Uvod, vitali, trijaza, polozaji
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Uvod, vitali, trijaza, polozaji

on

  • 9,942 views

 

Statistics

Views

Total Views
9,942
Views on SlideShare
9,938
Embed Views
4

Actions

Likes
2
Downloads
217
Comments
0

2 Embeds 4

https://twitter.com 3
https://twimg0-a.akamaihd.net 1

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Uvod, vitali, trijaza, polozaji Uvod, vitali, trijaza, polozaji Presentation Transcript

  • PRVA POMOĆ ZA STUDENTE OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA MEDICINE I STOMATOLOGIJE Pripremio i uredio: dr Milo š Vujanović
  • “ Dopustiti da se dogodi zlo koje se moglo sprečiti – praktično je isto što i počiniti zlo.” ( Niče )
  • “ Nagrada dobroj stvari je to što je dobra stvar urađena” ( Emerson )
    • “ ŠTA ČUJEŠ – ZABORAVIŠ
    • ŠTA VIDIŠ – ZAPAMTIŠ
    • ŠTA URADIŠ – ZNAŠ .”
    • ( STARA KINESKA IZREKA )
  • POJAM PRVE POMOĆI
    • SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE SPASAVA ŽIVOT I SPREČAVA DALJE POGORŠANJE ZDRAVLJA POVREĐENIH
    • I OBOLELIH LICA.
  • POJAM PRVE POMOĆI - PRIMENJUJE SE NA LICU MESTA ILI U NEPOSREDNOJ BLIZINI OD NASTANKA POVREDE ILI OBOL J ENJA STANDARDNIM, PRIRUČNIM ILI IMPROVIZOVANIM SREDSTVIMA
  • POJAM PRVE POMOĆI - PRUŽA JE LEKAR ILI SPASILAC-LAIK PREDHODNO OBUČEN I UVEŽBAN ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI, KOJI BI SE SLUČAJNO I NEOPREMLJEN NAŠAO PORED POVREĐENOG /OBOLELOG LICA
  • - PRVA POMOĆ PODRAZUMEVA POSTUPKE KOJIMA SE ZAPOČINJE ZBRINJAVANJE PRE NEGO ŠTO STIGNU KOLA HITNE POMOĆI SA LEKAROM ILI DRUGOM STRUČNOM OSOBOM ILI DO TRANSPORTA U NEKU ZDRAVSTVENU USTANOVU POJAM PRVE POMOĆI
  • CILJEVI PRVE POMOĆI
    • Otklanjanje uzroka koji direktno ugrožavaju život povređenih i obolelih lica !
    • Vraćanje povređenih i obolelih lica u život !
    • Zbrinjavanje povređenih i obolelih lica !
    • Osiguravanje bezbednog transporta povređenih i obolelih da bi u što boljem stanju stigli do zdravstvene ustanove u kojoj će se pružiti adekvatna MEDICINSKA POMOĆ !
  • PRISTUP MESTU DOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRI KORAKA
    • PROCENITI SITUACIJU:
    • - PRIBRAN PRISTUP MESTU DOGAĐAJA
    • - DA LI POSTOJI OPASNOST PO SPASIOCA I/ILI
    • UNESREĆENOG
    • - NE IZLAGATI SE RIZIKU !!! (koristiti rukavice,
    • ne utrčevat i u zgradu koja gori,...)
  • PRISTUP MESTU DOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRI KORAKA 2 . OBEZBEDITI MESTO DOGAĐAJA: - ZAŠTITA POVREĐENOG I SPASIOCA OD OPASNOSTI - NE POKUŠAVATI UČINITI VIŠE OD REALNO MOGUĆEG - ZATRAŽITI POMOĆ SPECIJALIZOVANIH SLUŽBI I/ILI OD DRUGIH (PRISUTNIH) LICA NAJMANJE 50 m
  • Postavite peškir (mokar) na pod kod vrata Otvorite prozor i zovite pomo c Dr z ite se nisko
  • PRISTUP MESTU DOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRI KORAKA 3 . PROCENITI BROJ I STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH - ISPITIVANJEM SAMIH POVREĐENIH/OBOLELIH ILI OČEVIDACA DOGAĐAJA “ŠTA SE DESILO?” - UTVRDITI STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH (SIMPTOMI I ZNACI) - POZVATI 94 (112) UKOLIKO UTVRĐENO STANJE TO NALAŽE - PRUŽITI PRVU POMOĆ PREMA ALGORITMU ZBRINJAVANJA - UKOLIKO JE VIŠE POVREĐENIH/OBOLELIH IZVRŠITI TRIJAŽU I ZBRINJAVATI PREMA REDU HITNOSTI
