УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ БЕЛЕ КУГЕ                    И ЗА ОБНАВЉАЊЕ СТАНОВНИШТВА_________________________________________...
2      Научни одбор Конгреса: проф. др Драган Батавељић (председник), проф. дрЧаслав Оцић, проф. др Смиља Аврамов, проф. д...
3Закључци Другог конгреса утемељени су на следећим подацима:• Опадање наталитета (рађања) је битна одлика развијеног дела ...
4   •   Окружени народима са високом стопом наталитета Срби су изложени реалној       опасности од постепене асимилације и...
5    1. ХИТНЕ МЕРЕ:•   Образовати Национални савет за популациону политику (или вратити    Сектор за популациону политику)...
6    исто радно место након одсуства, урачунавање времена тог одсуства у основицу    пензијског осигурања и друго.•   Зало...
7    националну кампању и укључити све типове електронских и штампаних    медија, а посебно РТС-а као јавног сервиса свих ...
8       Иако Устав Србије гарантује право човека, да слободно одлучује о рађању деце(члан 27), планирање породице није сам...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Zakljucci sa drugog nacionalnog kongresa o deci i natalitetu (3)

746 views
702 views

Published on

Published in: Education, Technology, Business
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
746
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Zakljucci sa drugog nacionalnog kongresa o deci i natalitetu (3)

  1. 1. УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ БЕЛЕ КУГЕ И ЗА ОБНАВЉАЊЕ СТАНОВНИШТВА__________________________________________________________________________________________ ЗАКЉУЧЦИ са ДРУГОГ НАЦИОНАЛНОГ КОНГРЕСА О ДЕЦИ И НАТАЛИТЕТУ Удружење "ОПСТАНАК" за борбу против беле куге и обнављање становништвау Србији одржало је у периоду 10-12. јун 2011. године на Гочу (Митрово поље, хотел"Цветна долина"), уз подршку општине Александровац и Друштва српско-рускогпријатељства, Други национални Конгрес о деци и наталитету, са међународнимучешћем, под називом: СРБИ НАРОД КОЈИ НЕСТАЈЕ. Генерални покровитељ Конгреса било је предузеће "Вино Жупа" а.д.Александровац. Финансијску подршку пружили су: 1. Министарство здравља Владе 12. Општина Брус, Републике Србије, 13. Општина Варварин, 2. Општина Александровац, 14. Индустрија меса "ПКБ – ИМЕС", 3. Општина Велика Плана, Београд, 4. Општина Врњачка Бања, 15. SILVER BERG 5. Општина Ражањ, PHARMPRODUCTS, Београд, 6. Градска општина Врачар - 16. Кнежевић Плус, Београд, 17. КОВ Војска, 7. SOULFOOD d.o.o., Београд, 18. "Арматуре" а.д, Александровац, 8. МУП Републике Србије, 19. Аудио-видео шоп "Каризма", 9. MOZZART d.o.o., Београд, Врњачка Бања и 10. Општина Трстеник, 20. Фотокопирница "Сезам", 11. Општина Лучани, Крагујевац. Медијски покровитељ - ТВ "Мелос", Краљево. Организациони одбор Конгреса: мр Југослав Стајковац (председник), проф. дрДраган Батавељић, мр Мића Живојиновић, Наташа Цветановић, дипл. правник,Велибор Павловић, дипл. правник, проф. Петар Абаџија, проф Момчило Митровић,Тијана Матић - продуцент, Борислав Матић, Станко Лакић и Дејан Лучић, књижевник.
