je taj gubitak u...
35fondovi, kao što je Alaska Permanent Trust Fund ili još upečatljiviji primer NewMexico Permanent Trust Fund, koji je ina...
362.4. Odgovor na suverene investicione fondoveKada god nastane međunarodna kontroverza, najbolji način da se ista razreši...
37osnovana pod okriljem MMF 1.maja 2008.godine. Radna grupa je do septembra 2008.godine završila rad i rezultat su General...
383. Izvori podataka o suverenim investicionim fondovimaU prethodnom poglavlju se nalaze osnovna zapažanja vezana sa suver...
39Novinski članci, izveštaji raznih regulatornih tela, knjige, godišnji izveštanji samihfondova i njihovi sajtovi su osnov...
40Prikaz 2. Lista suverenih fondova i njihovih Internet sajtovaAbu Dhabi Investment Authority http://www.adia.aeAlaska Per...
41Odgovor na navedeno pitanje se može dobiti samo detaljnom analizom informacija kojesu na raspolaganju. Za potrebe ovog r...
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif

753

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
753
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
7
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Bosiljčić Igor - Drugi Pristupni Rad - Analiza Godišnjih Izveštaja sif"

  1. 1. Valjevo, 2012.Mentor:Doc. dr Zoran JovićKandidat:Igor BosiljčićBr. Indeksa:510028/2010Berzansko i bankarsko poslovanje: Doc. dr. Zoran JovićStudijsko istraživački rad: Doc. dr. Zoran JovićANALIZA GODIŠNJIH IZVEŠTAJASUVERENIH INVESTICIONIH FONDOVAIIII PPRROOJJEEKKTTNNII ZZAADDAATTAAKKPPOOSSLLOOVVNNAA EEKKOONNOOMMIIJJAAMMAASSTTEERR SSTTUUDDIIJJSSKKII PPRROOGGRRAAMMDDeeppaarrttmmaann zzaappoosslleeddiipplloommsskkee ssttuuddiijjeeUUNNIIVVEERRZZIITTEETT SSIINNGGIIDDUUNNUUMMPOSLOVNI FAKULTET
  2. 2. 2Sadržaj1. Uvod……………………………………………………………….….. 31.1. Predmet istraživanja…………………………………………... 31.2. Značaj i aktuelnost istraživanja……………………………….. 41.3. Ciljevi istraživanja…………………………………………….. 71.4. Hipoteze istraživanja………………………………………….. 81.5. Metode istraživanja………………………………………........ 151.6. Struktura rada…………………………………………………. 222. Uvodna razmatranja o suverenim investicionim fondovima................. 242.1. Definisanje pojave...................................................................... 242.2. Osnovna pitanja vezana za suverene investicione fondove....... 292.3. Suvereni investicioni fondovi i svetska finansijska kriza.......... 332.4. Odgovor na suverene investicione fondove............................... 363. Izvori podataka o suverenim fondovima……………………………… 384. Statistička analiza godišnjih izveštaja ...……………………………... 484.1. Deskiptivna statistička analiza………………………………... 504.2. Testiranje hipoteza……………………………………………. 655. Profili suverenih investicionih fondova ……………………………… 746. Perspektive suverenih investicionih fondova…………………………. 1396.1. Unapređenje Santijago principa………………………………. 1446.2. Unapređivanje dostupnosti podataka…………………………. 1456.3. Sveobuhvatni regulatorni okvir……………………………….. 1477. Zakjučak………………………………………………………………. 1498. Literatura……………………………………………………………… 153
  3. 3. 31. Uvod1.1. Predmet istraživanjaNeraskidivi sastavni deo savremene privrede predstavljaju finansijka tržišta. Kao nijedan drugi učesnik na ovim tržištima, investicioni fondovi su omogućili velikom brojuljudi da participiraju u prosperitetu, koja je došla sa deregulacijom1. Postajući svevažniji subjekt ekonomske svakodnevnice, stičući status institucionalnog investitora,ovi fondovi su postali fokus pažnje ekonomista, regulatora, ali i običnih ljudi. Povećanapažnja i interesovanje su ubrzo doveli do umnožavanja različitih pojavnih oblikainvesticionih fondova.Navedeni proces je doveo do brojnih posebnih vrsta fondova2. Od fondova koji sunamenjeni rizičnom investiranju, preko fodova čiji je osnovni cilj čuvanje vrednostiinvestiranih sredstava, sve do posebnih fondova koji plasiraju sredstva u novetehnologije. Jedna podvrsta investicionih fondova, koja u prvoj deceniji novogmilenijuma privlači posebnu pažnju su Suvereni Investicioni Fondovi - SIF (SovereignWealth Funds - SWF). Ovi fondovi osnovani od strane država, radi investiranjadržavnih sredstava u cilju postizanja državnih interesa, postoje još od pololvineprethodnog stoleća, ali su tek sa liberalizacijom međunarodnih finansija stekli plodnotlo za svoje aktivnosti.Pažnju šire javnosti privlače od početka finansijske krize, kada su upravo ovi fondovisvojim investicijama u presudnim trenucima hipotekarnog kraha stabilizovaliposlovanje renomiranih finansijskih institucija. Pažnja običnih građana je bila praćenabrojnim tekstovima i naučnim studijama. Najveći deo tih publikacija je obrađivao temuSIF u opštim crtama, iznoseći generalna zapažanja, ne ulazeći u dublju analizu, čestopodležući trenutnim predrasudama. Delimično kao reakcija takvoj situaciji, ali presvega zbog nedostatka temeljnih analiza, ovaj rad se fokusira na statističku obradukonkretnih podataka o SIF, dobijenih iz godišnjih izveštaja ovih institucija.1Misli se na talas deregulacije koji je zahvatio zapadna finansijska tržišta. Videti: John B. Goodman iLouis W. Pauly, „The Obsolescence of Capital Controls: Economic Management in an Age of GlobalMarkets“, World Politics, Vol. 46., Nmb. 1. 1993, str. 17-20.2Investicioni fondovi se mogu klasifikovati po načinu prikupljanja sredstava (Open-End Funds, Closed-End Funs, Unit Investment Funds) i po investicionoj strategiji (fondovi koji investiraju u akcije,fondovi koji investiraju u obveznice, fondovi koji investiraju u tržište novca). Svaka od navedenihkategorija ima brojne podvrste investicionih fondova.
  4. 4. 41.2. Značaj i aktuelnost istraživanjaSuvereni investicioni fondovi su heterogena pojava3. Potiču iz različitih država,finansirani na različite načine radi ostvarivanja mnoštva ciljeva, ali i pored navedeneočigledne raznorodnosti često se svrstavaju i sagledavaju kao jedna jedinstvena pojava.Upravo sagledani na taj način SIF su investirali preko 4200 milijardi dolara, što ih činivećim od svih hedž fondova i od mnogih javnih penzionih sistema. Bogatstvo portfolijanije pratilo i bogatstvo naučnih radova, uprkos činjenici da ako sve SIF posmatramo kaojednu privredu, to bi bila četvrta ekonomska sila na svetu.Intenzivnije interesovanje šire javnosti za ove fondove se javlja nakon investicija SIFkojima su brojne renomirane finansijske kompanije spašene od hroničnog problemalikvidnosti (Citigroup, Barclays, Merril Lynch, Morgan Stanley, Blackstone). Upravo jeto trenutak kada počinje „invazija suverenih fondova“, kako je to preneo magazinEconomist4. Talas plitke „za naciju zabrinute“ propagande je dostigao vrhunachipokrizije, kada su „odgovorni“ regulatori zabrinuti za stanje finansijskog sistemapokrenuli inicijative za regulisanje ovih fondova samo da bi u tim trenucima shvatili dai njihove zemlje imaju takve fondove, već decenijama5. Brojne neodgovorne analize suproglašavale kraj kapitalizma6, kakvog ga znamo i dolazak na scenu novog državnogkapitalizma. Takvi tekstovi su privlačili veliku pažnju, iako se sistemi javnih finansijabrojnih zapadnih zemalja (Francuska, Norveška, Novi Zeland…) već uveliko oslanjajuna ove fondove7. Inflacija pažnje se najjasnije odgleda u broju članaka u FinancialTimes-u, koji je u decenijama pre 2008.godine objavio manje od 100 članaka o temiSIF, a samo u pomenutoj godini preko 17008.3Za više informacija o heterogenosti suverenih investicionih fondova pogledati prvi projektni rad autoraovog rada, Suvereni investicioni fondovi, Valjevo, 2011.god, str. 34-45.4The Economist, „The invasion of sovereign-wealth funds“, Izdanje januar 2008.god. Dostupno:http://www.economist.com/node/10533866 (Pristupljeno: 06.03.2012.)5 Joint Committee on Taxation, „Economic and US income tax issues raised by SWF investment in theUS“, JCX-49-08, Vašington, jun 2008.godine. Dostupno: (Pristupljeno: 06.03.2012.)http://www.jct.gov/publications.html?func=startdown&id=1290 (Pristupljeno: 06.03.2012.)6The Economist, „The rise of state capitalism“,septembar 2008.godine, Dostupno:http://www.economist.com/node/12080735 (Pristupljeno: 06.03.2012)7Francuski SIF – France Pension Reserve Fund (osnovni cilj fonda je da upravlja sredstvima do2020.godine, kada će ta sredstva biti iskorišćena kao pomoć postojećim penzionim fondovima); SIFNovog Zelanda – New Zealand Superannuation Fund (osnovan 2001.godine radi investiranja suficitasredstava do 2025.godine kada će se investirana sredstva koristiti za penzione potrebe); Norveški SIF– Norway Government Pension Fund Global (cilj postojanja državnog penzionog fonda je dapomogne pri štednji novca radi finansiranja penzionih troškova). Videti 5. poglavlje.8The Financial Times, Dostupno: http://www.ft.com/home/uk; (Pristupljeno: 06.03.2012.)
  5. 5. 5Nisu sve kritike bile neprimerene i bez osnova. Veličina i uticaj suverenih fondova nijeuvek praćen dostupnošću podataka i transparetnim načinom poslovanja. Kako se ovifondovi finansiraju, koliko zapravo imaju sredstava na raspolaganju, koje su njihoveinvesticione strategije, po kojim principima se donose odluke i najvažnije, koji sunjihovi pravi ciljevi poslovanja su objektivna, opravdana pitanja koja zaslužujuodgovor. Nepostojanje aktuelnih, blagovremenih, tačnih, istinitih, razumljivih, potpunihi javnih informacija putem koji bi se dobili odgovori na postavljena pitanja, je više odbilo kog faktora predstavljalo katalizator dalje širenja propagande. Upravo je navedenasituacija naterala SIF da su udruže9(Međunarodna radna grupa – IWG-SWF) i da krenuu prve korake samoregulacije, kako bi izbegli eventualni talas negativnih odlukaregulatora zemalja u koje investiraju.Kada je upitanju prisutnost suverenih fondova u naučnim analizama u Srbiji, ne može sezaobići opšta oskudnost stručne analize. Postoje samo 2-3 stručna članka10i nekolicinatekstova namenjinih široj javnosti11, gde se obično samo pominju suvereni fondovi kaopojava. Sa druge strane postoji brojna literatura, koja se bavi temom finansija ikonktetno investicionim fondovima, ali se suvereni fondovi ili ne pominju ili se pojavaobrađuje u par paragrafa.Navedena istraživanja naglašavaju važnost i značaj ovog rada. Ne samo da se tema SIFobrađuje na detaljan i sveobuhvatan način, već se opšte ocene zamenjuju statističkomanalizom konktetnih podataka. Zaključci koji se nalaze u ovom radu, nisu zasnovani napovršnim, anegdotnim činjenicama, već iza sebe imaju teorijsku i praktičnu,kvalitativnu i kvantitativnu osnovu. Pored rezultata analize, ovaj rad se može koristitikao odskočna daska za buduće istraživače. Svi prikupljeni podaci (godišnji finansijskiizveštaji, baze podataka), urađene analize i dobijeni rezultati se nalaze u elektronskomobliku na pratećem CD-u. Zapravo sav materijal koji je korišćen prilikom izrade ovograda je dostupan i takav pristup omogućava svakom da proveri validnost primenjenihmetoda i dobijenih zaključaka. Kao što će ovaj rad i pokazati, trenutna finansijska kriza9International Work Group for Sovereign Wealth Funds,Current Institutional and Operational Practices,2008.godine, Dostupno na: http://www.iwg-swf.org/pubs/eng/swfsurvey.pdf (Pristupljeno06.03.2012.)10Videti: Anufrijev Ana, „Suvereni fondovi bogatstva i novi međunarodni sistem upravljanja“, ČasopisTržište Novac Kapital, Beograd, 2010.godina, Vol. 42, Nmb. 2, str. 74-85 i Antić Bojan, „Suverenifondovi bogatstva – novi vladari globalne ekonmije“, Časopis „Finansije“, Beograd, 1-6/2008.11Jedan od primera tekstova usmerenih ka široj javnosti videti: http://www.naslovi.net/2009-02-25/emportal/suvereni-investicioni-fondovi-menjaju-strategiju/1053957 (Pristupljeno 06.03.2012)
  6. 6. 6nije uzdrmala SIF, naprotiv, države u većoj meri vide ovaj oblik investiranja kao važanstub za podupiranje svojih javnih finansija.Nedostatak ovog rada je činjenica da sav korišćeni materijal posredne prirode.Budžetska i vremenska ograničenja sa kojima se autor ovog rada suočavao nisudozvoljavala direktan kontakt sa suverenim fondovima. Korišćena literatura je odnajrenomiranijih autora i institucija, a posrednost podataka je delimično neutralisanakorišćenjem neobrađenih, sirovih podataka dobijenih iz godišnjih izveštaja, a ne drugihanaliza.