  • POZIV ZA POMOĆ ZAPAMTITE OVE BROJEVE TELEFONA DE Z URNA SLUŽBA SUP-A 92 VATROGASNA BRIGADA 93 SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI 94 AMS – POMOĆ I INFORMACIJE 987 CENTAR ZA OBAVEŠTAVANJE I UZBUNJIVANJE 985 ( 112 ) (911)
  • POZIV ZA POMOĆ 1. IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMOĆ 2. TAČNA LOKACIJA DOGAĐAJA (grad, ulica, orijentir) 3. ŠTA SE DOGODILO (kratak opis događaja) 4. BROJ POVREĐENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE 5. SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE
  • UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG
    • PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - s luži da bi se uočil a stanja i povrede koje direktno ugrožavaju život i da bi se primenile mere neodložne pomoći.
    • * R adi se neposredno nakon prilaska povređenom .
    • * P odrazumeva brz vizuelni i površan palpatorni pregled :
    • - Procena stanja svesti
    • - Procena disanja
    • - Mere neodložne pomoći (reanimacija,
    • zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja...)
    • - Utisak o opštem stanju unesrećenog
    • 2. SEKUNDARNI PREGLED – zavisi od opšteg stanja
    • povređenog/obolelog i mehanizma eventualnog povređivanja.
    • * Ako je generalizovani mehanizam povređivanja (npr. udar
    • automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se
    • “ brzi pregled od glave do pete”, uz traženje podataka o samom
    • događaju i tegobama (simptomi i znaci).
    • * Ako je lokalni mehanizam povređivanja (npr. posekotina na
    • oštar predmet, opekotina...) radi se “fokusirani pregled”, uz
    • traženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i
    • znaci).
    UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG
  • SIMPTOMI
    • SUBJEKTIVAN OSEĆAJ SAMOG POVREĐENOG/OBOLELOG
    • O SOPSTVENOM STANJ U
    • DOBIJA SE POSTAVLJANJEM ODREĐENIH PITANJA OD
    • STRANE SPASIOCA I TO SAMOG POVREĐENOG (AKO JE PRI
    • SVESTI) IL I HETEROANAMNESTIČKI
    • MO GU DA POMOGN U ALI I DA ODMOGNU U ZBRINJAVANJU
    ZNACI
    • SVE ONO ŠTO SAM SPASILAC OTKRIVA PREGLEDO M,
    • KORISTEĆI PREVASHODNO SVOJA ČULA
    • BOL
    • VRUĆINA
    • JEZA
    • ŽEĐ
    • POSPANOST
    • MALAKSALOST
    • MUČNINA
    • STRAH
    SIMPTOMI
  • ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM DODIRA
    • VLAŽNOST
    • PROMENA TELESNE TEMPERATURE
    • OMEKŠALOST POD DODIROM ILI PRITISKOM
    • OTEČENOST
    • NEPRAVILNOST I NERAVNINE NA KOSTIMA
    ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM VIDA
    • IZRAZ STRAHA I BOLA
    • NEUOBIČAJENO POMERANJE GRUDNOG KOŠA
    • ZNOJENJE
    • RANE
    • KRVARENJE
    • PROMENA BOJE KOŽE
    • POVRAĆANJE I DRUGE IZLUČEVINE
  • ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM SLUHA
    • ŠUM POREMEĆENOG DISANJA
    • STENJANJE
    • ZVUK “ USISAVANJA” KOD POVREDE GRUDNOG KOŠA
    • REAGOVANJE NA DODIR
    • REAGOVANJE NA OBRAĆANJE
    ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM MIRISA
    • MIRIS NA ACETON
    • MIRIS NA ALKOHOL
    • MIRIS GAREŽI
    • MIRIS RAZNIH SUPSTANCI I MATERIJA
    • (miris na vlažnu zemlju kod ciroze jetre, lepilo,...)
    • 3. DETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE – obavlja
    • se nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u toku
