Etiologija psihičkih    poremećaja    je nepoznata
Poznati klišei• Koji ipak važe• Čovek je biološko, psihološko i  socijalno biće• Razmatraju se biološki, psihološki i  soc...
Biološki, psihološki i socijalni faktori•    Su isprepleteni i u interakciji•    Dakle, ako postoji biološka osnova,na koj...
Biološke osnove psihičkih           poremećaja• Genetika• Biohemija• Strukturne promene u CNS-u
Genetski faktori• Zapažanja o porodičnoj segregaciji  pojedinih psihičkih poremećaja• Genetičko-epidemiološke studije• Mol...
Objavljeno pre 52 g!
Poremećaj                              Rizik oboljevanja kod rođaka I stepenaShizofreni poremećaji                15-20%Bi...
Poremećaj                                         Konkordantnost                                    Monozigotni           ...
Porodične studije:• Rizik oboljevanja raste sa stepenom srodstva
studije usvojenika:•   rizik oboljevanja osoba čiji su roditelji oboleli a koje su podizane u zdravim    porodicama je već...
Studije blizanacakonkordantnost MZ bilzanaca je oko 3-4 puta   veća nego kod DZ. Ipak, pošto ova   konkordantnost ne iznos...
Problemi genetsko-epidemioloških ispitivanja  Šta se zapravo prenosi u porodicama:  •   dispozicija ka lošem psihosocijaln...
Tehnike molekularne             genetike:• Geni povezani sa patofizologijom• Geni povezani prostorno sa genima koji  dopri...
Molekularna genetika:• Shizofrenija: “nalaženi” su geni na  hromozomima 5, 6, 8 i 22 ....... (Baset i sar..  1988; Baron i...
• Dvostruki heliks – rad objavljen u Nature pre 52  godine• Gen – sekvenca DNA koja se “prepisuje” u protein• Genetika – n...
Morfološke promene• Prve utvrđene još 30-tih godina XX veka PEG-om• Niz studija tokom 70-tih kada je uveden CT• Nove metod...
Morfološke promene kod shizofrenije
Biohemijske osnove psihijatrijskihporemećaja  • Počele su da se ispituju nakon uvođenja u    upotebu psihofarmaka  • Razli...
Neuroni• Ima ih 10 000 000 000• Svaki formira oko  1000 sinapsi• Sinapse mogu da  formiraju svi delovi  neurona (soma,  de...
Sinapsa:1. Transmiteri su smešteni u   sinaptičkim vezikulama2. AP dolazi do sinaptičkog   završetka3. Fuzija vezikula sa ...
Neke osobine receptora• Specifični su za pojedine transmitere  (“ključ i brava”)• Nalaze se na određenim tkivima• Mogu se ...
receptori• Proteinski  molekuli  uronjeni u  ćelijsku  membranu
Membranski receptori mogu biti• Jonotropni  (vezivanje liganda  dovodi do promene  propustljivosti za  neke jone)• Metabol...
Pored endogenih liganada, izučava se nizsupstanci koje mogu delovati na receptore narazličite načine:• agonisti – izazivaj...
Najvažniji transmiterski sistemi• Dopaminski (DA)        •Svi transmiterski• Serotoninski (5HT)     sistemi su isprepleten...
Dopaminski sistem     Dopaminski sistem relativno je                      dobro definisan:                    Mezolimbički...
U celini DA sistemi važnisu u:•organizaciji složenihoblika ponašanja•sistemu nagrade i«prijatnog»,•motivacije,•ponašanju u...
Dopaminski sistem relativno jedobro definisan:Mezolimbički i mezokortikalniput:Od tegmentuma do limbičkogsistema i korePro...
Serotoninski sistem                      •Glavno polazište 5HT                      neurona je iz jedara raphe            ...
Glavne uloge 5HT:                                         •kontrola uzimanja hrane i pića,                                ...
Glavne uloge 5HT:•kontrola uzimanja hrane i pića,•organizacija vegetativnih funkcijamodulacija telesne temperature,•supres...
Kaže se da je serotonih glavnitransmiter kontrole ponašanja, usmislu «straha od kazne».Poremećaji funkcije 5HT sistemaizuč...
Receptor   Lokalizcija   Ligand                   Klinički značaj5HT1A      PreS          Azapironi, parcijalni    Anksiol...
