Povrede, previjanje, imobilizacija
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Povrede, previjanje, imobilizacija

on

  • 42,506 views

 

Statistics

Views

Total Views
42,506
Views on SlideShare
42,506
Embed Views
0

Actions

Likes
3
Downloads
371
Comments
2

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • Bravo!
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • svaka cast!!! :D
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Povrede, previjanje, imobilizacija Povrede, previjanje, imobilizacija Presentation Transcript

  • POVREDE RANE OZLEDE
  • KOŽA
    • SPOLJAŠNJI OMOTAČ TELA:
    • 1. ŠTITI ORGANIZAM OD SPOLJAŠNJIH
    • UTICAJA(infektivnih agenasa, nečistoće,...)
    • 2. SPREČAVA PRETERANO ODAVANJE
    • TOPLOTE (kod većih oštećenja može doći do
    • hipotermije!!!)
  • RANA
    • PREDSTAVLJA SVAKI PREKID
    • KONTINUITETA KOŽE ILI SLUZOKOŽE
    • USLED DEJSTVA SPOLJEŠNJE SILE.
    • ČINI “ULAZNA VRATA” INFEKCIJI.
    • IZLAŽE UNUTRAŠNJE ORGANE RAZNIM
    • OŠTEĆENJIMA.
    • NOSI OPASNOST OD KRVARENJA.
  • DEJSTVUJUĆA SILA
    • MEHANIČKA - NAJČEŠĆE
    • (udar,pad,vatreno oružje,...)
    • 2. HEMIJSKA (kiseline,baze,...)
    • 3. FIZIČKA (uv zračenje,radijacija,...)
    • 4. TERMIČKA (toplota,hlednoća)
    • 5. BIOLOŠKA (bakterije,životinje,...)
  • PODELA RANA
    • PO DUBINI
    • * Površne - samo je epidermis zahvaćen
    • * Duboke
    • PO TIPU
    • * Oguljotina
    • * Posekotina
    • * Razderotina
    • * Ubodna rana
    • * Ugrizna rana
    • * Ustrelna/Prostrelna rana
    NAPOMENA: ubodna rana,iako može biti neznatna po veličini ili slabo krvareća nosi veliku opasnost od infekcije jer je obično jako duboka i slabo oksigenisana !!!!
  • NAGNJEČENJE UBODNA RANA USTRELNA/PROSTRELNA RANA RASEKOTINA RAZDEROTINA OGULJOTINA
    • POSEKOTINA
      • Pravilan rez nanesen oštrim predmetom (nož, staklo)
      • Ivice pravilne, krvni sudovi potpuno presečeni; može obilno da krvari
      • Pored kože i krvnih sudova, presečene mogu biti i potkožne strukture kao što su npr. tetive
    • RAZDEROTINA
      • Koža je grubo razderana usled delovanja neke velike sile
      • Krvare manje od posekotina, ali je povređeno više tkiva i ima više krvnih podliva
      • Veća je opasnost od razvoja infekcije
    OPIS POJEDINIH POVREDA
    • OGULJOTINA
      • Površinska povreda u kojoj su zguljeni gornji slojevi kože tako da je izloženo osetljivo potkožno tkivo
      • Najčešće je prouzrokovana klizajućim padom ili silom trenja
      • U rani se često nalaze čestice prašine i drugih materija koji mogu da izazovu infekciju
    • KRVNI PODLIV
      • Svaki udarac tupim predmetom može da izazove pucanje kapilara ispod kože
      • Koža je najčešće potpuno neoštećena
      • Mogu biti povređene dublje strukture (prelomi ,unutrašnje povrede organa)
    • UBODNA RANA
      • Ubadanje na ekser, ubod iglom, ubod nožem su tipični primeri ubodnih rana
      • Sama ulazna rana je veoma mala, ali postoji duboko unutrašnje oštećenje tkiva
      • Mikroorganizmi se unose direktno u organizam povređene osobe, te je opasnost od infekcije veoma velika
    • RANA OD METKA
      • Metak ili neki drugi projektil može se zadržati u organizmu ili proći kroz njega izazivajući ozbiljne unutrašnje povrede, uz unošenje mikroorganizama u telo povređene osobe.