  7. 7. 71.3. Ciljevi istraživanjaOsnovni fokus ovog rada su rezultati statističke analize godišnjih finansijskih izveštajasuverenih investicionih fondova. Mada se ova analiza nastavlja na prvi pristupni rad,koji je obrađivao temu SIF u opštim crtama, ovaj rad se takođe može posmatratinezavisno, jer predstavlja logički i tematski zaokruženu celinu.Osnovni cilj ovog rada jeste da kvantitativno opiše pojavu i poslovanje suverenihinvesticionih fondova na osnovu konkretnih podataka dobijenih iz godišnjih finansijskihizveštaja. Ovaj cilj se ostvaruje u nekoliko koraka ili pod-ciljeva.U prvom koraku, rad preispituje kvalitet samih polaznih informacija o suverenimfondovima, na osnovu kojih drugi, ali i ovaj autor donose zaključke. Temeljna analizapouzdanosti osigurava kvalitet kasnijih obrada podataka, iznetih zaključaka i dajepogled na unutrašnje poslovanje ovih fondova.Sledeća etapa podrazumeva dobijanje osnovnih kvantitativnih podataka. Rad se fokusirana dva tipa podatka, veličinu fondova, odnosno njihovu brzinu rasta, jer su upravo tipodaci dostupni u većini slučajeva. Deskriptivnom statističkom analizom prikupljenihpodataka, dobijaju se ključne karakteristike SIF: njihova prosečna veličina, sličnosti irazlike fonodova u zavisnosti od njihovog tipa, regiona porekla, osnovni podaci oostvarenim rezultatima poslovanja, ostvarene stope rasta kroz decenije.Završetak drugog koraka, pruža obilje aktuelnih, tačnih, istinitih, razumljivih, potpunihinformacija o suverenim fondovima. Stečeni uvidi pružaju brojne prilike dalje,detaljnije analize. U trećem koraku, rad posebno obrađuje pojedina najvažnija pitanja oposlovanju SIF proizašla iz deskriptivne statističke analize. Statističkim testiranjemhipoteza opovrgavaju se ili potvrđuju stavovi vezani za SIF i dobijaju se preciznizaključci zasnovani na čvrstim argumentima.Glavni fokus ovog rada su konkretni podaci i pitanje, kakve opšte uvide isti mogu dapruže. Pored navedenog osnovnog cilja, ovaj rad ima i dodatni cilj, obraditi trenutna ipredložiti buduća regulatorna rešenja za uspešno poslovanje i dalju integracijusuverenih investicionih fondova u širu zajednicu aktera na finansijskim tržištima.
  8. 8. 81.4. Hipoteze istraživanjaPosebne hipoteze:• Većina suverenih fondova su transparentni• Svetska ekonomska kriza je dovela do usporenog rasta SIF• Suverenim fondovima dominira manji broj velikih fondova• Tip SIF ne utiče na ostvarenu brzinu rasta• Stope rasta SIF nisu određene regionom porekla fonda.• Sveobuhvatni regulatorni okvir je optimalni vid regulisanja SIFHipoteza 1: Većina suverenih fondova su transparentni.Definisanje pojmova:Veliki broj učesnika na finansijskim tržištima se po svojoj politici dostupnosiinformacija može okarakterisati kao netransparentan. Ono što SIF izdvaja od tih drugihsubjekata jeste njihova veličina. Većina se obično definiše kao više od 50% nekogskupa. U ovom slučaju pod većinom se ne podrazumeva više od 50% od ukupnog broja(34) analiziranih suverenih investicionih fondova, već da je od ukupnog angažovanogkapitala suverenih investicionih fondova, većina tog kapitala (više od 50%) investiranaod strane fondova za koje se može tvrditi da su transparentni.Veoma važan termin u prvoj hipotezi je kvalifikacija transparentnosti. Kada setermin transparentnost koristi radi karakterisanja neke finansijske institucije, time sepodrazumeva postojanje, tj. ne postojanje politike dostupnosti informacija o tome kakofunkcioniše entitet u pitanju. Međutim, prva hipoteza kvalifikuje jedan deo SIF kaotransparerntne, što podrazumeva da postoji određena granica, nakon koje određeni SIFse može smatrati transparentnim. Navedeni pristup definiše politiku dostupnostiinformacija kao apsolutnu meru. Problem sa takvim pristupom je činjenica da ne postojiopšte prihvaćeni način apsolutnog ocenjivanja transparentosti SIF. Zbog navedenogovaj rad ocenjuje transparentnost na relativan način.Sa početkom Svetske ekonomke krize i investicijama SIF u renomiranefinansijske institucije, javno je pokrenuto pitanje regulacije SIF upravo zbog percipiranenetransparentnosti. Ni u jednom trenutku nisu se dovodile u pitanje investicije suverenihinvesticionih fondova koji pripadaju zapadnim zemljama, jer su ta finansijska tržišta
  9. 9. 9regulisana. Redovno se u ocenama politike dostupnosti informacija porede suverenifondovi drugih regiona sa SIF sa zapada. Odnosno, postoji konsenzus da se suverenifondovi koji potiču iz zapadnih zemalja (SAD, EU, Australija) mogu smatratitransparentim12. Ovaj rad uzima politiku dostupnosti informacija zapadnih SIF kaomerilo transparentnosti.Varijable i indikatoriDefinisanje pojma „većina“ podrazumeva više od 50% ukupnih angažovanihsredstava suverenih fondova. Navedena kvalifkacija se meri indikatorom veličine SIF.Godišnji finansiski izveštaji SIF, kao najvažniji podatak imaju ukupnu veličinu fonda,odnosno ukupno investirana sredstva. Navedene sume su u velikom broju slučajevapotvrđene od strane revizorskih kuća, a u situacijama gde izveštaj revizora nedostaje,autor je konstatovao da li postoji konsenzus o veličini određenog fonda kod relevatnihmeđunarodnih institucija i renomiranih autora.Za razliku od veličine SIF, transparentnost se ne može jednostavnokondenzovati i prikazati u vidu jedne kvantitativne mere. Postavlja se pitanje, kojeodlike mora posedovati suvereni fond, pa da se isti kvalifikuje transparentim. Među timodlikama svakako mora biti: da postoji i da je javno poznata svrha postojanja SIF; javnodostupni godišnji izveštaji (pogotovo ako su oditovani od nezavisnog revizora); poznatisu izvori finansiranja SIF; da je jasan zakonski okvir u okviru kojeg posluju SIF; da setačno zna uloga države u poslovanju SIF; koje su investicione strategije i kako fonddonosi odluke o investiranju takođe moraju biti poznati; javno poznata politikaupravljanja rizikom. Analizom dostupne dokumentacije moguće je utvrditi da lianalizirani SIF ispunjavaju ili ne pobrojane uslove. Ovaj rad predlaže bodovnumetodologiju, gde svaki SIF dobija odgovarajući broj poena u zavisnosti da li ispunjavanavedene uslove. Rezultat predložene procedure je kvantitativna mera transparentnostiSIF.Odgovor na prvu hipotezu se konačno dobija analizom varijansi (F statistika)osvojenih bodova transparentnosti iz predhnog poglavlja, tako što se prvo suverenifondovi podele u regione (azijski, bliskoistočni, zapadni, ostali fondovi), a zatim12U svim zvaničnim nastupima pred Američkim kongresom, u dokumentima MMF-a, OECD-a, kao inoviniskim člancima u The Economist, Financial Times kada se pominje pitanje nedovoljnedostupnosti informacija kao primeri nikada se ne koriste suvereni fondovi sa zapada. U ovom radu sedominantno koriste navedeni izvori, za više infomacija o izvorima, pogledati osmo poglavlje,literatura.
  10. 10. 10naknadnim poređenjem (Tamhane T2 test) se potvrđuje, da li postoje statističkiznačajne razlike između regiona. U situacijama gde ne postoji statistički značajnarazlika između fondova zapadne grupe i drugog regiona, mora se zaključiti da ne postojini razlika u transparentnosti. Ako je ukupna veličina suverenih fondova zapadnog iregiona koji se statistički značajno ne razlikuje od zapadnog u transparentnosti, prvahipoteza se može smatrati potvrđenom.Hipoteza 2: Svetska ekonomska kriza je dovela do usporenog rasta SIF.Definisanje pojmova:Sintagma „Svetska ekonomska kriza“ je opšte poznata i gotovo u svakodnevnojupotrebi u medijima i javnosti13. U suštini „svetska ekonomska kriza“ predstavlja opisstanja privreda zemalja sveta. Iza jednostavnog termina, krije se nebrojano mnogofaktora, činjenica, izuzetaka od uvreženog shvatanja. U velikom broju zemalja svetskakriza nije ostavila negativne posledice. Radi jednostavnosti ovaj rad definiše „svetskuekonomsku krizu“ kao ekonomska dešavanja od 2008.godine (tj. od 1.januara 2008.).Mada su najteže posledice po SIF primećene tek u 2009.godini, iz predostrožnosti2008.godina se uzima kao prelomna.Pojam „dovela“14iz druge hipoteze može da podrazumeva uzročno-kauzalniodnos, tj. da je svetska ekonomksa kriza uzrokovala usporeni rast suverenih fondova.Pošto su obe pojave izuzetno kompleksne (i svetska kriza i suvereni investicionifondovi) ovaj rad smatra da se navedeni kauzalni odnos može potvrditi utvrđenomkorelacijom. Jednostavnije, pošto se pod svetskom krizom smatraju ekonomskadešavanja od 2008.godine, ako je utvrđen statistički značajan slabiji privredni rast u tomperiodu, može se sa velikom dozom sigurnosti smatrati da je uzrokovan svetskomkrizom. Prednost ovakvog pristupa je potvrđena heterogenošću pojave suverenihfondova. Pošto se SIF međusobno značajno razlikuju ne postoji jedan jedini faktor kojimože da dovede do usporenog rasta. Često, faktori imaju dvojako delovanje, recimo,cena nafte. Rast cene nafte uvećava one suverene fondove koji se finansiraju prihodimaod prodaje ovog prirodnog resursa, ali zato smanjuje prihode onih SIF koji se uglavnom13Prilikom pretrage sajtova najvećih medijskih centara za ključne reči, kao što su: recession, sovereignwealth funds, credit crunch, world recession dobija se veliki broj rezultata. Odličan vid ilustracijeopštosti navedenih pojmova je Google Trends. Dostupno: http://www.google.com/trends. Takođevideti literaturu na CD-u za rezultate pretrage.14Mada se kao sinonimi termina dovela koriste: uticala, uzrokovala, to ne govori o razlici izmeđukorelacije i kauzaliteta, pa se navedeni izbor odrednice može smatrati neutralnim.