Noradrenalinskisistem •NA putevi idu paralelno sa 5HT, a funkcije su im komplementarne •Polazište iz l.coeruleusa •Ka tala...
U ponašanju:Kora i limbički sistem: učenje,usvajanje novih obrazacaponašanja, porast vigilnosti(suprotno-sedacija)Hipotala...
Acetilholin•Glavno polazište AcH puteva jemagnocelularno Maynertovo jedno umesencephalonu•Putevi su veoma divergentni•Idu ...
Uloge AcH:•Deo ARAS-a•Uloga u vigilnosti, aktivnoj pažnji•Bitan za obradu informacija, kogniciju•Agonizacija N receptora p...
Glutamat•Dosta se izučava poslednjihdesetak godina•Receptori najvažniji NMDA•Važni ekscitotoksičnim procesima– neki lekovi...
GABA•Glavni inhibitornineurotransmiter•Difuzno u CNS-u (korteks,limbički sistem, s.nigra, nnraphe)•GABA deluje sedativno,a...
GABA A receptorski kompleks•Proteinski kompleks•Za sada 5 subjedinica, oko hlornog kanala•Mesta vezivanja za GABU, BZ, bar...
Efekti BZ:• anksiolitički• hipnotički• antikonvulzivni• miorelaksantni                    ANTAGONISTA:                    ...
Predavanjce1, Dr Zivanovic
Predavanjce1, Dr Zivanovic
Predavanjce1, Dr Zivanovic
Predavanjce1, Dr Zivanovic
Predavanjce1, Dr Zivanovic
Predavanjce1, Dr Zivanovic
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Predavanjce1, Dr Zivanovic

772

Published on

Psihijatrija

Published in: Health & Medicine
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
772
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
14
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Predavanjce1, Dr Zivanovic

  1. 1. Etiologija psihičkih poremećaja je nepoznata
  2. 2. Poznati klišei• Koji ipak važe• Čovek je biološko, psihološko i socijalno biće• Razmatraju se biološki, psihološki i sociološki činioci u javljanju psihičkih poremećaja• Govori se o biološkoj, psiho- i socioterapiji
  3. 3. Biološki, psihološki i socijalni faktori• Su isprepleteni i u interakciji• Dakle, ako postoji biološka osnova,na koju deluju psihološki faktori, a u kontekstu najrazličitijih okolnosti• Može se ispoljiti psihički poremećaj
  4. 4. Biološke osnove psihičkih poremećaja• Genetika• Biohemija• Strukturne promene u CNS-u
  5. 5. Genetski faktori• Zapažanja o porodičnoj segregaciji pojedinih psihičkih poremećaja• Genetičko-epidemiološke studije• Molekularna genetika
  6. 6. Objavljeno pre 52 g!
  7. 7. Poremećaj Rizik oboljevanja kod rođaka I stepenaShizofreni poremećaji 15-20%Bipolarni poremećaji raspoloženja 10-25% UP, 7-17% BPDepresivni poremećaji 10-17% UP, 3-5% BPAlkoholizam 25% za muškarce, za žene veći rizik za depresijuPanični poremećaj 17-20%, takođe veće stope GAD i depresijeGeneralizovani anksiozni poremećaj 25% za žene, kod muškaraca veći rizik za alkoholizamOpsesivno-kompulzivni poremećaj 20-%ADHD 25%Autizam 2% (0,01% u opštoj populaciji)Alchajmerova bolest Sa ranim početkom autozomno dominantno Sa kasnim početkom poligensko nasleđivanje
  8. 8. Poremećaj Konkordantnost Monozigotni Dizigotni blizanci blizanciShizofreni poremećaji 50%-60% 15%-25%Bipolarni poremećaji raspoloženja 70% 20%Depresivni poremećaji 50% 15%Panični poremećaj 56% 13%Opsesivno-kompulzivni poremećaj 80% 25%ADHD 51% 33%Autizam 36% 0%Anoreksija nervoza 70% 20%
  9. 9. Porodične studije:• Rizik oboljevanja raste sa stepenom srodstva
  10. 10. studije usvojenika:• rizik oboljevanja osoba čiji su roditelji oboleli a koje su podizane u zdravim porodicama je veći od usvojenika čiji su biološki roditelji bili zdravi; rizik usvojenika čiji su biološki roditelji bili zdravi, a usvojeni su oboleli, nije veći od rizika u opštoj populaciji
  11. 11. Studije blizanacakonkordantnost MZ bilzanaca je oko 3-4 puta veća nego kod DZ. Ipak, pošto ova konkordantnost ne iznosi 100% već se procenjuje, u različitim ispitivanjima na 50-70% u nastanku poremećaja kao štosu MDP i SCH značajnu ulogu imaju i negenetički faktori.