    • nege povređenog, dok se čeka na transport u zdravstvenu
    • ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.
    • * Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji još neka povreda ili promena u stanju povređenog.
    UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG
  • PREGLED “OD GLAVE DO PETE” 7 . Oslobodite ode c u oko vrata i pogl e daj t e da li postoji neka promena, ili npr. otvor-stoma, prstima pređite pa z jivo od baze lobanja ka dole, što dalje mo z ete bez pomeranja povređenog.
    • Pregled oka ( da li su otvorene, širina zenica, reagovanje na svetlo...);
    • Pregled nosa (krv, tečnost ili oba-znak oštećenja mozga);
    • Procenite frekvencu, dubinu i način disanja (lako, teško, glasno ili nečujno). Registrujte zadah, pregledajte usnu duplju (zube, usn e );
    • Procenite boju, temperaturu i izgled kože (bledilo, crvenilo ili sivo-modro tj. cijanoza, hladna topla, suva, vlažna itd.);
    • Govorite jasno, pr e gledajte oba u v a (krv, tecnost ili oba-znak oštecenja mozga);
    • Rukama pređite preko temena i potiljka (pazite na povredu vratne kicme, posebno a ko je povređeni bez svesti);
  • PREGLED “OD GLAVE DO PETE”
            • Pregled ki c menog stuba (posebno ako je prisutn a ograni c ena pokretljivost i gubitak senzibiliteta)
    Pregled stomaka (krvavljenje, napetost miši c a-tvrdo c a) Pregled stopla, sko c nog zgloba (pokretljivost, otok, promena boje ko z e ) Pregled karlice, oba kuka Pregled donjih ekstremiteta Pregled gr. koša Pregled ramena i klju c ne kosti
  • TRIJAŽA POVREĐENIH I OBOLELIH
    • Predstavlja razvrstavanje povređenih /obolelih u
    • određene grupe, na osnovu izvršenog pregleda,
    • a radi određivanja redosleda ukazivanja pomoći
    • ili redosleda za transport odn. evakuaciju.
    • Trijaza se vrši prema:
    • 1. VRSTI POVREDA/OBOLJENJA I
    • STANJU POVREĐENOG
    • 2. VRSTI I HITNOSTI POTREBNIH MERA
    • PRVE POMOĆI
    • 3. NAČINU I HITNOSTI TRANSPORTA
  • PRVI RED HITNOSTI
    • Prividna smrt i sva stanja bez svesti
    • Sva stanja praćena gušenjem
    • Spoljašnje i unutrašnje krvarenje praćeno gubitkom veće količine krvi (iskrvavljenost)
    • Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni koš, trbušne duplje)
    • Kraš povrede
    • Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upale i povrede trbušne maramice i drugih abdominalnih organa)
    • Zadesna trovanja u početnoj fazi
  • DRUGI RED HITNOSTI
    • Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti
    • Otvoreni prelomi kostiju i zglobova
    • Veće povrede mekih tkiva i opekotine preko 50% površine tela
    • Teške smrzotine
    • Povrede udružene sa ozračenjem (od 48 do 384 cGy)
  • TREĆI RED HITNOSTI
    • Rane sa slabijim krvavljenjem
    • Opekotine do 40% opečene površine tela
    • Površne smrzotine
    • Lake povrede udružene sa ozračenjem (67 do 144 cGy
  • ČETVRTI RED HITNOSTI
    • Povrede kičmenog stuba sa oštećenom ili neoštećenom kičmenom moždinom
    • Zatvorene povrede karlice bez znakova iskrvavljenosti ili povrede mokraćnih organa
    • Zatvoreni prelomi kostiju, iščašenja i uganuća zglobova
    • STANDARDNA SREDSTVA
    • PRIRUČNA SREDSTVA
    • IMPROVIZOVANA SREDSTVA
    * SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI *
  • SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI
    • STANDARDNA SREDSTVA
        • PROIZVODI INDUSTRIJA
        • NAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA, ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA, IMOBILIZACIJU, TRANSPORT I DRUGE RADNJE U ZBRINJAVANJU POVREĐENIH I OBOLELIH.
  •  
    • PRIRUČNA I IMPROVIZOVANA SREDSTVA
        • PRIRUČNA SREDSTVA – U NEPOSREDNOJ OKOLINI POVREĐENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJA PRVE POMOĆI I KOJE MOŽE DA SE KORISNO UPOTREBI A DA PRI TOM NE ŠTETI UNESREĆENOM
        • IMPROVIZOVANA SREDSTVA – SLUŽE KAO ZAMENA ILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI.
    SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI
  • PRIRUČNA I IMPROVIZOVANA SREDSTVA
  • SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI OSNOVU PRVE POMOĆI ČINE “ HLADNA” GLAVA I VEŠTI PRSTI SPASIOCA!!!
  • UTVRĐIVANJE VITALNIH FUNKCIJA
    • PROCENA STANJA SVESTI
    • Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.
    • Očuvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju u vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima.
    • Pri inicijalnoj proceni zapažamo da li je osoba pri svesti, bez svesti, ili ima neki poremećaj svesti.
    • PROCENA STANJA SVESTI
    • Svestan – Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena pitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da diše i da je stepen svesti normalan. U tom slučaju prelazimo na sekundarni pregled.
    • Bez svesti – Ako osoba ne reaguje na glasan govor i drmusanje po ramenima zaključujemo da je bez svesti i proveravamo disajni put i disanj e.
    • Poremećaj svesti – Ako osoba reaguje veoma usporeno, neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom, zaključujemo da ima poremećaj svesti.
    • KVANTITATIVNI POREMEĆAJI SVESTI:
    • SOMNOLENCIJA
    • SOPOR
    • KOMA
    • KVALITATIVNI POREMEĆAJI SVESTI:
    • KONFUZNOST (dezorijentacija, pometenost)
    • DELIRIJUM (bunilo, pomućenje svesti)
    POREME ĆAJ SVESTI
    • Somnolencija je najblaži oblik kvantitativnog poremećaja svesti , kada je bolesnik pospan, nezainteresiran za događaje u okolini. Slabije draži ne izazivaju reakciju kod bolesnika, lako zapada u san nakon prestanka jačih draži, i može se bez teškoća ponovo probuditi. Pažnja je oslabljena, sporo reag uje na pitanja, odgovara teško, usporeno sa zakašnjenjem, očni kapci su zatvoreni, lice opušteno, pospano... Osoba je bradipsihič na, usporen ih pokreta, govora i rasuđivanja. Somnolentnost se javlja kod trovanja uglj en -monoksidom (CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima, neurolepticima, izraženog gubitka krvi, ili nakon teških fizičkih napora, dugotrajnih nesanica.
    SOMNOLENCIJA
  • SOPOR
    • Sopor je oblik kvantitativnog poremećaja sv e sti. U soporoznom stanju bolesnik je kao u dubokom snu i reaguje vrlo teško samo na jake draži, i to kratko sa često nerazumljivim verbalnim odgovorom. Eventualno može biti očuvana orijentacija prema sebi (zna ko je, kako se zove) i prema drugim osobama (prepoznaje svoje najbliže). Nakon perioda sopora prisutn a je amnezija za to vreme, ili pak delimično fragmenti sano i nejasno sećanje (zna da su ga budili, zvali po imenu, zna ko ga je budio). Soporozno stanje se javlja kod težih trauma glave, kod politrauma, zatim kod težih ili teških trovanja. Trajanje je različito, od nekoliko sati do dana sa oporavkom ili prelaskom u komu.