  11. 11. 11finansiraju izvozom ili fiskalnim prihodima, jer na ove kategorije rast cene naftenegativno utiče.Pod „usporenim rastom“ se smatra da suvereni fondovi na kraju godineostvaruju lošije rezultate nego predhodne, ali ne lošije u bilo kojoj meri, već primećenarazlika mora biti statistički značajna.Varijable i indikatoriSuvereni investicioni fondovi postoje još od 1950-tih godina, međutim njihovbroj se uvećao tek kasnih 1980-tih u dovoljnoj meri da to omogućuje statističku analizučitave grupe. Rad posmatra SIF u tri perioda 1990-2007, 2000-2007, 2008-2011. Sva triperioda imaju 2008. (odnosno kraj 2007.) godinu kao prelomnu, takav pristupomogućuje eventualnom efektu svetske krize da se manifestuje na najbolji način.Ekonomke performanse suverenih fondova se posmatraju putem stope rasta.Mada ekonomske performanse mogu biti i negativne, SIF kao pojava beležekontinualan rast zadnje dve decenije.Druga hipoteza se konačno testira analizom varijanse koja utvrđuje prisutnoststatistički značajne razlike u rasporedu frekvencija stopa rasta SIF po posmatranimperiodima (F statistika), primećena razlika se potom dalje analizira međusobnimpoređenjem Tukijevim testom zaista značajne razlike (Tukey HSD). Periodi sestatistički značajno razlikuju pri rezultatu Sig.<0.05.Hipoteza 3: Suverenim fondovima dominira manji broj velikih fondova.Definisanje pojmova:Poenta treće hipoteze jeste nejednakost veličine suverenih fondova. Naravno,nerealno je očekivati da svi SIF međusobno budu jednake veličine i zbog činjenice dapotiču iz zemalja različite ekonomske moći. Ovaj rad namerava da pokaže da jeneproporcionalno veliki deo ukupnih sredstava suverenih investicionih fondova podkontrolom manjeg broja SIF.Da osigura da nejednakost veličine SIF nije slučajnost ili efekat nepredviđenogfaktora, ovaj rad sagledava raspored sredstava SIF i po regionima i po tipu SIF. U
  12. 12. 12slučaju da u svim navedenim slučajevima postoji neproporcionalnost veličine SIF, možese zaključiti da dominacija manjeg broja velikih SIF je opšta karakteristika.Varijable i indikatori:Postoji veliki broj pokazatelja koji se mogu koristiti kao ilustracijaneproporcionalnog rasporeda. U izlaganjima dokaza ove hipoteze, ovaj rad koristi dvaosnovna statistička pokazatelja aritmetičku sredinu i medijanu. Glavni nedostatakaritmetičke sredine jeste mogućnost da manji broj elemenata skupa uveća, tj. smanjiprosek. Medijana se razlikuje jer je dobrim delom imuna na takve situacije. Ovaj rad ćepokazati da postoji izuzetno velika razlika između ova dva pokazatelja mera centralnetendencije. Pored ovog indikatora, rad uzima u obzir i interkvartilnu razliku, asimetrijurasporeda i percentile.Hipoteza 4: Tip SIF ne utiče na ostvarenu brzinu rasta.Definisanje pojmova:Osnovni vid podele suverenih investicionih fondova je po izvorima finansiranja,i tu se razlikuju robni i ne-robni SIF. Robni SIF se pre svega finansiraju prihodima odprodaje berzanskih roba (nafta, bakar, ostale rude, dijamanti, itd.). U grupu ne-robnihfondova spadaju svi ostali SIF. Ovi fondovi se finasiraju fiskalnim prihodima,trasferima, suficitima ostvarenim izvoznim aktivnostima, prihodima od privatizacija,itd. U praksi je veoma retko da se konkretni SIF striktno finansira iz jednog izvora, usituacijama povoljne ekonomske klime i robni SIF dobijaju fiskalne transfere, ali oviprihodi su od manjeg značaja.Na kraju godine, kao i svaki drugi ekonomski subjekt i SIF beleže profit iligubitak, tj. rast ili pad. Brzina rasta (tj. pada) se najbolje sagledava u stopi rasta (tj.pada) SIF, odnosno procentualnom promenom veličine SIF. Četvrta hipoteza pominjebrzinu rasta, a ne pada, jer je opšte poznata činjenica da SIF već dve decenije ostvarujukontinualan rast.Varijable i indikatoriAnalizom godišnjih finansijskih izveštaja dobija se baza podataka stopa rastasvakog pojedinačnog suverenog fonda. Dobijeni podaci se dele u dve grupe u zavisnosti
  13. 13. 13od tipa SIF. Poređenjem ova dva skupa podataka i potvrđivanjem statistički značajnerazlike dokazuje se validnost četvrte hipoteze. Za poređenje pomenutih podataka koristise Studentov T-test nezavisnih uzoraka. Studentov T-test kao jedan od uslova ima inormalnost rasporeda frekvencija sopa rasta SIF, mada ovaj uslov nema veliki značaj usituacijama kada su poređeni uzorci veliki. Međutim, iz predostrožnosti, radipotvrđivanja ove hipoteze koristi se i alternativa, neparametarski Mann-Whitney U test.Proveravajući da li su ključne statistike (t statistika, tj. Z statistika) zadovoljile graničneuslove, ova hipoteza se potvrđuje odnosno odbacuje.Hipoteza 5: Stope rasta SIF nisu određene regionom porekla fonda.Definisanje pojmova:Pojam „stope rasta“ se koristi i u ovoj hipotezi sa istim značenjm kao u ranijimhipotezama. U prvoj hipotezi pominje se podela SIF po regionima porekla. Petahipoteza takođe pod „regionom porekla fonda“ podrazumeva zapadni, bliskositočni,azijski region i grupa ostalih fondova.Varijable i indikatoriPoenta pete hipoteze jeste da ne postoji determinišuća veza između regionaporekla i ostvarenih rezultata SIF. Kao i u predhodnoj hipotezi analizom godišnjihfinansijskih izveštaja prikupljene su stope rasta SIF i iste su organizovane u bazupodataka sortiranu u zavisnosti iz kog regiona potiče fond. Detaljan spisak koji fondovipripadaju kom regionu se nalazi u prikazu 5.Prihvatanje ili odbacivanje hipoteze se vrši nakon sprovedene analize varijanse(jednofaktorska ANOVA). Pošto nisu ispunjeni svi uslovi ANOVE, za utvrđivanje da lipostoje statistički značajne razlike u rasporedu frekvencija stopa rasta SIF po regionimakoristi se i neparametarski Kruskal Volisov test. Za eventualna, međusobna poređenjaizmeđu grupa koristi se Tamahane T2 test, jer Levenov test je otkrio prisustvoheteroskedastičnosti. Posmatraju se ključne vrednosti (F statistika i KV statistika) kaoindikatori postojanja ili nepostojanja statistički značajne razlike u stopama rasta SIFgledano po regionima.
  14. 14. 14Hipoteza 6: Sveobuhvatni regulatorni okvir je optimalni vid regulisanja SIF.Kao i svaki drugi akteri na finansijskim tržištima i suvereni investicioni fondovine posluju u vakumu i njima je potrebna regulatorna struktura, na osnovu kojeg moguda zasnivaju svoje poslovanje. Navedena struktura može se značajno razlikovati odzemlje do zemlje, što samo po sebi nije problem, odnosno problem se javlja kada su SIFpočeli da posluju na međunarodnim tržištima. Uparavo je internacionalizacija njhovogposlovanja dovela u fokus neharmoničan odnos različith regulatornih sistema.Pomenuta neharmoničnost regulatornih sistema predstavlja logičnu posledicupojedinačnog pristupa (nasuprot sveobuhvatnom) regulisanju suverenih fondova, gdesvaka zemlja, imajući u vidu sopstvene ciljeve, donosi zakone koji definišu poslovanjeovih fonodova. Šesta hipoteza, testira suprotan argument, pošto je poslovanje SIFneminovno međunarodnog karaktera, postoje zajednički ciljevi svih zemalja, koji senajbolje mogu ostvariti zajedničkom (sveobuhvatnom) regulativom.Regulativa nije prirodna, već ljudska tvorevina. Kao takva, ne postoji jedanjedini, najbolji način kako neku pojavu treba regulisati. U zavisnosti, šta želi da sepropisima ostvari, postoji jedan manji broj vidova regulisanja, koji se pokazao u praksikao najbolji u trenutnom vremenskom okviru. Pored toga što je ljudska tvorevina,regulativa uvek deluje reakciono, a ne proaktivno, odnosno, prvo nastane određenapojava, koja uzrokuje set posledica, čiji efekti zahtevaju naknadnu reakiciju regulatora.Reakciono delovanje uvek sa sobom povlači troškove i očekivane buduće benefite.Upravo je cilj regulative da maksimizira benefite (za društvo, a ne pojedinca) i da isteostvari uz najmanje moguće troškove, odnosno tako se postiže optimalna regulacija.Ovaj rad demonstrira da se maksimum benefita može ostvariti sveobuhvatnimregulatornim koracima. Detaljno navođenje troškova i benefita za svaki od regulatornihpristupa je način na koji se potvrđuje odnosno odbacuje ova hipoteza. Rezultatkvalitativne analize izloženih argumenata je najbolji indikator opravdanostisveobuhvatnog regulativnog pravca.
  15. 15. 151.5 Metode istraživanjaPrilikom izrade ovog rada korišćena su četiri osnovna metodološka principa:objektivnost, opštost, pouzdanost, sistematičnost.Osnovni metodološki princip u pisanju bilo kog rada jeste objektivnost. Kao isvaka druga tema i tema suverenih investicionih fondova predstavlja presek različitihinteresa, predrasuda, a kako je u pitanju aktuelna tema i dosta emocija. Svakainformacija izložena u ovom radu je prošla kroz proceduru provere u makar dvanezavisna izvora, pre nego što je dospela na stranice ovog projektnog zadatka.Posledično, korišćeni podaci su praćeni punim citatom imena autora i naziva dela. Radiunapređenja objektivnosti, rad prati CD, na kome se nalaze sav korišćen materijal usvom izvornom obliku, što pruža priliku drugim istraživačima da provere iznete tvrdnje.Usled budžetskih i vremenskih ograničenja autor nije bio u mogućnosti daneposredno istražuje suverene fondove, pa su korišćeni podaci u analizi posrednog tipa.Kada je god to bilo moguće korišćene su izvorne informacije, koje su prošle što manjibroj koraka obrade i na taj način u većoj meri pouzdane. Za razliku od prvog projektnogzadaka, ovaj rad se još više oslanja na obradu konkretnih podataka dobijenih izgodišnjih izveštaja suverenih fondova, još više unapređujući pouzdanost iznetih tvrdnji.Prednost obrade sirovih podataka jeste prilika da se otkriju opšte veze izakonitosti koji oblikuju funkcionisanje sverenih fondova. U četvrtom poglavlju nakonizvršene deskriptivne statističke analize, iznose se hipoteze, koje prolaze procestestiranja. Rezultat ovakvog poduhvata je opštost iznetih tvrdnji, ali koja nije zasnovanana anegdotnim dokazima, već na pouzdanim statističkiim temeljima.Prilkom istraživanja teme suverenih fondova, jedan od velikiih problema sakojima se suočio autor ovog rada jeste nesistematičnost dostupnih podataka i literature.Upravo je veliki deo vremena potrošen na prikupljanje, organizovanje informacija uvidu baza podataka, pogodnih za dalju obradu. Zato, budući istraživači mogu zaobićislične probleme koristeći dodatni materijal, koji ide uz ovaj rad. Dobijeni podaci irezultati su radi jednostvnosti sistematizovani u dva poglavlja (poglavlje 3. – Izvoripodataka o SIF i poglavlje 4. – Statistička analiza).• • •
  16. 16. 16Pored navdenih metodoloških principa u izradi ovog rada korišćene su i osnovnemetode: analiza, sinteza, dedukcija, indukcija, apstrakcija, generalizacija.Suvereni fondovi su po svojoj prirodi heterogena pojava. Kreirani od stranerazličitih država, finansiraju se na različite načine, radi ostvarivanja različitih ciljeva, pasu neizbežno složena pojava. Zato je neophodno razčlanjavanje, tj. analiza ne samo uvremenu i prostoru (geografsko), već i zavisnosti od veličine, brzine rasta, tipasuverenih fondova. Vremenska i budžetska ograničenja su primorala autora da u ovomradu koristi parcijalnu (sekvencijalnu) analizu. Produkti analize su zatim sklapani umeđuzavisne funkcionalne celine, kao oblik funkcionalne analize. Prvi projektnizadatak je akcenat stavljao na pitanje nastanka SIF, pa je zato vršena i gentička analiza.Razumevanje rasta i razvoja suverenih fodonva je u ovom radu vršeno pre svegastatističkim metodama. Više puta je naglašen, cilj rada da koristi podatke što bližeorginalnom izvoru, informacije koje su pretrpele minimalan broj transformacija, ali ovajrad bi bio nemoguć bez oslanjanja na saznanja drugih autora, tj. analizom već postojećeliterature (deskriptivna analiza).Naravno proces analize i produkovanje atomiziranih informacija nije samo posebi cilj, već sredstvo otkrivanja hijerarhijski viših nivoa saznanja. Upravo je metodasinteze omogućila identifikovanje zajedničkih činilaca i vezivnih faktora. Konkretno,korišćenjem produktivne sinteze dolazilo se do saznanja o nastanku, rastu i razvoju, štoje omogućilo iznošenje pravilnosti i zakonitosti o trenutnom i budućem ponašanjusuverenih fondova.Kao što je već naglašeno insistiranje na izvornim informacijama je značiloanaliziranje velikog obima empirijskih podataka sa brojnim podelama, faktorima,osobinama, dimenzijama. U ovom radu je u najvećem broju slučajeva korišćenanepotpuna indukcija, jer se do saznanja dolazilo na osnovu samo dela ukupnog brojapodataka. Takođe, propozicije ovog rada su zahtevale da se zaključci donose na osnovuograničenog broja primera, što je značilo korišćenje neposredne indukcije. Zaključcidoneti vezani za jedan segment pojave su korišćeni kao osnove dalje analize u drugom(predikativna indukcija). Poznati stav Karla Popera15iznet u njegovoj filozofskoj kriticipopularnog shvatanja naučnog metoda, da se jedino može dokazati da nešto nije tačno,je korišćena kao lajtmotiv ovog rada. Zato sve navedene korišćene podvrste indukcijezauzimaju daleko drugo mesto u poređenju sa najviše korišćenom statističkom15Karl Poper, „The logic of scientific discovery“, Routledge Classics, London, 2002.godina, str.18.
