Р e публик a Срби ja     Министарство финансијаИЗВЕШТАЈ О РАЗВОЈУ    СРБИЈЕ 2010.       Београд, април 2011.
САДРЖАЈУводРезиме                                                                                   7Мере Владе за ублажав...
Стопа незапослености                                 112                Стопа незапослености младих                       ...
УВОДИзвештај о развоју Србије 2010. је седми у низу годишњих извештаја о достигнутом нивоу развојаСрбије и развојној позиц...
Извештај о развоју Србије 2010.РЕЗИМЕЕкономска криза је оставила дубок траг у европској економији. У складу са тим, развој...
Извештај о развоју Србије 2010.        покривано увозом и за последицу имало висок дефицит платног биланса. Процес        ...
Извештај о развоју Србије 2010.Макроекономска кретањаЕфекти економске кризе нису превазиђени у 2010. години, али су велики...
Извештај о развоју Србије 2010.Графикон 5: БДП, дуг и девизне резерве                                                     ...
Извештај о развоју Србије 2010.Графикон 8: Дефицит текућег рачуна и фискални дефицит           Графикон 9: Фискални дефици...
Извештај о развоју Србије 2010.                               Табела 5: Развојна оцена транзиционих ефеката Србије 2001-20...
Извештај о развоју Србије 2010.Тржиште радаНегативни трендови пада запослености и раста незапослености из деведесетих годи...
Извештај о развоју Србије 2010.КонкурентностИдентификовање потенцијалних институционалних и тржишних недостатака и слабост...
Извештај о развоју Србије 2010.ОбразовањеУлагања у образовање, истраживање и развој и иновације у новој европској стратеги...
Извештај о развоју Србије 2010.Иновације, истраживање и развој„Иновације су од суштинског значаја за успешну модерну привр...
Извештај о развоју Србије 2010.Мере Владе за ублажавање утицаја кризеНегативни ефекти светске финансијске и економске криз...
Извештај о развоју Србије 2010.Замрзнуте су пензије и плате у администрацији, јавним предузећима и агенцијама и привремено...
Извештај о развоју Србије 2010.година. Учешће грађана у овим кредитима је 5%. Држава обезбеђује бескаматни кредит за учешћ...
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Izvestaj o razvoju srbije 2010
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Izvestaj o razvoju srbije 2010

911 views
833 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
911
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
5
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Izvestaj o razvoju srbije 2010

  1. 1. Р e публик a Срби ja Министарство финансијаИЗВЕШТАЈ О РАЗВОЈУ СРБИЈЕ 2010. Београд, април 2011.
  2. 2. САДРЖАЈУводРезиме 7Мере Владе за ублажавање утицаја кризе 18Европске интеграције Србије у 2010. години 22I ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ У 2010. 23 1. Транзициони резултати 2001-2010. 23 1.1. Макроекономски резултати 23 1.2. Приватизација и реструктурирање 33 1.3. Развој МСП и предузетништва 36 2. Институционалне реформе - ЕБРД Извештај о транзицији 2010. 38 3. Конкурентност привреде 43 3.1. Економски раст и структурне промене 43 3.2. Конкурентност предузећа 48 3.3. Финансијски сектор 50 3.4. Инфраструктура 53 3.5. Ефикасност државе 58 3.6. Транзиција у друштво засновано на знању 61II ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ 63III РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ 69 1. Размере регионалних неравномерности 69 2. Проблеми регионалног развоја 72 3. Институционализација регионалног развоја 73 4. Подстицање равномерног регионалног развоја 75IV СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ 79V ЕКОЛОШКИ РАЗВОЈ 81 Систем финансирања животне средине 84РАЗВОЈНИ ИНДИКАТОРИ 89 1. СИНТЕТИЗОВАНИ РАЗВОЈНИ ИНДИКАТОРИ 91 БДП по становнику према паритету куповне моћи у 2009. 92 Индекс хуманог развоја Србије 93 Lilien-ов коефицијент секторске реалокације запослених у привреди Србије 95 Национална конкурентност према Светском економском форуму (СЕФ) 96 Индикатори пословног амбијента према Извештају Светске банке 97 Рана предузетничка активност – ТЕА индекс 98 Индикатори спровођења Закона о малим предузећима 99 Пословна демографија 100 2. ИНДИКАТОРИ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА 101 2.1. МАКРОЕКОНОМСКА СТАБИЛНОСТ 101 БДП и привредни сектори 102 Учешће нефинансијских тржишних услуга у БДВ 103 БДП и основни агрегати потрошње 104 Инфлација 105 Запосленост и незапосленост 107 Стопа партиципације 107 Стопа запослености 108 Запослени према статусу 109 Запослени по секторима 110 Запослени непуно радно време 111
  3. 3. Стопа незапослености 112 Стопа незапослености младих 113 Стопа дугорочне незапослености 114 Незапосленост према степену образовања 116 Стопа неактивности 117 Еластичност запослености 118 Стопа запослености старијих радника 119 Јавне финансије 120 Платни биланс 121 Покривеност увоза извозом 122 Спољнотрговинска отвореност 123 Спољни дуг 124 Јавни дуг 125 Кредитни рејтинги премије ризика земље 126 2.2. ДРУШТВО ЗАСНОВАНО НА ЗНАЊУ 129 Коришћење Интернета 130 Иновативност 132 2.3. КОНКУРЕНТНОСТ ПРИВРЕДЕ 135 Продуктивност рада 136 Јединични трошкови рада 137 Тржишно учешће 138 Структура робног извоза према факторској интензивности 139 Инвестиције у основна средства 140 Стране директне инвестиције 141 Актива банака 142 Сектор осигурања 143 Тржиште капитала 144 2.4. РАЗВОЈНА УЛОГА ДРЖАВЕ 145 Буџетска потрошња 146 Државна помоћ 1473. ИНДИКАТОРИ ДЕМОГРАФСКОГ И СОЦИЈАЛНОГ РАЗВОЈА 149 Стопа фертилитета 150 Коефицијент старосне зависности 151 Очекивано трајање живота 153 Смртност одојчади 154 Индикатори социјалне искључености 155 Неједнакост у расподели дохотка 1574. ИНДИКАТОРИ ЕКОЛОШКОГ РАЗВОЈА 159 Индустрија и еколошки стандарди 160 Друмски теретни превоз 161 Обим теретног саобраћаја у односу на БДП 1635. ИНДИКАТОРИ ЕВРОПА 2020. 165 Укупна стопа запослености 166 Рано завршено образовање и обука 167 Високо образовање 168 Интензитет коришћења енергије 169 Обновљиви извори енергије 170 Сиромаштво 171
