Your SlideShare is downloading. ×

Digitalizacija i zavicajne digitalne biblioteke

2,668

Published on

Prezentacija odrzana u Narodnoj biblioteci "Filip Visnjic" u Bijeljini 16. novembra 2010, povodom implementacije projekta digitalizacije zavicajne gradje u bijeljinskoj Biblioteci.

Prezentacija odrzana u Narodnoj biblioteci "Filip Visnjic" u Bijeljini 16. novembra 2010, povodom implementacije projekta digitalizacije zavicajne gradje u bijeljinskoj Biblioteci.

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
2,668
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
18
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Дигитализација и завичајне дигиталне библиотеке Богдан Трифуновић Центар за дигитализацију Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” Чачак bogdan@cacak-dis.rs digital.cacak-dis.rs Народна библиотека “Филип Вишњић” Бијељина, 16. новембар 2010.
  • 2. 1. сесија  Дефиниција дигиталних библиотека  Врсте дигиталних библиотека  Софтверска решења за дигиталне библиотеке  Дигиталне библиотеке у јавним библиотекама - посебан осврт на завичајне дигиталне библиотеке  Приказ дигиталних библиотека у Србији и окружењу
  • 3. Шта је дигитална библиотека?  Развој информационих технологија (ИТ) од 80-их година 20. века  Развој интернета  Промене у библиотечко- информационој делатности (измењене потребе корисника, дигитална грађа)  Појава “електронских”, “хибридних”, “библиотека без зидова”, “дигиталних библиотека”
  • 4. Шта је дигитална библиотека? Традиционална библиотека Штампана грађа, лисни каталог Аутоматизована библиотека Штампана грађа, машински читљив каталог, компјутеризована набавка и циркулација, OPAC Електронска библиотека Аутоматизована набавка са локалном рачунарском мрежом, библиотечка грађа у штампаној и електронској форми, елек. чување и испорука грађе Хибридна библиотека Рад у оба окружења (папир и елек. грађа), овај модел ће бити или прелазни облик или наследник диг. библ. Дигитална библиотека Највиши ниво елек. библиотеке, приступ свим сервисима преко интернета, грађа само у елек. облику
  • 5. Шта је дигитална библиотека?  Комисија Европске уније је преко иницијативе i2010 (2005) доделила дигиталним библиотекама најважнију улогу у остваривању добробити информационих технологија за економски развој и квалитет живота у Европи → Europeana, Европска дигитална библиотека
  • 6. Шта је дигитална библиотека?  Пресељавање библиотечких садржаја и услуга у електронско окружење (током 80-их година), односно на интернет (од средине 90-их)  Пораст броја информација и њихово убрзавање тражи и прилагођавање традиционалног модела библиотеке (транзиција од прикупљања и чувања књига ка управљању и приступу дислоцираним информацијама)
  • 7. Дефиниција  “Дигиталне библиотеке су организоване колекције информација у дигиталном облику, чије коришћење зависи од развијености информационо-комуникационих технологија.“  Дигиталне библиотеке углавном објављују садржај на интернету и омогућавају даљински приступ услугама
  • 8. Коришћење  Примарни циљеви дигитализације и дигиталних библиотека:  Приступ  Очување  Дигиталне библиотеке омогућавају приступ и коришћење дигиталне грађе неупоредиво већем броју корисника него што је то случај са аналогним збиркама (24/7)
  • 9. Коришћење  Очување библиотечке грађе кроз дигитализацију односи се на смањени степен коришћења штампане грађе, што продужава век коришћења оригинала  Дигитализација није замена за заштиту и конзервацију
  • 10. Врсте дигиталних библиотека  Online и Offline (CD, DVD)  Дигитални репозиторијуми (DSpace, Fedora)  Дигиталне архиве  Дигиталне библиотеке у ужем смислу – готова софтверска решења (Greenstone, DLibra, Kramerius, Omeka)
  • 11. Библиотеке и дигиталне библиотеке  Јавне библиотеке на Балкану су водеће локалне “установе памћења” у дигитализацији завичајне баштине  [У САД јавне библиотеке се не баве дигитализацијом или ту делатност у потпуности преносе на друге установе]  Дигитализација дела библиотечког фонда позитивно ће утицати на број остварених услуга и број корисника