  17. 17. 17indukcijom. Primenjeni statistički instrumentarijum je produkovao zaključke na osnovuproverenih metoda obrade kvantitativnih podataka, garantujući konzistentnost i tačnostiznetih tvrdnji.Korišćena samostalno i pored svoje analitičke snage metoda indukcije gubi kadase ne primenjuje zajedno sa dedukcijom. Upravo suprotan smer misaonog toka, kojiuzima u obzir opšta saznanja radi sticanja uvida u pojedinačne kvalitete, predstavljakomplementarni korak omogućavajući uvide sa višim stepenom pouzdanosti, negoprimena samo indukcije. Mada je osnovni fokus ovog rada podaci godišnjih finansijskihizveštaja, neophodno je bilo oslanjati se na dva ili više opštih stavova da bi se doneozaključak o trećem (posredni vid dedukcije).Obuhvatanje misaonih procesa različitog smera u jednu celinu je omogućenoprimenom i metodoloških principa apstrakcije i generalizacije. Metodološki jeočigledno, ako se vrši konkretizacija, opravdano predpostaviti da je navedenom procesupredhodila apstrakcija. Izdvajanjem opštih svojstava, apstrakcija kao metoda stvaraosnovne uslove za formiranje generalizovanih pojmova. Obrnuti proces gde se naosnovu pojedinačnog saznaje opšto jeste sintetička osnovna metoda, generalizacija.Jednostavnije rečeno, generalizacija je uopštavanje i bila je presudna za formiranjezaključaka ovog rada. Generalizacija obuhvata poimanje i indukcju kao metodskuosnovu. Strogo gledano, apstrakcija se nalazi u okviru procesa generalizacije sadržaja,ali ona nema presudno mesto.• • •Ovaj rad je koristio dve osnovne metode i tehnike prikupljanja podataka, a to su:statistička metoda i metoda analize sadržaja dokumenata.Savremena ekonomska istraživanja se ne mogu zamisliti bez upotrebestatističke metode. Korišćenje ove metode znači da su dobijeni zaključci induktivnogtipa. Statistički podaci se mogu smatrati tačnim, jer su matematički organizovani dabudu verovatni. Pravilna upotreba ove metode podrazumeva nekoliko faza.Početna faza, kreće od osnova i pitanja da li je istraživana pojava preciznoindentifikovana (statistička masa). Sprovođenje ovog koraka u ovom radu jepodrazumevalo tačno definisanje pojma suverenog fonda. Ovaj korak, takođe,podrazumeva i preciziranje izvora podataka i validiranje njihove pouzdanosti. Da bi sesprovela statistička analiza finansijskih izveštaja suverenih fondova, autor je morao da
  18. 18. 18prikupi godišnje izveštaje svih SIF (tamo gde nisu postojali javno dostupni izveštaji,ostvarivan je direktan kontakt sa fondovima putem elektronske pošte16ili pretraživanjedrugih načunih radova za potrebne neobrađene podatke).Suverenih fondova nema mnogo (oko 50), a broj fondova analiziran u ovomradu je još manji (oko 30), zbog problema dostupnosti podataka. Drugi korak statističkeanalize obično podrazumeva formiranje uzoraka, ali u ovom radu kada god je to bilomoguće analiziran je ukupan skup.Statistička analiza zahteva da podaci budu dati u određenom formatu, a ne samokao lista brojeva ili kvaliteta. Teći korak, prikupljene podatke sagledava po četiriaspekta: kvantitativni, kvalitativni, temporalni i geografski. Kada se govori okvantitativnom aspektu nekog podatka misli se na numeričku vrednost ako je podataknumeričke prirode, a ako je reč o atributu onda o frekvenciji pojavljivanja. Kvalitativniaspekt nekog podatka podrazumeva opis o samom podatku. Ako se govori o numeričkojvrednosti, obično se pod kvalitativnim aspektom podrazumeva veličina greške koja sepripisuje toj vrednosti. Poslednje dve dimenzije, koje nisu bile toliko relevantne za ovajrad, su temporalni aspekt, odnosno kada je neki podatak nastao i geografski aspekt gdeje neki podatak nastao.Statistička analiza zahteva da podaci budu unapred pripremljeni i obrađeni. Ovajčetvrti korak je različit u zavisnosti da podatke obrađujete ručno (papir i olovka) ili sekoristi elektronski vid obrade podataka. U ovom radu je korišćen aplikativni softver zastatističku obradu podataka SPSS v.19. Softver zahteva da podaci budu organizovani uvidu posebnih baza podtaka, gde svaka vrsta podatka je precizno definisana (varijable).Pojedinosti vezane za ovaj korak se nalaze na pratećem CD-u koji ide uz ovaj rad.Peta faza17je srce statističke obrade i ona podrazumeva samu analizu. Prvi koraku sprovođenju analize je podrazumevao deskriptivnu analizu, odnosno računanjeodgovarajućih mera centralne tendencije (aritmetička sredina, medijana) i rasporeda(varijansa, standardna greška, kvartili, odnosno percentili). Dobijeni rezultati suiskristalisali polje karakteristika testirane pojave i omogućili donošenje hipoteza koje su16Spisak Internet sajtova se nalazi u prikazu 2. Odgovarajuće e-mail adrese ili drugi vidovi kontakta semogu naći na sajtovima. U situacijama gde nisu postojali javno dostupni podaci, autor je pokušao isteda dobije direktno od suverenih fondova. Praksa je pokazala da oni fondovi koji nemaju većimplementirane procedure koje obezbeđuju transparentnost, direktnan kontakt putem elektronskepošte, je zahtevao brojne pokušaje, identifikaciju putem studenskih dokumenata. Sa druge stranefondovi koji već redovno objavljuju informacije o svojim godišnjim rezultatima, u relativno kratkomroku izlaze u sustret, odgovrajući na pitanja, elelminišući postojeće nedoumice.17Uslovi konkretnih statističkih procedura i zahtevi programa SPSS se mogu naći u Julie Pallant, SPSSSurvival Manual, 4th Edition, Allen&UnWin, Australija, 2011.godina. Pogledati CD.
  19. 19. 19testirane u narednom koraku. Prilikom testiranja hipoteza pre svega su korišćenemetode koje porede proseke i rasporede, tj. Studentov T-test i ANOVU (jednofaktorskaanaliza varijanse). Ove statističke metode su odlične zbog njihove visoke preciznosti,međutim kao parametarski testovi imaju preduslove. Od tri postojeća uslova, uslovnezavisnosti podazaka je ispunjen već samim načinom kako je konstituisano statističkoistraživanje, ali uslovi normalnosti rasporeda frekvencija i jednakosti varijansi(homoskedastičnosti) nisu uvek bili ispunjeni. Korišćeni su Kolmogorov-Smirnov testza testiranje normalnosti rasporeda i Levenov test za prisutnost heteroskedastičnosti. Uslučaju da je Levenov test pokazao neispunjenost uslova, korišćeni su Velčov (Welch) iBraun-Forsajtov (Brown-Forsythe) test robusnosti jednakosti rasporeda, jer ANOVAnije toliko osetljiva na prisutnost nejednakosti varijansi, kada su uzorci veliki. Usituacijana kada su svi uslovi za ANOVU ispunjeni, za međusobna poređenja testiranihgrupa korišćen je Tukijev test Zaista značajne različitosti (Tukey HSD), a u stiuacijamagde uslov jednakosti varijansi nije ispunjen, korišćen je Tamahane T2 test, koji izolujeza prisutnost heteroskedastičnosti. Kada uslovi za sprovođenje ANOVE nisu nipribližno ispunjeni, korišćen je alternativni neparametarski Kruskal-Volisov test. Sličnaprocedura je praktikovana i u situacijama kada je korišćen Studentov T-test. Levenovtest je korišćen za testiranje jedankosti varijansi (iako t-test podrazumeva ineispunjavanje tog uslova), a normalnost rasporeda je testirana Kolmogorov-Smirnovtestom. Kao i u slučaju ANOVE, neispunjavanje uslova t-testa je podrazumevalokorišćenje alternativnog neparametarskog Man-Vitnijevog U testa (Mann-Whitney UTest). Mada neparametarski testovi omogućavaju testiranje hipoteza i u slučajevimakada nisu ispunjeni uslovi, takva pogodnost je sa druge strane kompenzovananedovoljnom preciznošću. Kao vid propratne kontrole, u situacijama kada je potvrđenatražena hipoteza, uvek je računata i jačina veze (Eta2) jer postojanje statistički značajnerazlike ne mora da znači i prisutnost velikih apsolutnih razlika, pogotovu kada sukorišćeni veliki uzorci. Vrednost Eta2parametra je merena po Koenovom (Cohen)kriterijumu. Rezultati pomenutih testova su prikazani u tabelarnoj fromi, a ogrinalnistatistički izveštaji programa SPSS su dostupni na CD-u. Kao vid dodatne ilustracije,testiranje hipoteza prate i odgovarajući grafici (najčešće boks-plot dijagrami) potestiranim grupama.Dobijeni rezultati nisu ostavljani kao nepregledne tabele statističkih parametara,već se dobijene vrednosti tumačene u svetlu ciljeva i postavke analize. Statistički proces
  20. 20. 20se finalizira statističkim procenama i uočavanjem pravilnosti u testiranoj pojavi, štopredstavlja i cilj čitavog postupka.Statistička metoda je zahtevna i puna pojedinosti, pravila i ograničenja. Međutimdobijeni rezultat je visokog kvaliteta, posebno u svojoj prognostičkoj moći. Navedeneprednosti su jedan od glavnih razloga što se autor ovog rada u tolikoj meri i oslanjao naovu metodu, ali preveliko oslanjanje na jedan metodološki alat sa sobom donosi rizike,posebno kada je u pitanju preveliko oslanjanje na prognozirane buduće vrednosti.Prilikom izrade ovog rada, su zato preduzete brojne mere kontrole, koje garantuju da suprincipi, faktori i trendovi na osnovu kojih se predviđa buduće kretanje izučavanepojave, postojani, a ne lokalnog ili privremenog karaktera. Opis kako je sprovođenastatistička metoda treba završiti podsećanjem da statistčke metode daju kvantitativnirezultat kvalitativne analize, dok prilikom neposrednog saznanja, uvida u neku pojavu,posmatrač dobija i kvalitativnu i kvantitativnu informaciju. Ovom metodom se saznajeono što je verovatno, prosečno, ono što se uglavnom dešava, ali ne ono što jeuniverzalno.Praktično nijedan naučni rad se ne može zamisliti bez analize sadržajadokumenata (ASD), ali ne samo finalni rad, već i plan istraživanja i propratni koraci suzasnovani na istoj metodi. Vremenska i budžetska ograničenja, toliko česta kod mnogihprojektnih zadataka podrazumevaju veliko oslanjanje na metodu analize sadržaja. Imemetode ukazuje na samo jedan aspekt postupka, ali ona podrazumeva i obradu sadržajadokumenata, njihove forme, vrste podataka koje sadrže, izvore i njihovu pouzdanost.Analiza sadržaja dokumenata u sebi sadrži dve tehnike: nefrekvencijsku(kvalitativnu) i frekvencijsku (kvnatitativnu). Kada se dobijaju odgovori na pitanja„šta“, „kako“ i „koliko“ je nešto rečeno primenjivana je kvantitativna obrada sadržajadokumenata. Jedino ograničenje ove tehnike je da ne postoje uvek uslovi za njenosprovođenje, zato se u navedenim situacijama koristi nefrekvencijska analiza, koja dajeodgovore na pitanja „šta“ i „kako“. Dok frekvencijska analiza produkuje informacijevisokog kvaliteta (skalni podaci), to nefrekvencijska vrše merenja, ali samo putemnominalne skale. U situacijama kada se materija istražuje indirektno (kao u ovom radu)nefrekvencijska tehnika ASD-a je najpogodnija.Analiza dokumenata se odvija po fazama, koje se mogu međusobno razlikovati uzavisnosti od specifičnosti izučavane materije. U ovom radu ASD se sastojao iz sledećih7 faza: prvi korak je prikupljanje dostupne literature, organizovanje i pregledanje; 2)
  21. 21. 21prvi korak kao rezultat ima veliki skup materijala za analizu, zato je potrebno definisatipredmet i teze istraživanja; zatim su postavljene dimenzije i pravci ovog rada; naosnovu postavljenih principa vršena je selekcija svih prikupljenih dokumenata, kojizadovoljavaju zacrtane uslove; peti korak podrazumeva formiranje osnovnog skupa iodabranog uzorka dokumenata; šesti korak sadrži još viši nivo redukcije u kome seodabira materijal za obradu u okviru već postavljenog skupa; nakon što su odabranejedinice za analizu u sedmom koraku, poslednji osmi korak podrazumeva postavljanjeindikatora i sam tretman (obradu) dokumenata.Mada ovaj rad istražuje samo jedan tip subjekta finansijskih tržišta, specifičnostii pojedinosti pojava su tako bogate da često predstavljaju svet za sebe. Princippredostrožnosti nalaže da, iako se značenje brojnih pojmova podrazumeva, ipak sekreira kodeks, gde će se korišćeni termini precizno definisati. Takva procedura sprečavanastajanje česte situacije gde čitaoci i autor rada pod istim terminima podrazumevajurazličita značenja.Specifičnosti teme suverenih fondova su iziskivale kreiranje statičkog kodeksa,koji definiše osnovne pojmove: investicioni fond, robni fondovi, ne-robni fondovi.Pošto rad sadrži brojne statističke procedure iste su blagovremeno objašnjene.Temeljnost koji primena metode analize sadržaja dokumenata zahteva podrazumevakreiranje kodeksa. Kodeks možda zvuči kao neformalni rečnik, ali on zapravosistematizuje postojeća znanja o predmetu koji se istražuje. Pravilno sastavljen kodeksusmerava tok istraživanja, formalizuje obrasce skupljanja podataka i konačno dalekodoprinosi samom opisivanju pojave.U slučaju ovog rada nije bilo neophodno formirati obrazac za prukupljanjepodataka, jer se on definiše samo u situacijama u kojima nije moguće vršiti neposrednoobeležavanje, kopiranje i/ili memorisanje podataka. Ovaj rad nije imao takvaograničenja jer su sva dokumenta podvrgnuta analizi u digitalnom obliku, znači unajpodesnijoj formi za analizu.
