• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Bolesti i stanja, transport
 

Bolesti i stanja, transport

on

  • 8,917 views

 

Statistics

Views

Total Views
8,917
Views on SlideShare
8,917
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
180
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Bolesti i stanja, transport Bolesti i stanja, transport Presentation Transcript

    • BOLESTI I STANJA
      • Su iznenadne zdravstvene smetnje i
      • tegobe koje su re zultat određenih
      • funkcionalnih poremećaja organizma,
      • iznenadne pojave (akutne) bolesti ili
      • naglog pogoršanja hronične bolesti
      • ugrožene osobe.
    • * HAJMLIHOV MANEVAR *
      • Izvodi se kod zapadanja stranog tela (najčešće nesažvakanog zalogaja hrane, bombone, ...) u gornje delove disajnih puteva.
      • Najčešće su to osobe alkoholisane, halapljive, ili stare i bez zuba, ili je uzrok smeh prilikom jedenja hrane. Vrlo rizična grupa su i mala deca.
      • Simptomi i znaci se razvijaju brzo : modro lice, strah od ugušenja, isprekidano disanje, podbule vene na vratu, iskolačene oči, kašalj, osoba se hvata za vrat , pa sve do gubitka svesti...
    • 5 UDARACA IZMEĐU LOPATICA UNESREĆENOG I PROVERITE SADRŽAJ USNE DUPLJE PRIMENITE 5 HAJMLIHOVIH MANEVARA I PROVERITE USNU DUPLJU PONOVITE CELOKUPNI POSTUPAK 3 PUTA POZOVITE 94 (112) I PONAVLJAJTE MANEVAR DO DOLASKA HITNE MEDICINSKE POMOĆI
    •  
    • -NAPOMENE-
      • Ukoliko su u pitanju ekstremno gojazni ili trudnice pritisak se vrši na donju trećinu grudne kosti
      • Sasvim malo dete se položi na glavačke prstima jedne ruke mu se otvore usta i vrše samo udari između lopatica.
      • Hajmlihov zahvat se može izvesti i kao vid samopomoći koristeći kao oslonac pogodne delove nameštaja
      1 2
    • * DAVLJENJE U VODI *
      • I FAZA p očin j e u trenutku kada žrtva dođe ispod vode, traje do 1 minut. Dolazi do refleksne apneje. Davljenik je pri svesti, uplašen, dezorjentisan i uzbuđen.
      • II FAZA po činje kada se davljenik nalazi ispod vode 1-3 minuta. Nastupa ”glad za kiseonikom ”, povećava se koncentracija CO 2 u krvi i osoba po č in j e spontano da diše. Pluća se pune vodom i ubrzo dolazi do gubitka svesti. (U ovoj fazi davljenik je najopasniji, može nesvesno da napadne i spasioca u pokušaju da se domogne vazduha.)
      • Osoba je modrih us ana, blede i hladne kože, naduvanog stomaka , povraća… Konfuzna, letargi č na ...
      • III FAZA nastupa n akon 2-4 minuta od početka davljenja. Ž r tva je bez svesti. Srčani rad postepeno usporava, pritisak opada , disanje prestaje - terminalna apneja. Mišićni tonus popušta. Žrtva je modra, ili bleda… Neophod an CPR i što brži transport u zdravstvenu ustan ovu!
      • IV FAZA – FAZA KLINIČKE SMRTI nastupa n akon 3-5 minuta od početka davljenja. Prestaje srčana funkcija i disanje, ima grčeve. Neopho dan CPR i što brži transport u zdravstvenu ustan ovu!
      • V FAZA nastupa a ko žrtva ne bude izvučena ni nakon 5-10 minuta . D olazi do biološke smrti (nastaju ireverzibilne promene u CNS-u) .
      • Pozvati pomoć ! ( N ekoga od posmatrača- da pozove hitnu pomoć. )
      • Ukoliko je bezbedno i moguće, pokušati dohvatiti žrtvu ( uz pomoć kanapa, grane, nekog plutajućeg objekta- lopta, metodom ljudski lanac ) .
      • Ukoliko morate plivati po davljenika pokušajte mu prići s leđa i uhvatiti ga za deo odeće i tako ga izvući na površinu do obale (iskusan sposilac može upotrebiti hvat za glavu, hvat za mišicu ili mornarski hvat) .