  4. 4. УВОДИзвештај о развоју Србије 2010. је седми у низу годишњих извештаја о достигнутом нивоу развојаСрбије и развојној позицији Србије у Европи, које је припремао Републички завод за развој.Извештај о развоју Србије 2010. представља свеобухватну анализу развојних резултатадесетогодишње транзиције Србије, са посебним акцентом на ефекте глобалне рецесије у 2009. и 2010.години.Извештај је усмерен на два циља: (а) сагледавање развојне позиције Србије у 2010. у Европи имаркирање кључних транзиционих проблема коришћењем методолошког модела ЕУ (компаративнаанализа структурних индикатора ЕУ, укључујући и нове индикаторе Европа 2020) и (б) анализустепена реализације стратешких развојних циљева.Извештај представља подлогу за праћење реализације нове развојне стратегије Србија 2020, уконтексту ефеката Светске економске кризе, а у складу са доношењем нове Европске развојнестратегије – Европа 2020.Основни стратешки правац Србије је брз привредни развој, трансформација земље у стабилнодемократско друштво са функционалном тржишном привредом и интеграција у Европскуунију. У 2009. години светска економска криза утицала је на заустављање брзог привредногразвоја и онемогућила остварење циљева утврђених Националном стратегијом привредногразвоја 2006-2012. У складу са тим, Извештај је фокусиран на сагледавање развојне позиције Србијеу 2010. години у Европи и маркирање кључних транзиционих проблема коришћењем методологијеЕУ (компаративна анализа кључних индикатора), са посебним акцентом на стање и проблемеузроковане економском кризом. Извештај даје одговор на степен усаглашености, односно указује надостигнути степен реализације економских задатака, мера и акција, на бази критеријума изКопенхагена. Извештај, такође, указује на степен реализације постављених стратешких развојнихциљева и на предузете активности надлежних институција на смањењу економског заостатка Србијеу односу на ЕУ.Са методолошког аспекта Извештај афирмише комплетно нов аналитички инструментаријум.Селекција развојних индикатора и методолошких поступака детерминисана је максималномкомпатибилношћу са структурним развојним индикаторима ЕУ, као и новим индикаторимаЕвропа 2020. Извештај се концептуално и методолошки заснива на Извештају Европске комисије одостигнутом развоју земаља ЕУ. Непостојање појединих званичних статистичких и других податакапремошћени су релевантним проценама Министарства финансија.Специфичност Извештаја представља промоција структурних индикатора економске развијеностикоји указују на степен испуњења једног од три основна „копенхагенска критеријума“ – економскогкритеријума, који захтева постојање ефикасне тржишне економије, као и способност економијадржава кандидата да се суоче са притиском конкуренције и тржишних сила унутар ЕУ. Поредекономског, обухваћен је и аспект демографског, социјалног, регионалног и еколошког развоја.Извештај се састоји из два дела. Први део сублимира транзиционе ефекте и ефекте економске кризена привредни развој. У другом делу извршена је детаљна анализа привредног развоја Србијекоришћењем структурних индикатора, индикатора Европа 2020 и посебних композитних индексарелевантних међународних институција. Компаративна анализа садржи 60 индикатора које пратиЕвропска комисија.За израду Извештаја коришћени су званични подаци Републичког завода за статистику, Народнебанке Србије, Министарства финансија, ресорних министарстава, републичких фондова и агенција,Националне службе за запошљавање, Еurostat-а, статистика европских држава и светских економскихизвештаја.
  5. 5. Извештај о развоју Србије 2010.РЕЗИМЕЕкономска криза је оставила дубок траг у европској економији. У складу са тим, развојни циљеви суредефинисани, а трансформациони модели привредног раста се прилагођавају новим изазовима иизворима раста. Економски одговор Европске уније на глобалну рецесију је нова Стратегија раста до2020. године (Европа 2020), која се базира на конкурентности, одрживости, знању и иновацијама исоцијалној и територијалној кохезији.Глобална рецесија је имала велики утицај на привредни развој Србије, с обзиром на недовршенпроцес трансформације и велики заостатак за другим транзиционим, посебно развијеним европскимземљама. Услед значајног смањења тражње опала је привредна активност, а због смањењаинвестиционих средстава значајно је успорен привредни развој. Развојна позиција Србије у Европи (ранг) Економски развој 36 (БДП ППП/ст.) Хумани развој 33 (УНДП индекс хуманог развоја) Извор: UNDP Human Development Report 2010Развојна позиција Србије у Европи незнатно је промењена у 2010. години. На европској развојнојранг листи Србија заузима 33. позицију са аспекта хуманог развоја1 што је побољшање у односу на2009. (35), а са аспекта економске димензије развоја 36. позицију – благо погоршање (35. у 2009.години). Графикон 1: Ефекти глобалне рецесије у 2009. и 2010.Рецесиони талас је, поред генералногповећања макроекономске рањивости,највише погодио индустријске системетранзиционих земаља. Комплетантранзициони раст српске прерађивачкеиндустрије 2001-2008 од 18,6% кризна2009. је поништила (-18,7%); бројзапослених у прерађивачкој индустријије преполовљен (смањење од 47% упериоду 2001-2009), што представља једнуод највећих привредних трансформација одсвих транзиционих држава региона.Охрабрују позитивни макроекономскисигнали опоравка привреде у 2010: растпрерађивачке индустрије од 3,9%, извозароба 24%, инвестиција 5%. Са друге стране,привреда је и даље суочена са инфлаторнимризицима, падом запослености, висиномбуџетског дефицита и спољњег дуга.Кључни проблеми српске привреде су: Структурни проблеми – привредни раст се у претходној деценији (просечан раст БДП од 4%) заснивао, пре свега, на домаћој тражњи, уз учешће извоза од свега око 25%, док је сектор размењивих добара доприносио расту БДП свега око 20%, од чега прерађивачка индустрија доприноси расту са 13,1%. Укупна потрошња премашивала је БДП за 20-25%, што је1Од 50 држава Европе рангирано је 47 (без Монака, Сан Марина и Ватикана). Слабије рангиране од Србије су, поредАлбаније, Босне и Херцеговине, Македоније и Турске, све државе настале распадом СССР (8), које или целе, или једнимделом, припадају европском континенту. 7
