• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Sistemski softver i aplikativni programi
 

Sistemski softver i aplikativni programi

on

  • 9,188 views

 

Statistics

Views

Total Views
9,188
Views on SlideShare
9,188
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
53
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Sistemski softver i aplikativni programi Sistemski softver i aplikativni programi Presentation Transcript

    • SISTEMSKI SOFTVER IAPLIKATIVNI PROGRAMI
    • Sistemski softver• Osim operativnog sistema, za normalno korišdenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili vedi broj korisnika računara,a nazivaju se sistemski softver.Ovoj kategoriji pripadaju:• programi prevodioci,• veznici (drajveri) i• različiti uslužni programi .
    • Sistemski softver• Ovi programi nisu neophodni za rad računara. Na primer, ako neki korisnik hode da piše programe u programskom jeziku Pascal, on mora da ima program prevodilac za taj programski jezik, dok korisnik koji uopšte ne koristi Pascal, može da koristi računar i bez ovog prevodioca; ili, ako korisnik ima skener, on mora imati i program koji mu omogudava njegovo korišdenje, dok korisnik koji nema skener može da koristi računar za druge potrebe i ne treba mu takav program.
    • Sistemski softver• Programi za prve računare pisani su u mašinskom jeziku. Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova jedinica i nula koje su označavale stanja bitova u memoriji računara. Ovakve naredbe najčešde su bile logički podeljene u dva dela. Prvi deo je predstavljao kod operacije (naredba koju računar treba da izvrši), a drugi deo adresu registra u memoriji računara u kome je uskladišten podatak.
    • Sistemski softver• Pisanje ovakvih programa bilo je veoma težak posao, podložan greškama. To je navelo tadašnje programere da izmisle simbolički jezik, u kome je operacija koju računar treba da izvrši dobila svoje ime, a i adresa memorijske lokacije je dobila neko simboličko ime. Programi napisani u ovakvom simboličkom jeziku prevodili su se kasnije u mašinski jezik tako što je programer zamenjivao naziv operacije njenim kodom, a simboličku adresu stvarnom adresom.
    • Sistemski softver• U ovakvom postupku svaka naredba simboličkog jezika prevodila se neposredno u odgovarajudu naredbu mašinskog jezika. Kasnije je ovaj postupak prevodjenje automatizovan tako što je napravljen program koji je kao ulazne podatke učitavao program napisan u simboličkom jeziku i zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika, tako da je rezultat rada ovog programa bio program u mašinskom jeziku. Ovaj program za prevodjenje nazvan je ASEMBLER.
    • Sistemski softver• U to vreme su arhitekture računara bile različite i za svaki računar postojao je poseban simbolički jezik koji je zavisio od njegove arhitekture. Da bi se olakšalo pisanje programa, a i njihova prenosivost s jednog računara na drugi, razvijeni su programski jezici koji su bili bliži korisnicima u odredjenim oblastima. Ovi jezici su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika, skupa svih pravila za dodeljivanje imena memorijskim lokacijama sa podacima i skupa pravila za formiranje ispravnih naredba u programskom jeziku. Pomodu rečnika i ovih pravila pisan je program u ovom jeziku,koji je gotovo bio nezavisan od arhitekture računara. Ovakav program zove se izvorni (source) program.
    • Sistemski softver• Medjutim, da bi program napisan u nekom od ovih jezika mogao da se izvšava, trebalo ga je prevesti u mašinski jezik. Za ovo prevodjenje korišćen je program nazvan KOMPAJLER (compiler). Kompajler je program prevodilac koji učitava celokupan program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat daje program u mašinskom kodu, pri čemu je jedna naredba izvornog jezika prevođena u više naredbi mašinskog jezika.
    • Sistemski softver• I dalje je za svaku arhitekturu računara morao postojati odgovarajudi program prevodilac tj. za svaki programski jezik koji je korisnik želeo da koristi na tom računaru. Postoje i programski jezici kod kojih su naredbe nezavisne jedna od druge i mogu da se izvršavaju odmah. Za takve programske jezike (BASIC, na primer) u početku nisu bili pisani prevodioci nego INTERPRETERi, koji su prepoznavali naredbu i odmah je izvršavali. Medjutim, ovakva praksa je gotovo napuštena i sada se u skoro svim jezicima radi izvršavanja programi prevode u mašinski kod.