  12. 12. Problemi genetsko-epidemioloških ispitivanja Šta se zapravo prenosi u porodicama: • dispozicija ka lošem psihosocijalnom funkcionisanju • dispozicija za pojedine psihijatrijske poremećaje • Opšta dispozicija za sva psihička oboljenja (unitaristička hipoteza) Vertikalna kulturalna transmisija: •Poremećaji komunikacije u porodici, afektivni stil, nivo “izraženih emocija” •Postoji korelacija između globalnog psihičkog zdravlja u porodici i psihičkog funkcionisanja članova •Odnosi između roditelja i dece determinisani su temperamentom, koji je, bar delom, genetski uslovljen
  13. 13. Tehnike molekularne genetike:• Geni povezani sa patofizologijom• Geni povezani prostorno sa genima koji doprinose javljanju poremećaja “Nestabilna DNK”
  14. 14. Molekularna genetika:• Shizofrenija: “nalaženi” su geni na hromozomima 5, 6, 8 i 22 ....... (Baset i sar.. 1988; Baron i sar.,1990; Kendler i sar., 1996; Kennedy, 1996; Wright i sar.,1996)• Bipolarni poremećaji: geni na hromozomima 5, 11, X.....• “kandidati” i za druge poremećaje• no za sada ovi radovi nisu potvrđeni u nezavisnim ispitivanjima• Mapiranje genoma ipak još nije gotovo....
  15. 15. • Dvostruki heliks – rad objavljen u Nature pre 52 godine• Gen – sekvenca DNA koja se “prepisuje” u protein• Genetika – nauka o genima i njihovim efektima• Genom – skup gena kojima raspolažemo (mada mapiranje nije gotovo kako smo se nadali, nije ni daleko)• 30.000 gena = 2,9GB informacija• Genomika – bavi se genomom, dakle ispituje funkcije gena, njihove interakcije, i uloge u čestim poremećajima koji nisu determinisani samo jednim genom.• Sta trazimo?
  16. 16. Morfološke promene• Prve utvrđene još 30-tih godina XX veka PEG-om• Niz studija tokom 70-tih kada je uveden CT• Nove metode vizualizcije: MRI, fMRI, PET, SPECT• Nađeni su: proširenje bočnih komora, redukcija sive mase u prefrontalnim delovima kore, odsustvo asimetrije• Promene nisu ni dovoljno senzitivne ni dovoljno specifične za dijagnozu nekog od poremećaja• PET: manja utilizacija glukoze prefrontalno kod rešavanja zadataka kod shizofrenih pacijenata• Promene citoarhitektonike ukazuju da do poremećaja u migraciji neurona i uspostavljanju sinapsi dolazi veoma rano, još tokom intrauterinog razvoja
  17. 17. Morfološke promene kod shizofrenije
  18. 18. Biohemijske osnove psihijatrijskihporemećaja • Počele su da se ispituju nakon uvođenja u upotebu psihofarmaka • Različitim mehanizmima psihofarmaci menjaju koncentracije pojedinih neurotransmitera ili broj i osetljivost odgovarajućih receptora u CNS-u • Klinički: prigušuju psihotične simptome, popravljaju depresivno raspoloženje, ublažavaju anksioznost, stabilizuju raspoloženje
  19. 19. Neuroni• Ima ih 10 000 000 000• Svaki formira oko 1000 sinapsi• Sinapse mogu da formiraju svi delovi neurona (soma, dendriti, aksoni)• Govorićemo o hemijskim sinapsama
  20. 20. Sinapsa:1. Transmiteri su smešteni u sinaptičkim vezikulama2. AP dolazi do sinaptičkog završetka3. Fuzija vezikula sa presinaptičkom membranom4. Oslobađanje transmitera iz vezikula5. Vezivanje transmitera za receptore6. Hemisjki signal pretvara se u električni (EPSP, IPSP)
  21. 21. Neke osobine receptora• Specifični su za pojedine transmitere (“ključ i brava”)• Nalaze se na određenim tkivima• Mogu se prilagođavati promenama u transmiterskom sistemu (“up” i “down” regulacija)• Mogu ne samo da prenose signal nego i da ga modifikuju
  22. 22. receptori• Proteinski molekuli uronjeni u ćelijsku membranu
  23. 23. Membranski receptori mogu biti• Jonotropni (vezivanje liganda dovodi do promene propustljivosti za neke jone)• Metabolotropni (preko sistema drugih glasnika)
  24. 24. Pored endogenih liganada, izučava se nizsupstanci koje mogu delovati na receptore narazličite načine:• agonisti – izazivaju efekte kao endogeni ligand;• parcijalni agonisti – izazivaju neke, ali ne i sve efekte endogenog liganda• antagonisti – blokiraju receptore, tako da endogeni ligand za njih ne može da se veže; mogu biti kompetitivni i nekompetitivni;• inverzni agonisti – izazivaju efekte suprotne onima do kojih bi doveo endogeni ligand;• inverzni parcijalni agonisti.