  • KOMA
    • Koma je najteži kvantitativni poremećaj svesti koji može čak i godinama da traje te zah t eva posebnu stručnu negu. U komi pacijent je bez svesti i ne reaguje čak i na najjače bolne draži (npr. štipanje i uvratnje bradavice dojki, jak pritisak na stiloidni nastavak iza mastoidnog dela temporalne kosti). Neurološkim pregledom se konstatuju ugašeni mišićni refleksi i odsustvo reakcije zenica na svetlost. Refleks gutanja je ugašen, očuvane su jedino vitalne funkcije (disanje i krvtok), koje mogu biti povremeno poremećene. Stepen dubine kome se najčešće utvrđuje skorom Glasgowe Coma skale (GCS), a u novije vreme i specijalnom skalom tzv. FOUR (Full Outline of UnResponsiveness) . Koma je pos l edica teškog poremećaja funkcije vitalnih organa (CNS, srce, pluća, bubrezi, endokrini poremećaji) izazvani različitim noksama kao što su traume, trovanja, infekcije, poremećaji cirkulacije, metabolizma, tumori i dr.
  • UTVRĐIVANJE STANJA SVESTI
    • NEŽNO PROTRESITE RAMENA UNESREĆENOG I GLASNO UPITAJTE:
    • “ DA LI STE DOBRO?”
    • Ako unesrećeni ODGOVARA na postavljeno pitanje:
    • Ostavite ga u položaju u kojem je zatečen, pod uslovom da je okolina bezbedna .
    • Pokušajte saznati šta se dogodilo i po potrebi potražite pomoć .
    • Redovno proveravajte opšte stanje unesrećene osobe .
  • UKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTI MORAMO ODMAH PROVERITI DA LI DIŠE?!
    • D - DANGEROUS (BEZBEDNOST)
    • R – RESPONSIVENESS (STANJE SVESTI)
    • A – AIRWAY (PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)
    • B – BREATHING (DISANJE)
    • C – CIRCULATION (CIRKULACIJA)
  • ZABACIVANJE GLAVE Okrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice. Vrhove prstiju vaše ruke postavite na VRH BRADE I OTVORITE DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE Stavite ruku na čelo unesrećene osobe i nežno zabacite glavu držeći kažiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli začepiti nos u slučaju “veštačkog disanja”
  • PROVERA DISAJNOG PUTA
    • VIDI! podizanje grudnog
    • koša
    • ČUJ! z vuk disanja nad u stima
    • unesrećenog
    • OSETI! strujanje vazduha na
    • svom obrazu
    10 SEKUNDI
  • PROVERA DISAJNOG PUTA 1 2 -20/min. USPORENO DISANJE (BRADIPNEA) UBRZANO DISANJE (TAHIPNEA)
    • Z NACI CIRKULACIJE:
    • PULSACIJE ARTERIJA
    • BOJA KOŽE I SLUZOKO Ž E
    10 SEKUNDI PROVERA CIRKULACIJE
  • PROVERA CIRKULACIJE USPOREN SRČANI RAD (BRADIKARDIJA) UBRZAN SRČANI RAD ( TAHIKARDIJA) 60- 100 /min.
  • VITALNI ZNA CI STAROST DISANJE PULS NOVOROĐENČA D 0 - 1. MESEC 40 do 60 / min. 120 do 160 /min. ODOJČAD 1. MESEC - 1. GOD. 30 do 60 / min 100 do 160 /min. MALA DECA 1. - 3. GOD. 24 do 40 / min. 90 do 150 / min. PREDŠKOLSKA DECA 3. - 6. GOD 22 do 34 / min. 80 do 140 / min. ŠKOLSKA DECA 6. DO 12. GOD. 18 do 30 / min. 70 do 120 / min. ADOLESCENTI 12. DO 18. GOD. 12 do 20 / min. 60 do 100 / min. ODRASLI 12 do 20 / min. 60 do 100 / min.
  • BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ
    • Ako unesrećeni DIŠE NORMALNO, postavljamo ga u BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ (“KOMA” POLOŽAJ) !
    • Pozovite ili pošaljite nekog da pozove HITNU MEDICINSKU POMOĆ !