      • Ulazna rana može da bude mala, bez oštećenja okolnog tkiva
      • Ako postoji izlazna rana je često velika, sa oštećenjima okolnih tkiva i kosti
    OPIS POJEDINIH POVREDA
  • RANE KAO POSLEDICE EKSPLOZIVNIH NAPRAVA
  • POLITRAUMA
    • Politraumu čine povrede koje zahvataju istovremeno dva ili viče organa ili organska sistema.
    • Dve ili više povreda jednog istog organa ili organskog sistema su multiple povrede.
    • Javljaju se višestruki simptomi i znaci, skoro redovno praćeni znacima šoka.
    • Proveriti i kontrolisati svest, disanje, puls.
    • Povrede zbrinjavati po redu hitnosti.
    • Što hitniji transport u zdravstvenu ustanovu
    • PRETEĆE STANJE ŠOKA!!!
  • TRETMAN RANE
    • Ako postoji jako krvarenje, zaustaviti ga nekom od privremenih metoda (digitalna kompresija...)
    • Postaviti telo, odnosno povređeni deo tela u ogovarajući položaj (npr. autotransfuzija kod jakog krvarenja)
    • Pažljivo obezbediti pristup rani (skidanjem, cepanjem, prosecanjem okolne ode će,...)
    • Žaštita od naknadne kontaminacije rane
    • (STERILNO PREVIJANJE)
    • 5. Strano telo iz rane NE VADIMO !!!! (fiksiramo ga previjanjem
    • okolo uz pomoć podloške - “ đevreka ” )
    • 6. Borba protiv bola i šoka
    • (IMOBILIZACIJA, ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ)
    • 7. NA OBIMNU RANU NISTA NE STAVLJAMO (PRAŠKOVI, MASTI, KREME), NITI JE ČIME ISPIRAMO!!! Samo manje, površinske rane koje ne krvare jako sm e ju se isp i rati vodom , ili tretirati sa drugim odgovarajućim sredstvom (3% H 2 O 2 i fizioloski rastvor, rivanol...)
  •  
  • STERILNO PREVIJANJE
    • Smatra se da je svaka rana primarno zagađena.
    • Sekundarnu kontaminaciju sprečavamo postavljanjem
    • sterilne gaze ili flastera.
    • Za manje rane dovoljan je flaster. Veće rane previjamo gazom.
    • Gaza je pamučna tkanina preklopljena u nekoliko slojeva. Štiti
    • ranu od infekcije i istovremeno upija krv i druge sadržaje koji
    • izlaze iz povređenog tkiva.
    • Debljina gaze na rani mora biti najmanje pola centimetra, a kod
    • jakog krvarenja i znatno više, pa tada postavljamo deblji sloj.
    • Sterilnu gazu hvatamo za krajeve i nakon postavljanja ne
    • pomeramo!!!
    • Gazu u čvršćuje mo se zavojem, tro uglom maramom, elastičnom
    • mrežicom ili samoljepivom trakom - leukoplastom .
  •  
  • POSTUPAK SA STRANIM TELOM Predmet i zaboden i u telo (nož, drvo, strel a ) ne sme ju se vaditi. Treba ih fiksirati u zatečenom položaju da se ne bi pom erali i na taj način doveli do naknadnog krvarenja i povređivanja okolnog tkiva. To se postiže tako što se d e o stranog tela koji viri iz rane poduprete sa svih strana namotajima gaze, zavoja ili vate i učvrstit i sa zavojem , trouglom maramom ili leukoplastom . Moguće krvarenje se zaustav lja pritiskom na rubove rane oko stranog tela (kompresivni zavoj).
  • POSTUPAK SA AMPUTATOM
    • Svaki onaj deo tela koji je traumom odvojen od njega.
    • Amputat vise nije prokrvljen i dolazi do njegovog polakog izumiranja.
    • Replantacija je moguća 6-24 h nakon amputacije u zavisnosti od prokrvljenosti dela tela i samog amputata, kao i od njegovog transporta.
    • Povređeni deo tela se zbrine klasičnim metodama (kompresivni zavoj, elevacija, autotransfuzija).
    • Amputat se uzme u sterilnu gazu, stavi u kesu koja se zatvori, zatim se ta kesa stavi u drugu kesu sa ledom koja se takođe zatvori.