  2. 2. 2 Научни одбор Конгреса: проф. др Драган Батавељић (председник), проф. дрЧаслав Оцић, проф. др Смиља Аврамов, проф. др Момчило Сакан, проф. др ПредрагДимитријевић, проф. др Илија Белић, проф. др Брацо Ковачевић, проф. др Ранко Бакић,др Даниела Хорнер, др Драгана Динић и мр Мића Живојиновић. Отварању Конгреса претходио је пригодни културно-уметнички програм уизвођењу КУД "Свети Врачи", Горњи Ступањ. Изречене су поздравне речиорганизатора и већег броја гостију. Конгрес је отворио проф. др Драган Батавељић,председник удружења "Опстанак", који је у сажетом експозеу указао на мисију овогУдружења, од његовог оснивања 2003. године, на најзначајније акције у борби противбеле куге и на Први национални конгрес о деци и наталитету, који је одржан 2006.године у Београду. Он се уједно захвалио свим организацијама, локалнимсамоуправама, институцијама и појединцима који су препознали значај проблемадепопулације и који на себи својствен начин пружају подршку борби за обнављањестановништва Србије. За учешће на Конгресу пријавило се 77 аутора и коаутора (са 58 реферата) и 52учесника без пријављених радова. Позитивну рецензију су добила 44 рада која су иодштампана у тематском Зборнику, на 635 страница, са уредном каталогизацијомНародне библиотеке Србије. Према Правилнику о поступку и начинувредновања и квалитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача, кога је донеоНационални савет за научни и технолошки развој,овај скуп припада научној области: друштвене ихуманистичке науке (ранг М63 - 1 бод), а за осталенаучне области има М63 - 0,5 бодова. За предавачепо позиву чији су радови штампани у целини, рангје М61 (2 бода) уз потврду организатора скупа.Наводи се аутор и назив рада, а потом: Срби народкоји нестаје, Удружење "Опстанак", Тематскизборник, стр. 123-145, ISBN 978-86-909463-2-7,COBISS.SR-ID 184287500, Гоч, Митрово поље,10-12.06.2011. У радном, научно-стручном делу Конгресаизложена су 33 реферата у којима је проблем "белекуге" елабориран са демографског, социолошког, биолошког, медицинског, еколошкоги правног аспекта и том приликом је указано на значај овог питања за регионалниразвој, државну безбедност и за друге стратешке и развојне планове. Учесници Конгреса су анализирали уобичајене детерминанте депопулације, алису, захваљујући мултидисциплинарном приступу, указали и на неке нове, специфичнефакторе.Протекло је пет година од Првог конгреса, а мало се шта променило, чак шта више,депопулација је попримила шире и драматичније размере. 2
  3. 3. 3Закључци Другог конгреса утемељени су на следећим подацима:• Опадање наталитета (рађања) је битна одлика развијеног дела света (2004. године 61 земља у свету покушавала је да реши овај проблем).• У Србији се од 1971. године бележи недовољно рађање, које се креће од 1,73 - 1,40 детета по жени. Већ у Првом националном извештају о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва (који је објавио Тим за социјално укључивање Владе Србије) истиче се да је стопа плодности у Србији 2009. године била 1,44, што је испод просека ЕУ који износи 1,6. За просто обнављање становништва, или за просту замену генерација, потребно је да свака жена роди више од два детета (2,1) – код нас је пожељно чак три.• Према подацима из 2008. године, чак 161 од 165 општине у Централној Србији и Војводини, су биле демографски старе, а у 158 општина природни прираштај је био негативан.• Миграције из села у градове (напуштање и запуштање села) и пад наталитета довели су до тога да у 2.000 села у Србији нема ниједног становника, а у 200 нема млађих од 20 година. Према Попису из 2002. године у Србији има близу 4.800 села, а процена је била да ће их у наредних 15 година бити мање за 1.200. У њима живи око 260.000 мушкараца који су се приближили 50-ој години, а нису до сада засновали породицу.• Посебан проблем је растуће исељавање у друге земље (најчешће младих и школованих људи), тј. одлазак на привремени рад у иностранство, што нас сврстава у земље са најбројнијом дијаспором у свету.• Ту су и присилне миграције којима је захваћено, према проценама, 900.000 избеглица и расељених лица.• У Србији је незапослено 48% младих до 27 година.• Најновији званични подаци говоре да у Србији годишње има преко 200 000 абортуса - на 100 живорођене деце долази 133,7 абортуса.