    • Sistemski softver• Da bi se izvršio program napisan u nekom izvornom jeziku, treba ga prvo uneti u računar. Ovo unošenje programa (i podataka) u računar izvodi se pomodu posebnog programa koji se zove editor. Zatim se ovako unet izvorni program prevodi pomodu programa prevodioca da bi se dobio mašinski kod. Posle toga korišdenjem programa za povezivanje (linker) prevedeni program se spaja sa drugim programima i sistemskim softverom da bi se dobio izvršni program.
    • Sistemski softver• Takav program se korišćenjem programa za punjenje (loader) unosi u memoriju računara i izvršava. Za traženje grešaka koristi se poseban program, koji u tome pomaže i naziva se u računarskom žargonu dibager (debugger). Ranije su kod personalnih računara ove operacije izvođene u posebnim programima i odvojeno. U poslednje vreme, programi prevodioci za personalne računare ne razvijaju se odvojeno, nego su sve komponente sastavni delovi jednog razvojnog okruženja. Arhitekture personalnih računara su jednake, pa se prema tome, program prevodilac koji radi na jednom računaru može koristiti na svim personalnim računarima
    • Veznici• Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja.• Da bi se bilo koji uređaj (štampač, skener, ploter, digitalni fotoaparat, itd.) povezao na računar, moraju se rešiti dva problema. Prvi je električno povezivanje da se računar ili uređaj ne bi oštetili. Ovo se rešava takođe na dva načina. Prvi je da uređaj ima standarni priključak koji se povezuje na serijski, paralelni ili USB port računara. Druga mogućnost je da uređaj ima posebnu karticu koja se ugrađuje u računar (na neki od praznih slotova), a da se na njoj nalazi priključak na koji se uređaj priključuje.
    • Veznici• Da bi uređaj koji je priljučen na računar radio, nije dovoljno samo hardversko povezivanje. Svaki uređaj koji se priključi na računar (štampač, skene,r itd.) mora da ima i odgovarajući program koji se zove VEZNIK (drajver) i koji komande date iz nekog programa (npr. procesora texta) prema nekom usvojenom standardu prevodi u komande koje taj uređaj razume. Ovi programi (i eventualno kartice koje se ugrađuju u računar) dobijaju se kupovinom tog uređaja (najčešće na CD-u) i instaliraju se u operativni sistem prilikom instalacije uređaja.
    • Uslužni programi• Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (npr. dupliranja disketa ili CD-ova, kompresija podataka na disku i disketama, presnimavanje diska na traku itd.).• Ovakvi programi mogu se isporučivati korisnicima kao dodatak operativnom sistemu, ali ih najčešde pišu i distribuiraju sami korisnici.
    • Aplikativni programi• Aplikativni programi su programi koji korisniku omogućavaju da njihovom primenom na računaru rešava različite probleme.• Drugim rečima, to je većina programa koje upotrebljavaju korisnici računara, a nazivaju se i korisnički softver.• Ove programe osim proizvođača računara i specijalizovanih softverskih kuća pišu i korisnici.
    • Aplikativni programiU aplikativne programe spadaju programi za:• obradu teksta,• rad sa tabelama ,• crtanje,• rad sa bazama podataka,• obradu slika i animacija,• komponovanje i obradu zvučnih zapisa,• proračune u nauci i tehnici i statistiku,• igre i dr.
    • Programi za obradu tekstaProgrami za obradu teksta služe za:• unošenje teksta u računar,• modifikaciju unetog teksta i• oblikovanje teksta za štampanje.Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje dokumenta.Modifikacija ili editovanje je menjanje sadržaja dokumenta; na primer: ispravljenje grešaka, dodavanje, brisanje, zamena reči i rečenica ili vedih delova dokumenta.Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude oštampan.
    • • Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje pisanja dokumenta od njegovog ispisivanja na papir. Nekada su se programi za pisanje teksta delili na:• editore• procesore teksta i• formatere teksta.• Editori su programi koji omogućavaju unošenje, ispravljanje, čuvanje i štampanje teksta. Oni su obično deo operativnog sistema računara, ali ima i editora koje su napisali korisnici. Oni imaju različite dodatne mogućnosti. Sada se uglavnom koriste samo za unošenje programa na nekom od programskih jezika i podatka za te programe. U editoru se tekst ne može uređivati za štampanje ni formatirati.