      • Kada izvučete davljenika na obalu bilo bi poželjno imobilisati mu vrat zbog mogućeg oštećenja vratnog dela kičme ( često pri sko k ovima u vodu) .
      • Pregledati osobu i ukazati prvu pomoć ukoliko je potrebno .
      • Ukoliko osoba ne diše započet CPR što je pre moguće (veštačko disanje može se započeti već u vodi u toku izvlačenja) .
      • Postaviti osobu u bočni “koma” položaj .
      • Ukloniti mokru i hladnu odeću i utopliti ga ćebetom .
    • * ASTMA *
      • To je bolest disajnih puteva koju karakteriše
      • povećana osetljivost sitnih delova disajnih puteva
      • na različite nadražaje (dim, polen, prašina,...).
      • Karakterišu je napadi kašlja, gušenja, i otežanog,
      • čujnog, piskutavog disanja (“wheezing”).
      • Većina napada kratko traju, dok je osoba između
      • napada bez ikakvih simptoma.
      • Često je povezana sa drugim alergijskim oboljenjima.
      • Svaki asmatičar bi trebao da nosi sa sobom pumpicu
      • za slučaj javljanja napada.
      • Važno je znati da se napad može javiti kao reakcija
      • na jak emocionalan stres ili hladan vazduh.
      ASTMA
    • ASTMA
      • Prva pomoć :
      • 1. Skloniti osobu od mogućeg prouzrokovača napada
      • (zadimljena prostorija, livada, prašnjavi putevi,...) !
      • 2. Postaviti ja u visokosedeći položaj!
      • 3. Raskopčati okovratnik!
      • 4. Pronaći pumpicu i omogućiti unesrećenom da inhalira lek
      • (MAKSIMALAN UDISAJ - MAKSIMALAN IZDISAJ -
      • PRITISAK NA PUMPICU NAKON ZAPOČETOG UDISAJA)
      • 5. Pozvati 94 (122)!
      • 6. Ako napad ne prestaje nakon 10-15 min,
      • ponoviti inhalaciju! Ukoliko se ne javi
      • poboljšanje nakon 3-4 udisaja leka, a ako je
      • sama tehnika uzimanja ispravno sprovedena,
      • ne davati više inhalacije, već samo smirivati
      • unesrećenog i sačekati dolazak stručnog lica,
      • jer ovi lekovi dovode do ubrzanog srčanog rada
      • što dovodi do pojačavanja osećaja gušenja!
      • 7. Smirivati unesrećenog , pratiti i beležiti disanje
      • i puls do dolaska stučnog lica!
      ASTMA
      • Kod as t me dolazi do otežanog izdisaja i zarobljavanja
      • vazduha te je poželjno savetovati da unesređeni što više
      • produži izdah (DA IZDIŠE KROZ STISNUTA USTA
      • KAO DA DUVA U TRUBU)!
      • Kašalj kod astme je SUV I ISCRPLJUJUĆI!
      • Ukoliko napad duže traje može se javiti modra prebojenost
      • usana zbog nedostatka kiseonika (LOŠ ZNAK!!)
      • Unesrećenom se sa vremena na vreme može dati gutljaj vode
      • da osveži usta pošto su mu se osušila od disanja na usta.
      • To će mu dati blagi osećaj olakšanja i dodatno ga smiriti.
      -NAPOMENE-
    • * SRČANI NAPAD *
      • Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje zbog
      • naglog prekida protoka krvi kroz koronarne
      • arterije koje snabdevaju srčani mišić kis eonikom
      • i hranjivim materijama , zbog čega u
      • ograničenom delu srčanog mišića dolazi do
      • odumiranja, tj. propadanja ćelija. Zbog
      • smanjenja aktivne srčane mase srce više ne
      • može normalno pumpati krv, što za posledicu
      • može imati trenut ni prestanak rada srca.
      • Nedovoljan protok ili prekid protoka kroz
      • koronarne arterije NAJČEŠĆE nastaje zbog
      • začepljenja arterija krvnim ugruškom, koji
      • se vremenom post epeno stvara na podlozi
      • krvn og suda oštećen og aterosklerozom.
      • Aterosklerotski plakovi sužavaju promer
      • krvn og suda , stvarajući podlogu na kojoj se
      • lako formira krvni ugrušak koji tako još više
      • sužava krvn i sud .