• На опадање наталитета утичу, насупрот традиционалним, савремене ниске репродуктивне норме и нарушено репродуктивно здравље младих.• С тим у вези говори се о кризи брака и породице, еманципацији полова и растућим хедонистичким и каријеристичким потребама младих;• Долази до урушавања традиционалног вредносног система, до одлагања брака и родитељства, до присилног остајања у кући родитеља и њима на терету због економске несамосталности и бесперспективности младих.• Са аспекта биоетике указује се на пораст морбидитета становништва који је последица девастације животне средине и менталног загађења, као и на појаву нових болести, што додатно угрожава становништво и хуману репродукцију.• Еколози скрећу пажњу на антропогене изворе аерозагађења.• Отворено се говори о страдањима Срба у свим ратовима, па и у ратним догађањима на просторима бивше Југославије (на страдање једног Хрвата, Словенца или Муслимана, страдало 5-10 Срба). На Косову и Метохији у догађајима после 1991. године највише су страдали Срби.• Последице НАТО бомбардовања треба хитно утврдити спровођењем радио- еколошког и медицинског мониторинга и прорачунавањем радијационог ризика. У том смислу су потребна и генетичка саветовалишта и пренатална дијагностика. Већ постоје непотпуни подаци да последице бомбардовања директно утичу на трудноћу, на здравствено стање и смртност новорођенчади.• Смањење рађања доводи до опадања бројности војног контигента, што директно слаби функцију одбране и безбедности земље. 3
  4. 4. 4 • Окружени народима са високом стопом наталитета Срби су изложени реалној опасности од постепене асимилације и нестајања са простора сопствене државе. • Све ово, уз тегобну транзицију, даје апокалиптичан тон демографској перспективи Србије и српског народа. ЗАКЉУЧЦИ КОНГРЕСА: На основу саслушаних реферата и дискусија на Конгресу, као и предложенихстратегијских мера Прве и Друге скупштине Удружења "Опстанак" и закључака Првогконгреса о деци и наталитету, уз уважавање одговарајућих међународних докумената,закона и других прописа, Програмски одбор Другог националног конгреса о деци инаталитету у Србији донео је закључке којима се утврђују најважнији стратешкиправци за заустављање даље депопулације. Учесници Конгреса су се сагласили да се системским мерама може стимулисатирађање више деце. То се односи превасходно на економске мере и могућностизапошљавања оба родитеља. Подизањем животног стандарда на ниво достојан човекастварају се материјални и културни услови за склапање бракова и њихово одржање.Посебно се инсистира на обавези државе да укаже веће поштовање жени као носиоцубиолошке репродукције. Мере државе реализоване између два конгреса Један од закључака Првог конгреса о деци, пре пет година, био је да државатреба хитно да формира посебан Савет за популациону политику. Министарство рада исоцијалне политике је, у том смислу, формирало Сектор за популациону политикусредином 2008. године, али је он укинут после годину и по дана. Ипак, захваљујућиовом Сектору, Влада Републике Србије је први пут 31. јануара 2008. године донелаСтратегију за подстицања рађања. Имплементација Стратегије у 2009. години јеизостала због светске економске кризе. Све поменуте мере за побољшавањедемографске слике Србије везане су за новац и управо је он, услед рестриктивногбуџета, био кључни проблем. Законом о финансијској подршци породици са децом из 2006. прописана јенакнада зараде за време породиљског одсуства (100%), одсуства са рада ради негедетета и одсуства са рада ради посебне неге детета; родитељски додатак; дечијидодатак; накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељскогстарања и за децу ометену у развоју; као и регресирање трошкова боравка упредшколској установи деце из материјално угрожених породица. На основу Закона о раду из 2009. породиљско одсуство жене која је родила 1дете повећано је на годину дана, а за ону која је родила 3 и више детета породиљскоодсуство траје 2 године. Унете су незнатне новине у Закону о браку из 2005. и повећани су номиналниизноси социјалних и популационих мера државе. Предлог мера: 4