  22. 22. 221.6. Struktura radaOvaj rad je koncipiran u 8 osnovnih poglavlja. Nakon uvodnog, drugo poglavljeobrađuje osnovne karakteristike suverenih investicionih fondova. Prvo se izlažukonkurentske definicije i objašnjava dugotrajni proces, pre nego što je usaglašenaosnovna, radna definicija. Nakon iznete definicije, sledeće podpoglavlje analiziraosnovna pitanja koja su SIF dovela u fokus pažnje: od činjenice da su to državnifondovi i njihovog konstantnog rasta, preko nedostatka informacija, do prvih negativnihreakcija regulatora. Navedeni negativni komentari, su praćeni odgovornim primerimainvesticionog ponašanja suverenih fondova tokom vrhunca kreditne krize. Drugopoglavlje se zaključuje sveobuhvatnim prikazom regulatornog i institucionalnogodgovora na novu vrstu institucionalnih investitora.Treće poglavlje počinje analizu od najdelikatnije osobine suverenih investicionihfondova, dostupnosti informacija. Ispitivanje stvarne dostupnosti podataka u ovompoglavlju se vrši putem matrice osnovnih pitanja, koja bi interesovala prosečnoginvestitora. Postojanje ili nedostak odogovora na tražena pitanja se boduje popredhodno usaglašenoj metodologiji. Dobijeni podaci se koriste u statističkoj analizi zatestiranje hipoteza. Treće poglavlje iznosi zaključke urađene analize.Predhodno poglavlje je ispitivalo, da li uopšte postoji dovoljno proverenih, tačnihinformacija o suverenim fondovima. Nakon dobijenog potvrdnog odgovora, analiza senastavlja daljom obradom podataka iz godišnjih izveštaja SIF. U četvrtom poglavlju sesprovodi detaljno statističko analiziranje dva osnovna tipa podatka o suverenimfondovima, njihova veličina i stopa rasta. Takva odluka je doneta, jer je tonajzastupljeniji vid kvantitativnih podataka, koji se mogu pronaći za većinu fondova.Prvi deo ovog poglavlja predstavlja izračunate deskriptivne statistike na osnovudospupnih podataka i o istim iznosi zaključke. U drugom delu, najbitniji od zaključakaprolazi proces formalnog testiranja hipoteza.Četvrto poglavlje je analiziralo kvantitativne podatke dostupne za većinu SIF (veličinafonda i stopa rasta). Peto poglavlje spušta fokus sa opštih zapažanja na pojedinačna zasvaki fond. U ovom poglavlju svi dostupni podaci o praktično svim SIF sukondenzovani u kratke i sadržinski bogate profile suverenih fondova. Na ovaj način,
  23. 23. 23analiza se spušta na nivo pojedinačnih detalja i pruža specifičan uvid u istoriju, ciljeveposlovanja, metodologiju svakog fonda.Šesto poglavlje fokus ponovo premešta na opšti nivo. Iznose se perspektive i predlozikoraka koji se mogu preduzeti od strane suverenih fondova i povezanih aktera. Velikopitanje sa kojim su se ovi fondovi suočili jeste dostupnost informacija. Jedinstveninstitucionalni odgovor suverenih fondova jesu tzv. Santijago principi. Prvi deo šestogpoglavlja iznosi dosadašnju praksu i savete za dalja unapređenja ove konvencije.Poseban deo ovog poglavlja se bavi daljim poboljšanjem dostupnosti informcija inačinima kako da se te informacije učine pouzdanijim. Šesto poglavlje zaključujerealizaciom da je za sveobuhvatni međunarodni „tretman“ SIF ipak neophodan istotakav sveobuhvatan regulatorni okvir, koji će imati potreban instrumentarijum zapotpuno prevođenje ove ktegorje investitora u regulisane, konvencionalne vodemeđunarodnih finansija.Glavna saznanja stečena tokom analize godišnjih izveštaja suverenih fondova susumirana u vidu zaključaka u sedmom poglavlju. Spisak korišćene literature se nalazi unarednom osmom poglavlju. Specifična karakteristika ovog rada jeste da ga prati velikakoličina propratne dokumentacije. Preuzeti godišnji izveštaji, probrani podaci, analizapodataka, baze podataka, statistički izveštaji programa SPSS, kao i ostala korišćnaliteratura se nalaze na CD-u koji prati ovaj rad.
  24. 24. 242. Uvodna razmatranja o suverenim investicionim fondovima2.1. Definisanje pojavePre šest godina suvereni investicioni fondovi su bili toliko nepoznati da nije ni bilozajedničkog imena da se opišu sredstva u državnom fondu koja su investirana vandomaće ekonomije. Andrew Rozanov18iz State Street Corporation je skovao tremin„suvereni investicioni fondovi (SIF)“ u maju 2005.godine. Mada je predloženo ime brzoprihvaćeno, definicija ove pojave je dugo vremena ostala bez konsenzusa. Literaturaotkriva brojne pokušaje definisanja.Na primer, podsekretar za međunarodne odnose SAD Klej Loveri19(US UnderSecretary for International Affairs, Clay Lowery) za SIF kaže da su to oblici državnihinvesticija, koji su finansirani deviznim rezervama, ali kojim se upravlja odvojeno odregularnih deviznih rezervi. Međunarodni monetarni fond SIF definiše kao: posebneinvesticione fondove, stvorene od i/ili u vlasništvu država, kako bi dogoročno čuvalesredstva20. Prema OECD21SIF su: vidovi državnih investicija, finansiranih deviznimrezervama.Sve navedene definicije fokusiraju se ili na to kako su SIF-ovi finansirani (uglavnomdeviznim rezervama) ili kako se sa tim sredstvima upravlja (odvojeno od zvaničnihdržavnih rezervi). Time su obuhvaćene samo tipične karakteristike SIF-ova. Čitav nizSIF kao: Korea Investment Corporation (KIC) i Hong Kong Moneraty Authority(HKMA), kod kojih upravljanje deviznim rezervama nije u potpunosti odvojeno odupravljanja fondom; Temasek, Khazanah of Malaysia i SASCA iz Kine, koji nisufinansirani samo deviznim rezervama, su izostavljeni iz definicije22.18Rozanov Andrew, „Who holds the wealth of nations?“, State Street Global Adv., London, 2005, str.119Clay Lowery, US Under Secretary for International Affairs, komentar dat na 4. godišnjem forumukineskih investitora (4th Annual China Investor Forum), Foreign Press Center Briefing, Njujork,31.maj 2007.god. Dostupno: http://2002-2009-fpc.state.gov/86405.htm (Pristupljeno: 08.03.2012)20International Monetary Fund (IMF), Global Financial Stability Report, oktobar 2007.godine. str.45,Dostupno: http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfsr/2007/02/pdf/text.pdf (Pristupljeno: 08.03.2012)21Blundell-Wignall, A., Y. Hu i J. Yermo, "Sovereign Wealth and Pension Fund Issues", OECD WorkingPapers on Insurance and Private Pensions, No. 14, OECD Publishing. 2008.godine. Dostupno:http://www.oecd.org/dataoecd/8/10/40345767.pdf (Pristupljeno 08.03.2012)22Za više informacija o izvorima finansiranja o Korea Investment Corporation (KIC), Hong KongMoneraty Authority (HKMA), Temasek i Khazanah of Malaysia videti godišnje izveštaje na CD-u.
  25. 25. 25Nešto širu definiciju je ponudila Evropska Centralna Banka u svom izveštaju23iz2008.godine, gde se navodi da su SIF: javne investicone agencije, koje upravljaju sadelom državnih srestava. Još jedna dosta široka definicija je ponuđena od straneMMF24: SIF su državni fondovi posebne namene, čiji je cilj da drže sredstva radiostvarivanja dugoročnih ciljeva, finasirani uglavnom prodajom sirovina, sredstvima odprivatizacije i/ili akumulaciom stranih sredstava od strane državnih institucija.Sve dok nije jasno da li se sredstva ovih fondova ubrajaju u državne devizne rezerve,nije moguće u potpunosti pratiti MMF nomenklaturu, stvorenu da se tačno odrede visinai struktura zvaničnih rezervi u svetu. Po rečima fonda25, ključno je da li postojelegislativna ili administrativna pravila, po kojim bi u slučaju potrebe, sredstva fondabila na raspolaganju monetarnim vlastima te zemlje. U svim slučajevima gde monetarnevlasti jedne zemlje, putem zakona ili administrativnog pravila mogu da steknu moćupravljanja nad deviznim sredstvima koja su investirana u posebni državni investicionifond, takva sredstva će se smatrati zvaničnim rezervama, pod uslovom da su ispunjeni iostali uslovi, za devizne rezerve, a koje propisuje MMF.U drugim slučajevima, “posebno izdvojeni državni fondovi” deviznih sredstava, nećebiti smatrani delom zvaničnih državnih rezervi. Međutim, ako menadžment “posebnoizdvojenog državnog fonda” deo sredstava ulaže na takav način da zadovoljava pravilaMMF-a o držanju deviznih rezervi, takva sredstva se mogu smatrati delom zvaničnihdeviznih rezervi, ako postoji koordinacija aktivnosti monetarnih vlasti i menadžmentafonda.Nezadovoljna ovom definiciom Komisija EU, pod suverenim investicionim fondovimapodrazumeva: vid državnog investiranja, kojim se upravlja diverzifikovanim portfoliomdomaćih i međunarodnih finansijskih sredstava26. Komisija prepoznaje da su SIFtipično, ali ne i obavezno: finansirani iz deviznih rezervi i pod posebnimmenadžmentom u cilju investiranja sa većim rizikom u potrazi za većim profitom.23European Central Bank, The Impact of Sovereign Wealth Funds on Global Financial Markets; R.Beck iM.Fidora, occasional paper 91/2008. str.6.24International Monetary Fund (IMF), op.cit., str. 46,47.25International Monetary Fund (IMF), op.cit., str. 50.26European Commission, A common European approach to Sovereign Wealth Funds, 2008. str.3-4.Dostupno: http://ec.europa.eu/internal_market/finances/docs/sovereign_en.pdf(Pristupljeno 08.03.2012.)
  26. 26. 26Iz navedenih definicija izdvaja se zajednička karakteristika, a to je upravljanje, “režim”nad sredstvima. Upravljanje nad sredstvima fonda je takvo da se za SIF može reći: daga finansira država i da je upravljanje direktno ili indirektno u interesu države sponzora.Dosadašnje navedene determinante SIF su nedovoljne. Bolju definiciju SIF možemodobiti navodeći šta SIF nije. SIF nisu ni tradicionalni penzioni fondovi, niti klasičnerezerve čiji je zadatak da „brane“ domaću valutu. Tako da se u definiciju SIF uklapasvako državno bogatstvo: upravljano (direktno ili indirektno) u cilju javnih interesaosim interesa vezanih za monetarna, odnosno pitanja deviznog kursa i javnih penzionihfondova i penzionih planova; i državno bogatstvo koje ne predstavlja monaternerezerve. Nije bitno da li su sredstva domaća ili strana, u vlasničkim ili dugovnimhartijama, alocirana za buduće generacije ili visoko likvidna za sadašnju upotrebu, kao ida li su diverzifikovana ili koncentrisana.Slična definisanja suvrenih fondova je navela i Međunarodna radna grupa za suvereneinvesticione fondove (International Working Group of Sovereign Wealth Funds, IWG -SWF), koju čine 26 zemalja27članica MMF-a koje imaju SIF, a sve u cilju formiranjageneralno prihvaćenih principa i praksi za iste (Generally Accepted Principles andPractices, GAPP - SWFs). Cilj GAPP28je da stvori okvir koji će zemlje suverenihfondova poštovati i/ili ka kojim će težiti kako bi se mogla odrediti najbolja rešenja zaupravljanje i odgovornost, kao i mudro investiranje u vremenu brzih promena nameđunarodnim finansijkim tržištima. Cilj dogovorenih principa je da povećajurazumevanje učesnika na finansijskom tržištu za SIF, posebno zemlje primaocekapitala. Shvatanje da su ovi fondovi ekonomski i finansijski orjentisani entiteti, kakoza zemlje primaoce tako i za zemlje vlasnike kapitala, će dovesti do veće stabilnosti uglobalnom finansijskom sistemu, smanjiće protekcionističke tendencije i omogućiti dase održi otvorena i stabilna klima za investiranje29.Po GAPP-u SIF su definisani kao: investicioni fonodovi ili aranžmani posebne svrhe, uvlasništvu države, kreirani od strane države za makroekonomske ciljeve, koje ostvaruju27Australija, Azerbejdžan, Bahrein, Bocvana, Kanada, Čile, Kina, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Irska,Istčni Timor, Koreja, Kuvajt, Katar, Libija, Meksiko, Novi Zeland, Norveška, Rusija, Singapur,Trinidad i Tobago, UAE, SAD. Za više informacja: http://www.iwg-swf.org/28International Working Group of Sovereign Wealth Funds, Generally Accepted Principles and Practices,GAPP (Santiago Principles), oktobar 2008, str.10. (Pristupljeno: 08.03.2012)Dostupno:http://www.iwg-swf.org/pubs/eng/santiagoprinciples.pdf29International Working Group of Sovereign Wealth Funds, op.cit., str. 11.
  27. 27. 27kupujući, držeći i prodavajući sredstva po unapred znanom setu investicionih strategija,uključujući investiranje na strana finansijska tržišta. Ovi fondovi su najčešće finansiraniiz suficita platnog bilansa, zvaničnih operacija sa stranom valutom i prihoda odprivatizacije, fiskalnih suficita i/ili prihoda od prodaje rudnih bogatstava30.Po navedenim odredbama međunarodne radne grupe u SIF ne ulaze: devizne rezervekoje drže monetarne vlasti radi sprovođenja monetrane politike, odnosno likvidnostiprema spolja; operacije tradicionalnih državnih preduzeća (State-Owned Enterprise –SOE31), shvaćenih u klasičnom smislu; nacionalnih penzionih fondova sa ugovornimobavezama da ne koriste sredstva za generalne makroekonomske ciljeve; sredstva kojimse upravlja u ime individua; državni razvojni fondovi (uglavnom domaći); državnebanke (uglavnom nacionalne banke za razvoj) koje operišu kao intermedijari pre negoza opšte ekonomske ciljeve.Nakon iznesenih determinanti maglovito značenje suverenih fondova se dovodi u fokus.Pored toga što su u državnom vlasništvu, što je karakteristično za SIF, ali ne iograničeno na njih, kao karekteristiku sredstava SIF možemo navesti i: da su ta sredstvaoperaciono i administrativno odvojena od drugih državnih sredstava i izvora bogatstva(pre svega deviznih rezervi); a u cilju služenja opštem javnom interesu definisanom odstrane širih političkih tela, osim onih koja su direktno uključena u sprovođenjemonetarne politike i politike deviznog kursa (odnosno sredstva SIF nisu deo monetarnihinstrumenta).Sredstva fondova su jasno legislativno ili administrativno odvojena od sredstava nadkojima nadležnost imaju monetarne vlasti. Kao posledica, sredstva SIF su običnoinvestirana dugoročno i ne mogu se smatrati likvidnim. Ovi fondovi imaju veoma malaili nikakva dugovanja, većina dugovanja su sa dalekim rokom dospeća, što imomogućava da: uzimaju u obzir široku paletu investicionih strategija, da se odluče zarizičnije investiciono ponašanje, da krenu u strane investicije.30International Working Group of Sovereign Wealth Funds, op.cit., str. 34.31Ovaj rad koristi zvaničnu definiciju OECD-a, videti OECD Guidelines on Corporate Governance ofState-owned Enterprises, 2005, str.11. Dostupno: http://www.oecd.org/dataoecd/46/51/34803211.pdf(Pristupljeno: 08.03.2012.)