  • 12. Дигитализација завичајне баштине  Локална културна баштина представља целовитост културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода и чини део обухватније културне баштине нације или региона, задржавајући истовремено своју посебност и јединственост
  • 13. Дигитализација завичајне баштине  Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско- биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или у изворно дигиталном формату.
  • 14. Дигитализација завичајне баштине  Завичајне дигиталне библиотеке формирају се углавном око културне баштине у материјалном облику, писаној или усменој речи  Kроз њих се настоји очувати и представити богатство креативног духа и разноликости завичајних збирки у библиотекама, музејима или архивима
  • 15. Дигитализација завичајне баштине  Дигитализацијом завичајних фондова промовише се и негује локална културна баштина и историјско наслеђе, који у ери глобализације бивају потискивани од стране доминантних и униформисаних културних трендова  Ово ће бити један од послова будућности локалних установа културе
  • 16. Дигитализација завичајне баштине  Дигитална завичајна баштина омогућава унапређење истраживања локалне историје и културе, јачајући институционалне капацитете за остваривање сарадње у будућности  Дигитализација монографских публикација, некњижне грађе, мултимедије, веб садржаја  Повезивање дигиталних објеката са електронским базама података
  • 17. Примери дигиталних библиотека  Копривница, Бања Лука
  • 18. Примери дигиталних библиотека
  • 19. Примери дигиталних библиотека
  • 20. Примери дигиталних библиотека
  • 21. 2. сесија  Центар за дигитализацију  Завичајно одељење Градске библиотеке Чачак и селекција грађе за дигитализацију  Обрада и припрема грађе за дигитализацију  Дигитализација грађе - фазе дигитализације
  • 22. 2. сесија  Дигитална библиотека Чачка - историјат, архитектура система, карактеристике, садржај и коришћење  Практична демонстрација Дигиталне библиотеке Чачка
  • 23. Интернет анкета март-април 2009 - резултати  Промовисање завичајних фондова и локалне историје у дигиталном облику недовољно је искоришћено  Дигитализација представља начин унапређења истраживачког рада и сарадње између истраживача  Корисници очекују да дигиталне завичајне збирке виде у оквиру већих база података, са напредним могућностима претраге информација
  • 24. Центар за дигитализацију  Оформљен почетком 2008. године, први међу јавним библиотекама Србије  Задаци Центра: води све активности на пољу дигитализације у установи; предлаже и спроводи решења аутоматизације пословања; одржава веб презентације и базе података Библиотеке; пружа техничку подршку запосленима и корисницима
  • 25. Центар за дигитализацију  Дигитализација првенствено грађе из фонда Завичајног одељења  Прикупљање грађе за дигитализацију или дигиталних копија од појединаца и установа  Архивирање завичајних веб сајтова (око 150) и аудио-видео грађе која спада у културну баштину Моравичког округа
  • 26. Завичајно одељење  Преко 30.000 јединица књижне и некњижне грађе која је инвентарисана и у највећој мери каталогизована  Приоритет дигитализације су издања Библиотеке, старија дела за која су истекла ауторска права и најкоришћенији делови фонда  Селекцију грађе врши Центар за дигитализацију уз консултовање завичајних библиотекара
  • 27. Фазе дигитализације 1. Селекција (избор) грађе – дигитализација свега и свачега није добро решење, избор на основу искуства и знања библиотекара 2. Припрема грађе – каталогизација пре или у току дигитализације (извор метаподатака) 3. Процес преношења у дигитални облик – скенирање, фотографисање
  • 28. Фазе дигитализације 4. Генерисање метаподатака – преузимање већ постојећих (ако је грађа каталогизована) или стварање нових у бази података 5. (Опционално) објављивање дигиталне грађе у форми дигиталне библиотеке или на други начин 6. Контрола квалитета