  5. 5. 5 1. ХИТНЕ МЕРЕ:• Образовати Национални савет за популациону политику (или вратити Сектор за популациону политику), као тело које би водило рачуна о спровођењу Стратегије за подстицања рађања. У састав Савета би ушли представници министарстава и референтних научних институција, као и представници цивилног сектора.• Извршити уставну реформу и измену законске регулативе у циљу вођења пронаталитетне популационе политике.  Ускладити рад и родитељство  Право је оба родитеља (а не само жене) да слободно одлучују о рађању деце;  Свако зачето дете има право да буде рођено, осим када је законом друкчије одређено;  Држава ствара систем свестране бриге о деци и родитељима. Она о томе доноси посебан закон.• Радикално изменити приступ проблему "беле куге", кроз промену у начину размишљања - превредновати систем вредности (према мајци, породици и деци - уместо теорије о екстремном индивидуализму стварати систем друштвене солидарности; ревалоризовати материнство - славити и наградити мајку, посебно ону која има више деце; дечије питање ставити испред женског питања - тј. одговорити на питања да ли је примарна биолошка или друштвена подела улога мушкарца и жене, али и да ли еманципација жене доводи до битног смањења наталитета), и кроз усмеравање "биолошке револуције".• Перманентно утицати на развој свести о потреби равноправног родитељства (уџбеници, медијски садржаји, промоције, популарне радионице...); Остварити законску и институционалну заштиту родитељства.• Реафирмисати традиционалне вредности и борити се против свих облика друштвене патологије.• Прогласити дете капиталном инвестицијом, важнијом од свих осталих - највећом вредности друштва.• Извршити прерасподелу националног дохотка у корист рађања: повећањем дечијег додатка, поново размотрити могућност укидања пореза на дечије потрепштине (или прописати да се ПДВ од тих артикала враћа у фонд намењен деци - Дечији динар), увећањем и редовном исплатом надокнаде за породиљско одсуство, исплаћивањем материнског додатка и сл.; Инсистирати да дечији додатак буде популациона (тј. универзално право сваког детета), а не социјална мера, и на повећању његовог износа.• Редефинисати институционалне мере посебне заштите трудница, материнства и родитељства. Ове мере укључују: дотирана обданишта, плаћено породиљско одсуство и одсуство због неге детета, загарантовани повратак на 5
  6. 6. 6 исто радно место након одсуства, урачунавање времена тог одсуства у основицу пензијског осигурања и друго.• Заложити се да материнство постане позив под одређеним условима - мајкама са више деце (а у посебним случајевима и очевима, код самохраног родитељства), после трећег детета, признати подизање деце као радни однос и дати им плату за то (било да је жена домаћица, незапослена, било да је пољопривредник).• Обезбедити радна места за младе и повољније стамбене кредите за парове до 35. година. Најоштрије кажњавати послодавце који склапају Уговоре о раду са запосленим женама којима им ограничавају рађање.• Спречити, са пуно такта, неконтролисану експанзију абортуса - поново увести етичке комисије, и за приватне и за друштвене клинике, и тражити да интервенишу код абортуса, тако што ће сугерисати и једном и другом партнеру да преиспитају своју одлуку о абортусу и о могућим последицама. Абортус дозволити само изузетно.• Истовремено, обезбедити потпуно плаћање трошкова лечења старилитета од стране државе (вантелесна оплодња), а средства за то се могу прибавити делом од наплате абортуса.• Обезбедити деци бесплатно школовање, а васпитно-образовни систем прилагодити новим захтевима друштва за едукацију младих о браку и породици.• Преиспитати политику затварања сеоских школа чиме се млади родитељи директно приморавају да размишљају о одласку из села.• Основати Факултет за демографију, по могућству у Александровцу.• Улога СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ мора постати много већа у духовном и у моралном препороду народа, али и у прикупљању добровољних прилога за борбу против "беле куге". Сарадња са Српском православном црквом мора бити остварена како у матици, тако и у дијаспори. Само црква може да окупи подељени и несложни српски народ у очувању његовог идентитета и омогућавању биолошког опстанка.• Однос између матице и дијаспоре афирмисати као однос од изузетног државног и националног интереса. Ово је потребно ради приближавања два одвојена дела српског народа и ради задовољавања бројних и разноврсних потреба, како оних који живе у отаџбини, тако и оних који живе у расејању. Обратити се нашој дијаспори за несебичну помоћ у решавању проблема "беле куге" у Србији.• Створити боље услове у матици како би се спречило исељавања младих и омогућити постепени повратак расељених из дијаспоре у матицу Србију.• Истаћи неопходност медијске подршке активности Удружења "Опстанак" за борбу против "беле куге". Осмислити континуирану и свеобухватну 6