  28. 28. 28Takvo investiciono ponašanje suverenih fondova definitivno se razlikuje od nacionalnihpenzionih fondova i klasičnih državnih preduzeća, koji imaju jasno definisane obaveze(dugovanja), koja podrazumevaju redovne isplate. Pošto mnogi SIF-ovi nemajukratkoročne obaveze, nepovoljna kretanja kurseva na tržištima imaju minimalan uticajna njihove dugoročne ciljeve.Gorenavedeni stavovi šta suvereni fondovi jesu i šta nisu, predstavljaju samo uzorak,duge, uglavnom samo na akademske krugove ograničene debate o definiciji suverenihfondova. Zaključak ovog napornog procesa se može videti u usaglašenoj definiciji SIF,gde se isti mogu opisati kao: pulove sredstava (domaćih ili stranih) u državnomvlasništvu, koji su zakonski, finansijski i operaciono odvojeni od drugih državnihsredstava i obaveza (dugovanja); a koji su dati na raspolaganje političkim telima(ne monetarnim vlastima), kako bi se postigli raznovrsni opšti interesi (obično, dase zaštiti budžet od nestabilnosti u prihodima, da se pomognu monetarne vlasti dasterilišu neželjenu likvidnost, da se izgradi ušteđevina za buduće generacije ili dase sredstva koriste za ekonomski i socijalni razvoj32).Dok je navedena diskusija tekla van očiju šire javnosti, mediji i stručni posmatrači sukonsenzusom uspotavili radnu, dovoljno jednostavnu, a opet ne previše svedenudefiniciju suverenih fondova: odvojeni fondovi međunarodnih sredstava udržavnom vlasništvu i pod državnom kontrolom, uglavnom finansiranih viškovimasredstava od prodaje berzanskih roba, pre svega nafte, ili generisanih putemtrgovačkih suficita.33Mada preciznija i sveobuhvatnija ranija definicija je danas manjepoznata. Većina literature citira definiciju Edwin Trumana.32Razanov A., „SWFs – Emerging from the financial crysis“, State street, London, Volume IV, Issue 1,2009., str. 14. Za detaljnu analizu problema definisanja SIF videti: Andrew Rozanov, “DefinitionalChallenges of Dealing with SWFs”, Asian Journal of International Law, 2010, str.1-17.33Truman M. Edwin, „A Blueprint for Sovereign Wealth Fund Best Practices“, Policy Brief, Petersoninstitute for International Economics, Vašington, 2008, str. 1-2.
  29. 29. 292.2. Osnovna pitanja vezana za suverene investicione fondoveKako je naglašeno na početku predhodnog poglavlja, suvereni fondovi su pre nekolikogodina bili gotovo nepoznata pojava. Danas, znamo da su SIF najnoviji član odabranegrupe, koju zovemo institucionalni investitori. 2005.godine, kada se o SIF prvi putozbiljnije počelo raspravljati, sredstva suverenih fondova su u iznosila oko 1,500milijardi dolara. Do 2007.godine ta sredstva su udvostručena na oko 3,000 milijardidolara i tada su pravljene procene da će do 2015. godine dostići 12,000 milijardidolara34(danas znamo da je ukupna veličina ovih fondova preko 4,000 milijardedolara35).Mada sredstva suverenih fondova predstavljaju samo mali deo ukupnih međunarodnihfinansijskih sredstava od 167,00036milijarde dolara u 2007.godini, činjenica da su ovifondovi u državnom vlasništvu je izazvalo ekonomsku i političku tenziju u nekim odzemalja, koje su fokus investicija suverenih fondova. Kontroverza nije zaobišlasuverene fondove ni u njihovim zemljama. Neočekivano, iskristalisao se stav da susuvereni fondovi „krupan kapital37“, a krupnom kapitalu se ne veruje, bilo da je on urukama banaka, privatnih investitiora ili država. U slučaju SIF, regulatori i stručnjaci uzemljama, koje su primale sredstva suverenih fondova, su opravdano privukli pažnju nana motive država koje investiraju sredstva. Kada odgovori na postavljena pitanja nisudobijeni, regulatori su intenzivirali legislativnu aktivnost fokusiranu na potencijalnuzakonsku reakciju38na upliv suverenih sredstava. Naravno, brojni komentari su izraženipovodom mogućih posledica investicija SIF i integriteta procesa donošenja njihovihinvesticionih odluka. Tih prvih godina suočavanja sa „novom“ pojavom strahovi omeđunarodnim kofliktima između zemalja koja primaju i zemalja koja investirajusredstva nisu bili u potpunosti neosnovani39.34Ova procena sadrži samo sredstva ne penzionih suverenih fondova, po definiciji koju je usvojilaMeđunarodna radna grupa za suverene fondove (IWG-SWF). Za više detalja videti: http://www.iwg-swf.org/ (Pristupljeno 09.03.2012.).35Za detaljnu kalkulaciju ukupne sume kapitala pod kontrolom suverenih investicionih fondova pogledatitabelarne obračune na CD-u.36Johnson Simon, „The rise of sovereign wealth funds“, Finance and Development, Vol. 44., Nmb 3.,septembar 2007. MMF, str.1.37The Economist, „The invasion of sovereign-wealth funds“, Izdanje januar 2008.godine, str.10.38Saxton Jim, „Sovereign wealth funds“, Kongres SAD, Joint Economic Committee, Research Report#110-21, februar 2008.godine,str.5.39Kao primer situacije sa daleko većim potencijalom za izbijanje krize može se uzeti umešanostSaudijske Arabije u događaje 11.09.2001.godine u SAD. Tada, kao i u slučajevima SIF investcija
  30. 30. 30Neizvesnost povezana sa potencijalnim opasnostima SIF se rasplamsala kada je DubaiPorts World pokušao da kupi kompaniju Peninsular and Steam Navigation Company40koja pored ostalih aktivnosti upravlja jednim bojem luka u SAD. Drugi događaj je brzoširenje ruskog Gasproma po Evropi41. Iako su ovo klasična preduzeća u državnomvlasništvu, a ne SIF, upravo su suvereni fondovi neopravdano optuženi za podrivanjesavremenog zapadnog kapitalističkog sisitema. Brojni stručnjaci su osporavali budućuefikasnost prodatih kompajia, jer sada one više nisu u privatnom vlasništvu, većdržavnom, koje se smatra manje efikasnim.Suvereni fondovi se mogu povezati sa dva makro trenda u globalnoj ekonomiji:(1) kanalisanje sredstava od SAD, Evrope i drugih razvijenih industrijskih zemalja kazemljama za koje nisu u istoj meri zasnovane na istovetnim ekonomskim, političkim ifinansijskim principima i (2) sve veća uloga države u kontroli kapitala i ekonomskemoći.Buran rast suverenih fondova pre 2008.godine je generisan rastom cena prirodnihresursa, kao i drugih berzanskih roba, ali i politikom koja je favorisala masivneakumulacije deviznih sredstava u finansijskim instrumentima položenih u državnefondove42. Sve brži i brži transferi sredstava iz deviznih rezervi ka suverenimfondovima sa njihovim agresivnim investicionim strategijama i visokim očekivanimprofinim stopama su prognozirali dalji buran rast SIF. Situaciji nije pomogla činjenicada akumuliranje pomenutih sredstava su često vršile zemlje i vlade potpuno straneprosečnom građaninu SAD ili Zapadne Evrope, tako da su predrasude imale plodno tle.zajednički interesi su potpomogli razrešivanju tenzija. Za više informacija videti svedočenja dvasenatora SAD-a Bob Graham iz Floride i Bob Kerrey iz Nebraske. Dostupno (Pristup. 09.03.2012.):http://www.nytimes.com/2012/03/01/us/graham-and-kerrey-see-possible-saudi-9-11-link.html?_r=140Friedman L. Thomas, „Port controversy could widen racial chasm“, Desertnews, 25.02.2006. Videti:http://www.deseretnews.com/article/635187293/Port-controversy-could-widen-racial-chasm.html41The Europrom Geopolitical Forum, Gazprom Monitor, Issue 7, Jun-Jul 2011., str.2. Dostupno:http://gpf-europe.com/upload/iblock/e2b/2011_7_egf_gazprom_monitorfinal.pdf(Pristupljeno: 09.03.2012.).42Najbolji primer takve politike je osnivanje i rapidan rast kineskog investicionog fonda (ChinaInvestment Corporation – CIC). Videti prikaz 8. za osnovne informcije i prikaz 13. kriva br.4.Godišnji izveštaji i tabelarni proračuni se nalaze na CD-u
  31. 31. 31Izuzmu li se penzioni fondovi, osam zemalja ima suverene fondove veće od 100milijardi dolara43. Samo je Norveška jedina članca OECD-a, organizacije koja se čestouzima za sinonim bogate i razvijene zemalje i jedan od najvećih SIF. Može se reći darast suverenih fondova na specifičan način simbolizuje svet koji u sve većoj meriprekida povezanost (ili zavisnost) od SAD i drugih razvijenih zapadnih zemalja izahvaljujući procesima globalizacije, čiji su se plodovi okrenuli „protiv“ razvijenih, a ukorist zemalja u razvoju. Globalizacija se sve više percipira kao neujednačen proces44, anezvanični pobednik Kina sa svojm suverenim fondom od 400 milijardi dolara i 2,500milijardi deviznih rezervi, se može uzeti kao najbolji primer.Osnovni strah povezan sa suverenim fondovima je da će oni iskoristiti svoje ogromnobogatstvo da kupe „nacionalno blago“, najkvalitetnije, strateške firme u zemljama ukoje investiraju. Navodno, takav proces bi doveo do „kolonizovanja“ zapadnih zemalja,jer će gubitak ključnih preduzeća dovesti do gubitka i političke moći tih država45. USAD, a u određenoj meri i u Evropi postojala je u najboljem slučaju ambivalentnost, a unajgorem duboka sumnja i nepoverenje ne samo u SIF nego u sve pojavne oblikedržavnih prekograničnih investiranja i ekonomskih intervencija. Slične percepcije ipredrasude su se mogle primetiti i par godina kasnije prilikom implementiranja TARP-a(Troubled Asset Relief Program46), vanrednog progama pomoći finansijskom sistemuSAD, na koji se gleda kao na neuspeh ili grešku, a koji je i pored svih grešaka, koje biskeptičan posmatrač mogao da primeti, ipak spasio finansijski sistem od kraha. U ruhupomenute nepoverljivosti, SIF su posmatrani i kao specifični tehnološki pirati, koji čak idelimičnim vlasništvom u ključnim preduzećima, mogu ubrzati podrivanje tehnološkebaze zapadnih zemalja i ogromne koristi i znanja transferisati na svoje građane.43Abu Dhabi Investment Authority (UAE), Government Pension Fund Global (Norveška), Saudi ArabiaMonetary Authority SAMA (Saudijska Arabija), China Investment Corporation (Kina), ExchangeFund (Hong Kong), Temasek (Singapur), Government Investment Corporation (Singapur), Oil andGas Fund (Russia). Za detaljne informacije o veličinama fondova, videti tabelarne proračune na CD-u.44The Telegraph, Globalisation has turned on its Western creators, London, decembar 2011., Dostupno:http://www.telegraph.co.uk/finance/comment/jeremy-warner/8940701/Globalisation-has-turned-on-its-Western-creators.html (Pristupljeno: 09.03.2012.).45Ove komnetare je izneo Voren Bafet (Warren Buffett) u otvorenom pismu akcionarima njegovekompanije Berkshire Hathaway Company 2005.godine, a gde je iznostio i komentare o visokimfikslanim deficitima i sve rastućem dugu. Dostupno: www.berkshirehathaway.com/2005.html.Nažalost, glavnu pažnju medija je privukla jedna od mogućih posledica SIF, a ne i konkretni primeri ipotezi koje SAD može da preduzme da smanji zaduženost.46United States Government Accountability Office, Report to Congressional Committees, Troubled AssetRelief Program (TARP), Additional Actions Needed to Better Ensure Integrity, Accountability andTransparency, GAO-09-161, Vašington, 2008., str.6-11, Dostupno (Pristupljeno 09.03.2012.):http://www.gao.gov/new.items/d09161.pdf
  32. 32. 32Atmosferi straha nisu poklekli samo novinari i obični građani, nego i uvaženi stručnjacikao što je Gerard Lyons47iz firme Standard Chartered koji je pisao o dolazećem talasudržavnog kapitalizma, koji će promeniti samu suštinu ekonomskog poretka ili DianaFarrell48i kolege iz McKinsey Global Institute koji su prognozirali da je druga polovinatekuće i naredna decenija u rukama novih raznovrsnih državnih entiteta, uključujući tu iSIF. Pomenuti izveštaji su prognozirali svet u kome finansijska i ekonomska moć višene leži pre svega u rukama privatnih aktera i zapadnih zemalja, kao što je to bio slučaj udrugoj polovini 20.veka. Analiza prošlih predviđanja govori da brojna ekstremnazapažanja su se pokazala u potpunosti pogrešna, ali još više od toga, ova predviđanjagovore o klimi nepoverenja i nespremnosti na promene, pogotovo kada te promenedolaze iz nepoznatih, nedovoljno bliskih država.47Izjava Gerard Lyons (Chief Economist and Group Head of Global Research, Standard Chartered Bank)pred Komitetom za Spoljne poslove Kongresa SAD-a (Committee on Foreign Affairs, U.S. House ofRepresentatives) o rastu i uticaju suverenih investicionih fondova, Vašington, maj 2008., str.4-5.Dostupno: http://galanto.com.br/pdf/SWF_Gerard%20Lyons.pdf (Pristupljeno: 09.03.2012)48Diana Farrell i ostali, The New Power Brokers: How oil, asia, hedge funds and private equity areshaping global capital markets, McKinsey Global Institute, San Francisko, SAD, oktobar 2007,str.12-15. Dostupno (Pristupljeno: 09.03.2012.):http://www.econ.puc-rio.br/mgarcia/Seminario/textos_preliminares/MGI_New_Power_Brokers.pdf
  33. 33. 332.3. Suvereni investicioni fondovi i svetska finansijska krizaOd jeseni 2007.godine, sa punim zamahom kreditne krize, mišljenja o suverenimfondovima su donekle ublažena. U poslednjem kvartalu 2007. i prvom kvartalu2008.godine SIF su investirali značajna sredstva u Zapadne finansijske kompanije kojesu bile u ozbiljnim likvidnosnim problemima. Investicioni potezi ovih fondova su bilimotivisani potencijalnim zaradama, ali je taj korak stvorio i značajne političke koristi,„suvereni fondovi u spas49“, glasili su naslovi novinskih članaka. Na primer, 21.avgusta2007.godine, tokom meseca kada je finansijska kriza nastala, Steven R. Weisman izNew York Times je citirao američkog skretara finansija Henry M. Paulson: „Ništa minije radije nego da privučem još takvih sredstava.“ Možda je sekretar finansija trebaozvati menadžere ovih fondova, kao što je zvao menadžere najvećih banaka u prelomnimtrenucima finansijske krize50.Predstavljanje suverenih fondova kao spasioca zapadnog finansijskog sistema jepreterivanje iste vrste, kao i pre nastanka krize, kada su SIF proglašavani za glavnuopasnost. Nova, kao i stara, slika je bila bazirana na nedovoljno jasnom shvatanjuinvesticionih politika ovih fondova i uvida u njihove finansijske izveštaje. Usvakodnevnom upravljanju svojim sredstvima fondovi redovno kupuju državne ilikorporativne obveznice, investiraju u hedž fondove, kupuju nekretnine, ali i kupujuakcije ili udele u finansijskim institucijama ili preduzećima za koja im njihova analizapokaže da su podcenjene i da predstavljaju povoljnu investicionu priliku. Po svojojprirodi SIF moraju da investiraju u akcijski kapital51, koji kao rizičniji donosi višepotencijalne profite, a ne samo u obveznice, jer se onda ne bi razlikovali od redovnihdržavnih deviznih rezervi. Konkretno, države u pitanju, korporcije, hedž fondovi,preduzetnici i njihove nekretnine, proizvođači ili samo trgovci berzanskim robamaimaju koristi od suverenih fondova, jer oni predstavljaju značajna sredstva, kojagarantuju bolju prodajnu cenu i više nivoe sigurnosti. Međutim i drugi subjekti, kojinisu direktno povezani, imaju koristi od viših nivoa likvidnosti i dugoročne orjentacijeinvestitora. Naravno, kupovina tj. investiranje sa jedne strane podrazumeva i prodaju,49David Alan Richards, Sovereign Wealth Funds to the Rescue, New York Law Journal, Dostupno:http://www.mccarter.com/new/files/17637_NYLJ_Real%20Estate_Sovereign%20Wealth_David%20Richards_August2011.pdf (Pristupljeno: 03.09.2012.), avgust 2011. str.1-2.50Steven R. Weisman, „A Fear of Foreign Investments“, New York Times, avgust 21. 2007.godine51Detaljne informacije o strukturi investicija suverenih fondova i o regulatornim okvirima u kojima ovifondovi posluju videti 5. poglavlje – profili SIF.