    • • Procesorima teksta smatrali su se programi koji su imali vede mogudnosti od editora jer su omogudavali i složenije operacije sa tekstom. Ovi programi su korišdeni za unošelje teksta namenjenog za štampanje, da bi se kasnije tako unet tekst dodatno oblikovao i pripremao za štampu formaterom teksta, nekim od programa za oblikovanje. Danas vedina procesora teksta ima i funkciju formatera. Prvi programi koji su imali dvojaku funkciju nazivali su se programi za stono izdavaštvo ili DTP (desktop publishing).
    • • Postoje dve vrste programa za obradu teksta.• Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju komande za procesor teksta. Ovakav tekst služi kao ulazni podatak za procesor teksta. Kao rezultat obrade ovog programa obično se dobija neki međurezultat - prerađeni tekst, koji služi kao ulazni podatak za programe za gledanje obrađenog teksta na ekranu (preview) i programe za štampanje obrađenog teksta. Ako korisnik želi da vidi kako će obrađeni tekst izgledati na ekranu mora da prekine ukucavanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Da bi se program odštampao mora da se pokrene program za štampanje obrađenog teksta. Primer iz ove grupe programa je TEX, odnosno njegova pod varijanta LATEX.
    • • Savremeni programi za obradu teksta su WYSIWYG (What You See Is What You Get) programi. Kod ovih programa korisnik vidi na monitoru, kako de dokument približno izledati kada se odštampa.
    • Programi za rad sa tabelama• Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone, koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka.Okruženje u kom se odvija rad programa čine:• radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka,• grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka,• baze podataka (data bases) za obradu velkog broja informacija,• posebne mogudnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja.
    • Radne tabele se sastoje od delija (cells) u koje se unose podaci, koji mogubiti izvorni i izvedeni.Izvorni podaci se unose u deliju direktno, dok se izvedeni formiraju u delijipomodu formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci.Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika(linijama, histogramima, krugovima, pitama, itd).
    • • Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom. Ipak, ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogudnosti i koristiti ih za to. Bududi da su namenjeni za poslovne primene, ovi programi na osnovu tabela i baza podataka imaju i mogudnosti za brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja i grafikona, namenjenim rukovodedim strukturama u firmama.
    • Programi za rad sa bazama podataka• Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički povezani skup čini bazu podataka.• Za upravljanje podacima koristi se programski sistem DBMS - Data Base Management System (SUBP - Sistem za Upravljanje Bazama Podataka).
    • • Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi osnovne funkcije:• Kreiranje baze podataka,• Ponovni pristup podacima,• Modifikaciju podataka,• Sortiranje podataka,• Kontrola pristupa podacima,• Formiranje izveštaja.
    • • Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk, disketa, traka)• Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od određivanja mesta, odnosno nalaženja podataka na nosiocu informacija, formatiranja podataka i određivanja traženog podataka među podacima koji su na raspolaganju. Podaci uskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje, već može biti potrebno dodatno formatiranje podataka, a ponekad i preuređenje u drugi redosled.
    • • Modifikacija ili ažuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u bazu, uklanjanje podataka iz baze i izmene na podacima u bazi.• Sortiranje baze podataka znači uređivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom.• Kontrola pristupa podacima je unutrašnje regulisanje toka postupka upravljanja podacima. Ona utvrđuje da li neki korisnik može da pristupi podacima i da ih menja, kao i postupak kada više korisika pristupa istom podatku.
    • • Primenjujudi različite kriterijume, na osnovu podataka u bazi mogu se formirati razni izveštaji. Oni mogu da se prikažu na ekranu ili da se odštampaju na papiru.