    • Na papiru se napiše ime i prezime osobe čiji je to deo tela, datum i čas kada je amputiran. On se zakači za kesu i preda povređenom .
  • ZAVOJI
  • POSTAVLJANJE ZAVOJA
    • zavoj uglavnom nije sterilni materijal (postoje specijalni tipovi)
    • zavoj uvek odmotavati palcem(da nam ne bi ispadao)
    • postavljanje zavoja se počinje i završava izvan rane (izuzev ako
    • želimo dodatnu kompresiju zbog krvarenja)
    • sve ivice gaze moraju biti prekrivene
    • ako usled izraženog krvarenja,naknadno počne da curi krv
    • kroz gazu,postavljamo nove slojeve gaze i zavoja na već
    • postojeći (NIKAKO NE SKIDATI PRETHODNO
    • POSTAVLJENI ZAVOJ!!!)
  • DRŽANJE ZAVOJA PRAVILNO NE PRAVILNO
  •  
  •  
  •  
  •  
  • TROUGLA MARAMA
    • DEO SVAKOG STANDARDNOG
    • KOMPLETA ZA PRVU POMOĆ
    • KARAKTERIŠE JE JEDNOSTAVNOST
    • PRIMENE I BRZINA POSTAVLJANJA
    • EFIKASNOST SKORO ISTOVETNA
    • DRUGIM ZAVOJNIM MATERIJALIMA
    • PRIMENJIVO I PRI IMOBILIZACIJI
    • VELIKA MOGUĆNOST IMPROVIZACIJE
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • Imobilizacija
    • Imobilizacija je postupak kojim se povređeni d e o tela stavlja u stanje nepokretnosti, tj. mirovanja . U sklopu p rve pomoći s provodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je da spreči pogoršanje povr ede i smanjiti bol u toku transporta do bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na prelom, iščašenje, opsežna rana ili opek otina , smrzotina, zmijski ugriz i opsežna nagnječenja mekih tkiva (kraš povrede) .
  • Sredstva za imobilizaciju
    • Medicinske ekipe imaju fabrički proizvedene udlage, okovratnike i pneumatske jastuke za imobilizaciju ekstremiteta i kičme . U nedostatku standardnih sredstava mogu poslužiti daščice, tro ugla marama i drugi predmeti koji se mogu naći na licu mesta (priručna sredstva) za visno o d snalažljivosti osobe koja pruža prvu pomoć. Sredstva za imobilizaciju treba da budu obložena.
  • Principi imobilizacije ekstremiteta
    • Uvek se imobilišu dva susedna zgloba i jedna trećina susedne kosti
    • Voditi računa da imobilisani zglobovi budu u fiziološkom položaju (smotuljak u šaku, lakat pod uglom oštrijim od 90 0 , rame pod uglom od 90 0 , koleno polusavijeno, stopalo pod uglom od 90 0 u odnosu na potkolenicu).
    • Izuzetak su povr ede zglobova - iščašenja i zglobni prelomi, kada svaki pokušaj pomeranja u zglobu nailazi na otpor i jak bol. Ekstremitet se tada imobili še u položaju u kojem je zatečen .
  •  
  •  
  •  
  • POVREDE KOSTIJU I ZGLOBOVA
  • POVREDE ZGLOBOVA
    • KONTUZIJA:
    • - nagnječenje mekih tkiva oko zgloba
    • - karakteriše je otok i bol i podatak o traumi
    • kao uzroku oštećenja
  • 2. UGANUĆE: - Nastaje kada usled dejstva sile (savijanja ili torzije) dolazi do prekomernog pomeranja zgloba (izvan fizioloških granica), te sledstvenog istezanja ili kidanja mekih zglobnih elemenata. Ali se zglobni okrajci nakon delovanja sile vraćaju u prvobitan položaj. - Karakterišu ga OTOK, BOL, DELIMIČAN GUBITAK FUNKCIJE ZGLOBA! - Povređeni je nakon povrede mogao da stane na povređenu nogu i nije primetan deformitet zgloba POVREDE ZGLOBOVA
  • 3. IŠČAŠENJE: - Nastaje kada dejstvo sile dovede do izmeštanja zglobnih okrajaka izvan fiziološkog položaja, uz jače oštećenje mekog tkiva. - Karakteriše ga: OTOK, BOL I GUBITAK FUNKCIJE, IZRAŽEN DEFORMITET. - Povređeni nije u stanju da koristi povređeni zglob! - Primetan je znatan deformitet povređenog zgloba. POVREDE ZGLOBOVA
  • POVREDE ZGLOBOVA 4. PRELOMI I RANJAVANJA U ZGLOB - imaju posebnu težinu, zbog mogućnosti komplikacija i posledica po funkciju zgloba.