  34. 34. 34odnosno povlačenje sredstava sa druge i oni subjekti iz kojih SIF dezinvestiraju su netogubitnici, iako je taj gubitak ublažen dugoročnom orjentacijom fondova, što činisituacije naglog povlačenja i prodaje HoV veoma retke. Gledajući svakodnevnuaktivnost na berzi, SIF su klasični investitiori i stoga nisu u poziciji da spašavaju čitavfinansijski sistem.Nastavak krize i produbljivanje nelikvidnosti tokom 2008. i početkom 2009.godine subili povoljne prilike za SIF, koji su po povoljnim uslovima stekli vlasnički udeo unajrenomiranijim korporacijama. U ovom periodu investicije suverenih fondova sunastavljene iako su već plasirana sredstva zabeležila gubitak od 20 do 30%52. MenadžeriSIF su trpeli brojne kritike u domaćim zemljama, kako od političara tako i od građana,jer je strategiju držanja investicione pozicije radi profitiranja od buduće apresijacijecene HoV bilo veoma teško braniti. 2007., 2008. i 2009.godine su u suštini pokazale daSIF nisu ni nesaglediva opasnost, niti „heroj na belom konju“.Prikaz 1. Investicije SIF u 2007. i 2008. godiniDatum Banka SIF Iznos mlrd $26.11.2007. Citigroup Abu Dhabi Investment Authority (ADIA) 7.510.12.2007. UBS Singapore (GIC) 9.719.12.2007. Morgan Stanley China Investment Corporation (CIC) 5.024.12.2007. Merrill Lynch Singapore (Temasek) 4.415.01.2008. Citigroup Singapore (GIC), 6.815.01.2008. Citigroup Kuwait Investment Authority (KIA) 3.015.01.2008. Merrill Lynch Korea Investment Corporation (KIC) 2.015.01.2008. Merrill Lynch Kuwait Investment Authority (KIA) 2.018.02.2008. Credit Suisse Quatar Investment Authority (QIA) 0.516.04.2008. Merrill Lynch Singapore (Temasek) 0.6Procenat od ukupno prikupljenog kapitala koje su prikupile banke odnovembra 2007.godine41.5 mlrd $71%Izvor: Srinivasan Krishna, „Sovereign wealth funds“, konferencija o SIF održanoj na Lowy institutu,2008, slajd 25/33.Pomenuti gubici su bili više nego neutralisani ostvarenim profitom na ostaliminvesticijama, kao i neumanjenim tokom svežih sredstava na račune fondova. Zasuverene fondove se i dalje govori da su, u nedostatku bolje reči, kontroverzni, i brojneinicijative za doradu postojeće i kreiranje nove legisaltive su pokrenute u ovom perioduu SAD i Zapadnoj Evropi. Gotovo komično, kako su se regulatori i političari višeinformisali o suverenih fondovima, „otkrili“53su da i u njihovim zemljama postoje takvi52Za više detalja pogledati fajl Grafikoni - Rezultati investicija SIF.pdf na CD-u.53Saxton Jim, „Sovereign wealth funds“, op.cit., str. 5.
  35. 35. 35fondovi, kao što je Alaska Permanent Trust Fund ili još upečatljiviji primer NewMexico Permanent Trust Fund, koji je inače drugi najstariji SIF na svetu osnovan1958.godine, nakon Kuwait Investment Authority, koij postoji od 1953.godine. Nesamo da zapadne zemlje imaju SIF, nego je broj državnih penzionih fondova, kojipredstavljaju funkcionalni ekvivalent54suverenim fondovima još veći. Takva realizacijaje motivisala zvaničnike zemalja kao što su Japan, Indija55, koji upravljaju velikimdržavnim penzionim fondovima, da razmišljaju o osnivanju sopstvenih SIF. Moždanajjasniji primer hipokrizije je upravo SAD, zemlja iz koje su dolazile najintenzivnijekritike SIF, a koja ima veliki broj državnih penzionih fondova, koji se redovno koristeradi postizanja političkih ciljeva56, često pod okriljem investicione strategije. U istovreme manadžeri i političari zemalja iz kojih potiču najveći suvereni fondovi, su počelisve više da strepe od negativnih posledica po plasirana sredstva ali i mogućnostbudućeg investiranja u slučaju podizanja značajnih investicionih barijera. Visoke tenzijenisu bile iskorišćene za konstruktivni razgovor i motivisanje proaktivnih postupaka, većje usledilo miopatsko optuživanje i prebacivanje odgovornosti.54Neki od klasičnih penzionih fondova koji su po svom poslovanju veoma bliski SIF: Kanada (Caisse dedépôt et placement du Québec, Canada Pension Plan, Ontario Teachers’ Pension Plan); Kina (NationalSocial Security Fund); Japan (Government Pension Investment Fund); Holandija (StichtingPensioenfonds ABP); Tajland (Government Pension Fund); Kalifornija SAD (California PublicEmployees’ Retirement System)55Fernandez G. David, „Sowereign Wealth Funds: A bottom-up primer“, JPMorgan Research, 2008,Njujork, str.95-96.56Najizrazitiji primeri su dva skandala, poznata pod nazivima „City of Bell Scandal“ i „San DiegoPension Fraud“. U oba slučaja korupcija se svodi na potplaćivanje lokalnih političara, kako bipenzioni fondovi u pitanju mogli da izvrše rizične investicije koje su donele profit trećoj strani u viduostvarenih provizija. Za više informacija pogledati materijal na CD-u.
  36. 36. 362.4. Odgovor na suverene investicione fondoveKada god nastane međunarodna kontroverza, najbolji način da se ista razreši jesteorganizovanje multilateralnog rešenja koje sa jedne strane uključuje predstavnikeregulatora, a sa druge predstavnike, u ovom slučaju, suverenih fondova. Institucije kaošto su Međunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka i OECD su idelne za katalizacijutakvih muiltilateralnih procesa i iz razloga što je to jedna od funkcija njihovogpostojanja. Nažalost, ovakvi predlozi, mada su dolazili sa brojnih uticajnih mesta, bilisu zanemareni, a ponekad izazivali negativne komentare zemalja, koje bi bileobuhvaćene ovim procesom. Često se čuo stav da hedž fondovi, privatna preduzeća idrugi veliki pulovi kapitala nisu i ne mogu biti objekti međunarodnih standarda. Sličniargumenti, koji su dolazili iz zemalja sa suverenim fondovima bili su potkopaničinjenicom da zemlje kao što su SAD, UK i druge su u isto vreme vršili dopunjavaljestandarda, koji će pobrojati pored ostalog i spektar dozvoljenog ponašanja ne samo zaSIF nego i za ostale subjekte međunarodnih finansijskih tržišta. Novi standardi su pisanii svi „veliki“ igrači su ih morali prihvatiti.Brojni regulatori su savetovali da razni državni entiteti, ne samo SIF se moraju ugledatina privatni sektor i prikazati isti nivo odgovornosti i transparentnosti. Činjenica, da jeovoj jednostavnoj analogiji bilo potrebno vremena da se u praksi primeni odslikavarazličite nivoe razvijenisti ekonomskih, političkih i kulturnih sistema iz kojih suverenifondovi potiču. Takođe, suvereni fondovi su osnovani radi ispunjenja različitihekonomskih i ciljeva fiskalne politike, proistkelih iz jednistvenih konsideracija svakezemlje. Suvereni fondovi nisu osnvani kako bi pripadali jednistvenoj, koherentnoj grupi,pogotovu onoj koja može profitirati od samoregulacije. Zemlje iz kojih potiču suverenifondovi su, opravdano, očekivale da će njihove investicije u trenucima najveće krize bitidobrodošle i prouzrokovati povoljan tretman regulatora, odnosno, da neće biti usvajanaposebna ograničenja ili viši standardi poslovanja.Pritisci i mnoštvo katastrofičnih scenarija su naterali zemlje sa suverenim fondovima dase organizuju u Međunarodnu radnu grupu o Suverenim investicionim fondovima(International Work Group for Sovereign Wealth Funds – IWGSWF57), koja je57Za više infomacija videti IWG-SWF Press Release 08/01. Dostupno (Pristupljeno 10.03.2012):http://www.iwg-swf.org/pr/swfpr0801.htm
  37. 37. 37osnovana pod okriljem MMF 1.maja 2008.godine. Radna grupa je do septembra 2008.godine završila rad i rezultat su Generalno prihvaćeni principi i prakse za SIF(Generally Accepted Principles and Practices for Sovereign Wealth Fund) koji supozanti i pod nazivom Santiago Principi. Nažalost u oktobru 2008.godine kada su oviprincipi publikovani, svetska pažnja je bila preokupirana brojnim scenarijima krahausled finansijske krize.Paralelno sa pomenutim procesom, u više navrata u 2007. i 2008.godini predstavnicizemalja iz kojih potiču SIF i u koje investiraju ovi fondovi su se sastajali pod okriljemOECD58kako bi preispitali brojna pitanja koja su u međuvremenu privlačila pažnjurelevantnih subjekata. Ovi sastanci su završeni sa zaključkom da nema mesta osnivanjunovog regulatornog tela posebno namenjenog SIF. Zemlje OECD su u suštini sebepepustili postojećim regulatorskim telima i važećim međunarodnim pravilima. Nasuprotdonetom zaključku, neke zemlje, kao SAD59su pokrenule samostalne inicijativedodatne regulative i u određenim slučajevima značajno podigli i pooštrili uslove ulaska,pre svega državnog kapitala.58Tačan raspored IWG-SWF sastanaka je dostupan na: http://www.iwg-swf.org/pr.htm(Pristupljeno: 10.03.2012); Za detaljan pregled preliminarnih zaključaka regulatornih tela OECD-avideti: Trade Union Advisory Committee, OECD Investment Committee Consultation on SovereignWealth Fund, 13.decembar 2007.godine. Dostupno na: www.tuac.org (Pristupljeno: 10.03.2012).59O regulatornim potezima SAD je već pominjano u ovom radu videti: Saxton Jim, „Sovereign wealthfunds“, Kongres SAD, Joint Economic Committee, Research Report #110-21, februar 2008.godine.