  6. 6. Извештај о развоју Србије 2010. покривано увозом и за последицу имало висок дефицит платног биланса. Процес приватизације и реструктурирања довео је до великог броја незапослених (око 740.000). Низак ниво образовања и инвестиција у људске ресурсе, истраживање и технолошки развој као основе привредног раста – за образовање се из буџета издваја око 4,5% БДП, а за науку око 0,3%, а више од 90% тих средстава одлази на зараде запослених у овим секторима. Неодговарајућа и недовољна инфраструктурна опремљеност – путна, железничка, енергетска, телекомуникациона, логистичка и комунална, што је предуслов привлачења инвестиција и привредног раста. Демографски проблеми – депопулација и наглашено демографско старење. Шестина становништва стара је 65 и више година што Републику Србију сврстава међу старије земље на свету.Имајући у виду проблеме изазване економском кризом и специфичности раста домаће привреде упретходној деценији, припремљен је Концепт развоја Републике Србије до 2020. године – Србија2020 (нацрт), који је усклађен са стратегијом Европа 2020, како би се обезбедила потпунакоординација друштвено-економских и политичких циљева земље са процесом приступањаЕвропској унији.Табела 1: Индикатори Европа 2020 – стање и циљеви развоја ЕУ 2010 ЕУ 2020 Србија 2010 Србија 2020Запосленост становништва од 20-64 година (%) 68 75 49 65Инвестиције у истраживање и развој (% БДП) 1,9 3,0 0,3 2,0Учешће потрошње енергије из обновљивихизвора у укупној потрошњи енергије (%) 16 20 12 18Енергетска ефикасност (тое/1000$ БДП-а) 0,21 0,17 0,96 0,57Популација 30-34 године са универзитетскомдипломом (%) 31 40 21 30Стопа сиромаштва (испод 60% медијанерасположивог дохотка становништва) 16 12 17 14Извор: Европа 2020, РЗСЦиљеви развоја Републике Србије до 2020. године су:1. Повећање броја запослених 65% популације од 20-64 година запослено2. Унапређен људски капитал мање од 15% особа које су рано прекинуле школовање и нису на обуци укључујући посебно угрожене групе (Роми, сеоско становништво, особе са сметњама у развоју) 30% становништва од 30-34 године са завршеним терцијарним нивоом образовања мање од 25% 15-годишњака са недовољним нивоом функционалне писмености у разумевањеу прочитаног, математичкој и научној писмености3. Инвестирање у знање и технологију 2% БДП годишње инвестирано у истраживање и развој, од чега половина из приватног сектора 6% БДП годишње инвестирано у развој образовања4. Раст заснован на извозу и рационалној употреби енергије 60% раста БДП долази из сектора који производе размењива добра и услуге 30% учешће укупних инвестиција у БДП 40% већа енергетска ефикасност уз 20% укупне енергије производене из обновљивих извора5. Социјално укључивање и смањење сиромаштва 20% мање становника у ризику од сиромаштва, укључујући и смањење броја сиромашних који не могу да задовоље основне потребе (око 250.000 лица) 8
  7. 7. Извештај о развоју Србије 2010.Макроекономска кретањаЕфекти економске кризе нису превазиђени у 2010. години, али су великим делом ублажени бројнимстимулативним економским мерама. Благи раст БДП-а који је остварила Србија, као и остале земље уокружењу, указује на величину проблема који су настали кризом и на чињеницу да је неопходандужи временски период за стабилизацију привредних токова.Графикон 2: БДП 2001-2010 (стопе раста) Графикон 3: БДП 2001-2010Србија је међу неразвијеним земљама Југоисточне Европе и њен економски положај у односу наземље у окружењу није се променио, с обзиром да је економска криза негативно утицала на читаврегион, али се јаз у односу на ЕУ-27 продубљује: БДП по становнику ЕУ-27 порастао је са 23.600ЕУР у 2009. на 24.500 ЕУР у 2010, док је у Србији благо опао са 3.945 ЕУР на 3.914 ЕУР. Табела 2: Бруто домаћи производ Транзиционе економије Милиони ЕУР Просечна Стопа раста БДП/ст. ЕУР стопа раста у 2010. (%) 2001 2008 2010 2001-2009 (%) 2001 2008 2010 Бугарска 15.552,3 35.430,5 36.033,5 4,5 0,2 2.000 4.700 4.500 Румунија 45.356,8 139.765,4 121.941,2 4,7 -1,3 2.000 6.500 5.700 Мађарска 59.656,2 106.373,1 98.445,8 2,0 1,2 5.900 10.600 9.800 Словенија 22.706,6 37.304,7 36.061,0 2,9 1,2 11.400 18.400 17.600 Хрватска 25.700,2 47.760,2 45.899,2 3,2 -1,2 5.800 10.800 10.400 Србија 12.820,9 32.668,2 28.576,0 4,0 1,8 1.700 4.400 3.900Извор: Eurostat, IMF; РЗСГрафикон 4: Велике, средње и мале економије ЕУ-272 Пет земаља (Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Шпанија) обухватају 71,3% укупне економије ЕУ-27. БДП Србије износи свега 0,2% БДП ЕУ-27. У БДП Југоисточне Европе Србија учествује са 6%, а обим економије земаља Југоисточне Европе износи свега 3% економије ЕУ- 27.2 Велике економије: Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Шпанија, средње економије:Холандија, Пољска, Белгија, Шведска, Аустрија, Грчка, Данска, Финска, Ирска, Португалија, ЧешкаРепублика, Румунија и мале економије: Мађарска, Словачка, Словенија, Луксембург, Бугарска, Литванија,Летонија, Кипар, Естонија, Малта 9
  8. 8. Извештај о развоју Србије 2010.Графикон 5: БДП, дуг и девизне резерве Транзициони модел раста који је у претходној декади био заснован на домаћој тражњи, приливу страног капитала и расту сектора услуга, напуштен је појавом светске економске кризе крајем 2008. године и њеним ефектима 2009. године. Од 2010. године нови модел раста се заснива на извозној тражњи, повећању инвестиција и смањењу јавне потрошње, јачању индустријског сектора паралелно са развојем сектора услуга. Последица раста заснованог на домаћој тражњи је повећање дефицита текућег рачуна који је негативан максимум достигао 2008. године (21,6% БДП-а) и повећањеспољног дуга (83,5% у 2010. години). Макроекономска стабилност одржала се константнимповећањем девизних резерви (35% БДП-а у 2010.) и смањењем инфлације на 6,6% у 2009, али којапоново прети растом у 2010. (10,3%). Позитивно дејство на макроекономска кретања имале су истране директне инвестиције, које су смањене под утицајем кризе. Табела 3: Макроекономска кретања 2001-2010. 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 БДП, млрд ЕУР 12,8 16,0 17,3 19,0 20,3 23,3 28,5 32,7 28,9 28,6 БДП, реалан раст у % 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,8 Инфлација, крај периода 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6,6 10,3 Курс РСД/ЕУР просек периода 59,78 60,66 65,13 72,70 83,00 84,10 79,96 81,44 93,95 102,94 Дефицит текућег рачуна, % БДП 2,2 -4,2 -7,8 -13,8 -8,8 -10,1 -17,7 -21,6 -7,2 -7,3 Стране директне инвестиције, % БДП 1,4 3,1 6,9 4,1 6,2 14,3 6,4 5,6 4,8 3,0 Резерве НБС, млрд ЕУР 1,33 2,21 2,85 3,13 4,95 9,04 9,66 8,19 10,6 10,00 Фискални дефицит, % БДП -0,5 -2,6 -2,7 0,7 1,0 -1,6 -1,9 -2,6 -4,5 -4,6 Јавни дуг, % БДП 104,8 71,9 63,7 50,9 50,6 40,1 30,8 26,3 32,9 41,4 Спољни дуг, % БДП 85,5 58,7 55,9 49,8 60,1 60,9 60,2 64,6 77,9 83,5 Приватни спољни дуг, % БДП 5,5 4,8 6,7 11,5 21,2 32,6 38,1 44,6 51,0 51,6 Извор: РЗС, НБС, МФПосле динамичног привредног раста у периоду 2001-2008. године (4,9% просечно годишње), поднеповољним утицајем економске кризе на привреду Србије, бруто домаћи производ у 2009. годинибележи пад од -3,5%. Због значајног смањења прилива иностраног капитала, успоравања кредитнеактивности, значајног успоравања раста зарада, дошло је до пада домаће тражње (око 7%). Благиопоравак привредних активности у 2010. години (процена за БДП 1,8%) није био довољан да сепривреда врати на ниво из 2008. Последица кризе је и умањено прекогранично инвестирање. УСрбији је учешће СДИ у укупним инвестицијама опало са 68,3% у 2006. на 23,6% у 2010. години.Графикон 6: Допринос домаће тражње расту БДП Графикон 7: Допринос сектора расту БДП лична потрошња јавна потрошња инвестиције у ос.средства раст БДП 8 6 4 2процентнипоени 0 -2 2008 2009 2010 -4 -6 -8 -10 -12 Извор: РЗС, МФПад домаће тражње у последње две године, као последица пада личне потрошње и бржи раст извозаод увоза, утицали су на побољшање текућег рачуна биланса плаћања. Дефицит текућег рачуна је са21,6% у 2008. смањен на 7,3% у 2010. години. Опоравак и раст БДП у 2010. заснован је на растуизвозне тражње. 10