  • 29. Селекција грађе  Три основна принципа селекције грађе: 1. Корисност по локалну заједницу и истраживаче (на основу искуства библиотекара и статистике коришћења) – Чачански глас 1932-1995. 2. Старост збирке – монографске публикације и стара периодика 3. Ниво обраде грађе (да ли је грађа инвентарисана, постојање мета- података...)
  • 30. Припрема грађе  У идеалном случају дигитализује се грађа која је инвентарисана и каталошки обрађена  У свим осталим случајевима каталогизација мора да се ради непосредно пре или у току дигитализације  Техничка припрема (“пеглање”, чишћење, раскоричење...)
  • 31. Дигитализација грађе  Зависи од врсте грађе, као и од људских и материјалних ресурса  Вечито питање: радити у установи или платити услуге? Технички део посла већином боље раде специјализоване фирме, али библиотекари су ненадмашни за метаподатке (у Чачку комбинација према потребама)  Опрема није најскупља нити најважнија ставка!
  • 32. Дигитализација грађе  Поштовање стандарда и смерница дигитализације (нажалост, у Србији још нису донете)  Схватити дигитализацију као сталну услугу и трајно створену вредност (не само као пројектни задатак) – због тога смо основали Центар  Због зависности од технологије, дигитална грађа је веома нестабилна – још увек нема трајних решења
  • 33. Шта је створени квалитет?  Исцрпни и поуздани метаподаци  Повезаност са другим изворима на вебу  Квалитетан OCR за претрагу пуног текста и коришћење текстуалних докумената (поред дигиталних слика) за семантичку анализу итд.  Заступљеност дигиталних збирки у великим међународним пројектима
  • 34. Дигитална библиотека Чачка
  • 35. Дигитална библиотека Чачка  Проистекла из активности у области дигитализације које се спроводе од 2006. године  Прва верзија настала крајем 2007. године (претходило тестирање система Greenstone), редизајн и унапређење у 2008.  Најбољи библиотечки пројекат у Србији за период 2006-2009. година
  • 36. Дигитална библиотека Чачка  Иницијално замишљена као дигитална библиотека новине “Чачански глас”  Коришћење бесплатних технологија и програма отвореног кода - MySQL, PHP, JavaScript за интернет презентацију и MS Access базе података за интерну упот.  MySQL база података створена радом спољног сарадника – програмера  Проширење система за укључивање свих врста библиотечке грађе
  • 37. Дигитална библиотека Чачка  Карактеристике:  Подршка за ћирилично и латинично писмо  Могућност обраде монографских и серијских публикација, некњижне грађе и аудио-видео грађе (мултимедије)  Претрага по запису (метаподаци) и претрага пуног текста (OCR)  Преглед дигиталне грађе у оквиру Дигиталне библиотеке  www.cacak-dis.rs/dig_bibl
  • 38. Дигитална библиотека Чачка  Садржај:  преко 70.000 дигиталних страница урађено у Центру и 32.000 код спољних сарадника до новембра 2010.  Од тога је на интернету слободно доступна трећина грађе:  170 монографских публикација  12 серијских публикација са 50 годишта  више стотина разгледница, фотографија и плаката
  • 39. Дигитална библиотека Чачка  Садржај:  Већина издања Библиотеке  Стара периодика  Стручни часопис “Глас библиотеке” и часопис “Дисово пролеће”  Едиција дечје књижевности “Златна књига” (1930-1941) од 105 књига, из легата Јована Давидовића  Дигитални записи програма Библиотеке
  • 40. Дигитална библиотека Чачка  Коришћење објављене грађе на интернету је потпуно слободно  Део грађе може се добити само у просторијама Библиотеке, док један део због ауторских права за сада није доступан корисницима  Дигитална библиотека је највећи агрегатор посете веб сајта Градске библиотеке Чачак
  • 41. Дигитална библиотека Чачка  Практична презентација...
  • 42. Хвала на пажњи! Питања? Богдан Трифуновић Центар за дигитализацију Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” Чачак bogdan@cacak-dis.rs digital.cacak-dis.rs Народна библиотека “Филип Вишњић” Бијељина, 16. новембар 2010.

×