  25. 25. Najvažniji transmiterski sistemi• Dopaminski (DA) •Svi transmiterski• Serotoninski (5HT) sistemi su isprepleteni i u interakciji• Noradrenalinski (NA) •U jednom neuronu i u• Acetilholinski (AcH) jednoj sinapsi može• Glutamatergni istovremeno postojati više transmitera (GLU)• GABA-ergni •Tu su i neuromodulatori
  26. 26. Dopaminski sistem Dopaminski sistem relativno je dobro definisan: Mezolimbički i mezokortikalni put: •Od tegmentuma do limbičkog sistema i kore •Procesi ideacije i motivacije •Bar deo željenih efekata antipsihotika Nigrostrijatni put: •Od s.nigre do strijatuma •Značaj u motornoj kontroli •Neželjeni ekstrapiramidni efekti Tuberoinfundibularni put: •Od infundibuluma do hipofize •Reguliše oslobađanje PRL
  27. 27. U celini DA sistemi važnisu u:•organizaciji složenihoblika ponašanja•sistemu nagrade i«prijatnog»,•motivacije,•ponašanju usmerenom kacilju,• to jest ponašanja kojenazivamo «potraga zanovim».
  28. 28. Dopaminski sistem relativno jedobro definisan:Mezolimbički i mezokortikalniput:Od tegmentuma do limbičkogsistema i koreProcesi ideacije i motivacije,složeni oblici ponašanja, sistemnagrade i prijatnog i ponašanjeusmereno ka cilju“potraga za novim”Bar deo željenih efekataantipsihotikaNigrostrijatni put:Od s.nigre do strijatumaZnačaj u motornoj kontroliNeželjeni ekstrapiramidni efektiTuberoinfundibularni put:Od infundibuluma do hipofizeReguliše oslobađanje PRL
  29. 29. Serotoninski sistem •Glavno polazište 5HT neurona je iz jedara raphe moždanog stabla. •Nishodne projekcije ka kičmenoj moždini važne su u percepciji bola. •Ushodne projekcije idu difuzno ka kori velikog mozga i limbičkom sistemu. •5HT dovodi do difuzne inhibicije neurona
  30. 30. Glavne uloge 5HT: •kontrola uzimanja hrane i pića, •organizacija vegetativnih funkcija (modulacija telesne temperature, •supresija seksualne aktivnosti), •facilitacija procesa spavanja, •regulacija endokrinih funkcija, • percepcija bola, • kontrola impulsa (inhibira agresivno ponašanje)Kaže se da je serotonih glavni transmiter kontrole ponašanja, u smislu «strahaod kazne». Poremećaji funkcije 5HT sistema izučavaju se najviše u oblastiporemećaja raspoloženja, anksioznih poremećaja i shizofrenih poremećaja.
  31. 31. Glavne uloge 5HT:•kontrola uzimanja hrane i pića,•organizacija vegetativnih funkcijamodulacija telesne temperature,•supresija seksualne aktivnosti,•facilitacija procesa spavanja,•regulacija endokrinih funkcija,• percepcija bola,• kontrola impulsa (inhibira agresivnoponašanje)
  32. 32. Kaže se da je serotonih glavnitransmiter kontrole ponašanja, usmislu «straha od kazne».Poremećaji funkcije 5HT sistemaizučavaju se najviše u oblasti:poremećaja raspoloženja,anksioznih poremećajai shizofrenih poremećaja.