  9. 9. Извештај о развоју Србије 2010.Графикон 8: Дефицит текућег рачуна и фискални дефицит Графикон 9: Фискални дефицитФискална позиција државе током 2009. и 2010. године погоршавала се уз значајно смањење приходакоји су резултирали продубљавањем фискалне неравнотеже. Буџетски дефицит је са 2,6% БДП-а у2008. повећан на 4,3% у 2009. и 4,8% у 2010. години. Мере за ублажавање буџетског дефицита билесу смањење и замрзавање плата и пензија, у складу са програмом који је подржао ММF. Ценовнипритисци резултирали су инфлацијом од 10,3% у 2010. години, највишом у региону.Животни стандардПовећање животног стандарда становништва у периоду Табела 4: Нето зараде (у ЕУР)2001-2008. било је резултат динамичног раста зарада и 2008 2009 2010пензија. Користи економског раста преносили су се на Словенија 900 930 967становништво кроз раст зарада, а не кроз растзапослености. Зараде су у том периоду увећане за око Хрватска 738 737 720четири пута и у 2008. достигле ниво од око 400 ЕУР Мађарска 447 455 486(просечна нето зарада у ЕУ-27 око 1.300 ЕУР). У току БиХ 408 410 4122009. са падом привредне активности долази до Румунија 373 349 334успоравања раста зарада, пада запослености и раста Србија 400 338 331незапослености. У складу са погоршањем Македонија 260 325 336макроекономских индикатора дошло је до погоршања Бугарска 226 237 259животног стандарда. Просечна нето зарада у 2009. Извор: МФ, РЗС, националне статистикеизносила је 338 ЕУР, укупан број запослених је смањен уодносу на 2008, за 5,5%, а стопа незапослености је повећана на 16,1% у односу на 13,6% у 2008. У2010. Благи опоравак економске активности није ублажио негативне трендове на тржишту рада.Просечна нето зарада у 2010. незнатно је смањена и износила је 331 ЕУР, запосленост је смањена за4,9%, а стопа незапослености повећана на 19,2%.Структурне променеТрансформација привредног и друштвеног система у Србији траје десет година. У том периодупостигнути су значајни реформски резултати, завршена је најтежа фаза транзиције, али, последицедеценије економске дисторзије и привредног суноврата још увек се санирају, економски заостатак из90-тих није превазиђен. Глобална рецесија је зауставила привредни опоравак, и у неким развојнимсегментима поништила транзиционе резултате. Најтежи развојни проблем су незавршене структурнепромене у привреди, јер је делимично реструктуриран привредни систем снажно погођен глобалномрецесијом.Успешне транзиционе економије су, од средине 90-тих до 2008. године, имале динамичан привреднираст, пре свега, услед раста инвестиција, личне потрошње и већег извоза роба и услуга. Основњиховог привредног раста су спроведене структурне реформе и прилив СДИ на основу којих једошло до значајних промена у структури индустријске производње и повећања конкурентности.Транзиционе земље источне Европе, које су чланице ЕУ, имају значајно виши ниво индустријскепроизводње од Србије, захваљујући високим просечним стопама раста у периоду 2001-2008.Индустрија Србије је у великом заостатку за осталим транзиционим земљама. Велики падиндустријске производње деведесетих година прошлог века није надокнађен у претходној деценији,чак није ни ублажен. Извршена приватизација и реструктурирање привреде још увек нису дализначајније позитивне резултате. 11
  10. 10. Извештај о развоју Србије 2010. Табела 5: Развојна оцена транзиционих ефеката Србије 2001-2010 Индикатори 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 1Привредни раст + + + +++ ++ ++ +++ ++ - + 2Незапосленост --- --- --- -- --- --- -- -- -- -- 3Животни стандард + +++ ++ ++ + ++ +++ + - - 4Индустријски раст + + - +++ + ++ ++ + - +Инвестиције5 - - + + + ++ ++ + + +Велика приватизација и реструктурирање6 -- -- +- -- ++ -- -- -- - - 7Конкурентност - - - - - + + - - + 8Јединични трошкови рада --- --- -- - - - -- + + --Инфлација9 -- - + - -- + - + + -СДИ10 - - + - + +++ ++ ++ + - 11Спољни дуг --- -- -- - -- -- -- -- -- ---Дефицит текућег рачуна12 - -- - -- - -- --- --- - - 13Фискални дефицит/суфицит - - - + + - - - - -Легенда:1 Раст БДП: + мањи од 5%, ++ између 5-7%, +++ већи од 7%, - пад2 Стопа незапослености:---већа од 20%, --од 15-20%3 Зараде, реални раст: +++ изнад 20%, ++ од 10-20%, + до 10%, - без раста4 Индустријски раст: - негативан, + позитиван до 3%, ++ између 3-5%, +++ већи од 5%5 Инвестиције у основна средства (% БДП): - испод 15%, + 15-20%, ++ 20-25%6 Велика приватизација и реструктурирање (ЕБРД инд.): - без промена, + раст, ++ раст већи од 1,7 Политика конкурентности (ЕБРД индикатор): - без промена, + раст, ++ раст већи од 1,8 Јединични трошкови рада: --- двоцифрен раст, -- раст 5-10%, - раст до 5%, + негативан раст (пад)9 Инфлација: -- изнад 15%, - између 10-15%, + испод 10%10 СДИ нето: - испод 1 млрд $; + између 1-2 млрд $; ++ 2-3 млрд $; +++ изнад 3 млрд $11 Спољни дуг ( % БДП): - до 60% БДП, -- 60-80% БДП, --- већи од 80% БДП12 Дефицит текућег рачуна: --- већи од 15% БДП; -- 10-15% БДП; - испод 10% БДП13 Фискални дефицит/суфицит: -дефицит, - +суфицит Графикон 10: Технолошка структура индустријеУ протеклом транзиционом периоду готово данема промена у индустријској структури која језаснована на радно-интензивним подсекторима.У ниско и средње-ниским (Low-tech иMedium-low tech) подсекторима запослено је75% радника, ради 90% предузећа иостварује се 76% новостворене вредности.Мапа 1: Регионална економска концентрација Концентрација привредних активности у Дунавско- савском појасу наставља се и у 2010. години, а регионалне асиметричности се продубљују. Скоро 2/3 прерађивачке индустрије концентрисано је у два региона (регион Војводине и Града Београда), а само трећина прерађивачке индустрије се налази на осталом подручју. 12