      SRČANI NAPAD
      • Z ajedno sa infarktom miokarda u ishemijske bolesti srca spada i angina pectoris.
      • Osim aterosklerozom, ishemijske bolesti srca mogu biti uzrokovane embolusima, zatim zbog sr č anih mana, arterijske hipertenzije, aortne stenoze, miokardiopatije... Ishemijske bolesti srca mogu biti potencirane i anemijom, hipertireozom ...
      -NAPOMENA-
    • -NAPOMENA-
      • Osnovna razlika između infarkta miokarda
      • i angine pektoris je što kod angine pectoris postoji suženje koj e nije u potpunost i zapuši l o krvni sud, ta č nije koronarnu arteriju , a kod infarkta zapušenje koronarnih arterija je potpuno.
      • Veliki broj obolelih se potpuno oporavi!
      • Oštećenje zavisi od toga koliki je deo srčanog mišića
      • zahvaćen!
      • Najveća opasnost u toku napada je da će nastupiti srčani
      • zastoj!
      • Ponekad se može dobiti podatak da je unesrećeni
      • prethodnih dana osećao tištanje ili neku teskobu u
      • grudima ili bio malaksao!
      SRČANI NAPAD
      • Simptomi i znaci :
      • 1. BOL IZA GRUDNE KOSTI (u vidu pečenja i stezanja,
      • osečaja da mu neko sedi na grudima). MOŽE SE ŠIRITI
      • U DONJU VILICU I U LEVU RUKU!!!
      • 2. BEZ BOLA, ALI SA MUČNINOM U ŽELUDCU!
      • 3. OTEŽANO DISANJE, PULS NEPRAVILAN, UBRZAN
      • ILI SLABO PIPLJIV!
      SRČANI NAPAD
      • 4. Slabost, malaksalost...
      • 5. Bleda koža ili modra prebojenost usana, HLADAN ZNOJ!
      • 6. Strah od smrti!
      • 7. Nasvestica, vrtoglavica sve do srčanog zastoja i gubitka svesti!
      SRČANI NAPAD
    • SRČANI NAPAD
      • Prva pomoć :
      • 1. Odgovarajući položaj - sedeći sa poduprtim nogama,
      • raskopčavanje okovratnika, otvaranje prozora.
      • Unesrećeni NE SME DA SE KREĆE!
      • 2. POZIV HITNE POMOĆI!!!
      • 3. Ukoliko unesrećeni ima nitroglicerin, a uzimao ga je
      • ranije dati mu jednu lingvaletu ili jednu dozu aerosola.
      • Ovaj lek dovodi do naglog pada pritiska kod pojedinih
      • ljudi, pa ga ne davati ako ga nije pre uzimao.
      • 4. Dati mu 100mg ASPIRINA DA SAŽVAĆE!
      • (Derivati l-acetilsalicilne kis. su i *Andol, *Ambol...)
      • 5. Kontrolisati i beležiti vitalne funkcije na svakih 10 min.
      • 6. Mere oživljavanja ako se ukažu potrebnim.
      • 7. Psihološka podrška.
      SRČANI NAPAD ASPIRIN, KAO I NITROGLICERIN, SE NE DAJE AKO JE OSOBA BEZ SVESTI !!!
    • * MOŽDANI UDAR *
      • Moždani udar je oštećenje d ela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvn og suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s a posledičnim krvarenjem u mozgu. Povišen krvni pritisak i ateroskleroza su najvažniji faktori rizika za nastanak moždanog udara. Zavisno o d mest a i veličin e oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj d e o mozga kontroli še . Ove pos l edice se kod velikog broja bolesnika mogu znatno ublažit i pravovremenim bolničkim lečenjem i rehabilitacijom.
      • Simptomi i znaci (ne moraju svi biti prisutni):
      • Slabost ili oduzetost leve ili desne polovi n e tela. Može varirati od neznatne slabosti koju primećuje samo bolesnik do potpune oduzetosti koja čini bolesnika nepokretnim. Zbog naglog nastanka često dovodi do pada bolesnika.
      • Otežan ili onemogućen govor. Bolesnik otežano izgovara reči, "zapliće" u govoru ili uop št e ne može govoriti.
      • Spuštenost jednog ugla us ana zbog čega usta izgledaju iskrivljena .