  • PRVA POMOĆ KOD POVREDE ZGLOBOVA
      • Rest (mirovanje)
      • Ice (hladan oblog)
      • Compression (bandaža)
      • Elevation (podizanje ekstemiteta)
      • TEŽI SLUČAJEVI ZAHTEVAJU IMOBILIZACUJU I TRANSPORT U ZDRAVSTVENU USTANOVU!
  • POVREDE KOSTIJU
  • PRELOMI
    • VRSTE KOSTIJU:
    • 1. DUGE KOSTI (kosti ruke i noge)
    • 2. KRATKE KOSTI (kosti šake i stopala)
    • 3. PLJOSNATE KOSTI (kosti lobanje, karlice,...)
    • 4. NEPRAVILNE KOSTI (kosti lica i pršljenovi)
    • 5. PNEUMATIČNE (mastoidni nastavak slepoočne kosti)
    • 6. SEZAMOIDNE (čašica – patela)
    • Prelom je prekid kontinuiteta koštanog tkiva pod
    • dejstvom neke spoljašnje sile ili nastaje usled
    • povećane lomljivosti dejstvom nekog patološkog
    • procesa, poput tumora, osteoporoze...
  • POVREDE KOSTIJU -PRELOMI- PODELA OTVOREN (postoji rana na koži iznad preloma - opasnost od infekcije i krvarenja ) ZATVOREN (koža iznad preloma neoštećena) KOMPLETNI (pukotina čitavom debljinom kosti) INKOMPLETNI (fisure - pukotine, infrakcije,...)
  • POVREDE KOSTIJU -PRELOMI- OTVOREN PRELOM ZATVOREN PRELOM PUKOTINA RAZMRSKAVANJE KOSTI NEPOTPUNI PRELOM
  • ZNACI PRELOMA
    • JAK BOL PRILIKOM I NAKON POVREDE.
    • BOLNA OSETLJIVOST NA DODIR
    • ISPAD ILI POREMEĆAJ FUNKCIJE POVREĐENOG DELA TELA
    • UTRNUTOST DELA TELA ISPOD POVREDE.
    • NEPRIRODAN IZGLED POVREĐENOG DELA TELA (OTOK,...).
    • NEPRIRODAN POLOŽAJ POVREĐENOG DELA TELA. I Z RAŽEN DEFORMITET JE SIGURAN ZANAK PRELOMA. SIGURAN ZNAK JE I PRISUSTVO KREPITACIJE (PUCKETANJE PRILIKOM POMERANJA).
    AKO POSTOJI SUMNJA NA PRELOM KOSTI, POSTUPAJ KAO DA JESTE PRELOM!!!
  • POSTUPAK KOD PRELOMA
    • Ako je slomljeni ekstremitet deform isan , pokušajt i ga izravnati uzdužnim istezanjem. Povlačit i lagano dva susedna zgloba u suprotnim smerovima. Ovaj postupak ne sme biti nasilan i treba ga prekinuti ako se naiđe na otpor ili jač i bol. Nepravilna manipulacija slomljenim ekstermitetom može dovesti do oštećenja krvnih sudova , nerava i ostalih tkiva ili pretvoriti zatvoreni prelom u otvoreni.
    • Slomljena kost mora se imobili sati pre prenošenja ili prevoza povređenog . Ako je hitna medicinska pomoć dostupna, najbolje je imobilizaciju i transport prepustiti stručnim osobama. Povređeni mora mirovati do dolaska pomoći.
    “ PRAVILO DVOJKE”-PRELOM ZBRINJAVAJU NAJMANJE DVA LICA!!! POSTUPAK KOD PRELOMA
    • Kod otvorenih p r eloma pokri ti ranu sterilnom gazom , fiksirati ulomke podloškama i sve učvrstit i zavojem. Ako slomljena kost viri iz rane, ne sme se istezanjem ekstremiteta vraćati u prirodni položaj, nego se nakon previjanja rane imobili še u zatečenom položaju.