  11. 11. Извештај о развоју Србије 2010.Тржиште радаНегативни трендови пада запослености и раста незапослености из деведесетих година двадесетогвека настављени су и током највећег дела ове деценије, чак и у годинама највећег привредног раста.Економски раст довео је до раста зарада и пензија док се број запослених и даље смањивао. Укупнотржиште рада је у 2009. било под снажним утицајем економске кризе - запосленост је од почеткакризе пала више него БДП. У 2010. години настављена је тенденција даљег пада запослених и дошлису до изражаја структурни проблеми привреде и друштва. Основни разлог за ова кретања јестедуалност тржишта рада у Србији - где један број запослених има високу сигурност запослења, докдруги део запослених ради на „маргинама“ и има веома ниску сигурност запослења. Додатно насмањење запослености утиче убрзан процес реструктурирања предузећа у државној својини, штоводи ка трансформацији привредне структуре и ка померању активног у неактивно становништво.Приватни сектор је наставио да се прилагођава кризи смањењем броја запослених, док се јавнисектор са предвиђеним смањењем запослених у администрацији није довољно прилагодионовонасталим макроекономским приликама.Смањење запослених може се добрим делом објаснити утицајем транзиционог реструктурирања крозинтензивно ослобађање „вишкова“ запослених у приватизованим фирмама и досадашњим моделомраста, у коме је запосленост била занемарена као битан циљ социоекономског развоја.Проблем велике незапослености, пренет из предтранзиционог периода, још више је изражен збогдаљег процеса својинске трансформације, реструктурирања предузећа и кризе у 2009. (стечај иликвидација фирми, технолошки вишкови у процесу реструктурирања и отпуштања због кризе).Међутим, незапосленост у 2010. бележи мањи раст (65.741 лице) у поређењу са великим падомзапослености (220.193 лица) што указује да је велики број особа које су престале да раде прешао унеактивна лица (122.012 лица) у односу на 2009. Генерално, тржиште рада карактерише:неусклађеност између понуде и потражње радне снаге, појачана нескладом у квалификационој,старосној и професионалној структури: стопа незапослености је знатно изнад просека ЕУ (Србија19,2%, ЕУ-27 - 9,3%), висока структурна и дугорочна незапосленост (Србија 69,1%), висока стопанезапослености младих од 15-24 година (Србија 46,2%, ЕУ 20,5%), и висока стопа незапосленостилица са нижим и средњим нивоима образовања уз велике регионалне диспропорције унезапослености.У периоду 2007-2010. број запослених код правних лица смањен је за 78.000 лица у процесуреструктурирања привреде (92,3% смањено у реалном и 7,7% у јавном сектору). Предузетничкисектор је до 2008. апсорбовао један део незапослених, од 2009. није више у могућности: наиме,смањен је број запослених за 22,5% (128.000 лица), што је много више у поређењу са растом упериоду 2004-2008. године (100.305 лица). Табела 6: Промене у структури запослених 2007-2010. 2007 2008 2009 2010 Структура (%) 2010 2010 Укупно (у хиљ.) 2.656 2.822 2616 2396 100,0 1. Пољопривреда 502 546 569 442 18,4 2. Регистровани запослени 2.002 1.999 1889 1796 75,0 100,0 2.1. Запослени код правних лица 1.433 1.429 1397 1355 56,6 75,4 2.1.1. Јавни сектор 477 483 477 471 19,7 26,2 Буџет 318 325 330 329 13,7 18,3 Администрација сви нивои 59 60 64 63 2,6 3,5 Образовање и култура 121 124 124 123 5,1 6,8 Здравство и социјални рад 138 141 142 143 6,0 8,0 Јавна предузећа 159 158 147 142 5,9 7,9 Јавна државна 100 100 90 86 3,6 4,8 Јавна локална 59 58 57 56 2,3 3,1 2.1.2. Реални сектор 956 946 920 884 36,9 49,2 2.1.3. Предузетнички сектор 569 571 492 441 18,4 24,6 3. Остали-нерегистровани 152 277 158 158 6,6 Извор: РЗС, МФ 13
  12. 12. Извештај о развоју Србије 2010.КонкурентностИдентификовање потенцијалних институционалних и тржишних недостатака и слабости економскеполитике, које би могле да угрозе будући економски раст јесте суштина рангирања конкурентностинационалне економије и њених перформанси у односу на друге земље. Према Извештају оконкурентности 2010-2011 Светског економског форума, Србија заузима 96. позицију (од 139земaљa), што је сврстава међу најнеконкурентније европске земље – једино БиХ заузима лошијупозицију од Србије.Без обзира на снажан привредни раст Србије до 2008. године, није дошло до значајније променепривредне структуре која би омогућила континуирано ширење и освајање нових тржишта.Спољнотрговинска размена се и даље углавном обавља на европском континенту, а извоз јеинтензивнији у земље потписнице CEFTA споразума. Неопходно је повећати извоз проширењемтржишта (пре свега у земље Азије, Африке и Јужне Америке) или бољим коришћењемпреференцијалног статуса наше робе на постојећим тржиштима, што се посебно односи на Рускуфедерацију где су могућности за пласман наших производа, нарочито пољопривредних, недовољноискоришћене. У транзиционом периоду спољнотрговинска активност Србије бележи раст, али јенеповољна структура производа које српска предузећа пласирају на инострана тржишта. Доминирајупроизводи са ниском додатном вредношћу, углавном сировине и полупроизводи, који су основниизвор структурне неприлагођености српског извоза потребама ЕУ. Неопходно је превазићидосадашњи модел раста базиран на експанзији домаће тражње и усмерити се ка стварању услова задоминантнију улогу штедње и инвестиција, како би се променила извозна структура и повећалоучешће извоза робе већег степена финализације. Табела 7: Спољнoтрговински биланс (у мил. ЕУР) 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Извоз робе 1.896 2.192 2.442 3.119 3.944 5.102 6.433 7.429 5.961 7.393 % БДП 14,8 13,7 14,1 16,4 19,4 21,9 22,3 22,2 19,9 25,2 Увоз робе 4.758 5.919 6.589 8.769 8.564 10.463 13.952 16.478 11.505 12.622 % БДП 37,1 36,9 38,1 46,1 42,2 44,9 48,5 49,3 38,4 43,0 Дефицит -2.862 -3.727 -4.147 -5.650 -4.620 -5.361 -7.519 -9.049 -5.544 -5.229 % БДП -22,3 -23,3 -24,0 -29,7 -22,8 -23,0 -26,1 -27,1 -18,5 -17,8 Извор: РЗСНеповољна структура домаће привреде и високо учешће сектора услуга (неразменљива добра) устварању БДП, основни су разлози ниског нивоа конкурентности Србије. На предлог Националногсавета за конкурентност Влада РС почетком 2010. усвојила је 38 мера за унапређење конкурентностипривреде у областима инфраструктуре, енергетске ефикасности, ефикасности тржишта добара итржишта рада, затим развоја људског капитала, као и унапређење ефикасности јавне управе. Реч је омерама којима се отклањају административне препреке пословању и обезбеђују спровођење закона озаштити конкуренције, закона о електронском потпису и закона о планирању и изградњи. Овиммерама се, такође, предлаже усклађивање локалних и комуналних такси у складу са праксом урегиону који конкуришу Србији у привлачењу инвестиција. 14