      • Otežano ili onemogućeno gutanje.
      • Nejedna ke zenic e.
      • Jaka glavobolja, vrtoglavica, poremećaj ravnoteže.
      • Povraćanje.
      • Nekontroli s ano mokrenje i stolica.
      • Gubitak svesti.
      • PRVA POMOĆ :
      • Bolesnik treba ležati s lagano uzdignutom
      • glavom i ramenima . Ako počne povraćati, okrenuti ga
      • na bok da se omogući isticanje povraćanog sadržaja iz
      • usta.
      • POZOVATI HITNU MEDICINSKU POMOĆ!!!
      • Ne davati bolesniku hranu ni piće.
      • Ako je bolesnik bez svesti, okrenuti ga u bočni položaj.
      • Proveravajti disanje, i ako zatreba, započeti mere
      • oživljavanja.
    • * EPILEPSIJA *
      • Epilepsija (ili padavica) je naziv za neurološko oboljenje,
      • koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim i
      • neuropsihičkim poremećajima, uz gubitak svesti.
      • EPILEPTIČNI NAPAD SE JAVLJA ZBOG IZNENADNE,
      • PREKOMERNE I NENORMALNE AKTIVNOSTI
      • NERVNIH ĆELIJA!
      • Uzroci koji mogu dovesti do napada su brojni : traume,
      • tumori, infekcije, lekovi (*Trodon) , alkohol, preterana
      • stimulacija svetlosnim nadražajima ( strob, tv , računar)
      • Postoji širok spektar napada, od "blagih" napada, koji se jedva primete, često i ne zapažaju od posmatrača ili same osobe, pa do "velikog napada", ranije zvanog Grand mal (Toni čno klonični napad), napada koji je dugi niz vekova bio jedini prepoznatljivi znak epilepsije.
      EPILEPSIJA
      • SIMPTOMI I ZNACI (Grand mal) :
      • 1. Inicijalni KRIK !
      • 2. Unesrećeni pada kao pokošen !
      • 3. Grčenje kompletnog tela !
      • 4. Pena na ustima (zbog palacanja jezika) !
      EPILEPSIJA
      • 5. Umokravanje ili puštanje stolice .
      • 6. Grčevi popuštaju, osoba se smiruje i zapada u
      • stanje slično snu koje traje par minuta .
      • 7. Unesrećeni se budi, ali još jedno vreme može biti
      • zbunjen ili postiđen .
      • 8. NE SEĆA SE PRETHODNOG DOGAĐAJA !
      EPILEPSIJA
    • EPILEPSIJA
      • PRVA POMOĆ :
      • 1. Ublažiti pad, ako je moguće !
      • 2. Raskopčati okovratnik, zbog prohodnost disajnih puteva !
      • 3. Sprečiti naknadno povređivanje! (Ukloniti predmete koji se
      • nalaze u okolini, pridržavati glavu, pomeriti unesrećenog na
      • zemlju ili travu).
      • 4. Nakon prolaska napada staviti ga u bočni relaksirajući položaj !
      • 5. Pozvati 94 (112)!
      • 6. Sve vreme trajanja napada zamoliti posmatrače da ne prilaze!
      • 7. Zbrinuti naknadno nastale povrede!
      • 8. Nakon dolaska svesti smiriti unesrećenog i dati mu podršku !
      EPILEPSIJA
    • -NAPOMENE-
      • Napadu često prethode neki znaci poput zujanja u ušima,
      • nelagodnost u stomaku, nesvestica... (znaci “ Aure ” ) , koji
      • omogućavaju obolelom da se ukloni sa tvrde podloge i
      • spusti na zemlju, te tako spreči povređivanje …
      • U izuzetno tečkim slučajevima napad i se mo gu ponavljati
      • jedan za drugim, bez dolaska svesti (Status epilepticus).
      • Često se desi da se unesrećeni tokom napada ujede za jezik,
      • te se može pojaviti sukrvičava pena na ustima .
      • NIKAKO NE PRIMENJIVATI SILU PRILIKOM
      • PRIDRŽAVANJA !!! Primena sile može biti uzrok preloma
      • ili drugih povreda tkiva ( p ridrzavati za slobodne delove odeće) .