  7. 7. 7 националну кампању и укључити све типове електронских и штампаних медија, а посебно РТС-а као јавног сервиса свих грађана Србије и Срба у дијаспори (који има законску обавезу да преко својих земаљских и сателитских средстава комуникације обезбеди објективну и благовремену информисаност целокупне јавности у земљи и иностранству). Разумевање крајњег циља и подршка која треба да се огледа у стварању позитивних ставова у јавности према питањима пронаталитетне политике, неопходан су предуслов за промену целокупне климе. Улога медија би требало да буде и промоција здравих, преферираних животних стилова, који се ослањају на већ помало заборављене, или у други план стављене породичне вредности.• Локална заједница мора дати значајан допринос на овом пољу, образујући савете и дефинишући и сама, кроз активности својих локалних тела, моделе за решавање овог важног питања и предузимајући мере које имају за циљ повећање наталитета и подизање квалитета живота породица са децом. Потребно је преиспитати све локалне планове одрживог развоја, да ли су и у којој мери уважили проблем депопулације и да ли су нотирали реалне ресурсе за подстицање наталитета.• Законским путем увести порез на неожењене и неудате и на брачне парове који не желе да имају децу. То није никаква казна, већ израз друштвене солидарности и овакав порез постоји у целом свету, само под различитим називима.• Основати фонд "ДЕЧИЈИ ДИНАР" као важну државну институцију. Створити две врсте извора финансијских средстава: ЗАКОНСКИ (обавезни) и ДОБРОВОЉНИ. Законски извор: од сваког правног посла "динар" за децу. Дакле, у све врсте пословног промета, без обзира на природу и значај, био би уграђен мали проценат, тзв. "ДЕЧИЈИ ДИНАР". Он би оптерећивао све грађане. Из њега би се исплаћивали много већи дечији додаци, прогресивно, почевши од првог детета и сва друга давања у корист деце, мајке и породице, које Нацрт закона о "дечијем динару" предвиђа. Законски порез увести на луксуз, тј. на скупе стамбене и пословне просторије, аутомобиле, виле, јахте, цигарете, алкохолна пића, бензин и друго. Добровољни извор је: друштвено одговорне компаније и сви имућни и други грађани могу да се упишу у дародавце Фонда "Дечији динар". Исто тако, у дијаспори сваки Србин би (наравно, добровољно) годишње издвајао неку суму у фонд за обнављање становништва у матици. 2. ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ• Формирати поново Министарство за бригу о породицу и деци;• Радити на ревитализација села и деметрополизацији градова (помоћ младима за добијање кредита у циљу остајања и повратка на село, отварање малих погона, фабрика, за прераду пољопривредних производа, производња здраве хране и слично).• Учврстити везе између дијаспоре и матице и радити на обезбеђивању услова за повратак наших гастарбајтера. 7
  8. 8. 8 Иако Устав Србије гарантује право човека, да слободно одлучује о рађању деце(члан 27), планирање породице није само ствар личне или породичне одлуке, већ је то иозбиљно друштвено питање. Само суочавање са проблемом "беле куге" већ представља почетак његовогрешавања. Овај проблем мора бити стављен на листу приоритета и као такав тртиран одстране Владе Републике Србије као стратешки циљ. Његова комплексна природанамеће и редослед акција и њихове носиоце. Питање демографског и популационогразвоја треба мултиресорно и мултисекторски разматрати и сходно томе сачинитиоперативне планове. Дубоко смо убеђени да се процес депопулације може зауставити, ана дужи рок и преусмерити. Потребно је разумевање, стрпљење и спремност свих дапомогну. Опстанак Срба као народа и Србије као државе није могућ без јединственогнаступа државне и локалне власти, политичких партија, дијаспоре и Српскеправославне цркве. *** На предлог учесника Конгреса и посебне радне групе закључке сачинила Др Драгана Динић, социолог Институт за политичке студије - БеоградБеоград, 12.07.2011. 8

×