    • TRAJNO KONTROLIŠITE DA LI UNESREĆENI DIŠE!
  • BESVESNO STANJE -NAPOMENE-
    • Poremećaj svesti može zamaskirati prisustvo drugih povreda,
    • tako da unesrećenu osobu treba dobro, tj. detaljno pregledati.
    • Kod osoba koje su bez svesti dolazi do potpunog opuštanja
    • muskulature (za razliku od prirodnog sna), pa tako koren jezika može
    • da zapadne nazad i zatvori disajni put.
    • Novije studije pokazuju da su uzrok opstrukcije disajnog puta kod
    • osoba bez svesti meko nepce i epiglotis.
    • Naravno, opstrukcija može biti izazvana povraćanim masama, krvlju,
    • stranim telom, traumom, itd.
    • ZABACIVANJEM GLAVE ZATEŽU SE VRATNE STRUKTURE,
    • A TIME SE DELIMIČNO PODIŽU JEZIK I EPIGLOTIS ŠTO
    • DOVODI DO OTVARANJA DISAJNOG PUTA!
  • GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA UZROK EFEKAT Povreda glave Direktno oštećenje mozga Moždani udar  Nesvestica  Srčani napad  Šok Poremećaj u snabdevanju mozga krvlju Povreda glave  Moždani udar  Neke infekcije  Neki tumori Kompresija mozga Nizak nivo kiseonika u krvi  Trovanje (uključujući trovanje alkoholom i drogom)  Nizak nivo šećera u krvi Poremećaj u hemijskom sastavu krvi koja hrani mozak Epilepsija  Nenormalna telesna temperatura Ostalo
  • BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ Saviti ruku unesrećenog bliže vama pod uglom od 90 stepeni KORAK 1
  • BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ Drugu ruku unesrećenog priljubiti uz njegov obraz koji je bliže vama i držati je sve vreme KORAK 2
  • BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ Držati ruku iz prethodnog koraka Uhvatiti svojom rukom dalju nogu unesrećene osobe u predelu potkolenog zgloba i saviti je. KORAK 3
  • BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ KORAK 4
  • “ TROSTRUKI HVAT” - AKO POVREĐENI/OBOLELI DIŠE NORMALNO I BEZ SVESTI JE, A MI PROCENIMO DA ĆEMO NJEGOVIM OKRETANJEM NAPRAVITI VIŠE ŠTETE NEGO KORISTI MOŽEMO PRIMENITI METODU “TROSTRUKOG HVATA” DA BI DISAJNI PUT ODRŽAVALI PROHODNIM
  • SIGURNI ZNACI SMRTI
    • MRTVAČKE MRLJE
    • MRTVAŠKA UKOČENOST
    • “ MAČIJE OKO”
    • 4. POVREDE OČIGLEDNO NE SPOJIVE SA ŽIVOTOM ( OPREZ !!!!-na izgled mala povreda može biti ne spojiva sa životom, kao i što opsežna i vrlo dramatična povreda ne mora ugrožavati zdravlje u potpunosti) .
  •  
  •  
  • ODGOVARAJUĆI POLOŽAJI TELA KOD ODREĐENIH POVREDA I STANJA
  • POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
    • TO SU ONI POLOŽAJI TELA KOJI NAJBOLJE ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA UNESREĆENOG .
    • OMOGUĆAVAJU OČUVANJE ZDRAVLJA UNESREĆENOG .
    • KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG ŠOKA .
    • OLAKŠAVAJU LAKŠI PRISTUP SPASIOCU
    • OMOGUĆAVAJU BEZBEDAN I ŠTO UDOBNIJI TRANSPORT .
    • UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA ONEMOGUĆAVAJU STAVLJANJE UNESREĆENOG U ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ,ILI SE ON PROTIVI, OSTAVITI GA U “PRISILNOM POLOŽAJU” I TAKO ZBRINUTI !!!
  • POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
  • POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
  • POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
  • POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
  • PITANJA?