    POSTUPAK KOD PRELOMA
  • POSTUPAK KOD PRELOMA REBARA 1. OBIČAN PRELOM REBARA NE IMOBILISATI. - Prva pomoć: Staviti hladan oblog. Transport… 2. “FENOMEN PROZORA” ILI “POKRETNI KAPAK” - Je serijski prelom rebara na dva ili više mesta . - Vide se paradoksalni disajni pokreti (uvlačenje grudnog koša na mestu povrede prilikom udisaja). - Prva pomoć: zalepiti leukoplast preko povređenog dela grudnog koša, tako da zahvati nepovređene delove rebara. Imobilisati ruku sa povređene strane (kao nadlakat). Transport…
  • POVREDE KIČME 1. Povrede kičme spadaju u ČETVRTI RED HITNOSTI!!! 2. Simptomi i znaci: - povređeni je nesrazmerno miran u odnosu na situaciju koja se dogodila, ne pokreće se. - otok ili deformitet kičme na mestu povrede. - bol pri dodiru na mestu povrede. - peckanje, utrnutost ili gubitak kontrole i osećaja u estremitetima u zavisnosti od mesta povrede. - teškoće sa disanjem, umokravanje, ili nevoljno defeciranje.
  • POVREDE KIČME 3. Prva pomoć: - Smirivanje svih očevidaca! NIKAKO NE DOZVOLITI DA GA POMERAJU!!! - Procena stanja povređenog (svest, disanje, puls,...) - Postavljanje Šanc krgne, kolira ili improvizovanog sredstva (MINIMUM DVA SPASIOCA)!!! - Premeštanje i imobilizacija na dasci (MINIMUM ČETIRI SPASIOCA) - Ukoliko nemamo adekvatnu opremu niti koga da nam pomogne, PRIMENITI SAMO METODE NEGE I PSIHOLOŠKE PODRŠKE (zaštita od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine, umirivanje razgovorom...), pridržavati glavu i sačekati kola hitne pomoći!
  • POVREDE KIČME
  • POVREDE KIČME
  • POVREDE KIČME
  • FERNO NOSILA
  • PRELOMI KARLICE
    • Posledice su jačih trauma tipa saobraćajnih
    • nesreća,...
    • U većini slučajeva ostaje neprepoznata.
    • Najčešća komplikacija joj je krvarenje.
    • Proceniti stanje povređenog
    • (svest, disanje, puls).
    • Uočiti oštećenja kože na mestu povrede.
    • Stopalo može biti okrenuto u polje.
    • Bol pre pregleda i pri pregledu.
    • Imobilisati U ZATEČENOM POLOŽAJU !
    • Ukoliko postoji mogućnost da Služba
    • hitne medicinske pomoći dođe u kratkom
    • roku, nista ne pokušavati. Primeniti samo
    • postupke nege i psihološke podrške.
    PRELOMI KARLICE
  • POVREDE GLAVE
  • POVREDE GLAVE
    • Reč je o povredama koje mogu direktno da ugroze život
    • sa obzirom da pogađaju MOZAK!
    • Simptomi i znaci:
    • hematom, čvoruga, mučnina, povraćanje, vrtoglavice,
    • porem ećaj čula, gubitak svesti, amnezija, neurološki deficit.
    • UKOLIKO JE POVREĐENI BEZ SVESTI,
    • A SA POVREDOM GLAVE OBAVEZNO SE IMOBILIŠE
    • VRATNI DEO KIČME !!!
    • HITAN TRANSPORT ZA BOLNICU!!!
    • Stalan nadzor i obavezno kontrolisanje budnosti i
    • orjentisanosti 24-48 h ( SUBDURALNI HEMATOM –
    • krvarenje u dva vremena).
  • PRELOM BAZE LOBANJE
    • Nastaje prilikom udara u temeni deo glave (vozači motora sa kacigom,...) ili eventualno, padom na sedalni predeo kičme.
    • Dolazi do utiskivanja kostiju baze lobanje, zajedno sa vratnim delom kičmenog stuba u lobanjsku duplju.