  33. 33. Receptor Lokalizcija Ligand Klinički značaj5HT1A PreS Azapironi, parcijalni Anksioliza agonisti5HT1A PostS Azapironi Antidepresivni5HT1B Agonista sumatriptan Antimigrenozni preparat5HT2 PostS LSD agonista Halucinogen Atipični antipsihotici Hipoteze o značaju blokade antagonizam receptora u ostvarivanju Mianserin , trazodon, antipsihotičnih efekata antagonizam AD th ↓ broj i osetljivost 5HT2 postS receptora Agonizacija dovodi do agitacije, nervoze, seksualne diffunkcije, a to su neželjeni efekti SSRI5HT3 PostS Antagonista – Agonizacija dovodi do muke odansetron – pvoraćanja, što su neželjeni efekti antiemetik SSRI
  34. 34. Noradrenalinskisistem •NA putevi idu paralelno sa 5HT, a funkcije su im komplementarne •Polazište iz l.coeruleusa •Ka talamusu, hipotalamusu, limbičkom sistemu i kori •Kora i limbički sistem: učenje, usvajanje novih obrazaca ponašanja, porast vigilnosti (suprotno-sedacija) •Hipotalamus: regulacija temparature, apetita
  35. 35. U ponašanju:Kora i limbički sistem: učenje,usvajanje novih obrazacaponašanja, porast vigilnosti(suprotno-sedacija)Hipotalamus: regulacijatemparature, apetita•NA je glavni transmiter “sistemanagrade” – pojačava osećajzadovoljstva nakon nagrade•Važan je u procesu pozitivnigpotkrepljivanja•“komplementaran” sa 5HT – uizbegavanju kazne•Važan u ekspresiji anksioznosti•Poremećaji NA sistema ispitujuse kod poremećaja raspoloženja
  36. 36. Acetilholin•Glavno polazište AcH puteva jemagnocelularno Maynertovo jedno umesencephalonu•Putevi su veoma divergentni•Idu ka limbičkom sistemu i kori-neokorteksu i deo su ARAS-a,njihova aktivacija dovodi do budnosti(β aktivnost na EEG-u)•Aktivacija AcH sistema povećavavigilnost i reaktivitet, koji suneophodni za kognitivne funkcije•AcH putevi u neostrijatumu su ufunkcionalnoj ravnoteži sa DAsistemom (neželjeni efektineuroleptika, EPS)
  37. 37. Uloge AcH:•Deo ARAS-a•Uloga u vigilnosti, aktivnoj pažnji•Bitan za obradu informacija, kogniciju•Agonizacija N receptora popravljakoncentraciju, učenje•M i N agonizacija ubrzava fiksacijuengrama i olakšava reprodukciju•Antiholinergici ometaju kogniciju ipamćenje•Alchajmerova bolest – propadanje AcHneurona u n. Maynert – inhibitori AcHE
  38. 38. Glutamat•Dosta se izučava poslednjihdesetak godina•Receptori najvažniji NMDA•Važni ekscitotoksičnim procesima– neki lekovi u terapiji Alchajmerovebolesti•Uloga u genezi epilepsije•Funkcionalni antagonizam DA iGlu sistema, važan u shizofreniji•Antagonisti NMDA receptora PCP iketamin
  39. 39. GABA•Glavni inhibitornineurotransmiter•Difuzno u CNS-u (korteks,limbički sistem, s.nigra, nnraphe)•GABA deluje sedativno,antiepileptično, hipotermno•GABA disfunkcija ispituje sekod Huntingtonove horee,M.Parkinsoni, epilepsije
  40. 40. GABA A receptorski kompleks•Proteinski kompleks•Za sada 5 subjedinica, oko hlornog kanala•Mesta vezivanja za GABU, BZ, barbiturate, etanol, pikrotoksin•GABA – fiziološki, dovodi do kratkotrajnog otvaranja Cl kanala i IPSP•BZ povećavaju afinitet GABA receptora za GABU, blisko fiziološkom•Barbiturati pridužuju vreme tokom koga je Cl kanal otvoren•OPASNOST: etanol
  41. 41. Efekti BZ:• anksiolitički• hipnotički• antikonvulzivni• miorelaksantni ANTAGONISTA: postoji – flumazenil (indikacije: prekidanje anestezije, trovanja BZ)
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×