  13. 13. Извештај о развоју Србије 2010.ОбразовањеУлагања у образовање, истраживање и развој и иновације у новој европској стратегији Европа 2020.има инвестициони карактер и представља први ранг приоритета. Посебно се инсистира науспостављању система образовања које одговара потребама и захтевима конкурентне привреде, науспостављању чврсте везе између послодаваца, институција задужених за образовање, научнихинституција у одговарајућим областима и тржишта рада. Овакве везе се морајуинституционализовати како на националном, тако и на регионалном и локалном нивоу. Оне сунеопходне како би се обезбедило да образовање прати потребе послодаваца за релевантним стручнимкомпетенцијама које одговарају степену технолошког развоја индустрије. Табела 8: Образовне разлике Држава, Норвешка Чешка Словенија Мађарска Румунија Хрватска Бугарска Србија ранг HDI /1/ /28/ /29/ /36/ /50/ /51/ /58/ /60/ Просечан број година 12,6 12,3 9,0 11,7 10,6 9,0 9,9 9,5 образовања 25+ Очекивани број година школовања 17,3 15,2 16,7 15,3 14,8 13,8 13,7 13,5 Извор: UNDP, Human Development Report 2010 Графикон 11 :Ефикасност образовања 2009. – PISA тестовиНа основу најновијегнајрелевантнијег међународногистраживања у области образовањаPISA студија3 Србија је оствариланапредак у областима читалачке,математичке и научне писменостиу односу на 2006. и налази се 43.месту у свету (од 74 државе), исмањила висок број функционалнонеписмених ученика (33% уобласти читања, преко 34% уобласти науке, чак 40% у областиматематичке писмености).Међутим, укупан просечанрезултат из те три области, и даљеје за око 60 поена нижи у односу наземље ОЕЦД-а (ученици из Србијеостварили су просечно 442 поена, што је мање од просека који на стандардизованој скали износи 500поена), што приближно одговара ефекту од нешто више од једне године школовања у тим земљама.Резултати PISA тестова су изузетно значајни јер је PISA званичан инструмент ЕУ за мерењереализације Лисабонске агенде и стратегије Европа 2020. Генерално, без значајно већих улагања уобразовање тешко је очекивати боље резултате у наредном периоду.3PISA истраживање (Programme for International Student Assesment), спроводи Организација за економскусарадњу и развој (ОЕЦД) од 1997. године, у циљу међународног утврђивање и поређења функционалнеписмености (колико су млади „опремљени“ за живот у савременом друштву), квалитета и праведностиобразовања и фактора који су повезани са образовним постигнућима, односно, једном речју, задатак ПИСАстудије је да утврди колико су петнаестогодишњаци оспособљени да знања стечена у основној школипрактично примене. 15
  14. 14. Извештај о развоју Србије 2010.Иновације, истраживање и развој„Иновације су од суштинског значаја за успешну модерну привреду, као и вода за живот. То је усржи економског планирања и главни начин за отварање послова у привреди"4. Иновациони заостатакСрбије најбоље показује најновији Извештај Европске Комисије5, по коме се Србија налази на 29месту од 34 европске земље, односно припада последњој групи земаља са скромним системоминовација и још скромнијем њиховом утицају на привреду. Земље су груписане у иновационе лидере(Швајцарска, Шведска, Данска, Финска и Немачка), следбенике у иновацијама и умерене иноваторе. Графикон 12: Иновациони заостатак 2010 (ЕУ-27=100)Европска иновациона матрица од 25 показатеља обухвата кључне предуслове за истраживање: раднуснагу, финансије и подршку, отворени и атрактиван истраживачки систем, активности предузећа –инвестиције, повезивање, предузетништво, интелектуалну имовину попут патената и утицај на целупривреду. Највећи иновациони заостатак Србије сигнализирају показатељи: (а) издвајања предузећаза истраживање и развој (8% просека ЕУ), (б) по броју заједничких објављених публикацијаприватног и јавног сектора на милион становника Србија је на 12% европског просека, (в) поприходима из иностранства од лиценци и патената на 46% просека ЕУ. Издвајања предузећа заистраживање и развој у претходних пет година су у паду. Слаба страна Србије је и интелектуалнаимовина, што подразумева патенте регистроване по међународном споразуму о патентима. ИзвештајЕК указује да су јаче стране иновационе карте Србије ниво образовања, као и отворени истраживачкисистеми. Када је реч о образовању, Србија има натпросечне резултате по проценту младих између 20и 24 године који имају завршено средње образовање, док је по питању људи између 30-34 година сависоким образовањем на 59% просека ЕУ.Индустријски раст и запосленост су зависни од оног дела индустрије који не може да се ослониискључиво на сопствене ресурсе, знање и иновације како би се у потпуности искористиле одређенеконкурентске предности (производњу, локацију, инфраструктуру, итд.) и допринело структуралнимприлагођавањима у сектору прерађивачке индустрије националне привреде. Није реално очекиватида ће без адекватне и контролисане подршке државе овај сектор бити у могућности да створи условеза производњу производа са високом додатом вредношћу који зависе од дуготрајних пројекатаистраживања и развоја или примене процесних или организационих иновација.4 Maire Geoghegan-Quinn, evropska komesarka za istraživanje, inovacije i nauku (2010)5 EC (2011), Innovation Union Scoreboard 2010 16