    • HISTERIČNI NAPAD
      • T ermin histerična reakcija ili histerični napad koristi se da označi osobu koja preterano reaguje na neki događaj. Najkarakterističnije je da se napad uvek događa pred publikom i da osoba, iako podsvesno, želi da skrene na sebe pažnju i ostvari neku korist. Obično se javnja kod psihički nezrelih i nestabilnih osoba.
      • Znaci:
      • pad u prisustvu posmatrača i bez povređivanja (viče, vrišti, valja se po zemlji, čupa kosu, udara se u grudi)
      • gubitak svesti je prividan, osoba ga podražava
      • može se javiti histerično slepilo ( zenice reaguju na svetlost)
      • osoba može da pocrveni od naprezanja, ali nema nedostatka kiseonika (nema modrila kože)
      • može da podseća na epileptični napad, ali u ovom slučaju pored toga što “pazi kako pada” može da govori, nema ugriza jezika i krvave pene na ustima, trzaji nisu sinhroni ni ritmički, napad traje znatno duže...
      • Cilj prve pomoći: smirivanje uznemirene osobe.
      • Mere prve pomoći:
      • odvesti osobu dalje od posmatrača na tiho mesto,
      • energičnim držanjem i sugestijom napad se može prekinuti,
      • ne pokazivati preterano saosećanje,
      • ostati sa osobom dok se ne povrati.
      • Nemojte:
      • osobu polivati vodom,
      • šamarati,
      • koristiti fizičku silu.
    • HIPERVENTILACIJA
      • Produbljeno i ubrzano disanje naziva se hiperventilacija.
      • Znaci hiperventilacije:
      • ubrzano i duboko disanje ,v rtoglavica,drhtanje ruku i nogu, grčevi u rukama i nogama, omamljenost, gubitak svesti.
      • Uzroci su najčešće: uznemirenost – anksioznost, napad panike i histerija, ali može se javiti i kod šećerne bolesti, šoka, nekih trovanja i kod visinske bolesti.
      • Cilj prve pomoći je otklanjanje uzroka i smirivanje bolesnika.
      • Mere prve pomoći:
      • otkloniti uzpok hiperventilacije , ohrabriti osobu da diše sporije, koristeći mišiće stomaka; udisaj kroz nos, zadržati dah nekoliko sekundi, polako iѕdahnuti samo u slučaju da je uzrok uznemirenost:obolelom se obratiti ljubazno ali odlučno,odvesti ga na mirnije mesto, dati mu papirnatu vrećicu u koju treba da diše.
    • HIPOGLIKEMIJA
      • Smanjena koncentracija glukoze u krvi naziva se hipoglikemija.
      • Znaci:
      • slabost,
      • nesvestica ,
      • osećaj gladi,
      • preznojavanje,
      • bleda, hladna i vlažna koža,
      • snažan i ubrzan puls,
      • površno disanje,
      • gubitak koordinacije,
      • poremećaj ponašpanja, agresivnost,
      • konfuzija, dezorjentacija,
      • podrhtavanje mišića, sve do pojave grčeva ,
      • smanje stepem reagovanja, eventualni gubitak svesti.
      • Uzroci:
      • gladovanje ili neadekvatan unos hraljivih materija,
      • intenzivan fizički napor,
      • alkohol,
      • iscrpljenost vrućinom ili hladnoćom,
      • posle epileptičnog napada,
      • davanje insulina.
      • Cilj prve pomoći: povećati nivo šećera u krvi.
      • Mere prve pomoći:
      • dajte šećer (kocka šećera, čokalada, bombona, slatko, zaslađeni napitak),
      • proveravajte vitalne znake,
      • ako se stanje ne popravi za 15 minuta, potražite medicinsku pomoć.
    • HIPERGLIKEMIJA
      • Povećana koncentracija glukoze u krvi naziva se hiperglikemija. Može biti uvod u dijabetičnu komu.
      • Znaci:
      • izražena žeđ,
      • često mokrenje,
      • suva, ružičasto prebojena koža,
      • povraćanje,
      • dah koji miriše na aceton ,
      • otežano disanje,
      • ..
      • Uzroci:
      • nedovoljna količina insulina,
      • preteran unos hrane,
      • fizička neaktivnost,
      • neka oboljenja,
      • stres,
      • kombinacija pobrojanih uzroka.