    • Simptomi i znaci: Povređeni konfuzan ili je bez svesti, curi mu krv i likvor iz ušiju i nosa, javlja se fenomen “naočara”.
    • Prva pomoć: Postavljanje kolira (Šanc kragne) ili drugog improvizovanog sredstva, dalji postupak kao pri prelomu vratnog dela kičme.
  • POVREDE OKA
    • Sve povrede oka se doživljavaju jako dramatično (strah od
    • slepila i gubitka vida) te je od posebne važnosti smiren i
    • pribran pristup uz podršku i smirivanje.
    • STRANO TELO U OKU – ako je to čestica prašine ili npr.
    • mušica koja se pomera po beonjači, prstima razmaći kapke i
    • reći osobi da gleda LEVO – DESNO – GORE – DOLE dok
    • strano telo ne bude dostupno za vađenje gazom, maramicom ili
    • nekom cistom tkaninom.
    • - AKO JE STRANO TELO ZABIJENO U OKU NE VADITI!!!
    • ZAVITI OBA OKA I ODVESTI U BOLNICU!!!
    • HEMIJSKE MATERIJE – odmah viče puta ispirati pod
    • tekućom vodom, ostaviti oko ne pokriveno (da bi se ispiralo
    • suzama) i hitno povređenog odvesti do zdravstvene ustanove.
    • ” SNEŽNO SLEPILO”
    • Može da se javi pri odbijanju UV zračenja sa
    • površine snega, mehaničkim dejstvom sitnih ledenih
    • čestica pri mećavi ili, što je najčešće, prilikom
    • elektrozavarivanja bez zaštitne maske ili naočara.
    • Kapci su crveni i natečeni, javlja se bol i peckanje
    • prilikom treptanja (“kao da im je pesak u očima”).
    • Unesrećenom staviti sunčane naočare ili hladne
    • obloge preko kapaka, smirivati i transportovati do
    • zdaravstvene ustanove.
  • POVREDE ZUBA
    • Staviti sterilnu gazu ili čistu maramicu u ležište zuba.
    • Povre đeni treba da zagri ze gazu ili maramicu i drž i je stisnutu najmanje 30 minuta.
    • Ne ispirati usta jer to može omesti zguršavanje krvi.
    • Uzeti zub držeći ga za krunu, ne za koren.
    • Odmah ga isp rati sa m l ekom, bez trljanja .
    • S tavit i zub u mleko . Ako nema mleka, zub se može pričuvati u ustima povređenog, između zuba i obraza,
    • ali samo ako je osoba dovoljno stara da ne proguta zub! Povređenom koji je bez svesti ne stavljajt i zub niti gazu u usta !
    • Što hitnije sa zubom o tići k od stomatolog a .
    • Ako krvare desni, namočit i komad gaze u hladnu vodu i pritisn uti na ranicu.
  • POVREDE TRBUHA
  • POVREDE TRBUHA
    • -Trbušna duplja sadrži brojne organe
    • Povrede trbuha nose opasnost od povrede unutašnjih organa(prevashodno jetre i slezine,ali i drugih),što može dovesti do unutrašnjeg krvarenja i stanja šoka
    • pored toga povrede trbušnih organa su izuzetno bolne što samo za sebe može dovesti do šoka
    • prva pomoć:
    • 1. postavljanje u poluležeci položaj (blago uzdignuto uzglavlje i podloška od ćebeta pod noge)
    • 2. zbrinjavanje povreda (na zatvorene staviti led ili hladne obloge,a otvorene sterilno previti )
    • 4. provere vitalnih funkcija
    • 5. hitan transport- NA NOSILIMA!!!
    KOD POVREDA TRBUHA NIPOŠTO NE DAVATI NIKAKVE TEČNOSTI NI HRAN U POVREĐENOM!!! U SLUČAJU IZLASKA CREVA , KROZ RANU NA TRBUŠNOM ZIDU, U SPOLJAŠNJU SREDINU NE VRAĆATI IH UNUTRA,VEĆ IH SAČUVATI OD SASUŠENJA (VLAŽNA GAZA NA RANU,LABAVO PREVIJANJE)
  • POVREDE TRBUHA
  • PNEUMOTORAKS
  • PNEUMOTORAKS
    • - Predstavlja prodiranje vazduha u
    • grudnu duplju.