    • Programi za obradu crtežaPrimenjuju se za obradu crteža u račinaru na vektorski način (draw programi). Neki programi su više namenjeni dizajnu, a neki su namenjeni tehničkom crtanju.Bez obzira kojoj grupi pripadaju, svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi koje mogu da se podele u sledede grupe:• naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata,• naredbe za manipulisanje objekata,• naredbe za transformacije objekata (uključuju naredbe za rastezanje, sažimanje i simetrično preslikavanje objekta),• naredbe za globalni pregled slike,• naredbe za korišdenje teksta i• naredbe za dimenzionisanje.
    • • Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata uključuju naredbe za crtanje duži i izlomljenih linijea ctanje slobodnom rukom, crtanje kvadrata i pravougaonika, crtanje kruga ili elipse, ...• Naredbe za manipulaciju objekatima uključuju naredbe za označavanje, premeštanje, brisanje, kopiranje i rotaciju objekata, popunjavanje zatvorene konture bojom ili šrafurom, grupisanje više objekata u jedan ili razdruživanje grupe u pojedinačne objekte. Pre izvodjenja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju objekata, objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti označen korišdenjem naredbe za označavanje.
    • • S obzirom na to da je ekran monitora najčešde mnogo manji od crteža koji se crta pomodu računara, potrebno je pojedine delove crteža uveličati za vreme crtanja, a povremeno ceo crtež umanjiti da bi se dobio pregled slike. Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za globalni pregled slike uz pomod kojih pojedini delovi crteža mogu da se uvedaju ili umanje.
    • • Naredbe za korišćenje teksta koriste se kod programa namenjenih za tehničko crtanje za opis crteža. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogudnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu ove naredbe su bogatije i uključuju obični i ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola, kao i naredbe za manipulaciju tekstom, koje se koriste na sličan način kao kod procesora teksta.• Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje dimenzija na tehničkim crtežima. Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogudnosti za kotiranje, dok je kod programa namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji.
    • Programi za obradu slika• Programi za obradu slike primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski - bitmapirani način (paint programi). Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni fotoaparat itd.) i njihovu obradu. Ovi programi imaju deo naredbi sličan naredbama programa za obradu crteža, a i logika i način korišćenja ovih naredbi slični su kao kod programa za obradu crteža. Pored ovih naredbi, postoji i veliki broj naredbi karakterističnih za obradu slika (npr. promena osvetljenosti, kontrast, različiti efekti, filteri, itd)
    • • Programi za animaciju• Programi za animaciju omogudavaju stvaranje pokretnih slika, filmskih sekvenci i sl., kombinovanjem raznih tehnika, vizuelnih i zvučnih efekta kao što su npr: crteži, slike, filmovi, zvuk, ...• Ovi programi se koriste i u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene...
    • • Programi za obradu zvuka• Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Ovi programi omogudavaju komponovanje tj. početno stvaranje muzičkih dela, unošenje u računar postojedih dela (zadavanjem nota, sviranjem na klavijaturama putem audio-ulaza itd.), kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa tj. njihovu izmenu dodavanjem ili izbacivenjem pojedinih delova, zamenu instrumenata, različite zvučne efekte itd. Široko se primenjuju u muzičkoj industriji.
    • Programi za proračune u nauci i tehnici• Programi za proračune u nauci i tehnici se primenjuju u različitim naučno-tehničkim proračunima - statičkim i dinamičkim proračunima u građevinstvu i mašinskoj industriji (posebno automobilskoj), zatim u kontroli proizvodnje i u inženjerstvu. Namenjeni su užem krugu korisnika, za oblast za koju je program predviđen.
    • Igrice• Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre, koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. Namenjene su najrazličitijim uzrastima, od najmađe dece do odraslih.• Igrice koje se danas najviše igraju su: counter-strike, fifa, splinter sell, hitman, sims, barbie, ...