      • Cilj prve pomoći: utvrditi stanje i njegov uzrok i preduzeti odgovarajuće mere prve pomoći.
      • Mere prve pomoći:
      • ako niste sigurni da li je hipo ili h i perglikemija, dajte osobi neki oblik šećera,
      • ako se za 15 minuta ne poboljša stanje, transportujte obolelog u bolnicu.
    • NESVESTICA
      • Nesvestica (sinkopa) je kratkotrajan gubitak svesti zbog prolazne smanjene prokrvljenosti moždanog tkiva. Najćešće je prouzrokovana padom arterijskog pritiska (velika toplota, nagla promena položaja tela) ili smanjene koncentracije šećera u krvi. Može je prouzrokovati i‚dugo stajanje u mestu, zagušljiv ili zagrejan vazduh, vrućina, toplota, zamor, neispavanost, glad i iscrpljenost, snažni emotivni utisci, stres, razne bolesti (srčane, plućne, poremećaji moždane cirkulacije, malokrvnost, hipoglikemija).
      • Oporavak je brz i potpun.
      • Znaci:
      • N a početku javlja se :
      • zujanje u ušima praćeno zevanjem,
      • osećaj nedostatka vazduha,
      • vid se zamagljuje i javljaju se svetlaci u vidnom polju,
      • slabost, oblivenost hladnim znojem
      • A zatim dolazi do :
      • kratkotrajn og gubitka svesti, osoba pada
      • bledilo,
      • puls je veoma usporen (kod šoka je ubrzan) i brzo se normalizuje
      • Cilj prve pomoći je da poboljša priliv krvi u mozak
      • Mere prve pomoći:
      • postavite onesvešćenog u udoban ležeći stav, popduprite i podignite noge
      • smirujte ga tokom oporavka
      • obezbedite mu dovoljno svežeg vazduha
      • proverite da li ima neku povredu i zbrinite je
      • pomozite mu da postepeno zauzme sedeći položaj.
      • Ukoliko ne dođe do brzog povratka svesti :
      • postavite onesvešćenog u relaksirajući bočni položaj
      • proverite disanje i puls
      • primenite veštačko disalje, i spoljašnju masažu srca ako je potrebno
      • obezbedite hitnu medicinsku pomoć
      • Ako se onesvešćenom povratila svest, a on i dalje oseća vrtoglicu:
      • postavite ga u sedeći stav, glavom spuštenom između kolena, ruke opuštene sa strane i zahtevajte da diše duboko
    • * TROVANJA *
      • Mnoge materije koje koristimo u svakodnevnom životu i radu su otrovne. Razna sredstva za pranje, čišćenje, razređivači, boje, lakovi, pesticidi, derivati nafte, lekovi i dr., predstavljaju potencijalnu opasnost, nar očito za decu. Otrov može ući u organizam na tri načina: gutanjem, udisanjem i preko kože. Njegova štetnost uvelik o za visi o d način a ulaska i količin e . Mala deca su česte žrtve trovanja, nar očito u starosti od 1 - 5 godina. Tome je kriva njihova radoznalost, neiskustvo i sklonost da sve stavljaju u usta.
      • Sve h emikalije i lekove treba čuva ti van domašaja dece . Čest razlog trovanja odraslih ljudi, pogotovo alkoholičara, je držanje pesticida i naftnih derivata u staklenim bocama, što dovodi do zabune. Zato h emikalije treba držati u originalnoj ambalaži ili dobro označene. Da bi izbegli trovanje uglj en monoksidom treba redov no održavajt i dimnjake i peći. Nikada ne držite upaljen motor u zatvorenoj garaži.
      TROVANJA
    • Zna ci trovanja
      • Zna ci mogu biti vrlo različiti, zavisno o d vrst e otrova, njegov e količin e i brzin e ulaska u telo, put a ul a ska i individualni h osobina organizma. Ako se otrov proguta, najčešće se javljaju mučnina i bol u stomaku , dijareja i povraćanje. Pri udisanju otrovnih gasova ili para može doći do kašlja i osećaja gušenja. Korozivne materije (kiseline i baze ) izazivaju h emijske opek ot ine. Ako se takav otrov popije, opek otine se vide na usnama i sluznici usta. Neki otrovi izazivaju psihičke poremećaje, vrtoglavicu, glavobolju, grčeve pojedinih mišića ili celog tela, nepravilan rad srca i sl . Koža može postati plava, žuta ili crvena. Teži slučajevi trovanja dovode do gubitka svesti, a potom i do prestanka disanja.