  15. 15. Извештај о развоју Србије 2010.Мере Владе за ублажавање утицаја кризеНегативни ефекти светске финансијске и економске кризе у Србији ублажени су захваљујућидонетим мерама Владе РС и НБС за подстицање штедње, повећање ликвидности реалног сектора иоживљавање привреде, за повећање ликвидности и кредитне активности банака, двогодишњемStend by аранжману (SBA) са ММФ, Програму подршке финансијском сектору познатијем као„Бечка иницијатива“ и другим мерама.Економска политика Владе у кризном периоду, почев од октобра 2008. године, усредсређена је наублажавање последица глобалне финансијске и економске кризе на привреду Србије. Мерамаекономске политике стварани су услови за макроекономску и финансијску стабилност и oпоравакпроизводње, извоза, запослености и животног стандарда становништва.Програм мера за заштиту финансијског система. Влада и НБС ради ублажавања последица кризена финансијски сектор у Србији у четвртом кварталу 2008. године предузеле су следеће мере: а)подигнут је гарантовани ниво штедних депозита на 50.000 евра; б) привремено изузимање одопорезивања порезом на доходак грађана прихода од капитала по основу камате на девизне штедне идруге депозите грађана, капиталних добитака по основу прихода од преноса уз накнаду хартија одвредности и удела у имовини правних лица (Закон о привременом изузимању од опорезивањапорезом на доходак грађана одређених врста прихода, „Службени гласник РС”, бр. 5/09), радиподстицања домаће штедње и трговања на берзи; б) укинута је обавезна резерва банака на новекредите из иностранства како би се повећала ликвидност банака; в) укинути су, у сарадњи са банкама,трошкови превремене отплате, осим у случају рефинансирања у другој банци, уз могућностпродужења рока отплате узетих кредита до годину дана, као и уз могућност конверзије дугова у другевалуте. Поред тога, ради финансијске и економске стабилности, у оквиру фискалне политике,предвиђено је смањење текуће јавне потрошње уз очување јавних инвестиција на постојећем нивоу.Влада Републике Србије децембра 2008. је усвојила документ Економска криза и њен утицај напривреду Србије, са оквирним Програмом мера за ублажавање ефеката економске кризе.Економска политика Србије се крајем 2008. нашла пред изазовима кризе, а главни изазови били сурецесија водећих светских привреда (САД, ЕУ) и рецесија привреда земаља главнихспољнотрговинских партнера Србије, оштро смањење прилива страног капитала због погоршањаглобалних финансијских услова што је имало за последицу отежано финансирање дефицита текућеграчуна, коришћењем иностраних извора финансирања, успоравање раста домаће тражње. Основнициљ Програм мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе у Србији који јеВлада донела крајем јануара 2009. године јесте да се привреди олакша да превазиђе последице кризеи да се сачува људски и физички капитал. Ради спровођења Програма мера Влада је срединомфебруара 2009. донела више уредби којима су дефинисани услови добијања статуса претежногизвозника који може да користи подстицајне мере, суфинансирање кредита за инвестиције и набавкутрајних обртних средстава, коришћења кредита са субвенционисаним каматним стопама заликвидност и за потрошачке кредите, у складу са критеријумима за реализацију тих кредита,утврђених уредбом. Ефекти предложених антирецесионих мера јесу повећање ликвидности реалногсектора, смањење трошкова кредитирања стимулисањем дела камата и осталих трошкова радиочувања конкурентности привреде на домаћем и страном тржишту, очување постојеће запосленостии стимулисање новог запошљавања, стимулисање домаће тражње за домаћим трајним потрошнимдобрима сектора који запошљавају већи број радника, очување динамике раста извоза у условимасмањене иностране тражње. Фискална политика, у оквиру Програма мера Владе, постављена јерестриктивно са циљем да значајно допринесе смањењу фискалног оптерећења. Програм је садржао имере усмерене на подстицање страних улагања и извоза на постојећа и продор на нова тржишта. Одкључног значаја је било стварање амбијента који је подстицајан за долазак страних инвестиција уСрбију и за раст домаће штедње.План Владе за економску стабилност Србије, донет почетком априла 2009. године, био је усмеренна смањење јавне потрошње, заштиту стандарда становништва, подстицање привредне активности изапошљавања, као и подршку јавним радовима и капиталним улагањима у инфраструктуру (деоницеауто пута на коридору X и деонице пруге на коридору X).У оквиру започете реформе државне управе предвиђено је смањење броја запослених у државнојадминистрацији на свим нивоима, у прилог овоме иде и одлука Владе о забрани новог запошљавањау републичкој, покрајинској и локалној администрацији (без претходне сагласности Владе). 17
  16. 16. Извештај о развоју Србије 2010.Замрзнуте су пензије и плате у администрацији, јавним предузећима и агенцијама и привремено сусмањење плате у државној администрацији (преко 40 хиљада динара за 10% а преко 100 хиљададинара за 15% и највиши износ плате се лимитира на шестоструки износ просечне зараде). Додатнеуштеде у државној администрацији планиране су кроз смањење броја регулаторних тела, ограничењаслужбених путовања, забрану куповине службених возила и контролу њиховог коришћења.Стимулативни привредни пакет предвиђен овим планом обухватао је субвенционисане кредите запривреду у укупном износу од 162 млрд. динара. Овом мером превиђено је да Влада стимулишебанке да одобре 117 млрд. динара кредита по нижим каматним стопама. У оквиру стимулативногпакета одобрени су и кредити за ликвидност привреде (планирано је да 4 млрд. динара пласирадржава, а банке 80 млрд. динара), као и додатне мере за побољшање ликвидности привреде(репрограм дугова, привремена конверзија дугова у капитал), кредити за инвестиције (државних 5млрд. динара и 12 млрд. динара обезбеђено од стране пословних банака) и кредити привреди изиностраних кредитних линија (EIB, ЕБРД, KfW, Влада Италије – 45 млрд. динара). Овајстимулативни пакет обухватао је и мере усмерене ка становништву: одобравани су потрошачкикредити грађанима за куповину домаћих производа (1 млрд. динара даје држава, а банке пласирају 20млрд. динара), програм замене старих аутомобила за нови крагујевачки Пунто, уз попуст од 1.000евра, попуст пољопривредницима за куповину домаћег трактора од 2.000 евра.Стимулативни пакет је поред ових предвиђао и активне мере запошљавања: подршка запошљавању10.000 младих приправника и програм јавних радова (2,6 млрд. динара), кредити за почетнике безхипотеке (3 млрд. динара), кредити из Фонда за развој намењени малим и средњим предузећима (15млрд. динара). Подстицајни програми и мере активне политике запошљавања које реализује НСЗ у2009. години усмеравани су у девастирана и неразвијена подручја. Послодавци који послују унајнеразвијеним општинама добијали су субвенцију за запошљавање незапослених у износу од160.000 динара по сваком новозапосленом лицу, у неразвијеним 130.000 динара, а у осталимопштинама 80.000 динара. У АП Војводини износ субвенције (100.000) је увећан за 30% уколикопослодавац послује у неразвијеној или недовољно развијеној општини.