    • - Može biti:
    • SPOLJAŠNJI
    • (kao posledica povrede-POSEBAN VID
    • JE “VENTILNI”- najgori oblik)
    • 2. UNUTRAŠNJI
    • (kao posledica oboljenja, ili spontani)
    • Vazduh prilikom svakog udisaja
    • sabija plućno tkivo i smanjuje disajnu
    • površinu, te povređeni sve teže diše .
  • POSTUPAK KOD “ VENTILNOG” PNEUMOTORAKSA
    • MERE NEODLOŽNE POMOĆI:
    • - visokosedeći položaj sa
    • oslonjenim rukama o tlo.
    • - sterilna gaza na ranu.
    • - HERMETIZACIJA!!!
    • PROVERA DISANJA I PULSA
    • POZIV HITNE POMOĆI ILI ŠTO HITNIJI TRANSPORT (PRVI RED HITNOSTI)
  • CRUSH-SINDROM
  • CRUSH-SINDROM
    • Kraš povrede su teške, zatvorene povrede mekih
    • tkiva, najčešće delova ekstremiteta, koja su najmanje
    • dva sata bila pritisnuta mehaničkom silom .
    • Najčešće se javljaju prilikom zatrpavanj a ispod
    • ruševina ili prignječenju u saobraćejnim nesrećama .
    • Kompresija povređenog dela tela teško remeti i
    • zaustavlja cirkulaciju krvi odn osno priliv kiseonika.
    • T o dovodi do nakupljanja štetnih produkata
    • metabolizma i raspadnih materija samih ćelija.
    • Koje nakon uspostavljanja cirkulacije dovode do
    • edema povređenog dela tela i oštećenja različitih
    • organa (prevashodno bubrega i jetre), pojavom šoka
    • i smrću.
  • CRUSH-SINDROM
    • Obično nakon otrpavanja nema nikakvih simptoma .
    • ( u tom periodu što hitniji transport u zdravstvenu ustanovu)
    • Kad se počnu razvijati simptomi (otočen, hladan bled ili
    • modar ekstremitet, ubrzan puls, … šok) zdravstveno stanje
    • se neprekidno pogoršava.
    • Prva pomoć:
    • 1. hitno izvlačenje uz minimum pokreta i potresa
    • 2. imobilizacija, elevacija i hladni oblozi na
    • povređeni ekstremitet
    • 3. nadoknada tečnosti
    • 4 . HITAN TRANSPORT!!!
  • BLAST POVREDE
  • BLAST POVREDE
    • Blast povrede ili “sindrom
    • e ksplozivnog talasa” ,
    • predstavlja niz različitih
    • povreda koje nastaju
    • prenošenjem visokog
    • pritiska (kinetičke energije)
    • iz centra eksplozije vazduhom,
    • vodom ili čvrstom materijom
    • Tako razlikujemo :
    • VODENI
    • VAZDUŠNI
    • SOLIDNI (ČVRSTI) BLAST
  • BLAST POVREDE
    • VAZDUŠNI BLAST:
    • - talasni pritisak se širi kroz vazduh.Najčešće nastaju povrede grudn
    • koša i pluća(sa prelomom rebara) i oštećenje bubne opne, pa sve do
    • traumatskih amputacija.
    • - efekat se povećava u zatvorenom prostoru.
    • - simptomi: gluvoća, teško disanje, krvavi ispljuvak i znaci šoka.
    • 2. VODENI BLAST:
    • - eksplozija mine ili torpeda.
    • - udarni talas se širi brži i prostire se na veće udaljenosti nego vazdušni.
    • - najčešće su povrede trbušnih organa.
    • - simptomi: bolovi u stomaku, unutrašnje krvarenje, znaci iskrvarenja...
  • BLAST POVREDE 3. SOLIDNI BLAST: - udarni talas se prenosi čvrastom materijom. - ne razlikuju se od direktnih tupih udarnih povreda - nastaje pri eksploziji mine ili bombardovanju - povrede su tipa preloma, oštećenja velikih krvnih sudova,... POSTUPCI ZBRINJAVANJA SU IDENTIČNI POSTUPCIMA KOD ISTIH POVREDA , DRUGAČIJEG UZROKA NASTANKA !!!