    • Postupak s osobom koja je progutala otrov
      • Ako je osoba bez svesti proverit i disanje i cirkulaciju i po potrebi započ eti mere oživljavanja pazeći da se ne dođe u dodir s a otrovom (koristit i gazu pri veštačkom disanju) .
      • O sobu bez svesti koja diše okren uti u bočni relaksirajući položaj.
      • Ako je osoba pri svesti, pokuša ti izazvati povraćanje nadražajem korena jezika prstom. Naizmeničnim pijenjem tople (slane) vode i povraćanjem može se isp i rati želudac.
      • NE SME SE IZAZIVATI POVRAĆANJE KOD OSOBE KOJA NIJE PRI PUNOJ SVESTI ILI KOJA SE OPIRE !!!
      • NE SME SE IZAZIVATI POVRAĆANJE PRI TROVANJU KISELINAMA, BAZAMA , BENZINOM, PETROLEJEM, RAZREĐIVAČIMA ZA BOJE I SREDSTVIMA KOJA STVARAJU PENU !!!
      • Kod trovanja METIL ALKOHOLOM dati ETIL ALKOHOL (VOTKA) !
      • Otrovana osoba treba popiti 2 - 3 kašike medicinskog uglj a (aktivni ug a lj, carbo medicinalis) , razređene u čaši vode. Med icinski ug a lj veže za sebe puno vrsta otrova i tako sprečava njihovu resorpciju u crevima. Trebao bi biti sastavni d e o kućne apoteke . NE DAJE SE KOD TROVANJA KISELINAMA I BAZAMA!!!
    • PRVA POMOĆ KOD TROVANJA - sažetak -
      • Utvrditi sredstvo i količinu otrova!
      • 2. Proveriti vitalne funkcije!
      • 3. Zvati 94 (112) !
      • 4. IZAZVATI POVRAĆANJE sa 200-300 ml mlake, slane vode, naiskap. Pa ako ne povrati eventualno nadražaj korena jezika. Izazivanje povraćanja se NE RADI, ako je osoba bez svesti ili ne sarađuje sa nama. Nikada se NE IZAZIVA povraćanje kod trovanja JAKIM
      • KISELINAMA I BAZAMA!
      • 5. Unesrećenog ne ostavljati samog!
    • -NAPOMENA-
      • Uglj en monoksid (CO) vrlo je otrovan gas koji n astaje sagorevanjem materija koje sadrže uglj enik (poput čvrstih , te čnih i gasovitih goriva) bez dovoljne količine k iseonika .
      • Uglj en monoksid je gas bez boje, mirisa i u kusa. Zbog činjenice da se ne može osetiti i ubija bez upozorenja, naziva se „podmuklim ubicom” !
      • Velika opasnost u domaćinstvu su neispravne peći i začepljeni dimnjaci!
      • Velika količina CO nalazi se u izduvnim gasovima automobilskog motora (7%), pa do trovanja može doći u zatvorenoj garaži gde vazduh ne cirkuliše.
      • Trovanje može nastati i u koloni vozila kad se ventilacionim sistemom gas uvlači u unutrašnjost vozila.
      • Disanjem CO ulazi u pluća, a zatim se u krvi veže za hemoglobin i stvara karboksihemoglobin (COHb). Upravo je sklonost vezanja na hemoglobin, koj a je 250 puta već a od kis eonika , uzrok njegove toksičnosti . Karboksihemoglobin onesposobljen je za vezanje i prenos kis eonika , čiji nedostatak u organizmu dovodi do raznih komplikacija, sve do gušenja i smrti.
      • PRVA POMOĆ :
      • Izloženu osobu izneti iz zatrovanog prostora, VODEĆI RAČUNA O SOPSTVENOJ SIGURNOSTI !!!
      • Ako je žrtva bez svesti, postaviti je u bočni položaj da se ne uguši jezikom ili povrać a nim sadržajem te POZVATI HITNU MEDICINSKU POMOĆ !
      • Ako žrtva ne diše, odmah POZVATI HITNU
      • MEDICINSKU POMOĆ I ZAPOČETI REANIMACIJU !
      • Ako je moguće, primeniti čist ki seonik!