Реализација Стимулативног пакета за привреду успорила је пад производње и извоза и ублажиланеликвидност домаће привреде, те је Влада почетком маја 2009. године усвојила Додатнистимулативни пакет мера за привреду усмерен на још већу подршку привреди. Додатномподршком обезбеђено је 40 млрд. динара за кредите за ликвидност са нижом каматном стопом (3% нагодишњем нивоу за кредите за ликвидност са девизном клаузулом). Стимулативним мерама уведенису динарски кредити за ликвидност са каматном стопом од 10,5% на годишњем нивоу, додатно суповећани кредити за извознике, предвиђени су повољнији потрошачки кредити за куповинуграђевинског материјала. Додатним стимулативним пакетом предвиђени су потрошачки кредити заграђане: за аутомобиле (крагујевачки Пунто), пољопривредну механизацију, намештај и поднеоблоге, кућне апарате, грађевински материјал, туристичке аранжмане. Новину у овом пакету мерапредставља и условљавање одобравања кредита очувањем постојећег нивоа запослености, као ипојачана контрола трошења одобрених средстава.Годину дана након најачег удара економске кризе региструју се први знаци опоравка, али и даље каопоследица остаје повећана незапосленост. Влада Србије је стога у августу 2009. године усвојилаПлан социјалне сигурности, чије мере имају за циљ решавање кључних проблема из доменасоцијалне сигурности запослених и успостављање механизама да се предупреде потенцијалнипроблеми у остваривању законских права запослених. План социјалне сигурности предвиђао јеуплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање којима послодавац није измирио обавезе упериоду од 1. јануара 2004. до 30. јуна 2009. и омогућавање повезивања радног стажа, уплатадоприноса за здравствено осигурање запослених за 2009. годину, једнократну новчану помоћсоцијално најугроженијим запосленима, репрограм неизмирених обавеза за електричну енергију засоцијално најугроженије запослене, спречавање злоупотреба у поступку приватизације, конверзијупотраживања државе и запослених у капитал предузећа.Програм за субвенционисање стамбених кредита. Влада је средином септембра 2009. годинеусвојила Програм субвенционисања стамбених кредита за новоградњу, са циљем да грађани лакше ијефтиније дођу до новог стана. Економски циљеви овог плана су стимулисање штедње за куповинустанова у новоградњи и већа запосленост капацитета домаће грађевинске индустрије. Програмом јепредвиђено да банке одобравају кредите за куповину нових станова и станова у изградњи, као и заизградњу кућа. Максимални износ кредита је 100.000 евра са максималним роком отплате од 30 18
  17. 17. Извештај о развоју Србије 2010.година. Учешће грађана у овим кредитима је 5%. Држава обезбеђује бескаматни кредит за учешће од20%, а банке ће кредитирати преосталих 75%. Отплата кредита је бескаматна у прве три године и упоследњих пет година, јер Влада субвенционише камату у пуном износу. Стамбени кредити субескаматни за купце до 31. октобра 2012. Од новембра 2012. у наредне 22 године корисник кредитаплаћа кредит банци по каматној стопи од 4,9% до 5,9%. У последњих пет година корисник кредита ћеотплаћивати бескаматни кредит држави са 20% учешћа. Влада је обезбедила 750 мил. динара до краја2009. за кредитирање учешћа и субвенционисање камате за стамбене кредите.Пакет мера за ублажавање негативних ефеката кризе у 2010. години. Средином јануара 2010.године Влада Републике Србије је усвојила Програм мера за ублажавање негативних ефекатасветске економске кризе у 2010, који је наставак реализације предузетих мера из 2009. године.Основни циљ Програма је да се у условима светске економске кризе, очувају радна места узмогућност отварања нових, као и да се оствари благи привредни раст. Програм мера за 2010. заснивасе као и Програм мера за 2009. годину на активирању банкарског потенцијала, уз минималнабуџетска средства. Банке одобравају кредите на основу пословне политике банке и процене ризика.Корисници кредита преузимају уговорну обавезу да одрже ниво запослености.Крајем марта 2010. године Влада је усвојила додатни Програм субвенционисаних динарскихготовинских и потрошачких кредита у циљу повећања куповне моћи грађана, подстицања домаћетражње и производње. Ове кредите грађани могу да користе за куповину домаћих производа иуслуга. Потрошачки кредити се одобравају на три године с почеком отплате од једне године. Каматнастопа на ове кредите износи 7,5%, максимални износ готовинског кредита је 300.000 динара, а рокотплате је три године, с почеком отплате од годину дана. Каматна стопа је фиксна и износи 7,5%годишње за зараду до 30.000 динара односно 9% за зараду од 30.000 до 80.000 динара.Средином маја 2010. Влада Републике Србије донела је Уредбу о условима и начину привлачењадиректних инвестиција (Сл. Гл. РС 34/2010), којом се подстичу инвестиције које имају повољанутицај на отварање нових радних места, трансфер нових знања и технологија, за уједначавањерегионалног развоја, оживљавање девастираних подручја и подручја од посебног интереса, анарочито привлачење инвестиција у аутомобилској, електронској и индустрији информационих ителекомуникационих технологија. Од доношења Уредбе, према подацима Агенције за страна улагањаи промоцију извоза (SIEPA) до 10. фебруара 2011. године одобрено око 700 мил. EUR. директнихинвестиција кроз 151 пројекат. Подстицајна средства државе износе око 80 мил. EUR, апредвиђено је отварање 23.000 нових радних места.Влада Републике Србије усвојила је 3. јуна 2010. године Програм ванредне подршке грађевинскојиндустрији у условима светске економске кризе у 2010, који износи око 30 млрд. динара. Срединомјуна усвојен је Закон о подстицању грађевинске индустрије (Сл. Гл. РС 45/2010), и у складу са овимЗаконом финансираће се изградња школа и обданишта, болница и других здравствених установа,станова, аутопутева и других државних путева, спортских објеката и објеката из области културе.Почетком септембра 2010. Влада је у циљу упошљавања домаћих грађевинских предузећа и домаћеиндустрије грађевинског материјала одобрила 117 пројеката и 10 млрд. динара за њиховуреализацију.Програм мера за 2009. и 2010. годину показао је добре резултате у борби против рецесије. У 2009.години држава је за привреду и грађане обезбедила кредите од 1,1 млрд. EUR, а у 2010. години1,9 млрд. EUR. Табела 9: Резултати Програма Владе 2009-2010. година Врста кредита Број кредита Износ у мил. EUR 2009 2010 EUR Број кредита Износ у мил. Укупно за ликвидност 11.673 936,1 17.492 1.176,8 Укупно инвестициони кредити 12 2,4 1.835 228,8 Укупно потрошачки кредити 45.797 169,4 20.179 87,1 Укупно динарски готовински кредити 0 0 167.874 256,2 Укупно стамбени кредити 373 21,5 2.299 122,5 Укупно 57.855 1.129,3 209.679 1.871,4 Извор:Министарство еконЀq

×