  • OTROVNI UJEDI I UBODI
  • UJED ZMIJE
    • Na našem području živi oko 14 vrsta zmija, od kojih su samo dve otrovnice, poskok i šarka (riđovka) . Iako je poskok nešto otrovniji od šarke , o b e zmije su manje otrovne od, npr. australijskih, afričkih ili azijskih zmija otrovnica, pa je njihov ugriz retko kad a smrtonosan.
  • SVAKI UJED ZMIJE SE TRETIRA KAO UJED OTROVNICE!!!
    • Zmije otrovnice :
    • 1. Imaju glavu srcolikog ili trouglastog oblika.
    • (uzak vrat, a široke vilice)
    • 2. Zdepasto telo i kratak rep.
    • 3. Zenica je uska i vertikalna.
    • Poskok (kamenjarka, Vipera ammnodytes) je uglavnom pepeljasato sive boje i raste do jednog metra. Glava mu je srcolika, s a karakterističnim ro gom na vrhu nosa. Uzduž tela nalazi se tamna vijugava linija koja ide od glave do vrha repa i karakteristična je za svaku viperu (tzv. Kainov znak) . Poskok živi uglavnom u južnim, krševitim krajevima.
    • Šarka ( riđovka , Vipera berus) je rasprostranjena u celoj Europi. Duga je oko 60 do 80 cm i tak odje ima cik-cak liniju uzduž tela , ali nema rog koji je karakterističan za poskoka. Postoje dve vrste: Vipera berus bosniensis i Vipera pseudoaspis.
    • Prva pomoć:
    • Odvući unesrećenog 10-tak metara od mesta napada, da se napad
    • ne bi ponovio.
    • SMIRIVATI UNESREĆENOG (stres ubrzava krvotok i dovodi do
    • brže resorpcije otrova).
    • STROGO MIROVANJE!!!
    • BLAGO PODVEZATI EKSTEMITET 5 – 10 cm IZNAD MESTA UJEDA!
    • (cilj nije da se zaustavi arterijska, ve ć venska i limfna cirkulacija)
    • IMOBILISATI povređeni ekstremitet (položaj u nivou ili ispod
    • nivoa srca) .
    • HITAN TRANSPORT - obavezno na nosilima bez pokretanja
    • unesrećenog. Samo profesionalac može primeniti tehniku
    • isisavanja otrova preko plastične folije.
    • Laik se u to ne sme upuštati (eliminacija do 30% otrova).
  • * NAPOMENE *
    • Mi ne živimo u podneblju gde žive opasni i izrazito otrovni insekti.
    • Ujede pauka hladiti oblozima i konsultovati lekara ako bi se pojavili neki izraženiji znaci (bule, jak bol,...).
    • Insekti poput osa, pčela ili stršljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije često su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne leče (POTREBNA JE MEDICINSKA POMOĆ) , mogu se završiti kobno.
    • Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, crvenilo, a ponekad i povišena temperatura..
    • Kod uboda pčele treba izvaditi žaoku. Na mesto uboda stavit i led, a ukoliko do uboda dođe na usni ili u usnoj šupljini, bilo bi dobro da osoba sisa led i obrati se lekar u .
    • Ujedi krpelja nose izvesnu opasnost, jer krpelji
    • mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće
    • Borrelie burgdorferi, koja može prouzrokovati lajmsku bolest.
    • Krpelja ne treba iritirati hemijskim sredstvima, niti toplotom. Treba ga sto pre mehanički odstraniti hvatanjem rilice pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda, posle odstranjivanja krpelja, dezinfikovati. Najbolje je to prepustiti zdravstvenom radniku!
    • Ako se na mestu ujeda u periodu od mesec dana nakon ujeda javi crvenilo obratiti se lekaru!!!
    • Ranu od ujeda psa , mačke ili neke divlje životinje previti sterilno i transportovati do zdravstvene ustanove (moguće BESNILO!)
    • U principu, ujedi svaštojeda (ljudski, svinja,...) su opasniji od biljojeda (konj ,krava,...) jer sadrže bakterije patogene za čoveka te lako može doći do infekcije rane.
  • PITANJA?