    • DIJAREJA
      • Kada osoba više od 4 puta dnevno ima vodenastu, neformiranu stolicu kažemo da ima proliv. To je u većini slučajeva odbrambena reakcija kojom organizam izbacuje mikroorganizme koji mu štete. Pored infekcije, može biti i posledica trovanja hranom ili alergijske reakcije. Kao i kod povraćanja, zdravstvena opasnost je dehidratacija (gubitak tečnosti iz organizma) praćena gubitkom elektrolita neophodnih za funkciju organa i organskih sistema. Posebno je opasno kod novorođenčadi i dece kao i kod starih osoba.
      • Mere prve pomoći:
      • nadoknadite tečnost stalnim unosom bistrih rastvora,
      • kad osoba može da unosi hranu dajte joj banane, pirinač, kašu od jabuka i tost (tzv. “ BRAT “ dijeta)
      • Potražite medicinsku pomoć:
      • ako se u stolici nalazi sveža krv ili je ona obložena sa tamno braon tečnošću,
      • nema pobonjšanja za 24 sata,
      • ako se žali na jak bol u trbuhu,
      • ako postoje znaci dehidriratacije,
      • ako osoba ima temperaturu.
      • Nemojte davati mleko, mlečne proizvode i meso 48 sati po prestanku proliva. Takođe, kofein jer on utiče na mokrenje i povećava opasnost dehidracije.
    • MUKA I POVRAĆANJE
      • Muka (nausea) i povraćanje (vomitus) čest su prateći sindrom poremećaja opštrg stanja. Javljaju se kod bolesti kretanja (kinetoza), boravka na velikim nadmorskim visinama, emocionalnih stresova, preteranog unosa hrane ili pića, stomačnih infekcija, povreda glave, ali i kod po život opasnih stanja kao što su zapaljenje slepog creva, trovanje, obstrukcija digestivnog trakta. U principu, ove tegobe se gube za 1-2 dana, a ako se to ne desi treba potražiti medicinsku pomoć.
      • Zdravstvena opasnost povraćanja je dehidratacija (gubitak tečnosti iz organizma) koja može biti posebno opasna kod novorođenčadi i dece kao i kod starih osoba.
      • Mere prve pomoći:
      • postavite osobu u odgovarajući položaj (kod opasnosti od povraćanja leži na levoj strani), i prevenirati inhalaciju povraćenog sadržaja,
      • pojite osobu bistrim tečnostima, u malim količinama (ne davati mleko),
      • unositi male količine lako svarljive hrane (treba izbegavati meso 48 sati),
      • osoba treba da miruje i ne treba da se izlaže fizičkim naporima.
      • Potražite medicinsku pomoć:
      • ako se u povraćenom sadržaju nalazi sveža krv ili tamno braon tečnost,
      • osoba ne unosi tečnost duže od 24 sata,
      • postoji dugotrajni ili izraženi bol u trbuhu,
      • ako povraća u jakom mlazu,
      • ako je osoba imala skorašnju povredu glave.
    • * TRANSPORT *
      • Transport čine metode prenošenja unesrećenih DO
      • ZDRAVSTVENE USTANOVE ili mesta PRILAZA
      • KOLA HITNE POMOĆI!
      • Transport je potrebno izvršiti za optimalno
      • vreme (što kraće), na optimalan način (odgovarajući
      • položaj).
      • Evakuacija podrazumeva hitno prenošenje, tj.
      • izmeštanje sa rizičnog na bezbedno, ili manje rizično
      • područje .
      • Ukoliko ne možemo da unesrećenog adekvatno
      • transportujemo, sačekati da dođu stručna lica sa
      • posebnom opremom (nosila,...), do njihovog dolaska
      • primenjivati metode nege (utopljavanje, oblozi,
      • smirivanje...).
      • Pri transportu uvek komandije onaj spasilac “kod glave”
      • unesrećenog.
      • Hvatovi pri prenošenju treba da su čvrsti, sigurni - za
      • čvrste delove odeće.
      TRANSPORT
    • IZVLAČENJE IZ KOLA
    • SKIDANJE KACIGE
    • OTVARANJE NOSILA
    • IMPROVIZACIJA NOSILA
    • UTOPLJAVANJE 1. 2.
    •  
    • 1. 2.
    • PITANJA?