  38. 38. 383. Izvori podataka o suverenim investicionim fondovimaU prethodnom poglavlju se nalaze osnovna zapažanja vezana sa suverene fondove, štopovlači logično pitanje, kako su ta zapažanja formirana, odnosno, kako se zna ono što sezna o suverenim fondovima.Ako se ima u vidu broj različitih suverenih fondova, koji potiču iz međusobno različitihprivreda, oformljenih od strane država koje variraju od savremenih demokratija dozatvorenih autoritetnih režima; ako se uzme u obzir da su suvereni fondovi bazirani narazličitim pravnim osnovama, od zakona donetih u parlamentu do ukaza monarha; akose zna da su fondovi finansirani iz različitih izvora od prihoda dobijenih prodajom nafte,gasa, bakra, dijamanata, do prihoda od trgovačkih suficita, državnih privatizacija ilifiskalnih transakcija, a pritom su ti isti fondovi podvrgnuti različitim zahtevimatransparentnosti radi postizanja različitih ciljeva, donetih još u vreme njihovogosnivanja (u različitim periodima u razvoju svetske ekonomije); ako se sve izneto uzmeu obzir sa visokom dozom sigurnosti se može zaključiti da su SIF veoma heterogenapojava60.Heterogenost ukazuje na prvi problem, gde usmeriti istraživačku pažnju, kako bi serelevantne informacije uopšte i prikupile. Činjenica da su SIF u državnom vlasništvu ida mnogi od fondova ne potiču iz zapadnih demokratskih zemalja, sa tradicijom, ali iobavezom, transparentonosti i odgovornosti čini prikupljanje aktuelnih, blagovremenih,tačnih i istinitih, razumljivih, potpunih informacija veoma teško. Činjenica da susuvereni fondovi povezani sa državama i da su ne previše raširena pojava po brojnosti(glavnih fondova je oko 50, čak iako se primeni najsveobuhvatnija definicja SIF nemaviše od 15061) onemogućava direktno posmatranje pojave. Istraživači često ne mogu nida posete ove fondove i da slobodno porazgovaraju sa zaposlenima, jer u većinifondova, čak i onih u zapadnim zemljama, na snazi je režim nedavanja informacija, iakoti isti fondovi mogu imati godišnje izveštanje ili web sajtove prepune informacija.Većina istraživača, pogotovo onih sa značajnim budžetskim i vremenskimograničenjima, je upućena pre svega na posredno, a ne direktno proučavanje pojave.60Za više informacija o heterogenosti suverenih investicionih fondova pogledati prvi projektni rad autoraovog rada, Suvereni investicioni fondovi, Valjevo, 2011.god, str. 34-45.61Za kompletnu listu SIF videti prikaz 2. Za liste „suverenih investicionih entiteta“ videti Truman M.Edwin, „A Blueprint for SWF Best Practices“,Peterson institute for Inter. Economics, Vašington,2008,str.2. Dostupno na: http://www.iie.com/publications/interstitial.cfm?ResearchID=902
  39. 39. 39Novinski članci, izveštaji raznih regulatornih tela, knjige, godišnji izveštanji samihfondova i njihovi sajtovi su osnovni kanali prikupljanja informacjia. Sa sličnimograničenjima se suočio i autor ovog rada. Osnova istraživačkog rada je bazirana naizveštajima renomiranih svetskih institucija: MMF, Svetska Banka, OECD,Međunarodnig foruma za SIF (IFSWF), Evropska Centralna Banka62.Pored navedenih institucija nezavisni autori predstavljaju prvi front kritičkog mišljenja inajnovija saznanja, zapažanja, uočene pravilnosti uvek dolaze od pomenutih stučnjaka.A., Y. Hu, Aizenman Joshua, Bernsteinn Shai, Blundell-Wignall, Bujon Francis, BurtonJohn, El-Elrain Mohamed, Fernandez G. David, Fleischer Victor, Gersten Bianca, GlickReuven, J. Yermo, Jaime Caruana, Johnson Simon, Lerner Josh, Lesley Wroughton,Mark Allen, Maslaković Marko, Raphaeli Nimrod, Rodenbeck Max, Rozanov Andrew,Saxton Jim, Schor Anntoinette, Setser Brad, Sheridan Michael, Simon Gardner,Srinivasan Krishna, Tesik Hudson, Tetreault Ann Mary, Truman M. Edwin su neki odautora koji su citirani i čija su zapažanja korišćena u prvom i drugom pristupnom radu.Navedeni izvori su odlični, jer daju seobuhvatnu analizu jedne komplikovane pojave.Kao i svi drugi, pomenuti naučnici pokušavaju da iz konkretnih, pojedinačnih podatakagenerišu pravilnosti, teorije kako suvereni investicioni fondovi funkcionišu. Takavmaterijal je bio veoma koristan autoru, kada je nastajo prvi projektni zadatak. Međutim,fokus drugog rada nisu opšta zapažanja, već konktetni pojedinačni podaci. Najsvežijeinformacije takve vrste se ipak mogu dobiti od samih suverenih fondova, preko njihovihsajtova i godišnjih izveštaja. Ovaj rad se fokusira na statističku analizu godišnjihizveštaja suverenih fondova, pre svega na ukupnu veličinu fonda, jer je taj podatakdostupan za većinu postojećih SIF. U navedenom poduhvatu, najkorisniji su bili sajtovisamih suverenih fondova.U prikazu 2. je navedena abecedna lista suverenih investicionih fondova i pripadajućihInternet adresa. Na prvi pogled svi fondovi imaju Internet sajtove ukazujući na širokudostupnost informacija. Otprilike 2/3 fondova imaju svoje, posebne sajtove. Ostalifondovi su predstavljeni u okviru većih sajtova, recimo ministarstva finansija ilicentralnih banaka. Međutim, navedena slika nikako ne predstavlja odgovor na pitanje dali su dostupne potrebne, odnosno bitne informacije o konkretnom fondu ili ne.62Detaljan spisak koriščene literature iz pomenutih izvora se nalazi u zadnjem poglavlju. Takođe,primerak korišćenog materijala se nalazi na CD-u koji ide uz ovaj rad.
  40. 40. 40Prikaz 2. Lista suverenih fondova i njihovih Internet sajtovaAbu Dhabi Investment Authority http://www.adia.aeAlaska Permanent Trust Fund http://www.apfc.org/home/Content/home/index.cfmAlgerian Revenue Regulation Fund (FRR) http://www.bank-of-algeria.dz/Australia Future Fund http://www.futurefund.gov.au/Australia Queensland Investment Corporation (QIC) http:// www.qic.comAustralia Victorian Funds Management Corporation(VFMC)http://www.vfmc.vic.gov.auAzerbaijan State Oil Fund (SOFAZ) http://www.oilfund.az/en_US/Bahrain Mumtalakat Holding Company http://www.bmhc.bh/default.aspxBocvana Pula Fundhttp://www.bankofbotswana.bw/content/2009103013033-pula-fundBrunei Investment Authority http://www.mof.gov.bn/English/BIA/Pages/default.aspxCanada Alberta Heritage Fund http://www.finance.alberta.ca/business/ahstf/index.htmlChile Economic and Social Stabilization (FESS) http://www.bcentral.cl/eng/index.aspChile Pension Reserve Fundhttp://www.minhda.cl/english/sovereign-wealth-funds/pension-reserve-fund.htmlChina Investment Corporation (CIC) http://www.china-inv.cn/cicen/Columbia Oil Stabilization Fund http://www.irc.gov.co/irc/enEast Timor Petroleum Fund http://www.bancocentral.tl/en/main.aspFrance Reserve Fund http://www.fondsdereserve.fr/spip.php?article22Gabon Fund for Future Generations http://www.finances.gouv.ga/budget/Hong Kong Exchange Fund http://www.info.gov.hk/hkmaIran Oil Stabilization Fund http://www.cbi.ir/default_en.aspxIraq Development Fund http://www.iraqcoalition.org/budget/DFI_intro1.htmlIreland National Pension Fund http://www.nprf.ieKazakhstan National Fund http://www.nationalbank.kz/?switch=engKiribati Revenue Equalization Reserve Fund (RERF) http://www.mfep.gov.ki/Kuwait Investment Authorita (KIA) http://www.kia.gov.kwLibyan Investment Authority (LIA) http://www.lia.ly/Malezija Khazanah Nasional http://www.khazanah.com.myMauritanija National Fund for Hydrocarbon Reserves http://www.bcm.mr/Pages/accueil.aspxMexico Oil Stabilization Fund http://www.banxico.org.mx/.New Mexico Permanent Trust Fund http://www.sic.state.nm.us/permanent_funds.htmNew Zealand Superannuation Fund http://www.nzsuperfund.co.nz/Nigeria Excess Crude Fund http://www.fmf.gov.ng/Norway Government Pension Fund Global http://www.nbim.no/Oman State General Reserve Fund http://www.sgrf.gov.om/Qatar Investment Authority (QIA) http://www.qia.qa/Russia Oil and Gas Fund http://www1.minfin.ru/en/SAD Permanent Wyoming Mineral Trust http://treasurer.state.wy.us/investmentsbank.asp#investSaudi Arabia Kingdom Holding Company (KHC) http://www.kingdom.com.sa/en/default.aspSaudi Arabia Monetary Authority http://www.sama.gov.saSaudi Arabia Public Investment Fund (PTF) http://old.mof.gov.sa/en/docs/ests/sub_invbox.htmSingapore Government Investment Corporation (GIC) http://www.gic.com.sg/Singapore Temasek http://www.temasek.com.sg/South Korea Investment Corporation (KIC) http://www.kic.go.kr/enTaiwan National Stabilizatioin Fund (NSF) http://www.df.gov.tw/english/intro/index.htmlTrinidad and Tobago Heritage and Stabilization Fund http://www.finance.gov.tt/legislation.php?mid=20UAE Dubai International Capital http://www.dubaiic.comUAE Istithmar World Fund http://www.istithmarworld.comUnited Arab Emirates Mubadala Fund http://www.mubadala.aeVenezuela Investment Fund for MacroeconomicStabilizationhttp://www.bcv.org.ve/Venezuela National Development Fund (Fonden) http://www.fonden.gob.ve/Vietnam State Capital Investment Corporation http://www.scic.vn/Izvor: Početna lista suverenih fondova kreirana ukrštanjem spiskova suvrenih fondova sa sajtova:http://www.swfinstitute.org/ i http://www.iwg-swf.org/. Internet adrese koje su nedostajale, kao i novifondovi dodati nakon iscrpne pretrage podataka dostupnih online. Nabrojanim linkovima zadnji putpristupljeno 31.januara 2012.godine
  41. 41. 41Odgovor na navedeno pitanje se može dobiti samo detaljnom analizom informacija kojesu na raspolaganju. Za potrebe ovog rada nisu svi podaci o SIF bitni. Tačan spisakmenadžera ili fizička adresa fonda su manje važni od činjenice da li navedeni fondpublikuje redovne godišnje izveštaje, koji su prošli kontrolu revizora, da li se državameša u investicione odluke i slično. Analiza dostupnosti informacija je sprovedena takošto su traženi odgovori na unapred pripremljenu listu pitanja, nakon čega se vršiodgovarajuće bodovanje63. U prikazu 3. su navedena pitanja, podeljena u 2 grupe(važnija i manje važna pitanja). Analiza dostupnosti informacija za svaki potvrdanodgovor na pitanje iz prve grupe daje 1.5 a na pitanje iz druge grupe 1 ceo poen.Negativni odgovori sa sobom nose 0 poena za drugu grupu i -0.25 poena za prvu.Navedeni bodovni sistem, adekvatno reprezentuje relevantnos podataka dobijenihanalizom dostupnih informacija i sagledani fondovi mogu maksimalno osvojiti 22.5, aminimalno -2.25 poena.Prikaz 3. Lista pitanja na osnovu kojih je vršena analiza dostupnosti informacija1. Da li postoji jasno formulisana svrha postojanja SIF?2. Da li postoje i da li SIF javno publikuje godišnje izveštaje?3. Da li se znaju izvori iz kojih se finansira SIF?4. Da li su finansijski izveštaji suverenog fonda objekat redovnih revizija?5. Da li su izveštaji revizora javno dostupni?6. Da li su revizori finansijskih izveštaja nezavisni u svom radu?7. Da li se fondom upravlja nezavisno od svakodnevnih političkih turbulencija?8.Da li postoje zvanični kanali informisanja u kojima se može naći podatak o veličinifonda?Pitanjavišegprioriteta9.Da li je dimenzija pravne egzistencije fonda jasno definsana konkretnomlegislativom?10.Da li se tačno zna uloga države ili državnih tela u određivanju načina kako će SIFplasirati sredstva?11. Da li su poznate opšte i posebne investicione strategije?12. Da li je precizno definisana uloga menadžera koji sprovode investicionu strategiju?13. Da li su sredstva suverenog fonda i deviznih rezervi odvojena?14. Da li je jasno definisan način kako će biti upotrebljen eventualni ostvareni profit?15.Da li postoje zvanični kanali informisanja u kojima se može naći podatak o profitnimstopama?16. Da li postoje i da li SIF javno publikuje kvartalne izveštaje?17. Da li postoji jasno formulisana i do detalja definisana politika upravljanja rizikom?Pitanjanižegprioriteta18.Da li postoji jasno formulisana i do detalja definisana politika o etičkom investiranjui da li se ista sprovodi u praksi?Izvor: Lista pitanja je kreirana u skladu sa potrebama ovog rada. Detalji vezani za sistem evaluacije,broj poena koji će biti dodeljen su razrađeni nakon kosultacije sa sličnim sistemima procenetransparentnosti SIF: Linaburg- Maduell Index i Scoreboard of SWFs.63Pored bodovne metodologije ocenjivanja transparentnosti i drugi autori su kreitali svoje sisteme.Najpoznatiji su Linaburg-Maduell Transparency Index (videti: http://www.swfinstitute.org/statistics-research/linaburg-maduell-transparency-index/) i Edwin Truman SWF Scoreboard, op.cit. str.7.

×